Na leto, verovatno opet negde na istok

Potrudio sam se da dam sve od sebe.

Karta puta. Predjeno je oko 2000km i na putu provedeno 8 dana.Posetio sam dosta interesantnih destinacija.Ono što bi možda bilo važno za čitaoce,zbirnu cenu puta nisam pravio ali se lako može izračunati pošto se kilometraža zna ,svako zna potrošnju svog motora,cena smeštaja do 15evra max.i hrana po cenama približnim našim cenama.Da i cena goriva takodje kao kod nas. Teško je izdvojiti šta je ostavilo najjači utisak.Ultra moderna letovališta Mamaja i Konstanca ili srednjevekovna mistika Drakuline rumunije,stepa ravnica i nepregledna prostranstva Delte dunava ili prefinjenost Karpata sa obiljem zimskih centara .Rumunija je zemlja koja obiluje prirodnim lepotama,oni su toga svesni žive sa prirodom i vode računa o njoj.Veliki broj nacinalnih parkova pod posebnim režimom dokaz su brige o očuvanju prirode.Tu je ljudsko ponašanje podčinjeno ekološkim pravilima koja obezbedjuju zaštitu prirode.Turizam je ovde u ozbiljnom usponu i to kontinentalni ruralni sa malim pansionima i organizovanim kampovima i aktivnostima koje ne ugrožavaju prirodu. Stičem utisak da je Rumunija po mnogo čemu dobro organizovana zemlja a za mene je i savršeno mesto za beg u prirodu.Dosta interesantnih stvari u Rumuniji još treba videti pa unapred rezervišem vreme da je 2015-te ponovo obidjem.

Hvala i tebi

Prometno je i na nebu Magle više nema ostala je niže,iza nas i kiša me više ne plaši. Prodavnice suvenira i proizvoda domaće radinosti Pristiže još jedan motor iz suprotnog pravca parkira se ,putnici iz Poljske. Foto za uspomenu Poslovni razgovori na visokom nivou, preko 2000metara Baš nešto nisam gladan malopre sam jeo Ostavljam Poljake da razgledaju i nastavljam dalje Ne znam šta više fascinira krivudava trasa puta ili oblaci pored ili iznad kojih prolazim Put u...nebo Ova je ispala baš dobra.Barem ja tako mislim Ako preterujem sa slikama ne zamerite "Ja sam u oblacima" Posle nekoliko trenutaka Ovde sam već ispred Rance Ranca zimski turistički centar,veliki broj staza je opremljen ski liftovima.Leti je polazna tačka za planinare i uživaoce trekinga Iza mene ...izgleda da sam imao sreću ovog puta. Danas planiram povratak kući.Ruta je oko 450 km.Sa pauzama za slikanje i malom putnom brzinom potrajaće dosta ,fotografije više ne pravim i preko Targu jiu,Banje Herkulane i Djerdapa vozim prema Boru

Drago mi je

Da malo si žurio sa pitanjem oko moto skupa u Rumuniji,na sajtu kluba iz Brašova možeš više da se informišeš.

Transalpina ili „Kraljevski put“ kako je meštani zovu,Transfagarašan ili „Čaušeskova ludost“ dva pojma za dve i iste ali i dve različite stvari,babe i žabe ili jedinstvena lepota.Istim ih čine Karpati na kojima se nalaze,slična nadmorska visina na koju se penju ,dva prelepa puta u mrtvoj trci za prefiks „naj“ a takodje i dva puta koja svaki ljubitelj prirodnih lepota mora da vidi i bajker da provoza. Jedan preseca planinu popreko, drugi ide planinskim vencem.Transalpinu pravili Rimljani a Transfagarašan Čaušesku.Kako su Rimljani u svoje vreme to uspeli da urade nije mi poznato. Poznato je medjutim da je uz velike troškove napore i ljudske žrtve Transfagarašan izgradjen sedamdesetih godina prošlog veka nakon Ruske vojne agresije na Čehoslovačku. Da li za vojne potrebe kako se tada pravdala izgradnja ili megalomanski porivi vlastodršca koštali su života 40 vojnika koji su učestvovali u izgradnji puta.Šteta je očigledno napravljena ali je iza nje ostalo mesto hodočašća za sve ljubitelje dva točka.Postoje nekoliko „Svetih“ mesta za bajkere u Evropi za mene su ova dva visoko u vrhu. Od Sibiu do Sugaga deli me oko 140 km.Do Sebeša je saobraćajom opterećeni tranzitni put koji se posle Deve račva u dva pravca za Temišvar ili Arad odnosno za Srbiju ili Madjarsku. Ja se u Sebešu odvajam na put 67c za Sugag ili Transalpinu. Transalpinu, kao što sam već napisao napravili su još stari Rimljani, ide po vrhu tog dela južnih Karpata i svoju najveću visinu postiže na tački Urdele 2145m. n/v .Nemci su je za vreme II svetskog rata renovirali ,delom i asfaltirali.Sadašnje stanje puta odnosno kolovoza zahvaljuje radovima na njegovoj obnovi koji su počeli 2007god i još traju. Da nije bilo Transalpine nebi nastao ni Transfagarašan ? Neki teoretičari tvrde da je Čaušesku hteo da nadmaši Transalpinu praveći Transfagarašan.Nije nemoguće,ti komunistički imperatori na zalasku svojih karijera prkosili su i istoriji i bogu i zdravom razumu ništa im sveto nije bilo.U njegovo vreme zemlja čiji život gradjana bio vrlo loš gradi drugu po veličini predsedničku palatu na svetu odmah iza bele kuce u Americi. U izgradnji zvana „Kuća naroda“ progutala je tri miliona tona mermera i čak tri hiljade i petsto tona kristala kao i mnoge druge skupocene materijale. Tri jedinice ih dele u nadmorskoj visini, za 111m je Transalpina višlja od Transfagarašana. Vojni aspekt više nije najvažniji ,nekadašnje ratne strategije postepeno odlaze u istoriju , ratovi dobijaju druge dimenzije. A Transalpina i Transfagarašan ostaju kao večni spomenici ljudskih potreba,graditeljskih sposobnosti na usluzi novim osvajačima na dva ili četiri točka sve jedno. Ulazim u Sugag vreme se dosta promenilo ,oblačno retka