Ulazivši u sobe dobijate govorni automat veličine mobilnog telefona. Možete izabrati jednu od mnostvo jezika i odslušati kratke priče o dvorcu i o svakoj sobi posebno. Sobe su označene brojevima i pri ulasku potrebno je pritisnuti odgovarajući broj na aparatu. U sobama je zabranjeno slikanje. Nama se ne daju novci za razgledanje još soba, pa izlazimo u baštu i napadamo Glorijet. Ima dosta da se pešači do gore pa red je i da se odmorimo malo. Sunce je upeklo, kao što zna u julu. Jesam li rekao da smo do U-Bahn-a došli motorom? A da, jesam. A jesam li rekao da je u top case stalo sve sem moje kacige? E nju sam ja vukao celi dan. Polako ali sigurno stižemo gore. Škljoc na jednu – škljoc na drugu stranu.

Utorak je rezervisan za zamak Schönbrun. Idemo sami u grad – prvi put. Motorom dolazimo do U-Bahn-a, zatim presedamo na drugu liniju i stižemo na stanicu koja nam pored natpisa i svojim izgledom ukazuje da smo stigli u zamak. Beč živi od turizma i imaju jako dobru taktiku za uzimanje para. Tako na primer ulaz u zamak je besplatan, ali moraš da platiš da bi video sobe. Postoji više vrsta karata i usput se one mogu još dokupiti ako je posetilac zainteresovan da uđe dublje i da produži svoj boravak u zaista prelepom zamku. Neka srednja tura po sobama košta 13,5 evra po osobi, što podrazumeva razgledanje 44 prostorija. Dobijate kartu na kome je naznačeno tačno vreme kada možete ući u sobe. Do tada vreme provodimo u vrtu i kupujemo suvenire.

Sad mi kaže žena da je sir bio star 20 godina. No, koliko smo mi bili oduševljeni sirom toliko se njima svidela naša domaća rakija.

Na početku spominjana Tirolska kuća: Predveče pijemo našu domaću i jedemo tirolski sir.

U sledećem objektu smo videli razne stršljenove, skakavce i jos svašta nesto. Polarni medved umesto sa kockom od leda igra se sa belom plastičnom kantom. Polako napuštamo centralni deo zološkog vrta i ponovo dolazimo do onog divljeg dela.

U jednom objektu vam se dočaravaju lepote tropskih šuma. Tu je veoma sparno. Srećom ima puno klupa za odmor i predah. "Jedna anakonda je sa vaše leve strane, dok druga leži na staklu iznad vaše glave" – stoji natpis na zidu. Vidi stvarno! Unutra je stvarno zagušljivo i teško se diše. Konačno izlazimo na svež vazduh!

Idemo dalje: Lavovi ručaju. Danas na meniju su beli zečevi.

U ponedeljak domaćini uzimaju slobodan dan i vode nas u Zološki vrt koji je ogroman. Odlični su vodiči. Da njih nema pola ne bi videli. Naravno, ulaznica je i ovde paprena za moje pojmove: 14 evra po osobi. No isplatilo se. Ima svakojakih životinja, uredno je i zanimljivo. Tirolska kuća u koju ćemo ući malo kasnije. Plan vrta (nama nije trebao, imali smo iskusne vodiče – naše domaćine) Ceo zoloski vrt je jako dobro urađen i na mnogim mestima čovek ima osećaj da je u nekoj divljini, a ne u velikom gradu. Viseći mostovi gde se hrane veverice: Životinje imaju mnogu više prostora nego u našim zološkim vrtovima. Biljke koje su san naših lepših polovina: Interesantno je da ima raznoraznih objekata u okviru vrta od najstarije građe pa do najnovijih staklenih. Svaki je uređen drugačije. Angolna i njena voltaža: Tunel gde vam razne ribe plivaju iznad glave:

I meni je putovanje draže sa suvozačicom. Puno slika je Melindinih ruku delo tako da bi bez nje ovo putovanje teško preraslo u putopis.

U ponedeljak se budimo na HALLO iz druge sobe. 7 sati je ujutru, nešto nas rano bude rođaci. Opet: HALLO! Otvaram vrata kad tamo nema nikoga. Ok, učinilo mi se. Taman se smestih u krevet, opet HALLO! Izlazim i vidim papagaja. Gleda me u oči i glasno i jasno ponavlja: HALLO! Ha-ha! Inače se uredno javlja svaki put kada prolaziš pored njega. Ako ne otpozdraviš kaze: trottel (idijot).

