Slavimo vino! Ozbiljno i posvećeno. Bez foliranja.
Krećemo kasno u petak popodne, zbog posla i obaveza, za Sremske Karlovce. Ovaj put na dva dana. Smešteni smo u malom hotelu u Sremskoj Kamenici. Karlovci su prebukirani, a nije daleko. BTW, od svih vinogradarskih manifesticaja, ova mi je najdraža – Karlovci su scenografija kao iz bajke, a organizacija je uvek kulturna. Prolazimo kroz Karlovce u sumrak, i nastavljamo ka Kamenici. U Petrovaradinu skrećemo levo, i na pumpi nailazimo na skup „Fića“:
Sa sve uniformom....
Smeštamo se u hotel, tuširamo i oblačimo u „civil“. Sedamo na motor i pravac Karlovci. Za par minuta stižemo. Vašar. Karnevalska atmosfera.
Na obodima grada nema traga gužvi. Sve je pusto.
Šetamo po periferiji gradića, penjemo se do čuvene „Kapele mira“ u kojoj je sklopljen Karlovački mir. U blizini je vinarija „Kiš“.
U centru veselo. Pronalazimo čuveni mađarski specijalitet „Langoš“, prženo testo u obliku palačinke. Čista makrobiotika - sa kačkavaljem i pavlakom. Na mađarskom "Sajtos-tejfölös lángos“. Ovo jelo me podseća na vreme provedeno u Mađarskoj .
Obilazimo vinarije, probamo razna, uglavnom crna vina. Oduševljeni smo „Probusom“, pa „ostajemo“ na njemu, kupujemo izvesnu količinu za hotel (jer, kao što rekoh, slavimo vino!), a i za kući.
Na bini se smenjuju izvođači, a svi sa uzbuđenjem očekuju zvezdu večeri: Brku! I kad je izašao, „rulja je počela da se žari i pali“.
Međutim, kad je nastup završen, on je ispoštovao svoje verne fanove.
Još jedan prilog Mileninoj „celebrity“ kolekciji fotografija (Ivana Jordan, Zvonko Bogdan i da ne nabrajam....).
U Karlovcima je pravi vašarski deo odvojen glavnim putem, pa, u potrazi za adrenalinom, idemo tamo.
Stvarno HOROR!
Leopard izaziva, ali odolevam tom izazovu, iako sam "obečao" da ću ga Milenchanici odstrijeliti:
Pakujemo se i krećemo nazad, ka Kamenici. Već je osetno hladnije.
Sviće divno jutro.
Pakujemo se i odlazimo u Karlovce .
Tu čekamo Igora, koji dolazi sa svojom tek kupljenom Hondom: CBF 1000. Motor je perfektan, i za prvu vožnju je izabrana Fruška Gora.
Pijemo kafu, obilazimo štandove vinarija radi popunjavanja zaliha, dogovaramo rutu i krećemo.
Odlazimo, opet preko Kamenice, putem uz Dunav, ka Beočinu.
Želeli smo da skelom pređemo Dunav, pa da odemo prvo do Novog Sada. Skela nam međutim izmiče za par minuta.
Vraćamo se i na prvom skretanju, idemo desno na Frušku Goru.
Put je dobar, na jednom delu uspona potpuno nov. Kasnije idemo ka Iriškom vencu, gde je put već lošiji, ali podnošljiv.
Pravimo pauzu. Tu srećemo dvojicu kolega: Upoznajemo se pošto smo se prepoznali sa Foruma, prateći i pišući u različitim putopisima: „milx“ iz Obrenovca sa Miletom iz Valjeva.
Krećemo opet prema Karlovcima. Put je očajan, pa žalimo što nismo izabrali drugačiju rutu. Vozimo starim putem do Pazove. Igor nastavlja ka Zemunu, mi skrećemo na auto put. Obilaznicom idemo do Avalskog puta – „Ralja ringa“. Nastavljamo ka Sopotu, i idemo ka manastiru „Tresije“ na Kosmaju. Tamo nas čekaju naši prijatelji, na promociji knjige, koja se održava u samom Manastiru.
Dejan Lazarević je potomak loze Lazarevića despota Stefana. Bivši specijalac posvetio se pisanju. Nadahnuto je, uz blagoslov starog Igumana Jovana, govorio odlomke iz svoje knjige „Vidovdan na vidu“, sećanju na golgotu srpske vojske u prvom svetskom ratu, posle čega su uručene zahvalnice mnogima koji su pomogli da ova knjiga bude objavljena.
Ostajemo na koktelu, pozdravljamo se sa prijateljima i u sumrak krećemo put Zemuna. Prijalo nam je društvo, kao i sam boravak u Manastiru.
Iako putovanje nije bilo veliko ni po kilometraži, niti je bilo pustolovina, pokušali smo da opet od malog puta napravimo nepretencioznu pričicu....