magla, simptomi koji predskazuju kišu su prisutni,ali na svu sreću kiše nema.S desne strane kompleks nekih pansiona ili bungalova .Na recepciji devojka cena kaže 80 leja,to je inače standardna cena dvokrevetne sobe pansiona tog nivoa.To je oko 20 možda i nešto manje evra.Ne uspevam u pokušaju da prepolovim cenu pošto sam sam, pa čak ni da je umanjim.Vidim da je ona tu radnik bez ovlašćenja za promenu cene i produžavam dalje ka centru ako tako mogu da ga nazovem.Sugag je ustvari selo kroz koje prolazi tranzitni put Transfagarašan a levo i desno su kuće .Smešten u dolini okružen sa svih strana brdima .Fino mesto u tom prelepom okruženju.Sledeći pansion sa leve strane pristojna gradjevina, http://www.valea-frumoasei.ro/„ Lepa dolina“ na Srpskom. Unutra gospodja,gazdarica je izgleda.Cena isto kao i u prethodnom,muvam je tu uz upotrbu svog preostalog neistrošenog šarma.Put je potrajao pa su i ti ljudski resursi već na rezervi. Kažem da sam singl kao da ona to ne vidi i kažem da sam bajker i da bajkeri nemaju pare i da mogu da platim 40 lei.Dobro kaže može 50 lei ali kaži mi šta je to „Bajker“.............Penjem ove silne stvari kofere ,šator vreću ,imaju lep restoran kroz koji penjući se prema sobi prolazim. Na meniju veliki izbor i ja sam prezalogajio nešto.Ispred restorana terasa kaznim svoj organizam sa jednim hladnim i rešim da se motorom malo promuvam po mestu.Na izlasku iz mesta levo odvaja se neki put provozao se malo njime. Posle vidim na karti da on ide negde dalje u planine.Ničega tu interesantnog za mene nije bilo i nazad. Sa nekog sporednog puta oni putevi kao sa njive, neki moćan terenac pikap onako baš gabaritan izlazi u njemu ljudi primećujem vični lovu ali im se oružje ne vidi .Pod tim „Vični lovu“ podrazumevam lovokradice.Ne gledam mnogo u njihovom pravcu idem svojim putem i gledam svoja posla.U takvim situacijama nema mesta prevelikoj radoznalosti .Vreme i dalje tmurno.Takvo vreme i mrak zatiče.Mučim se oko kuće da bezbedno smestim motor i da ga od kiše sklonim jer je očekujem.Soba lepa čista uredna. Cele noći me je povremeno dobovanje ne jake kiše po okapnicama budilo,brinem šta me sutra čeka.Karpati,hirovita planina, poznati po vremenskim ćudima.Da li je sutra nastavak sa lepom završnicom puta ili odustajanje i povratak. Znam ljude koji su u Julu mesecu odustajali zbog vremenskih neprilika,jer se zbog tumaranja po gustoj magli ne dolazi na Transalpinu. Ovde neke sile povremeno požele da ignorišu naš kalendar i našu pretstavu o redosledu godišnjih doba pa može da vam se u sred leta desi prava zima.Toga sam se cele noći pribojavao pa sam bio više budan nego u snu. Jutro ne donosi optimizam,oblačno, barice na ulici kao svedocinoćne kiše.Šta li je tek u planini gore,pogled u tom pravcu me ne uveseljava.Ne žurim se sa polaskom čekam da razvoj dana i vreme učine nešto. To je jedino što mogu.Kasnije nego obično nastavljam putovanje idem u susret tim oblacima koje odavde vidim..... Za sada je sve ok, stanje ni bolje ni gore nego na mestu polaska. Na 17 km od Sugaga jezero. Suranea, glečersko jezero , poribljeno pastrmkom,raj za ribolovce. .Dvadeset kilometara dalje istim putem sledeće ne znam više koje po redu jezero.Veće dosta od prethodnog zove se Lacul Oasa .Akumulacija na reci Sebeš u Sueranu planinama kao i prethodno.S druge strane jezera nalazi se veoma cenjen manastir.U njemu svake godine rumunska Pravoslavna crkva organizuje studentski kamp u kome studenti uz meditaciju i molitvu šire svoja saznanja o hristu i pravoslavlju,dominantnoj veri u Rumuniji. O očuvanju duhovnih vrednosti u Rumuniji moglo bi mnogo toga da se napiše a i nauči od njih. Nevoljno pravim po neku sliku.Vremenski uslovi ne doprinose raspoloženju . Kao i jezero pored koga prolazim nalazim sa na 1255 m. n/v,dalje istim putem idem još 20 km do mesta Obrasija lotrului.To ja za mene i kraj puta kojim sam prošle godine prošao. Dalje od tog mesta počinje deo Transalpine o kome maštamo,što ne umanjuje vrednost i do sada predjenog puta.Loše vreme je uticalo,ustvari više pretnja i očekivanje lošeg vremena nisu stvorili preduslove za opširnije opise i neku fotografiju više.Raskrsnica put levo vodi prema mestu Brezoi na 60km koje sam već opisao a odatle ko gde želi. Desno, Ranca i Novaci što nas interesuje a još malo tim putem pa je odvajanje za Petrosan iz koga dalje desno ide Deva a iza nje desno Temišvar ili Arad a levo prema Turn severinu i Kladovo.Držim se svog pravca Transalpine i puta 67C. Odmah po skretanju neki čudan kamp. Trust mozgova na letnjoj nastavi I kao u svakodnevnom životu: "Uvek neko mora da se izdvaja iz društva" Sa zvonom oko vrata ili je sklon ekcesima, mislim gubljenju ili je vodja Evo gde idem,prema prevoju a izgleda i prema magli Fotografije...koje izabrati od bezbroj uradjenih Transalpinu opsedaju brojni turisti,Rumuna ima najviše Nekoliko trenutaka kasnije Šta kažete za asfalt...još miriše,biće tu i signalizacija. Obaveštenje o nacionalnom parku,njenim stanovnicima i merama za očuvanje Planina potsiče apetit Približavam se vrhu prevoja,ovo moram da objavim nešto mi se brišu poslednje fotografije,ponovno postavljanje oduzima vreme i dosadno je.Ujedno i da razmislim o postavljanju fotografija kojih imam dosta.

