Šabac-Cer-Valjevske planine (kanjon Gradac). Oko 160 km Imao sam već duže na pameti turu gde bih spojio tačke koje su za mene bitne sa stanovišta enduro vožnje, brdskog bicikla ili planinarenja, ali nekako sam iste tretirao izdvojeno (što s,obzirom da potencijale svake od njih i definitivno zaslužuju), pa ih u glavi nisam video kao celinu. Ipak, Srbija je mala zemlja sa mnogo prirodnih lepota koje bih i ovog puta hteo da prezentujem bez neke prepotentnosti, jer kao što znamo naša zemlja ima i mnogo mana o kojima se mnogo više priča, pa je verovatno u redu i da pričamo o lepim stvarima. Krenuo sam iz Šapca, poljskim putevima prema Ceru, sa željom da popijem kafu i rasanim se u planinarskom domu. medjutim, posle nekog vremena, idilični poljski putevi su se pretvorili u izrovarene šumske, pa sam se neplanirano dobro oznojio dok nisam izbio na glavni put grebena Cera. U domu popio kafu (sada već potpuno budan od džombi i dubokih kolotraga kojima sam prošao), i nastavio dalje prema Valjevskim planinama. Uz put svratio do spomenika Cerskoj bitci u Tekerišu. Takva mesta me uvek nekako dodirnu. Ko ne zna o čemu se radi može videti na; https://sr.wikipedia.org/sr/Церска_битка Dok ja peglam dalje.. Sređeni trekovi na: https://www.enduro-balkan.com/

Od brojnih lepota koje krase ovaj kraj, ja izdvajam detalj koji se obično ne primećuje: A opet, pokazuje Srbiju onakva kakva jeste.

U predhodnim postovima sam spominjao malo dužu off turu po Srbiji. Pola te ture (zapadni deo Srbije do Vranja na jugu), je završen pa bih par reči o tome u budućim izveštajima po segmentima. Počeo sam (u grubim crtama), od Šabca, preko Cera-Valjevskih planina-Tara-Zlatibor-Uvac-Golija-Kopaonik-Đavolja varoš-Sirajinska banja-do Vranja. Na Zlatiboru mi se pridružio Lord-oblivion + Icatenej u Brzeću. - 7 dana efektivne vožnje + 1 dan odmora - 3 dilbera - 916 km (oko 15% asfalta) - 29.383 m uspona - 27.625 m silaza Ovih dana (dok traju pripreme za drugi deo ture za istok Srbije), ću staviti pojedinačne trekove i impresije. Očekujem slične kilometraže i visinske razlike.

Ma jok, ovo su šumski puteljci gde praktično i nema saobraćaja u nekom zaseoku u Valjevskim Planinama. Čovek naseko drva i ostavio, ceni niko ne prolazi godinama pa što bi sad. Ja sam precenio svoje tehničke sposobnosti i izvrnuo motor, ali sve je ispalo ok. Do sada završio pola posla (krenuo iz Šapca, završio u Vranju), u 7-8 dana off-a, dok nije ponestalo slobodnih dana. Sad žicam još 7 slobodnih dana da završimo turu. Izveštaj će biti na starom mestu kad složimo materijale.

Na Rtanj sa velikim motorima? Bravo majstori..

Ne mo,ž svima ugoditi. Ali sve ovo što vezujem i to što spominješ je obrađeno u "Srbija bez asfalta". Ako imaš još nešto šodera da dodaš, ne,mo čekaš.

Pomenuto već ranije, da potvrdim. Za prvomajske praznike (+ koji dan ukraden sa posla..), planiram turu koja u grubim crtama izgleda ovako: Šabac-Cer-Krupanj-Soko manastir-valjevske planine-rovni brana-man Ćelije-kanjon Gradac-Grad-Ponikve-Kremna-Tara (kružna tura),-Mokra Gora-Zlatibor-man Uvac-Radonjsko jez-Uvac-Sjenica-Golija-Kopaonik-Brzece (niz belu reku),-Đavolja voroš-Sijarinska banja-Besna Kobila-Vlasinsko jezero-Vučidel-Dimitrovgrad-Dojkinci-Babin zub-Crni vrh-Aldina reka-Aldinac-Tupižnica-Rtanj-Grza (kroz tunel Obradove stolice),-Vel brezovica-Zlotski kanjon-Đerdapski nac park-Golubac-Ram 12 dana, oko 1400 km, 5% asvalta, lak motor, veliki točak, krupna šara. Varijante su moguće i poželjne. Spavanje: čvrsti smeštaj gde je god to zgodno + kamp oprema za imati. Gorivo: uglavnom unutar 150 km. Pošto život nije bajka, znam da će biti gomila ograničavajućih faktora koje remete obične smrtnike. Ne žurim, koliko i dokle stignem. Sapatnici: za sada mogući Lord oblivion i Severian u delovima ture koji njima budu odgovarali.

