Jedan pozdrav od novog vlasnika VFR 800

Evo mene kao još jednog vozača Diverzije 600 1994. Uz malo sreće, uskoro će neko drugi da je vozi, jer je na prodaju. Uzeo sam VFR 800 2000. godište i drago mi je što sam se ponovio, ali mi je Diverzija ipak bila prvi motor, pa mi neće biti svejedno da se oprostim od nje. Za dve sezone prošli smo 10k zajedno i nikad nije ni pomislila da me izda. Ja nisam imao mehaničkih problema sa njom. Postoje dve stvari koje mi se ne sviđaju, a to su far koji bi mogao da bude jači i to što oko 4k obrtaja ima neki čudan zveckasti zvuk koji se izgubi na 5k. To sam čitao da je fabrički tako i da mu nema pomoći. Što se mene tiče, potrošnja na otvorenom 80-100km/h 4l, preko te brzine raste, ali ne previše. Mislim da mi nikad nije išla preko 6l, toliko i po gradu troši. Ulje ni ne pomišlja da uvuče, suva k'o barut. Iako znam onu da motor troši koliko sipaš u njega, ja sam ipak srećan kada znam da vozim ekonomičan motocikl i da me uživanje malo košta. To neće biti slučaj sa VFR-om verovatno Što se tiče zaštite od vetra, ja nisam imao probema, a 180cm sam visok. Položaj za vožnju je super i nije mi bio problem da je vozim na duže ture. Evo i sličice u nastavku jedna sa parkinga slikano za prodaju i jedna na izlasku sa autoputa kod Čačka kad sam išao za Trebinje.

Video sam da postoji tema za interesantne YT naloge i klipove sa putopisa, ali svaki YT klip zahteva vreme za obradu i upload. Dakle, sve snimke, slike i opise putovanja gledamo tek kada se protagonisti vrate sa istog i nađu vremena da se njima bave. S druge strane, Instagram je postao medij u kome svi mi, što se kaže, "u live-u" šaljemo objave gde smo i šta nam se dešava. Putnici na dva točka nisu ni malo drugačiji u tom smislu. Tako mi je palo na pamet da bismo u ovoj temi mogli da podelimo profile ljudi koji se u ovom trenutku nalaze na putovanjima i koji na Instagramu dele svoja iskustva, fotografije i snimke. To mogu biti ljudi koje ne znamo i koji dolaze iz različitih delova sveta, a mogu biti i članovi foruma. Instagram korisnik koji me je inspirisao da otvorim temu ima nadimak goncastrobalea, Španac. Pre oko mesec dana krenuo je na put na istok. Ne znam koja mu je konačna destinacija, ali znam da je do sada prošao Evropu, Tursku i trenutno je nekoliko dana u Kazahstanu zarobljen u luci od strane jakog vetra zbog kog brod kojim treba da se preveze dalje ne može da isplovi. Prate ga niske temperature, a prošao je snežna i područja pod ledom... Skoro svaku od slika prati opis. Nekad je to kakva je bila vožnja, u drugim situacijama iskustva sa lokalnim stanovništvom, itd. Pre ovog putovanja, čini mi se da je vozio Route 66, vidim da ima slika i odatle, ali nisam toliko unazad listao. Još jedan interesantan profil je "komšije" iz Rumunije - albert_takacs. Trenutno je na Korzici, a pre ovoga je išao do Norveške. Pre toga je bio u nama poznatim krajevima Crne Gore, Srbije i BiH. Njegov profil je aposlutno posvećen moto putovanjima Meni je ovaj način praćenja putovanja super jer, iako najčešće nije u pitanju video snimak vožnje, omogućava nam da proživimo putovanje sa osobom koja je na putu dok se samo putavanje dešava. Plus, ne traži sate za čitanje putopisa od jednom (što ima svojih čari naravno), već samo po nekoliko minuta dnevno. Nadam se da će vam se tema dopasti

Svaka čast

Tek sam tada shvatio šta je savršena žena ili ne voli motore ili vozi svoj

Svaka čast na putopisu. Vidim da ste u Ukrajini prošli dobro kada su putevi u pitanju. 2013. smo kolima išli za Lavov i koliko god da su Karpati predivni, toliko je i stresno voziti kola po njihovim putevima. Nažalost, sačekalo vas je to u Mongoliji.

Moj prvi i jedini pad bio preko šine u Svilajncu. Pola 10 uveče, mrak, a pored neko veselje, muzika trešti ubija. A meni u glavi samo da izađemo na autoput i onda ćemo lagano do BG-a. U svakom slučaju u razmaku od jedne-dve sekunde je muzika grunula, ja u tom trenutku dolazim do šine koja viri i asfalta nekoliko cm, a koju ne sečem pod dobrim uglom i sledeće što znam je da smo i devojka i ja na boku. Ona leži ne pomera se, a ja skačem da vidim da neko ne naleti na nas. Otvaram joj vizir, jer ne znam koliko je loše, a i on zamagljen. Sreća, kičma i sve ostalo je na mestu, ali joj se noga zaglavila pod motorom. Kako je ustala i pomerila se, tako je briznula u plač. Evo i sad se grozno osećam što je dovedoh u tu situaciju. Uglavnom, prvi auto iza nas je zastao, a onda nas nonšalantno prošao. Stao je jedan momak od oko 20 godina i bračni par sa ćerkom: on naš, a ona Nemica. Odvezli kofere i devojku do prvog motela u Svijalncu ("Drumski raj", kakvo ime, al čisto mesto i sve na mestu), a ja za njima motorom. Ekipa iz lokalnog moto kluba, (veliko im hvala!) nam reče da na tom mostu imaju nekoliko padova godišnje. Takođe su nam rekli da u bolnici ne govorimo da smo pali sa motora, nego niz stepenice. Zašto? Zato što bi morali da zovu pandure, a ovi bi mene teretili za ugrožavanje saobraćaja ili tako nešto, jer smo pali E državo, državo, umesto da ispeglaš te šina preko kojih se pada, ti nas neiskusne bi da goniš Epilog - oboje ugruvani: devojka zglob, ja kuk i lakat. Ona sutradan busom za BG, pa na snimanje (u Svilajncu nema rentgen aparata), a ja motorom nazad sa sve koferima. Posle toga je jednom još sela na motor i to je to.