Drago mi je da ti se svidja

Hvala nastavljam

Transalpina ili „Kraljevski put“ kako je meštani zovu,Transfagarašan ili „Čaušeskova ludost“ dva pojma za dve i iste ali i dve različite stvari,babe i žabe ili jedinstvena lepota.Istim ih čine Karpati na kojima se nalaze,slična nadmorska visina na koju se penju ,dva prelepa puta u mrtvoj trci za prefiks „naj“ a takodje i dva puta koja svaki ljubitelj prirodnih lepota mora da vidi i bajker da provoza. Jedan preseca planinu popreko, drugi ide planinskim vencem.Transalpinu pravili Rimljani a Transfagarašan Čaušesku.Kako su Rimljani u svoje vreme to uspeli da urade nije mi poznato,ali je poznato da uz velike troškove napore i ljudske žrtve Transfagarašan izgradjen sedamdesetih godina prošlog veka nakon Ruske vojne agresije na Čehoslovačku. Da li za vojne potrebe kako se tada pravdala izgradnja ili megalomanski porivi vlastodršca koštali su života 40 vojnika koji su učestvovali u izgradnji puta.Šteta je očigledno napravljena ali je iza nje ostalo mesto hodočašća za sve ljubitelje dva točka.Postoje nekoliko „Svetih“ mesta za bajkere u Evropi za mene su ova dva visoko u vrhu. Od Sibiu do Sugaga deli me oko 140 km.Do Sebeša je saobraćajom opterećeni tranzitni put koji se posle Deve račva u dva pravca za Temišvar ili Arad odnosno za Srbiju ili Madjarsku. Ja se u Sebešu odvajam na put 67c za Sugag ili Transalpinu. Transalpinu kao što sam već napisao napravili su još stari Rimljani, ide po vrhu tog dela južnih Karpata i svoju najveću visinu postiže na tački Urdele 2145m. n/v .Nemci su je za vreme II svetskog rata renovirali ,delom i asfaltirali.A sadašnle stanje puta odnosno kolovoza zahvaljuje radovima na njegovoj obnovi koji su počeli 2007god i još traju. Da nije bilo Transalpine nebi nastao ni Transfagarašan ? Neki teoretičari tvrde da je Čaušesku hteo da nadmaši Transalpinu praveći Transfagarašan.Nije nemoguće,ti komunistički imperatori na zalasku svojih karijera prkosili su i istoriji i bogu i zdravom razumu.U njegovo vreme zemlja čiji je život gradjana bio vrlo loš gradi drugu po veličini predsedničku palatu na svetu, odmah iza bele kuce u Americi. U izgradnji zvana „Kuća naroda“ progutala je tri miliona tona mermera i čak tri hiljade i petsto tona kristala kao i mnoge druge skupocene materijale. Tri jedinice ih dele u nadmorskoj visini, za 111m je Transalpina višlja od Transfagarašana. Vojni aspekt više nije prioritet,nekadašnje ratne strategije postepeno odlaze u istoriju a ratovi se sve više sele prema drugim dimenzijama. Transalpina ostaje kao večni spomenik ljudskih potreba,graditeljskih sposobnosti i na usluzi novim osvajačima na dva ili četiri točka sve jedno. Ulazim u Sugag vreme se dosta promenilo ,oblačno retka magla svi simptomi kiše su prisutni,ali na svu sreću kiše nema.S desne strane kompleks nekih pansiona ili bungalova .Na recepciji devojka cena kaže 80 leja,to je inače standardna cena dvokrevetne sobe pansiona tog nivoa.To je oko 20 evra možda malo manje.Ne uspevam u pokušaju da prepolovim cenu pošto sam sam, pa čak ni malo da umanjim.Vidim da je ona tu radnik bez ovlašćenja za umanjenje cene i produžavam dalje ka centru ako tako mogu da ga nazovem.Sugag je ustvari selo kroz koje prolazi tranzitni put Transalpina a levo i desno su kuće .Sugag je smešten u dolini okružen sa svih strana brdima i fino se smestio u tom prelepom okruženju.Sledeći pansion sa leve strane pristojna gradjevina, http://www.valea-frumoasei.ro/„ Lepa dolina“ na Srpskom. Unutra gospodja,gazdarica je izgleda. Cena isto kao i u prethodnom,muvam je tu uz upotrbu svog preostalog neistrošenog šarma. Put je potrajao pa su i ti ljudski resursi već na rezervi. Kažem da sam singl kao da ona to ne vidi i kažem da sam bajker i da bajkeri nemaju pare i da mogu da platim 40 lei.Dobro kaže može 50 lei ali kaži mi šta je to „Bajker“.............Penjem ove silne stvari kofere ,šator vreću ,imaju lep restoran kroz koji prolazim noseći stvari u sobu. Na meniju veliki izbor i ja tu prezalogajim nešto.Ispred restorana terasa kaznim svoj organizam sa jednim hladnim i rešim da se motorom malo promuvam po mestu.Na izlasku iz mesta levo odvaja se neki put uzan planinski provozao se malo po njemu. Posle vidim na karti da ide negde dalje u planine.Ničega tu interesantnog za mene nije bilo i nazad. Sa nekog sporednog puta oni kao sa njive što izlaze, neki moćan terenac pikap onako baš gabaritan izlazi. U njemu ljudi primećujem vični lovu ali im se oružje ne vidi .Pod tim „Vični lovu“ podrazumevam lovokradice.Ne gledam mnogo u njihovom pravcu idem svojim putem i gledam svoja posla.U takvim situacijama nema mesta prevelikoj radoznalosti .Vreme i dalje tmurno.Takvo vreme i mrak zatiče.Mučim se oko kuće da bezbedno smestim motor i da ga od kiše sklonim jer je očekujem.Soba lepa čista uredna. Cele noći me povremeno dobovanje ne jake kiše po okapnicama budilo,brinem šta me sutra čeka.Karpati,hirovita planina, poznati po vremenskim ćudima.Da li je sutra nastavak sa lepom završnicom puta ili odustajanje i povratak. Znam ljude koji su u Julu mesecu odustajali zbog vremenskih neprilika,jer se zbog tumaranja po gustoj magli ne dolazi na Transalpinu. Ovde neke sile povremeno požele da ignorišu naš kalendar i našu predstavu o redosledu godišnjih doba pa može da vam se u sred leta desi prava zima.Toga sam se cele noći pribojavao pa sam bio više budan nego u snu. Jutro ne donosi optimizam,oblačno, barice na ulici kao svedoci noćne kiše.Šta li je tek u planini gore,pogled u tom pravcu me ne uveseljava.Ne žurim se sa polaskom čekam da razvoj dana i vreme učine nešto. To je jedino što mogu.Kasnije nego obično nastavljam putovanje idem ususret tim oblacima koje odavde vidim..... Za sada je sve ok, stanje ni bolje ni gore nego na mestu polaska Na 17 km od Sugaga jezero. Suranea, glečersko jezero .Poribljeno pastrmkom. Za nju idealni uslovi. .Dvadeset kilometara dalje istim putem sledeće ne znam više koje po redu jezero.Veće dosta od prethodnog zove se Lacul Oasa .Akumulacija na reci Sebeš u Sueranu planinama kao i prethodno.S druge strane jezera nalazi se veoma cenjen manastir.U njemu svake godine rumunska Pravoslavna crkva organizuje studentski kamp u kome studenti uz meditaciju i molitvu šire svoja saznanja o hristu i pravoslavlju,dominantnoj veri u Rumuniji. O očuvanju duhovnih vrednosti u Rumuniji moglo bi mnogo toga da se napiše a i nauči od njih. Nevoljno pravim po neku sliku.Vreme me ne čini raspoloženim. Kao i jezero pored koga prolazim nalazim sa na 1255 m. n/v,dalje istim putem idem još 20 km do mesta Obrasija lotrului.To ja za mene i kraj puta kojim sam prošle godine prošao. Dalje od tog mesta počinje deo Transalpine o kome maštamo,što ne umanjuje vrednost i do sada predjenog puta.Loše vreme je uticalo ustvari više pretnja i očekivanje lošeg vremena nisu stvorili uslove za opširnije opise i neku fotografiju više.Raskrsnica put levo vodi prema mestu Brezoi na 60km koje sam već opisao a odatle ko gde želi. Desno, Ranca i Novaci što nas interesuje a još malo tim putem pa je odvajanje za Petrosan iz koga dalje desno ide Deva a iza nje desno Temišvar ili Arad a levo prema Turn severinu i Kladovu.Držim se svog pravca Transalpine i puta 67C. Odmah po skretanju neki čudan kamp. Trust mozgova na letnjoj nastavi I kao u svakodnevnom životu: "Uvek neko mora da se izdvaja iz društva" Sa zvonom oko vrata ili je sklon ekcesima, mislim gubljenju ili je vodja čije se zvono prati Evo gde idem,prema prevoju a izgleda i prema magli Fotografije...koje izabrati od bezbroj uradjenih Transalpinu opsedaju brojni turisti,Rumuna ima najviše Nekoliko trenutaka kasnije Šta kažete za asfalt...još miriše,biće tu i signalizacija. Obaveštenje o nacionalnom parku,njenim stanovnicima i merama za očuvanje Planina potsiče apetit I nastavljam prema vrhu prevoja Ispred samog vrha prevoja sam. Ovo sada moram da postavim.Tekst mi je u wordu ali mi je juče pao sistem pa su mi se slike sve obrisale a njihovo ponovo učitavanje je dosadno i oduzima dosta vremana

Ova Rumunija je malo "izlizana" tema ,mada je moja ruta izašla iz uobičajenih destinacija , trudim se u opisima da predstavim i neke druge stvari u Rumuniji.Ustvari i ja ja sam se izlizao od ovolikog pisanja.

