Mali osvrt na kratku vožnju koju smo @ZoraNS i ja izvezli ovaj vikend: Novi Sad - Kladovo - Novi Sad. Krenuli smo u subotu sa NIS-ove pumpe kod Merkatora, nešto posle 9 časova, prešli Dunav pa starim putem za Beograd do S.Pazove gde smo se uključili na auto-put i vozili do Batajnice, zatim preko Pupinovog mosta oko Beograda do Pančeva, Kovina pa treći put preko Dunava do Smedereva, Požarevca i ubrzo stižemo do Srebrnog jezera na prvu kafe pauzu. Nakon malog odmora nastavljamo dalje ka Golupcu. Da li pre ili posle Golupca nailazimo na jezero žitkog blata preko asfalta, u dužini od par desetina metara, a koje su na put naneli kamioni sa obližnjeg kamenoloma, tako da smo dobro usvinjili motore.
- "Zoki, pogledaj, izgledam k'o svinja"!
- "Da, a i ublatio si se!"
Uživamo u ambijentu, dok se krivine nižu jedna za drugom, polako ulazeći u ritam vožnje. Dok se trudimo da izaberemo idealnu putanju, polako povećavamo brzinu. Na ruku nam je išlo činjenica da nije bilo mnogo gužve na putu, pa ni mnogo motorista, iako je bilo lepo vreme. Posle nekog vremena stižemo na parking sa vidikovcem ka Malom i Velikom kazanu gde pravimo kraću pauzu jer smo već blizu Kladova.
Ubrzo stižemo u smeštaj, nešto posle 16 časova. Smeštamo se, malo gustiramo Zoranovu domaću radžu dok se spremamo na večeru. Smeštaj nam se nalazio pre onih jezera i dečjih igrališta, možda 500 metara do centra. Pristojan smeštaj, ništa fensi ali ima sve što je za ovakve goste potrebno, motori u dvorištu:
Motore smo, nakon kratkog pranja u dvorištu, ostavili da se i oni malo odmore pa smo se prošetali do kafane Kod Tekijanca koja je, nažalost, bila to veče zakupljena. Već dobrano gladni ulećemo u piceriju Elite u samoj pešačkoj zoni konstatujući kako je prilično prazan grad. Naručujemo pice dok sa ekrana televizora odjekuje naša himna. Pica je bila sasvim dobra, samo da je bila malo veća:
Nakon večere vratili smo se u smeštaj taman kad je počelo drugo poluvreme utakmice tako da nam je pobeda naše reprezentacije došla kao uspavanka. Btw. smeštaj ima tri sobe i može da primi desetak gostiju, tako da smo se nas dvojica baškarili svako u svojoj sobi. Negde oko 4 ujutro moj stomak me je podsetio da mi je Ahilova peta i da ne podnosi ništa previše.
Ruta prvog dana:
6 с 9 мин (362 km)
https://maps.app.goo.gl/tXxjssfUcxmR1ubh9?g_st=ac
Sutradan, nismo nešto mnogo poranili ali ni zaglavili, što se kaže - taman. Nakon kafe i doručka koji smo sami spremili ponevši nešto hrane od kuće, opraštamo se od gazdarice i krećemo nazad, ali drugim putem. Ideja mi je bila da provedem Zorana odličnom deonicom koju nije nikada vozio, a i mene je jedna kratka deonica zanimala, tako da smo trasirali rutu od KL preko Brze Palanke, Miroča (put 396), Klokočevca, Rudne Glave, Majdanpeka, Kučeva zatim putem 147 do Petrovca na Mlavi, Žabara, V. Plane i onda auto-putem kući. Put preko Miroča je nedavno presvučen i podseća me na grebenski put preko Fruške gore, samo je priroda više"divlja". Takođe, deonica od Klokočevca do Majdanpeka i dalje do Kučeva je pokrivena novim asfaltom i meni je, trenutno, jedna od najboljih ruta po Srbiji koje sam vozio. Takođe, iznenađenje mi je bio put 147 (Kučevo - Petrovac). Veoma je vijugav, presvučen novim asfaltom i vodi preko Homoljskih brda. Posle Petrovca kvalitet puta se spušta na ispod proseka, a preostala deonica od Velike Plane auto-putem do kuće predstavljala je rutinsku vožnju. Slika nemamo jer nam adrenalin nije dao da stanemo, tako da to dugujemo.
Ruta drugog dana:
6 с 3 мин (395 km)
https://maps.app.goo.gl/Ab1UeWb1XESfbDHK8?g_st=ac
@abarth_maniac Ranko, ovi BeograDŽani i ini đuture dolaze, pozovi i ti tvoje mangaše, za svaki slučaj...