Nedelja je rezervisana za Prater. Na put smo poneli dve kartice od po 8 giga i dve baterije. Da, da, pogodili ste. Prater je ostao skoro pa nezabeležen pošto se ispraznila baterija, a druga je ostala u torbi na motoru. Prater je inače jedno lepo mesto sa puno zabave gde čovek može potrošiti puno para. Glavna atrakcija je vožnja na velikom točku koje zadovoljstvo će vas koštati 8,5 evra po osobi. Pošto je naš aparat gecrkt, kupujemo njihovu sliku za 10 evra. Ručamo na nekom lepom mestu u okviru Pratera. Jedemo specijalitet kuće – svinjsku butkicu i pijemo tamno pivo.

Melinda je već poodavno plava. Nismo se videli izgleda dugo.

Biće. Još 70 km do odredišta. Put nas vodi preko raznih ”sela” (Dorf): Nickelsdorf, Zurndorf, Gattendorf... koja su lepo uređena, čista i mirna. Saobraćaja gotovo da i nema a putevi fantastični. Van naselja je ograničenje 100, u naseljima 50. Polje suncokreta, a u daljini propeleri. Kasnije slušam GPS i na raskrsnici skrećemo levo - za Bratislavu umesto za Wien. Ovaj put je on u pravu. Idemo u predgrađe Beča pa nam je bezveze da ulazimo u sam grad nego idemo okolo. Asfalt odličan! Navikavam se polako na kružne tokove. Još nekoliko uređenih „dorfova”. Na ulasku u jedan od njih je i radar, ali cilja ka unutrašnjosti naselja. No svejedno, mi vozimo po ograničenjima. Ovaj je klasičan radar sa policajcima, mada ima dosta "statičnih" radara koji su smesteni u belu metalnu kutiju pored puta na ulazu ili na izlazu iz naselja. Stižemo u Beč. Posle slikanja veselo krećemo i u euforiji mašimo skretanje. Naime trebali smo levo odmah iza table WIEN kod automobila. Kasnije se ispostavlja da smo ipak na dobrom putu. U ovoj prvoj ulici su radovi pa bismo morali okolo. Oko pola pet stižemo pred kuću. Stric i strina nas čekaju na ulici. Poljupci, suze, grljenje. Nismo se videli 5 godina.

Hvala ljudi na podrsci! Ako vas nešto dodatno zanima, pitajte!

Usput viđamo razne propelere, ali nijedan BMW. Stajemo u hladu pored puta da odmorimo zadnjicu i da popijemo malo vode. Stižemo na granicu sa Austrijom. Kreće zezanje: pripremi pasoš, vadi dokumenta... Na granici naravno nema žive duše sem nas i nekoliko ljudi u automobilima. Nije im jasno zašto smo stali i zašto se slikamo. Odmah iza austrijske granice se nudi prenoćište za 10 evra. Hvala lepo, žurimo za Beč!

Skoro pa do grada Győr vozim iza jedne Škode. Čovek mi uliva poverenje: koči i daje migavac na vreme. Napredujemo lepo 90-110. Putokaz za Wien. Uraaaaa!!!!

Ulazimo u Székesfehérvár gde nas GPS malo „voza”. Postojala je tabla da treba ići pravo za Győr, ali ja sam skrenuo desno po GPS-u. Kasnije pratim putokaze. Na izlasku iz grada mi GPS mudro kaže: „Pratite put ispred.” Ma nemoj...

Nastavljamo ka gradu Székesfehérvár. Asfalt je dobar, negde malo stariji, negde nov, ali bez greške. Pratimo putokaze i slušamo GPS. Točimo u mestu Sárbogárd. Nedaleko zatim stajemo pored puta i jedemo ispipane sendviče. Pored puta more suncokreta. Put je malo lošiji na šta ukazuju i znakovi fabrike brushaltera.