Još neka slika sa Transfagarašana za rastanak Nastavljam dalje prema svom odredištu.Sledeći deo mog puta je Transalpina,namera mi je da prenoćim u Sibiu ili Sebešu. Prethodne 2012 god. već sam prošao ovim putem ali bez Crnog mora i Delte dunava. Namera mi je bila da iz Rumunije predjem u Madjarsku pa sam zato obišao samo pola Transalpine i to onaj deo koji je manje atraktivan . Obârşia Lotrului, je mesto gde sam na Transalpini skrenuo desno ,na sever pravcem za Madjarsku.Iz Curtea de arges sam krenuo i neznam kako prevideo i promašio skretanje za Brezoi.Tek kad sam video da mi se nešto odužilo putovanje stanem ispred prve table za naseljeno mesto da proverim šta radim.To malo mesto na karti nisam uspeo da pronaadjem selo neko verovatno više i ne pamtim kako se zove.S druge strane puta na pedesetak metara od mene nekoliko čoveka ,čekaju nešto a u medjuvremenu takodje na nekoj udaljenosti staje kamion i neka žena izlazi iz njega.Podjem sa kartom prema njoj da se informišem a oni što stoje dobacuju nešto prosto da kažem zajebavaju.Ukapiram kome se obraćam i napuštam poprište dogadjaja,devojku prepuštam sledećem kamionu koji će da naidje i nazad u pravcu kojim sam došao.Sumrak je, mrak samo što nije vozim očekujući tablu Brezoi.Konačno i ona.Mrak je već apsolutno osvojio situaciju.Stanem na tu raskrsnicu,mrak apsolutni raskrsnica neosvetljena,pravo ispred preko raskrsnice policija zaustavlja po svom izboru neka vozila tako što pored policajca sa onom tablicom pali i rotaciju,povremeno iz nekog razoga i one njihove sirene.Levo od mene preko puta kafana.Neka dreka pijano to sve i razuzdano i u kafani i ispred nje.Razmišljam i treznima sa motorom skrećem pažnju a za pijane sam verovatno kao magnet.Desno gde bih trebao da idem znam da je planinčina, bez ikakve informacije stojim promatram situaciju.Obraćam pažnju na vozila koja skreću.Da li ima i putničkih ili samo oni kamioni za prevoz drva.Razmišljam se šta da radim.Tu je i neka pumpa benzinska možda i na njoj da zanoćim ne svidja mi se situacija.Vidim i poneko putničko vozilo da skreće a vidim i svetla neka pa odlučim da podjem prema tom planinskom kraju i izvidim situaciju.Nisam ni išao mnogo daleko i sreća s desne strane "Pansion" Ramona se zove https://www.google.com/maps/place/Pensiunea+Ramona/@45.3298437,24.2689014,15z/data=!4m7!1m4!3m3!1s0x474db76b1a0accd3:0x648f1765cc7a3835,super.Gazdaok dečko lako se dogovorismo da ja tu prenoćim.Cena je bila oko 10 ili 12 e.Ustvari to je mesto Brezoi koje sam i tražio. Dok sam se raspremao i raspitivao gde je najsigurnije motor da parkiram ,čovek iza mojih ledja na srpskom mi se obraća.Otkud bre ti ovde iz Srbije da se sretnemo.Ma nije Srbin, čovek je Turčin kaže da on zna bugarski i to ti je isto još je rekao da ako zapne nešto može da mi pomogne oko prevoda.Ponudio mi je da parkiram motor pa će on kombijem da ga zagradi.Za tu uslugu sam se zahvalio ali nisam to prihvatio jer nekad umem baš rano da se probudim i da krenem dalje.Tu u razgovoru Turčin reče da pravi večeru pa poziva i mene. Za večeru svakom po jedna pastrmka i ogromna salata.Tri turčina ja gazda pansiona i njegov otac. Nudim ih pićem, pivom da se revanširam neće posle nekog vremena ponovo, odbijaju, ne piju.Izgleda da mi da ti Turci uopšte ne piju primetio sam to i u Turskoj.Turčin u razgovoru hvali gazdu da je super ,dobar,pošten takav je utisak i na mene ostavio.Turčin neki biznis planira pilanu mislim da pravi i kaže da tu godinama dolazi sve kod ovog gazde.U neko vreme dodje Rumun 35,40 godina možda visok jak krupan tako,iposle malo vremena ispod jakne vadi jednu mušku cipelu novu ,kao zazire od mene iz ponašanja bih rekao i priča nešto njima na rumunskom.Turčin mi prevede da im on nudi da proda i kaže da ima neku veću količinu da ne nagadjam 300 možda i više pari.Ustvari to je pokraden ili opljačkan ceo kamion a moždai ono kao kola skinuto sa osiguranja ne znam al je neki opasan kriminalni tip ne samo po izgledu već očigledno i u praksi. Ujutro ustajem rano i pravac prema Transalpini.Put lep planinsko okruženje kroz koje se prolazi po neka mala smetnja na putu koja samo upotpunjuje sliku ovih predela Do raskrsnice još 22km Asfalt ko da juče stavljen crn ko zift lepi gume možeš da radiš u vožnji šta ti padne na pamet i kilometrima nigde žive duše,kao da je napravljen samo za jednu osobu u ovom slučaju za mena takav je osećaj.Tom nesvakidašnjem osećanju dosta doprinosi za mene najlepši mesec jeseni ,septembar.Temperatura prava onako taman kako treba U Rumuniji se dosta gradi ,investira U puteve naročito ali i u ostale objekte naročito za zimski turizam. Iz gradilišta prosto zrači organizovanost ne vidi se tu ono razvlačenje koje je zaostalo iz socijalizma.Da li su Rumuni evoluirali ili to stranci rade? Medjutim vidi se da Rumunija napreduje.Napredak je očigledan. Prolazim pored velike vode ,jezero Lacual Vidra.NJegova brana i hidroelektrana druga po veličini u Rumuniji posle Djerdapa.Put vijuga obalom 8 km.dugog jezera.Površina jezera je preko hiljadu hektara i nalazi se na 1289m n/v To je ogromno jezero sa velikim brojem pritoka i čitavim sistemom za akumulaciju vode. Stižem do raskrsnice na Transalpini ,levo Novaci desno Sebeš.Pošto mi je namera odlazak u Madjarsku skrećem desno pravac Sebeš i na dalje.Do Sebeša planinski put,očekivanih atrakcija nema,ostale su u delu kojim ovog puta ne idem.Pored još dva neka jezara sam prošao ali bez zadržavanja.Tamo se atraktivnost tih lepih jezera,reka i voda uopšte gubi jer ih ima svuda,pa više i ne skreću tolko pažnju.Osim lepe prirode koja se vidi u prvih desetak kilometra to isto se proteže u nedogled celim putem sve do Sugaga. Posle njega put već postepeno gubi taj osećaj da se vozi po planini i ako je i dalje okruženje planinsko.Draži Transalpine nisam doživeo mada je vožnja planinskim putevima uvek atrakcija sama za sebe.Eto i razloga da ponovo dodjem. Za Madjarsku na kraju nisam otišao.Toliko me je ubio vetar na putu iza Sebeša možda i od Deve ne znam, da sam brzinu povremeno spuštao i na 50 km na sat.Put prometan ali dvosmerni i ne mnogo širok pa se na nekim mestima pravila i kolona iza mene.Nisam dozvoljavao kamionima da me pretiču baš kad i kako oni žele .Totalno smoren kasno uveče stigao sam u Beograd posle predjenih 620km. Ovog puta sam na popravnom. Transalpinu želim da doživim u svoj njenoj veličini pa sam tako ovaj put i isplanirao.Želim da je prodjem od Sebeša do mesta Novaci,zatim Targu Jiu i dalje. Na ulazu u Sibiu benzinska pumpa,neki motorista na njoj,stanem da se kod njega informišem oko prenoćišta.Rumunski bajkeri su predusretljivi nije im teško da te motorom odvedu i do mesta. Izmedju Sibiu-a i Sebeša on mi predlaže da prespavam u seocetu Sugag.Kaže da tu ima veliki izbor prenoćišta i da nije skupo što ja prihvatam i današnju vožnju završavam dolaskom u Sugag.

Hvala srrdjan!!

