Тек кад сам се преселио у Беч стварно сам увидео колико је погубан живот на српском селу.
И да ли је остао да живи на селу? Рекао бих да није. Исправи ме ако грешим...
Слажем се.
Тачно, али и одлазак у биоскоп је немогућ у већини села још увек...
Ово је тачно али зато што смо се покварили и постали временом лоши људи.
Не ми, драги ђунта, већ наша држава која се немилице труди да уништи живот на селу. И уништила га је и све је горе!!! Зар стварно мислиш да би ја отишао са своје дедовине да није догорело до ноктију?! На селу је лепо да се живи али не од села и не од пољопривреде, ко има могућности за то онда је на коњу!!! Чак сам и малу фирму затворио и отишао!!! Држава ме није чекала за доприносе а то што она мени дугује 150000 - 200000 динара нема везе?! Ка би пребијали дугове било би много лакше, али не, то је као у Армији: "Изврши па се жали!" Зато људи одлазе и одлазиће све више јер немају снаге ни могућности да се боре са државом! У мом крају се каже: "Шут с'рогатим не може!"
Кад се пољопривреда на малим домаћинствома не исплати и не може се од тога више живети онда људи оду сами...
Није ми циљ да поколебам колегу који се жели одселити на село већ да му скренем пажњу колико је на селу тешко живети, поготову за децу...Број људи који се враћају мери се промилом... Нажалост! Моје село на попису после другог светског рата 450 домаћинстава а 2002. (чини ми се, нисам сигуран) 220 домаћинстава... Да ли ове бројке нешто говоре?