Дај да и ја напишем нешто о утисцима суботње посете сајму. Одмах да кажем: на већини штандова сам само "парио очи", али било је пар где сам се баш интересовао за понуду и без обзира што морао да водим рачуна да ми женско друштво не буде сморено детаљисањем. Првенствено сам желео да видим и опипам "Аполо" на штанду "Спринта". Јес' да је супермотард, ал' производи се и класичан ендуро, што ме више привлачи. Не знам колико би се одлучио за куповину баш тог модела ("Аполо" А36), колико сам желео да вифим на шта изгледа производ те фабрике, јер ко је пратио ову тему, зна да ми се "свиџа" њихов модел А31. Метални делови, типа рама, задње виљушке, фузастера, фелни, кочница, читав "Зонгшенов" мотор – све се чине коректним, док ми се пластика около баш не допада, како дизајн (како-тако је ОК, али има детаља који кваре добар утисак, типа предњег простог правоугаоног фара, бочних оплата које скривају хладњак и слично), тако и те налепнице у неком „тајгер страјпс“ дезену. Имам утисак да би будући власник добио много на естетици, само када би ољуштио к'о виршлу читав мотор од те шугаве налепнице. Интрумент табла је сада класика жанра – дигитални дисплеј. Седи се знатно више у односу, на нпр. "Ћингћијев" ендуро каквог има baneBP – седећи на оном плавом на штанду "Ћингћија" сам сво време са оба стопала био на земљи, док је код "Аполоа" (који је супермотард, са 17“ котачима) било „...на врховима прстију, на моје срце стала си...“. Седи се стандардно за модерне ендуро/супермотраде – осећај је да се седи НА мотору.
Неког бају са штанда у оделу питао сам и за шансе да се појави модел А31 (исто тако висок дивојарац, али има неких 10-12 сантима дуже међуосовинско растојање од овог модела са штанда, што ми се чини као права мера). Питао сам и какава је прича са фабриком "Аполо", обзиром да је била информација да се фабрика затворила у јануару (што се са сајта не мое сазнати; чак се и обнавља). Поменуо ми је она причу са хомологацијом коју морају да раде без обзира не европске, да су ове "Аполое" набавили преко "Џенерика" (било је у буџаку "Спринтовог" штанда пар њихових модела) и да ако "Аполо" оде по лед – вероватно ће да их преузме "Џенерик“. Како, шта даље, нисам се распитивао.
На истом штанду били су и ови моторићи. Први слева може комотно да буде проглашен за ендуро са најтрапавије насађеном предњим блатобраном. Благи ужас! Без обзора на то, да сам тинејџер, имао бих ноћне полуције због тог мотора. Ову "Дејтону“ нећу дакоментаришем – просот сасвим фино спакован мотор. Једино цена... Ту је и овај црвени "Рептор ЦСР". ОК, симпатично моторче, лепо и педантно спаковано, само не знам откуд има та фора са задњим 15“ точком на нечему што би требало да буде класичан мотоцикл. Са овим фосфоресцентним прстеном, изгледа још мањи. Мало ми је "празан" иза главе предње виљушке, али ништа страшно.
Има и овај трећи "Рептор“ – СПТ 350. Два цилиндра, 350 кубова, поприлично велик и комфоран (барем сам такав "фидбек" добио од буље)... Први поглед на резервоар асоцирао ме је на "Априлиу" 6,5 Мото, али само на први. Није лоше... Лепо је што је пристојних диманзија за ту класу, седи се У мотору, ал' није што изгледа као неки Франкенштајн састављен од рама и ослањања (који нису ништа посебно – low tech) неког мањег мотоцикла и резервоара, седишта и високо постављених ауспуха неке софт-ендуро 650-ке. А ауспуси су, као и финиш читавог мотоцикла, очајни. То к'о да су их деца радила на ОТО-у. Нису ни они проблем колико је она зјапећа рупа озмеђу резервоара и рама. Ваљда им је идеа да се ту завуку новине и багет кад кренете из маркета. Да не дужим – нешто фали том мотора. Да су на пар места дали још неку стотину евра, овај модел би био много занимљивији. На знам шта им је у фабрици била идеја са оваквим моделом какав је био на сајму.
Први пут сам уживо видео и оног клона "BMW"-ог "Скарвера". ОК димензије, интересантна ствар са непостојањем резервоара за гориви где обично јесте (просто вапи да се ту стави боца за гас ), али она пластика која је и где треба и где не треба "у боји каросерије" и гомила хрома гдегод су могли да га туре. Да је ствар у оној црној мат боји каква је на "Ћингћијима" и да су баталили толико сјајно хромирање (ма чак ми је и личило да је то нека фарба), моторин би био одавао знатно озбиљнији утисак. Иначе, машина му је онај двоцилиндраш од 250 кубова кога има пола екипа на крузерима. За овај и претходни мотоцикл важило би исто: узео би их када би ми неко тражио не више од 'иљаду евра (да бих још толико уложио да се којекакве бедастоће доведу у ред.
Видео сам и ове "Индијанце“ – ТВС. То је оно што се вози у Индији и Кини – мање-више, стандард.
Бејахи и неки "Кимкои" којима ознаке нисам ни желео да запамтим. Један мало занимљивији и један који је сан становника трећег света.
Има ту и неких моторића који су ми по нечему привукли пажњу. Прва је "Хонда" ЦБФ 125. Коректно, али не видим нешто ништа нарочито боље од просечог Кинеза. Онда је ту и овај "Сакс". Виђао сам их којегде у саобрађају, али сад, када сам их гледао док стоје, наслоњени на "ћопу" капирам да су баш ружњикави моторчићи. Супротност ономе како су описивали Софију Лорен – лепа жена од ружних детаља. "Сакс" има много лепих и прорађених естетских детаља, али је мени ружан. Иста фирма продаје и 50-кубикаше "Лонгбо". Овај супермотардић има 2Т водом хлађену машиницу, али има и верзија са 4Т ваздушаром (ево и сличка), као и ендуро верзија. Траже за њих евара од око 'иљаду и по до 'иљаду осамсто.
Имам и ово. Завирио сам да видим какве машинице имају малолитражни "Сузукији" и на моделу "Ван-Ван" видео ово.