Curtea De Arges,Srpski restoran, gazda Janković.Tu sam i prošle godine prenoćio kao i većina bajkera iz Srbije pa i iz ex Yugoslavije koji prolaze ovim putevima.Jankovića nisam zatekao ali me žena koja radi prepoznala i lako dogovorismo oko cene.Moj stalni problem cene za prenoćište je taj, što sam zauzimam dvokrevetnu sobu,oni uvek nastoje da mi naplate celu a ja pola pa gde se nadjemo. Ovog puta sam rešio da obidjem crkvu u sklopu manastira Curtea de Arges.Crkva slovi za jednu od najstarijih u Vlaškoj oblasti a jedno vreme je bila i episkopska.Curtea de Arges je jedno vreme bio prestonica Vlaške.Crkva,verovatno renovirana u skorije vreme jer sva blista.Interesantan stil gradnje,sav kitnjast prepun lepih detalja ostavlja utisak da ktitor na njoj nije štedeo,sve na njoj odaje takav utisak.Unutra je puna prelepih ikona u ulju radjenih.Nisam bio siguran da je dozvoljeno slikati.Inače kao i za neke druge gradjevine iz tih vremena postoji mit da su danju zidali a nešto je noću to rušilo.Prevazišli su problem kad su nesrećnu ženu glavnog majstora čuvenog Manola zazdali u zidine crkve.Inače ktitor je bio Negoje Basarab.U njoj počivaju zemni ostaci mnogih ličnosti važnih za rumunsku istoriju a i majka naše kraljice Marije Karadjordjević. Slike iznad su iz 2012-te god. Imalo bi tu o tom manastiru i crkvi još dosta stvari da se napiše ali da ne gnjavim mnogo ograničiću se na ovome. Šta napisati i koju sliku Transfagarašana postaviti a da to već nije uradjeno.Skrenuti pažnju čitalaca pored Engleza Džeremi Klarksona,Hamonda i Džemsa Meja iz "Top gir-a" pa do najmaštovitijih putopisaca sa "našeg"sajta je težak zadatak.Ali svako to svojim očima gleda pa i svaki putopis može na svoj način da bude interesantan. Ulazim polako u planinske predele iz ravnice Putem s relativno brzo stiže do jezera Vidraru.Ostaje iza nas pravi dvorac Grofa Drakule za čije razgledanje je potrebno savladati 1480 stepenika.On se uočava pored puta ali odaje utisak zapuštenosti.Možda i nije ali 1480 stepenika jeste. Iza jedne krivine....Veliki vodja Zaštita od odrona pretpostavljam a voda sa svih strana.Prepuni su šume i vode ima za celu Evropu Mislim da su svi upoznatisa činjenicom da ovaj put ima izvesna ograničenja.Otvoren je samo nekoliko letnjih meseci zbog vremenskih prilika odnosno neprilika.Moje opredeljenje za obilazak je Septembar mesec. Nije nikakva "Dojava " u pitanju već što sam 2012-te imao lepo vreme pa evo i sada imam tu sreću.Zna ovde u sred Jula meseca magla ,kiša i nevreme da onemoguće prelazak i da se putnici vrate nazad.Za preventivu na vrhu postoje web.cam.pa se može videti vreme pre polaska.Postoji takodje zabrana i noćne vožnje pretpostavljam da im je dosadilo da traže neodgovorne i neozbiljne turiste po prostranstvima Fagaraš planine. Brana jezera Lake Vidraru kažu jedinstvena.Obično su brane konkavnog oblika preme akumulaciji,ovde je u obliku slova "S"i u tome se ogleda izuzetnost njenog tehničkog rešenja.Tu neki štandovi za prodaju svega i svačega obično nepotrebnog.U jednom momentu neko mi se obraća na srpskom dobar dan reče i još nešto neznam.Otkud rekoh u ovoj vuko...... neko iz Srbije.Ko kaže iz Srbije....Da ne prepričavam razgovor.Čovek je Francuz,vozač u penziji dolazio je često vozeći nešto za Srbiju pa je naučio srpski jezik.Pričao je svojima kod kuće o Transfagarašanu pa je na kraju kupio terenca neki manji u njega stavio unuku i najboljeg prijatelja i sa njima prolazi ovim lepim predelima.Više puta smo se preticali obilazili i medjusobno pozdravljali.Nisam nažalost napravio fotografiju sa njima. Koliko je visoka brana ne znam ali ona bela tačka na dnu je auto. Uspon prema vrhu i prve lepe serpentine Još uvek sam na južnoj strani Tunel sa gvozdenim vratima na vrhu.Čuo sam negde da ih zimi ne zaključavaju nego ih zavare.To je neprovereno. I evo "Autlet-a" Afrku sam častio sa presvlakom za sic od "Ovce" Put za gorski biser Balea lac I Balea Lac Levo od motela uzvišenje sa koga se prave lepe slike severne strane Transfagarašana pa se i ja sa ostalim narodom penjem radi fotografisanja. Možda bi trebalo videti i iz vazduha Sa Rumunom koga sam smarao da me slika

Tih sto i nešto kilometra od Rišnova do Kurtea de Arges vodi me preko mesta Bran.Bran je čuven kao mesto u kome se nalazi zamak grofa Drakule. Tu zabludu kao i mnoge druge lansirala je filmska industrija.U zamku je sniman film o Drakuli pa su filmsku popularnost iskoristili naslednici Habzburga kojima je gradjevina vraćena postupkom restitucije.Sada se pronosi informacija da žele da ga prodaju.Inače zamak vuče Nemačko poreklo napravili su ga Saksonci iz Brašova tadašnjeg Kronstadst-a i oko njega je vremenom i nastalo mesto Bran Natpis na zidu piše o nekom od brojnih renoviranja Koja mu je prvobitna namena bila jasno je kada se baci pogled sa jednog od mnogobrojnih prozora.Pored njega je bilo nemoguće proći bez znanja i dozvole posednika klancem koji spaja Transilvaniju i Vlašku.I tako je krenula naplata drumarine ili carine. Eksponati u samom zamku su više poreklom rumunske kraljevske porodice nego grofa Drakule. Simbol pravosudja,terazije,s jedne strane dobra dela s druge težina prekršaja,razlika u težini značila je i razliku izmedju života i smrti Slika sa sudjenja, eksponat u zamku Bunar dubok 57m. koji je obezbedjivao autonomiju u slučaju duže opsade U skorijoj istoriji bila je omiljeno mesto boravka kraljice Marije od Edinburga za nas važne kao majke naše bivše kraljice Marije Karadjordjević. Isprepletanost interesa i porodičnih odnosa kraljevskih porodica formiraju dobar deo istorije a Rumunija sa očuvanim spomenicima iz tih vremena omogućava nam da uživo doživimo deo te istorije .Slika ovog zamka verovatno niko nije željan na ovom forumu pa sam se ograničio samo na ovih nekoliko. Inače Rumunija je oduvek pod jakim uticajem Nemačke a u rivalstvu sa Madjarskom.Postoje sedam grada i Rumuniji koje su Saksonci napravili.Brojne gradjevine i arhitektonska rešenja su svedoci njihovog prisustva kroz istoriju.I sadašnji predsednik Rumunije je Nemac ,Klaus Joanis. Nastavljam putem bez plaćanja drumarine. Prelazim "Granicu" Transilvanije i Vlaške na putu za Curtea de Arges i sutrašnji pohod na krivine planine Fagaraš.