Ja sam u petak položio, u nedelju pravac sa ćaletom u Temišvar, čak mi ni kategorija nije bila upisana, već sam imao onaj papir kao potvrdu...koji važi samo u Srbiji sreća, na granici ćale prvi prošao i njemu tražili i saobraćajnu i vozačku, a ja odmah tutnuo saobraćajnu sa pasošem i nije me cimao graničar Posle toga, mesec i po kasnije trodnevni put, 700km devojka i ja. 650km top, a onda pad, pisao sam o tome u jednoj od tema. Iz ove perspektive, ne bih opet krenuo tako brzo na put sa suvozačem, a kamo li bez još nekoga.

Meni i Oldtimeru ovo bio prvi put sa vama, vidimo se češće sledeće godine

Ja sam ove godine provozao Srem uzduž i popreko. Krenem iz Beograda autoputem do Rume. A onda odatle se otvaraju opcije. Može se do Iriga na pa Frušku Goru-Sremsku Kamenicu i ručak u Novom Sadu. S druge strane, može se ne prelaziti Fruška Gora, već ići na neko od lokalnih jezera. Beli Kamen za sada moj prvi izbor. Povratak starim putem do Pazove, a onda na autoput nazad. Em su na starom bili radovi kod Batajnice, em se ne izbegne putarina. Ja volim da mi i jednodnevne ture budu što duže, ali ove distance, pod uslovom da se ne ide za NS, mogu se dosta brzo izvozati.

Ja planiram već mesec dana ovaj put s tim što sam hteo da krenem 7 dana ranije, da se lagano spustim do dole i posetim nekoliko mesta usput i da se vratim u BG do 15.6, ali ova kiša ubi... Tako da umesto u subotu, verovatno ću krenuti malo kasnije, ali svakako idem.

Prošlog leta pored Đerdapa devojka i ja se vozimo, uđemo u tunel, onako podugačak i ima krivinu. Dakle, u jednom trenutku mrkli mrak, far baca dugo svetlo, ali jbg, nije to to. U svakom slučaju, vidim ja nešto mi čudno, pa malo pustih gas, a išli smo negde oko 80km/h pre ulaska u tunel. U jednom trenutku shvatim da je ispred nas traktor koji nema svetlo napred, nema svetlo nazad. Kao što rekoh, tunel ima krivinu i matori, kako nema nikakvo svetlo, ne vidi da treba da smota volan, već je prešao u traku za drugi smer. Jednostavno, ne zna gde je u tunelu. Sreća, pa mi se učinilo nešto čudno i pa sam smanjio gas, inače smo lako mogli završiti kao ti u ovoj situaciji. Legao sam na sirenu, smanjio brzinu i u tom trenutku se pojavio kraj i svetlo na kraju tunela. Tad sam ga pustio da se skloni uz ivicu puta, prošao ga i potrudio se da nas na dalje ne stigne. Posle par dana smo ipak pali u Svilajncu, jbg, sačekalo nas. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je šta će mi ovo sve u životu... Ali posle par dana već je opet bilo uživanje na dva točka

Jesmo, ali i savet gde da nađem gurtne je dobrodošao, mada nisu još nabavljene

Hvala obojici

Pre mesec dana bio sam na putu i kad sam naleteo na dve rupe u dva odvojena navrata, jedan od kofera mi se otkacio i pao. Isti kofer je pao dva puta u razmaku od sat vremena. Kao vrhunac putovanja bio je pad na prilazu mostu u Svilajncu, srecom pri 20km/h. Koferi su kao na slici. Oboje smo ok, ali bih voleo da mi neko pogleda bravu/kopcu kofera i zasto se otkaci pri tako nekim jacim udarima. Pogotovu sto se kopca na motoru malo iskrivila od pada. Takodje, mozda bi na jednom mestu, bas kod bravice, trebalo dolepiti plastiku, kao da postoji tanka tanka pukotina, ali ovo nije nista strasno. Inace sam koferima prezadovoljan i kad se otkacio, samo je otklizao. Ni u jednom trenutku nije pretio da se otvori ili da se rasprsne. Dakle, jel znate nekoga ko se bavi popravkom kofera?

Ćao svima! Uzeh prvi motor, Diverziju 600, pre 5 meseci i očekujem da položim za A kategoriju uskoro. Do tada kradem fore od vas iskusnijih Vidimo se!