@N.F.S. Па Нешо, да сам знао, такав амортизер сам скинуо са фрезе и продао у понедељак. Добио би од друга на поклон, само да сам знао да исти тражиш.

Алекс, треба ми као овај горњи, десни. Јавни каква је ситуација кад стигнеш, ништа није хитно. @Blaza Хвала брат.

Сад ћу да се распитам, пошто је за другара па јављам. Хвала.

Нисам нашао адекватну тему па да питам овде. Да нема неко жмигавац за Нинџу 600 2001. годиште? Видим да их има на КП али неке нереалне цене.

Ево један немонтирани видео у знак захвалности.

Брате, реално, да се човек замисли. Што се каже ћацига 1/1.

Ахахахахаха, још се нисам ни оладио већ ме ухватили у машину. Што је најгоре, жива истина је ово што си написао. Има и по један, два ГСа, не могу да грешим душу.

Таман помислих завршило се и са фазом пренаглашених емоција, да се вратим у свој зен, кад ме ти од раног јутра опет емотивно раздрма. Хвала на свему, свима вама, а ти и ја ћемо лагано по реду првом приликом. Љуби супругу и захвалио јој се у моје име.

Ахахаха, нижи облици живота, ботићи који не знају ни профил да направе него им то услужно раде. Почиње ово да ми се свиђа. Ево јуче и данас док сам на кратко прошетао кроз град бар троје људи које сам знао на ћао-ћао док су ми ишли у сусрет или је спустило главу ка асфалту или је из далека прешло на другу страну улице. Стигла директива како треба да се понашају на улици пошто ни то не умеју сами. Са друге стране много више је оних што се јаве, пруже руку, потапшу по рамену, махну... Има наде, само треба још јаче и директније пумпати, док не испумпамо сву ту гамад из својих рупа.

То је било најискреније и из чистог срца. Мада нема тих речи које би описале како сам се осећао. И кад сам чуо информацију да ћете доћи код мене кући, као и онај моменат и звук мотора при уласку у град. Седим на кревету у бувари, слушам, свака длака најежена. Ево сад ми није добро док куцам, и даље у ушим она грмљавина. Нећу овде никоме понаособ да се захваљујем па ни теби као покретачу теме, то ћемо, Боже здравља, негде уз пиво и клопу.

Прави сам им ја криминалац за то. Сви се ми овде знамо, мислим да им је и ово довољно за трајну срамоту.

Ахахахахаха, имају шта и да нађу.

Боже здравља и ја се надам неком скоријем дружењу.

Све је још свеже, информације долазе брзином светлости. требаће пар дана да се све слегне. За сад је све ок, за даље ћемо видети. Хвала вам за инсистирање и на новчаној помоћи, али стварно није потребно. Адвокати су наши саборци, њих је 5-6, гурамо све то заједно као да су они у питању. Сад знате где ми је кућа. Она више није само моја, сад је и ваша. Када год будете у прилици, у пролазу, вожњи, очекујем вас на кафи, соку, преноћишту... То је нешто најмање што могу да понудим. Да не чује зло, надам се да нећете бити у прилици да икоме ово вратим, осим да вам увеличам свадбу или неко слично весеље. Поред свих, мајка је невероватно поносна, одушевљена, захвална на свему. То морам посебно да вам пренесем. Мој број је 0643664959 и за све вас стојим на располагању у које год доба дана и ноћи, по којем год питању, као и до сада. И даље сам без телефона али се надам да ћу тај проблем решити сутра у току дана.

Људи, ја стварно немам ни једну једину могућу реч за све ово што читам, за све оно што сам видео на Н1, чуо од супруге, родитеља... сузе које саме лију док све ово читам и пишем не дају ми ни да дишем, а јако бих викао. Нисам заслужио ни делић ове части, поноса, љубави коју осећам и коју сте ви успели да донесете својом организацијом ове акције и доласком у Уе. Не могу да вам кажем хвала, јер је то нешто безначајно у односу на "дуг" који осећам према свима вама. Знам да смо ми овде једна посебна заједница и драго ми је да ме је та заједница прихватила као део себе, дала ми прилику да се поносно на сваком кораку похвалим као део ње. Никад нисам могао да замислим, нити сам очекивао да сам вредан свега овога. Ово није вожња, подршка... ово је за мене печат и сведочанство да сам успео као човек. Оно што тренутно осећам је неописиво, срце хоће да експлодира, сузе лију, тона нема. Учинили сте ми супругу, сина, родитеље, сестре... препоносним... Ваш сам дужник за живота. Извињавам се свима што нисам одмах одговорио на поруке јер још увек немам телефон код себе. Толико за сада, јер стварно ми понестаје речи за све ову буру емоција које осећам у себи од среде, четвртка када сам сазнао за све ово до сад. Богу хвала а свима вама се надам да ћу имати прилику лично да се одужим уз неку вожњу, клопу, чашицу разговора.