Hvala i vama na podršci

Deltu Dunava ostavljam njenim stanovnicima svakog u svom poslu I posle doručka koji su vredne ruke spremile spremam se za nastavak puta Još dok sam u Tulči bio gazdarica pansiona mi je objašnjavala o nekom moto skupu u Tulči u Nedelju.Zamolim Djodja da proveri misleći da je to narednoj nedelji.Provera je utvrdjeno da je skup održan ustvari prethodne nedelje a da je naredne nedelje moto skup u Brašovu.Odlučim da ga posetim i napustim Deltu.Djordje mi daje instrukcije da ne idam preko Tulče zbog gužve na trajektu već preko Braile.Napomenuo mi je još da bi bilo vrlo interesantno videti „Blatne vulkane“ Blatni vulkani se nalaze na mom putu prema Brašovu pored mesta Buzau a tačna lokacija je Berca Blatni vulkani.Tačna putanja do Brašova je na karti ispod. Već dobro poznatim putem prema Tulči ispred koje skrećem levo prema Braili i trajektu koji će me prebaciti dalje preko Dunava.Kilometraža nije velika oko 400 km pa omogućava opuštenu vožnju. U Braili na parkingu za ukrcaj nije nema velike gužve,čak i manje od kapaciteta trajekta.Po njegovom dolasku uz vešte instrukcija posade ukrcavanje kratko traje i krećemo na drugu stranu Dunava.Tu se već neki rukavac spaja sa Dunavom Nekoliko trajekta vrši prevoz Tu se ujedno sa Dunavom neki rukavac spaja A evo i Afrike Pristajanje po redu I Braila Braila, po izlasku sa ferija putokaz za Buzau.Brailu ne posećujem vozim dalje,tek sam na početku današnjeg puta i ne zastajkuje mi se nigde.Planiram da prvo stajanje i odmor bude u Berci kod vulkana do koje ima oko 140 km.Do Berče put ništa posebno i zaboravio sam kako izgleda ništa mi nije skrenulo pažnju. Tih petnaestak kilometra od Berče do vulkana nešto mi se odužilo.Put dosta uzan,asfalt osrednji nije loš,brda izmedju kojih prolazim gola.Ustvari to je predeo prelaska Karpata u niziju.I iza jedne krivine nailazim na jedan neasfaltirani parking,montažna baraka kapija i ulaz na vulkane.Krupan „bradonja“ prodaje ulaznice,zamolim ga da mi pripazi motor i ulazim na područje vulkana. Očekivao sam nešto veće grandioznije da je priroda napravila.Ti blatni vulkani za koje prvi put u životu čujem da postoje su minijature u odnosu na moje očekivanje.Predeo kao na nekoj drugoj planeti,kupe tih vulkana,teren bez ikakve vegetacile verovatno je sumpor iz utrobre zemlje zaslužan za to mada se njegov miris ne oseća.Ili smo mi iz Bora postali rezistentni na sumpor. Službeno lice usmerava kretanje turista da bi se sačuval tragovi i sadržina tog blata u prirodnom obliku.Turisti kao i svuda obilaze slikaju,radoznaliji zavirujui vrebaju šansu da uslikaju klobuk blata koji prave gasovi pre nego što se rasprsne.Vulkani ne iziskuje neko duže razgledanje i zadržavanje.Evo uspeo sam da uhvatim taj klobuk koji gasovi prave. Na parkingu pored motora pristigli Slovenci sa „Kamperima“ četri vozila pa se napravila mala gužva.U produžetku puta postoji restoran sa lepom baštom ,veliki parking i tu ima dosta naroda. Nastavljam put dalje prema Brašovu.Sledeće mesto pre Brašova Intorsura Buzaului.Mesto s kojim se priroda malo poigrala. Zbog svog položaja u planinskom okruženju ,važi za najhladniji grad u Rumuniji. Svake godine beleži najnižu temperaturu u zemlji , -42 C stepena je čak dostigo neke godine.Na ulazu u mesto parkirani motoristi i ja zastanem i pitam za moto skup.Kažu da je moto klub iz Brašova organizator ali skup se održava u Rišnovu u podnožju čuvenog skijaškog centra Pojana Brašov. Dolazak u Rišnev ,to je malo mesto,lokaciju moto skupa ne treba mnogo tražiti,grad okupiran motorima i bajkerima. Ulazim na skup na ulazu uobičajeni doček, ulaznica koju nisam hteo da uzmem dok ne vidim oko smeštaja.Predlažu šator tu u kampu , planina hladno je. Mali bungalovi u kampu zauzeti. Pojavi se jedna devojka koja se oduševila što idem sa Delte kaže da je tamo rodjena.S nekim dečkom na motoru povedu ma nazad u grad da mi reše prenoćište u nekom pansionu.Vlasnik ne baš mnogo pričljiv i ljubazan.Stariji Rumun koji još nije izašao iz socijalizma ili već neznam čega ima sobu ali cena dosta visoka nema nameru da čini ustupke. Rumunka okreće telefone i nadje nekog prijatelja da podelimo dvokrevetnu sobu,sam nisam nameravao da je uzmem i platim. Mislio sam da produžim dalje meni ti skupovi ne znače nešto ali me ipak interesovalo kako to izgleda u Rumuniji.Moj „Cimer“ mi objašnjava da motore ne vozi već da se spušta ili leti paraglajderom.Paraglajdere sam i ja usput vidjao kako kruže iznad moje glave.Malo sredjivanje u sobi na skup. Po izlasku iz pansiona slikam naziv u slučaju da se u povratku zamrsim pa ne mogu da pronadjem Baš je on"Folea" Stigo na moto skup već je mrak , kakvi mi ovo baloni po slici.Muzika sa razglasa pivo se toči veselje na sve strane.Nema neke bitnije razlike izmedju njihovog i ovih koji se kod nas organizuju. U prolazu vidim Rumunku pita jel sve Ok. Ako neko misli da oni u nečemu zaostaju za nama u zabludi je.Dobra muzika dobre mašine,lepe i doterane devojke čine ovaj skup dobrom zabavom.U neko vreme, kasnije, muzika je ubrzala ritam skupiše se svi oko već poredjane gomile drva koja se pretvorila u ogromnu logorsku vatru i uz muziku sa razglasa svi su pevali neke njima poznate pesme.Već je bilo kasno i to je otprilike bio vrhunac zabave. Bilo je tu slobodnijeg ponašanja pojedinaca pod dejstvom alkohola ali sve u granicama i u nijednom trenutku ničije ponašanje nije bilo ni blizu incidenta. Želim posebno da naglasim da nije bilo "Paljenja guma",pucanja iz auspuha i divljanja motorima izostali su svi ukrasi i scenski nastupi koji uveličavaju moto skupove.Iza od logorske vatre osvetljenog kruga i iza naroda koji je oko vatre poredjan jedan par se zaneo i svašta bezobrazno radio ne obazirući se na narod a ni narod se na njih nije obazirao.Da li su možda samo prvi bili u drugom poluvremanu zabave nisam sačekao da vidim bio sam umoran i otišao sam na spavanje. Ujutru ponovo sam došao u kamp.Već su počeli lenjo da se izvlače iz šatora sa vidnim tragovima burno provedene noći,sinoćnu gužvu ispred šanka zamenila je gužva ispred česme za vodu.Poneko je već pakovao stvari ali je većina još uvek bila u horizontali.Po danu to ovako izgleda Američka krstarica http://www.victorymotorcycles.com/en-us/customize Inače organizator skupa je moto klubhttp://www.kronstadtbikers.ro/noutatii na you tube ima dosta snimka sa tog skupa iz 2013god,a Kronstadt je inače izvorni nemački naziv za Brašov.Nemci su ga kao i još šest gradova u Rumuniji i napravili. Od motora na skupu preovladavali su Čoperi. od krstarice Viktorije i Harlija do svih mogućih Japanskih modela u čoper varijanti.Nekoliko rumunskih bajkera primetno po stajlingu više liče na američke bajkere nego sami američki bajkeri, ta tendencija je prisutna kod svih samo koliko kome finansije dozvoljavaju.Firmirane kožne jakne,kožne pantalone one američke kaubojske čizme sa štiklom šimi ali ništa jeftino agresivan kvalitet.Rese na njima i na motorima gde god je predvidjeno na ručicama sicu i rol barovi opleteni kožom.Kacige normalno mat crne SS varijanta i naočare "Red baron"stil.A Harli jedan, ja mislim da je u njega ugurana vrednost još jednog Harlija nema stvari kola nije zamenjena custom varijantom.Medjutim osećalo se,da ne ostavlja utisak koji su vlasnici želeli i pored skupocenosti svega nije se nekako uklapalo u ličnost vlasnika,bez obzira što su se oni ponosno šepurilli sa svim tim na sebi i na motoru.Mnogo vremena će trebati da se deca komunizma preobrate u zapadne hohštaplere.Treba biti umeren u kindjurenju, ponekad ume da bude tanka linija izmedju "Marlboro mena" i šabana. Ostavljam privremeno motoskup i bajkere i idem da obidjem Pojanu Brašov.Čuveni i veliki Rumunski ski centar. Savremena žičara Moderni hoteli i neobična stara drvena crkva U povratku u Rišnev nameravao sam da obidjem zamak/tvrdjavu koja dominira iznad grada. Pošto nisu dozvolili motorom do nje a za pešaka mi se učinilo malo dalje pa sam odustao Dana s nastavljam put,planiram da stignem u Curtea de Arges i sutra na Transfagarašan, pa se ovde ne zadržavam više. Napuštam pansion i mog vrlog gazdu Palim za Curtea de Arges preko mesta Bran

Šta si ti uradio čoveče, nemam reči

Neka te sreća prati.