Od "Krnje Jele" zemlja-makadam, kako se primičes Lisinama sve bolji makadam.

Bio. Ali imam bolju turu za ovu godinu. Prati vršni greben od Midžora do Krvavih Bara, pa onda dalje...

Valjevske planine su prelepe. I vi baš uživate.

Možda, ako skineš sve sa motora i budeš imao sreće da "zadnji pljusak" nije napravio prevelike prepreke.. Dva vozača bi pojedinačno preterala svaki enduro motor.

Mali točak ne može iz Dojkinaca na Krvave bare bez ozbiljne pomoći sa strane. Put je uglavnom dobar makadam do zadnjeg mostića i posle njega ima jedno 100 m izrovarenog blokovskog terena. Bolje se vratiti nizbrdo do Brloga pa šumskim putem desno u brdo koji te izvede na sam greben. Njime do Krvavih bara uz izuzetne vidike. Al i njime ne može mali točak. Topli Do - Babin Zub je mestimično šoder-blato ali za bilo koji enduro sasvim ok.

Pančevo-Zagajička brda-Pančevo, oko 175 km. __20180331_0933.gpx __20180331_0933.kml

Oličan snimak!! Sličan put je sa Orijen Sedla (od Planinarskog doma), prema Vrbnju. Stari AustroUgarski putevi koji spajaju strateška utvrđenja, jako bitna u to doba. Kompletna infra-struktura je u relativno dobrom stanju (utvrđenja, vodovod, putevi..). Nemački kvalitet.

Žao mi je što su mi se obaveze preklopile pa nisam vozio bugarski TET prošle godine. Ali biće dana.. Poz.

Vozili prošle godine skoro identičnu turu. Prelepa zemlja. Mi smo krenuli iz suprotnog smera. Njihova polazna tačka nam je bila na pola puta pa je naša vožnja trajala 11 dana. Moram da primetim da su neke teže deonice izbegli asfaltnim obilaznicama, tj prilagodili turu velikim motorima. Čak smo i na istim mestima odmarali. Definitivno vožnja za dugo pamćenje.

Deca su svuda ista. Samo se igračke razlikuju. Opet peščara, od zadnjeg vikenda.

Evo konačno vidoja na yu tubetu, Jone ga je stavio malo kasnije, al što se kaže, nikad nije kasno..

Meni se ova tura svidela, samo je neophodan enduro motor

Citiram zadnji izveštaj od drugara: "За Уну се лекари и даље боре, потреба за тромбоцитима је велика а давалаца нема довољно. Новост је да су сада потребни даваоци АБ групе а не А групе. Родитељи су очајни." ....

Hvala svima koji su zainteresovani da pomognu. Ja ću pratiti situaciju i javiću ako treba..

Sinjajevina je neverovatan potencijal za tu vrstu adrenalinskih aktivnosti. Evo kako je izgledao prelazak preko Sinjajevine turno skijama iz marta 2017, u 3 dana od Njegovuđa do Donjeg Lipova, malo više od 50 km. Videćemo kako će to izgledati ovog marta

Nema to veze sa hrabrošću, već sa glupošću.. Čekam i uživam u tvojim opisima.

Mala ispravka, ovaj zadnji niz nije sa Komova već Žijevo (Bukumirsko jezero i Štitan u pozadini). Jako lepo i atraktivno, samo je greota što se lako do njega stiže (asfalt iz dva pravca), pa ima opasnosti da se brzo zaprlja. Srećom ima još dosta prelepih "vokojebina" po C gori za koje se treba pomučiti.