Ne znam sta im bi, izgleda da smo ih uboli tamo gde najvise boli!

Znam vrlo dobro kako je, cesto idem kolima dole, ali znam kako bi bilo da nam je nesto pisao, uzeo bi nam dokumenta dok ne platimo kaznu, i to se ne placa kod njih vec u najboljem slucaju u juzni deo KM ili u Vucitrn, a da smo tamo otisli da placamo kaznu ne bih ni da zamisljam sta bi se desilo.

Ja sam kasnije isao sam sa sestrom bez pratnje, mnogo puta sam isao kolima i nikada nisam ima problema, pogresio sam sto sam isao sam, ali na svu srecu nismo lose prosli! U pravcu Gazimestana nekoliko kilometara ispred neki debil je nesto dobacio iz nekog dzipa, nisam ga razumeo sta je rekao, samo sam nastavio dalje. Kad sam se vracao, krenuo sam zajedno sa jos tri lika, ne mogu da se setim imena ali znam koji su motori (V-strom1000 (zuti), VTR1000 (zuti) i cini mi se Ducati 900ss (crveni KG tablice). U povratku, Ducati je bio ispred mene, par puta su krenuli da nas gadjaju kamenom ali su naisla kola sa suprotne strane pa nisu smeli. Vec pred skretanje za juzni deo Mitrovice, njihov policajac je uzurbano krenuo da nas zaustavi, namere nismo mogli da znamo, ali nismo ni hteli, pun gas pored njega i nastavili smo pravo pa smo se u KM vratili preko Zvecana. Velika, velika greska je bila sto smo isli bez pratnje, sreca pa se sve lepo zavrsilo!

Hvala drugari, za 15min je gotovo! EDIT: Ipak nece, ne znam kako se radi sa EPS ekstenzijom, kad probam da kopiram u font nece da prihvati. Bilo bi mi od velike pomoci kad bi mi neko rekao gde da nadjem neki EPS to DWG converter, google sam pretrazio i nista konkretno nisam nasao.

Pozdrav, posle duzeg vremena! Nacrtah ovaj gril za hladnjak, pa ako nekog interesuje da odradi nek mi posalje pp da mu posaljem DWG file. Skinucu i neke nove fontove da isprobam pa cu da postavim jos neku pa da mozete da birate, toliko za sad.

Ja se iz Mitrovice vracam 25-og po motor i 26 opet za KM, jedva cekam, samo se nadam da usmeni delovi ispita nece biti bas 27-28

Evo literature: dr S. Veinović, dr R. Pešić: Pogonski materijali motornih vozila, Kragujevac 2000. god. dr. Danilo Nikolić: Pogonski materijali, Fakultet za pomorstvo, Kotor, 2005. god. Bilo bi dobro da se ovi postovi prebace u neku odgovarajucu temu da bi imalo vise efekta, jer bas i nema veze sa ovom temom.

Evo kao uvod u maziva jedan dijagram koji pokazuje kako se ulje "trosi" u eksploataciji, od zamene do zamene.

Ulja za kocione sisteme: Hidraulična ulja za kočione sisteme su napravljena od sintetickih ili mineralnih komponenti i odgovarajućih inhibitora. Koriste se u kočionim sistemima kod gotovo svih vozila (putničkih, lakih kamiona, venova, kombija, motorcikla itd.) kao i kod nekih tipova kvačila. Služe za prenos sile kočenja u hidrauličnom kočnom sistemu. Tečnosti za kočenje nisu stišljive, s obzirom da između molekuli ne postoje unutrašnje praznine, tako da se sila kočenja direktno prenosi sa glavnog cilindra na kočione cilindre na točkovima. Ulja za kočenje moraju da ispunjavaju određene zahteve i standarde u pogledu kvaliteta. Danas se koriste SAE (J 1703), ISO 4925 i najčešće američki DOT (Department of Transportation) standard. Najvažnija svojstva ulja za kočione sisteme su: tačka ključanja, viskozitet, korozivnost i stišljivost Tačka ključanja ulja za kočenje mora da bude vrlo visoka da ne bi došlo do isparavanja i pojave pare u sistemu za kočenje. Para je stišljiva i izaziva pad u prenosu sile kočenja u sistemu. Standardi propisuju vlažnu i suvu tačku ključanja. Vlažna tačka ključanja je znatno niža i odnosi se na ulje koje je apsobovalo određenu količinu vlageViskozitet ulja za kočenje mora da se održava u određenim granicama u širokom opsegu temperatura. Ovo je posebno važno kod tzv. ABS sistema za kočenje i ESC sistema za održavanje stabilnosti. Ulja za kočnice ne smeju da izazivaju koroziju elemenata sistema (cilindara, razvodnika, cevi, itd.). Radi toga se uljima dodaju aditivi koji imaju inhibiciono dejstvo. Takođe kompresibilnost ulja mora da bude veoma mala, bez obzira na spoljnu temperaturu. Mineralna ulja izrađena su na bazi: dimetil glikola, alkil estara ili alifatičnih amina. Sintetička ulja najčešće su izrađena na bazi: dimetil poliksiloksana i tributil fosfata. Svojstva pojedinih kvaliteta ulja za hidraulične sisteme, prema DOT specifikaciji prika- zana su u tabeli. Svojstvo Jed. mere DOT 3 DOT 4 DOT 5.1. Gustina kg/m3 1.029 1.057 1.050 Suva tačka ključanja oC min. 210 min. 250 min. 260 Vlažna tačka ključanja oC min. 140 min. 155 min. 191 Viskozitet na -40oC mm²/s max. 1.500 max. 1.500 900 Viskozitet na 100oC mm²/s min. 1,7 min. 1,5 min. 1,5 Ph – 7,0-11,5 7,0-11,5 7,0-11,5 Isparavanje % max. 75 max. 40 max. 30