Dan sunčan vedar sa blagim vetrom kao stvoren za doživljaj koji me danas očekuje.Dan zbog koga sam i prevalio ovoliki put.Dan izlaska na vodu i obilaska delte.Vlasnik i vozač čamca opušteno pije kafu u društvu naše male gazdarice I ja isto opušteno cupkam pored motora i čekam da popije kafu i krene Do marine gde mu inače stoji čamac u gomili ostalih čamaca idemo mojim motorom nekoliko kilometara daleko. Čamac je plastični oko 5 m.dužine onako širok stabilan , motor Honda od 30ks i vozać oko 45god.rekao bih 180cm.visok Čamaca nebrojeno i s jedne i druge strane kanala.Taksi stanica i polazno mesto sa ovog dela Dunava Prolazimo pored nje i pravac po gorivo,pumpa je na vodi Tu je i šef koji nadgleda promet I krećemo,saobraćaj je živ. Čamci svih veličina oblika i boja Čaušesku je često dolazio na deltu bio je zaraženi lovac i ribolovac i upravo prolazimo pored njegove bivše ribarske i lovačke kuće. Kod njega je i naš Josip Broz Tito dolazio u lov ali ne na ptice u delti,na Karpatma na medvede koje je Čaušesku razmnočio u velikom broju.Po ugledu na njega nikle su brojne ribarske kućice od originalnih i jeftinih do skupih i preglomaznih koje su promašile temu i zaboravile prvobitnu namenu. Meni draže one u kojima su ribolovci Odavde su mnoga jata divljih plovki zavijena u crno.Prštalo je tu perje koliko vidim na sve strane Vanbrodski motor od 90 konja je za poštovanje ali ovde ne ostavlja neki utisak,brojni su bolidi sa uparenim od po150 pa i 200konja. Malo prirodne lepote, "Amazonija" na Balkanu Sportski ribolovci u akciji Lokvanja ko u botaničkoj bašti Ptice u begu Alasi na radnom mestu I njihovi alati sa bezbroj imena...npr "Bubnjevi" Jata divljih plovki Na otvorenom smo pa su i talasi malo veći,opet sam u bezuspešnom pokušaju snimanja neke ptice Za ozbiljnije snimanje ptica na delti potrebna je dobra tehnika,poznavanje terena,strpljenje pomalo sreće a i mirna ruka. Sve te osobine poseduje vlasnik kampa George Valcu čije slike postavljam a ja od jurnjave za pticama odustajem Velike grupe turista iz Engleske,Nemačke,Italije,Madjarskei rusije dolaze u Deltu Dunava u potrazi za lepotama prirode i vodenim avanturama.Nemci su čak organizovali regatu i čamcima na vesla putuju od izvora do Delte Dunava učestvuje čak 150 kajakaša na putu koji traje preko dva meseca.Na vodenim prostranstvima,stepskom priobalju ili obalama obraslim gustim ševarom i trskom doživljavaju svoje avanture za pamćenje.Do pre 20 godina delta je bila prava divljina u koju ni najodvažniji nisu smeli da zalaze.Pirati iz bajki ovde su bili stvarnost pa je ne mali broj brodova osetio njihovu surovst.Danas preko Rumunskih agencija ovde dolazi veliki broj gostiju čija je želja da vide kako nestaje lepi plavi Dunav u Talasima Crnog mora.Svojim tokom od zapada prema istoku u dužini od 2850km skuplja tokove manjih reka,rečica i potoka iz deset država. Mislim da je 2010-ta godina bila. Sa drugarima, sam bio gost našeg prijatelja bajkera u Šveningen-Filingenu u Nemačkoj. Jedan od izleta koji nam je bio upriličen je bio i poseta Švarcvaldu i njegovoj najvećoj atrkciji glečerskom jezeru Titize.U blizini jezera nalazi se gradić Donauešingen poznat kao mesto gde nastaje Dunav.Izvorom je proglašen kružni bazen petnaestak metra u prečniku oko kojeg je plato takodje kružnog oblika za posetioce, a po ivici tog platoa takodje u krug poredjane pojedinačne kamene/mernerne table sa nazivima svih država kroz koje dunav prolazi.A Dunav,faktički nastaje nekoliko kilometra niže pri spajanju dve planinske rečice Breg i Brigah.Silno vreme sam danas utrošio da pronadjem na kompjuteru i nekim fleš memorijama fotografije sa izvora Dunava ali bez uspeha.Na kraju sam našao na CD-u ali moj DVD to ne otvara tražiću pomoć sa strane.Više od polovine teritorije delte je netaknuta priroda.Hilade rukavaca ,jezera,plivajućih ostrva,nepregledne rečne šume i ogromne površine pod ševarom i trskom sačinjava deltu Dunava. Ne postoji čovek na svetu koji je video celu Deltu Dunava pa je uz veliku zahvalnost Djordju i njegovom gostu koji su mi omogućili ovaj nezaboravan doživljaj zadovoljan do sada vidjenim napuštam pun lepih utisaka. 2009god. je bila.Izvor Dunava,Nemačka Švarcvald,rešio sam fotografije. Od ovo malo vode ovolki Dunav da naprave...to samo Švabe mogu Sa našim domaćinima.Iza su table sa imenima država kroz koje Dunav prolazi.

Iskreno , ne poznajem puno PRAVIH bajkera, mozda samo jednog ...Mi koji predjemo do 10.000 ili 15.000 km za godinu i imamo posao i porodicu ne mozemo nikako da se ubrajamo u PRAVE bajkere. Ja sam svoj prvi veliki motor kupio 2000 godine i od tada sam ih promijenio par. Imao sam veliku pauzu sto se voznje motora tice , jer zbog sitnog kvara na Apriliji Pegaso nijesam ni vozio. Taj sam motor na kraju poklonio pa kupio Yamahu i prije par godina Hondu . Znam za ljude koji su kupili motor 2010 godine i presli do sad 90.000 km . To su PRAVI bajkeri .PRAVI bajker stalno vozi, razmislja samo o motoru i to je stil i nacin zivota . Za to treba vremena, puno novca, zdravlja da se ne skidas sa motora , itd.Ako se PRAVI bajker moze tako definisati . Ja sam OBICAN bajker, skijas, snowboarder, volim i alpinizam i time sam se bavio par godina, imam ogromno dvoriste o kojem stalno treba voditi racuna... tako da moj hobi nije samo motor i nemam vremena samo za motor . Moram to slobodno vrijeme koje imam podijeliti na sve ovo sto sam nabrojao . Naravno tu je i porodica , koja zahtijeva paznju i brigu.... i da ne nabrajam sto jos mene OBICNOG bajkera dijeli od PRAVOG bajkera . Mikeli,ako se "Ribolovcem" naziva onaj ko jednom nedljno ide u ribolov,"Lovcem" takodje neko ko povremeno odlazi u lov što nebi ti bio "bajker".Mi tu reč "Bajker" stavljamo na pijedstal nečega i svako ima svoje tumačenje a prema Oksfordskom rečniku i prvobitnoj definiciji nema tu superlativa vrlo prizemana definicija,: "Motociklista, posebno onaj koji je član neke bande, osoba sa dugom kosom i prljavim farmericama".da dodam ništa lepo.Motori zna se otvoreni,čoperi ništa manje od 1200 kubika u USA Harli ništa Japan,u evropi može i Japan ali čoperi velike kubikaže. Po novoj malo ublažena ali u osnovi slična:" bajker - motociklista, posebno onaj koji je član bande ili grupe." Tako kaže Oksfordski rečnik i Engleski jezik koji je tu reč izmislio E sad mi puni romantike čoperi ,vetar u kosi,ovo,ono i to je lepo, na tome treba i da se zadržimo a američke bajkere da ostavimo u svom svetu i u filmovima koje snimaju Amerikanci. Putopis ti je super slika se ni" National Georaphic" nebi postideo,nego šta je sledeće u planu, proleće stiže...poz. E da dodam i ovo, ti strani bajkeri uglavnom po klubskim kućama vitlaju,"of the parties to the parties" godišnje ne predju ni 5000km,drugojačije je to sve