No, dalje do granice se sve odvija po planu. Na srpskoj strani imam jedan auto pred sobom i prelazak traje 5 minuta. Na mađarskoj strani pregledaju neki kamion. Mi smo četvrti i čekamo nekih 10 minuta. Uobičajena pitanja: ko, gde, zasto? Carinik pita da li nosimo alkohol, cigare ili nesto od hrane. Ništa – odgovaramo. Otvaramo kofere, pipa sendvič u najlon kesi i uz smešak nam diže rampu. Srećan put! Domaća rakija u flaši od Rose prelazi granicu sa nama. U Mađarskoj nastavljamo sa 90 van naselja i sa 50 u naseljima. Putevi pravi i prazni. Gledam da vozim iza nekog lokalca, ali svaki od njih posle nekoliko kilometara skreće sa ovog puta a mi nastavljamo pravo. Pitamo na pumpi da menjamo forinte. Šalju nas u Szekszárd u Tesco gde nam je dobrodoslicu poželio dinosaur.

I onda smo krenuli polako... Zbog vrućine pokret je planiran u ponoć 16. jula. Mi već spakovani kada u 10 uveče počinje da grmi, kiša pada kao nikad do sada. Ništa od pokreta, idemo na spavanje pa ćemo videti vreme ujutru. Bar da ne krenemo po kiši, kasnije je svejedno. Lije do 5 ujutru. Budim se na svakih pola sata. Ustajemo u pola šest. Sunce!!!! Kafica, sendvič, kačimo kofere i gas. Melinda, Peter i Transalp Zbog gužvi na većim prelazima umesto na Horgoš idemo na Bački Breg. Plan je da izbegavamo autoputeve. Početak putovanja obećava: zamalo zgazismo matorog i ćoravog biciklistu u Somboru i pred Sivac Transalp guta poveću knedlu.

Prošle godine smo se slabo vozali i nismo imali nikakav konkretan plan za leto. Niti na more, niti u planine... Onda je sinula ideja da bi mogli do rodbine u Beč. Dogovor oko godišnjeg, izrada i vađenje dokumenata, razgovor sa rođacima, provera motora. A kada smo već u Beču mogli bi i do naših prijatelja u Ljubljanu, usput nam je. Do Ljubljane preko Salzburga, pa Orlovo gnezdo. Hm, a od Ljubljane ima samo 100 km do Jadranske obale... Ipak, ovo neće biti klasičan moto putopis. 14 dana smo bili odsutni a od toga samo 4 dana proveli na motoru.

"Dođu tako ponekad vremena, kada pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati."

taj koji je ovo izjavio definitivno nije bas cist, a i ocigledno nije video fals motul koji se inace pakuje u smederevu u nekim "fabrikama" a inace motul je ulje koje ima najvise kopija na trzistu, cak toliko da i uvoznik prodaje fals elf je odlicno ulje i brdo ljudi ga koristi, a inace je u vlasnistvu totala vec zadnjih nekoliko godina sto i pise na ambalazi pa sledeci put kad prenosis necije naklapanje bolje ga prvo proveri a ako te interesuje kako izgleda elf ulje posle nekoliko hiljada mogu ti poslati nekoliko boca jer ih sve cuvam inace kod motula placas samo ime a posto je to mineralno ulje mozes da uzmes bilo koje jer ga svakako menjas na 5000km samo oni koje mrzi da se malo edukuju kupuju motul ali samo iz navike jer do pre par godina nije ni bilo nekog izbora ulja za motore, a iskusni kupuju ono sto ima najbolji odnos cene i kvaliteta Dragi lukas! Pokusaj da biras reci kada se obracas nekome koga ni ne poznajes. Upoznavanje preko interneta ne racunam posto ono moze biti jako varljivo. Covek koji je rekao da je Elf postala mutna voda koja isparava je sa foruma, motociklista koga ja postujem i verujem mu. Tako da je ono sto ja prenosim provereno i sa punim pravom NE PREPORUCUJEM to ulje. Takodje verujem da mog prijatelja nisi namerno nazvao "ne bas cistim". Svako dobro!

Ja sipam Motul 3000 i nisam imao nikakvih problema. Sada razmisljam da uzmem Bardahl posto i njega dosta ljudi hvali. Elf ti ne bih preporucio. Kazu da posle nekog vremena postane retko i vise lici na prljavu vodu nego na ulje. Total je koristio Fibra i mislim da je bio zadovoljan.

Imam ja bi ksenone. Vrede svaki ulozeni dinar. Moji su iz Labosa. Pitaj Scubu ili Rajka mozda imaju posebno pa da ne kupujes komplet za kola. Meni je receno da ih gasim kada god palim motor, posto im to steti. Imam ih od avgusta prosle godine i do sada je sve ok.