Savladana donekle veština postavljanja Google Maps.To bi trebalo bi da unapredi putopis.Postavlena mapa je dosadašnja putanja kretanja.Inače bez karte dale kretanje po delti teško bi se objasnilo. Osim mene u kampu je još jedan stariji bračni par i jedan solo gospodin.Sinoć smo sedeli svi zajedno u društvu.Bračni par se spremao za ribolov ujutru a Djordje je i meni nudio pribor pošto sam mu demonstrirao sinoć neke „cake“ sa naših voda i pokazao par čvorova koje nije znao.Reče da za to neko jezero pored sela ne treba dozvola a peca se karaš.A mene takva vrsta ribolova ne interesuje.Ja više jurim grabljivice na varalicu.Zato sam odlučio da motorom obidjem malo okolinu,van asfaltnih puteva,bez nekog plana.To su putevi kojih nema na karti pored nekih jezera ili bara ne znam šta je pa evo krećem sa periferije pored vode. Čamci ne liče na naše dunavske više oblikom podsećaju na morske.Generacije i generacije su stotinama godina usavršavali oblik svojih plovila da bi došli do najidealnijih oblika za svoje uslove.Njihovi su primetno dublji zbog većih talasa po kojima voze a i šiljat pramac i „V“ korito na talasima imaju bolji učinak od naših „Šiklji“ i „Apatinaca“ koji dominiraju našim Dunavom.Ovaj na slici se baš dobro tovari. Veliko jato nekih belih ptica daleko ispred mene se dizalo i opet sletalo na vodu a ja zaludan ko malo dete uživao da ih podižem iz vode i jurim za njima.Naročito su interesantne one Liske i Gnjurci koji na izgled trapavo trče po površini da bi u sledećem momentu zaronili i izgubili se ispod površine vode. Dok na kraju nisu odletele daleko,prema drugoj obali i van mog dometa Sinoć mi je Djordje objasnio da u blizini ima tvrdjava koja dominira krajem i na karti pokazao kojim putem se stiže do nje.Ustvari pitao sam ga za neko uzvišenje sa koga mogu da slikam jer su mi drugari od kuće tražili malo pregledniju sliku delte na kojoj se vidi delta sa neke višlje pozicije.Uzvišenje i tvdjava na njoj su u mesti Enisala (Safari village)Evo je karta puta koji mi je nacrtao. Uporno kucam na G. maps Enisala a karta ide do Sarichioi,prihvatam........ Nisam nameravao danas tim putem da idem ali mi je ubrzo dosadilo da se u ovom delu vozim,pa sam odlučio da po Djoletovoj putanji napravim izlet do Enisale. Put za Enisalu ide prema mestu i istoimenom jezeru Babadag. Babadag je inače na granici stepskog područja na severu, tipičnom za deltu i gustih šuma u kojoj stoletna stabla zakonom zaštićena pružaju utočište brojnim životinjskim vrstama.Pripada okrugu Tulče od koje je udaljen 35km.Kroz Babadag sam u dolasku prošao a jezero s desna strane jedva da sam i primetio.Inače mesto pod imenom Babadag se osim u Rumuniji nalazi i u planinskom delu jugozapadne Turske.Pa je i ime ovog Rumuniji očigledno Turskog porekla.Babadag je poznat i po tome što ima veliki vojni poligon za obuku vojske i smatra se da je sa 270 km kvadratnih površine najveći i najmodernji u evropi.Počele su i amerčke snage tu da treniraju kao početak integracije Rumunije u NATO.Ko zna šta je sve bilo upereno u mene dok sam špartao tim prostorma,mada moj anti radar sistem nije signalizirao ništa čak ni onog nevidljivog a ni ja pošten da budem ništa nisam primetio što asocira na vojsku.Pretpostavljam da je to severno od mesta i puta E87/22 kojim sam došao iz Konstance do Tulče.U maju 2014-te održana je trening vežba u kojoj su učestvovali Rumuni,Bugari,Jermeni i Makedonci i Amerikanci kao instruktori.Da ne upadnem u zamku odavanja vojnih tajni,vratiću se svom motoru i vožnji. Predloženom putanjom krećem prema Enisali,put je prilično prav sa ponekom blagom krivinom i gde god se pogleda vode,bare jezera šta li već tu sve ima.Kažu da postoje jezera u koja još nije kročio čovek.Suvozemno uz pamćenje nekog orijentira i može samostalno da se istražuje,ali vodena prostranstva koja ujedno umeju da zarastu u ševar i trsku,obilaze se samo sa dobrim poznavaocima terena.U jednom delu s desne strane uočavam elektro vetrenjaču,dok stajem, zapažam i drugu,treću.Ustvari tu ih je dosta,vetro park. Znatiželja prevladjuje, odvajanje sa puta i idem prema njima. Sad je jasnije i u vezi onog vetra u dolasku.Pa da lepo se kaže "Vetro park" Vraćam se na put i dalje putem prolazim kroz Agighiol. Tu je raskrsnica, desno je Tulča.Stao sam na česmu i neka žena koja prodaje voće pridje i dade mi jednu jabuku.Ova sa šeširom. Na izlasku iz Enisala tvrdjava i brdo sa koga bi trebao neki vidik da se pruži Evo je tvrdjava. I u malo lepšem dekoru,sa modernim "ratnicima" Sa tvrdjave neka slika ali od ozbiljnije panorame delte nema ništa sve je u približno istoj ravni.Za vožnju je prijatno ali za fotografije panorame delte nedovoljno. Neke terasaste poloprivredne površine Vidi se malo i delta ustvari jezero Razim na delti S raznih strana sam pokušavao i pentrao se po zidinama ali nisam nagradjen rezultato Enisala je mesto za polazak mnogih safarija po Delti.U popularnim turističkim mesecima ovde se cela Evropa sjati aima i zbog čega. Foto safari, lov , ribolov , treking.Dosta je zastupljeno posmatranje i fotografisanje ptica a kraljevi delte su jata pelikana.Osim trekinga tu su motocikli ,kvadovi,moćni terenci ,čamci jahte ,brodovi pa i na konjima.Pretpostavljam da su sledeći baloni kao u Kapadokiji.Ustvari teško ovde je manje ili više vetar uglavnom prisutan.Za ljubitelje prirode,motora,terenca................ ovo je raj na zemlji.Zbog ovoga se dolazi na Deltu Dunava.Zato da ne kvarim utisak o ovom kraju postaviću nekoliko probranih sajtova koji to o čemu sam pričao prezentuju profesionalno. Pa evo prvog linka i uživajte u slikama. http://safari.ro/enisala-moto-adventure/ EMA ,Enisala moto adventure.“Organizacija koja promoviše duh slobode i zadovoljstva vožnjom motora u prirodi“. I njihova Facebook strana. https://www.facebook.com/pages/EMA-Enisala-Moto-Adventure/168333193188129 Ova sam morao...sa EMA sajta Ovo je off road,da Kako onda nazvati ovo ili tek ovo Eto to je Enisala "Safari selo" .Svakako treba obići i provozati krivine planine Fagaraš.U abecedi moto turizma zauzimaju za mene "A" poziciju iz više razloga, ali se ne treba samo na tome zadržati.Rumunija je prelepa zemlja puna prirodnih lepota, kontrasti i za nas" bajkere" neotkrivenih destinacija. "Vožnja kroz Rumuniju je kao putovanje kroz vreme od predela koji kao da su ostali u pedesetim godinama prošlog veka pa do najmodernijih destinacija . (Mamaja ). Za sutra Djordje mi je obećao vožnju čamcem po Delti Dunava sa njegovim gostom koji ima tu u marini svoj čamac. Dogovor je da mu sipam samo gorivo u motor.Inače ovde me je Djordje prihvatio na svoj kazan hranim se kod njih ustvari sa njima oni nemaju restoran nego što spreme za sebe i ja jedem. .

Evo dodatka uz moj putopis. Ovo je put kojim sam se kretao iz Srbije do Gruzije,pošto se razlikuju postaviću i povratnu kartu kretanja Da evo i povratnog pravca,ne znam samo što kod učitavanja pravca od Jedrena do Istambula ne ide pravo nego stalno beži na jug, a u povratku od Bugarske granice beži gore na sever prema Burgasu pa se vraća na pravac

Društvo ne smeta ali teško je naći ortaka u malom mestu za ovakva putovanja ,kod nekih je star motor drugi ističu problem finansija.....Ljudi kao da ne žele to da rade. Ja nemam problem ni sam a vozio sam i u društvu.Mada na putu na dugim turama voze uglavnom singl, bar ljudi koje sam ja sretao.