Sredstva protiv smrzavanja, antifriz. Omekšana voda, koja se primenjuje u sistemu hlađenja, na temperaturi 0°C prelazi iz tečnog u čvrsto agregatno stanje, u led. Pri tome se povećava njena zapremina za oko 9%. Da bi sprečili oštećenje delova motora koje bi nastalo smrzavanjem destilo- vane vode na temperaturi ispod 0°C (pucanje glave i bloka motora i oštećenje ostalih elemenata sistema hlađenja), čistoj vodi se dodaju odgovarajuće tečnosti koje prven- stveno imaju niske tačke mržnjenja, pa se dobijaju mešavine čije su tačke mržnjenja znatno ispod 0°C. Ove mešavine (antifriz) moraju imati koeficijent provodljivosti toplo- te i specifičnu toplotu približno kao voda, kako bi se postigao isti efekat hlađenja radi održavanja optimalne radne temperature motora u zimskoj eksploataciji. Sve do sredine 1930. godine kao sredstvo za hlađenje primenjivan je metanol. On je dobro obavljao funkciju u pogledu tačke mržnjenja, dok su vrednosti tačke ključanja i specifični toplotni kapacitet bili ispod vrednosti koje je imala voda. Nedostatak meta- nola je i njegova velika isparljivost, pa se antifriz morao češće dodavati u hladnjak. Najvažnija komponenta antifriza, pored glikola, su inhibitori korozije. Korozioni inhi- bitor je hemijsko jedinjenje koje, kada se doda u maloj koncentraciji, zaustavlja ili us- porava koroziju metala i legura. Mehanizmi kojim deluju korozioni inhibitori su: formiranje pasivnog sloja, usporavanje oksidacionog ili redukcionog procesa korizije i ukanjanje kiseonika iz sistema. Koro zioni inhibitori su heksamin, fenilendiamin, dimetiletanolamin,natrijumnitrat, cinamal- hid, organske kiseline i dr. Antifriz je tečnost sa niskom tačkom smrzavanja, koja se koristi kao rashladni fluid u sistemu za hladjenje SUS motora. Najčešće se u ove svrhe primenjuje antifriz izrađen na bazi etilen-glikola ili propilen glikola, koji zadovoljava standard JUS H. Z2.010. Svaki antifriz se odlikuje: niskom tačkom smrzavanja, visokom specifičnom toplotom, dobrom provodljivošću toplote, visokom temperaturom ključanja i nekorozivnošću. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su supstance za inhibiciju korozi- je i mazivo. U smeši sa vodom (1:1) antifriz izdržava temperature od -40 oC do 130 oC. Savremeni sistemi za hladjenje sa trajnim antifrizom rade veoma dobro i stoga im se obično obraća malo paznje. Medjutim nijedan antifriz nije večan s obzirom da se adi- tivi troše. Zanemarivanje sistema za hlađenje može da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora, trošenje cevovoda, cevi hladnjaka i pumpi, sto sve dovodi do pregre- javanja i trajnog ostećenja motora. Nove vrste antifriza izrađene su na bazi etilen i/ili propilen-glikola i organskih kiselina i njihovih derivata, imaju oznaku na ambalaži OAT - Organic Acid Tehnology. Period zamene im je četiri do pet godina i u većini slučajeva ne mogu da se mešaju sa kon- vencionalnim antifrizom. Antifriz je otrovna materija, praznu ambalažu nemojte koristiti ni u kakve svrhe koje su vezane za životne namirnice. Temperatura mržnjenja čistog (100%) glikola iznosi -17,4 oC. Zato antifriz mora da se razblaži obično sa oko 50% vode. Najnižu temperaturu mržnjenja ima smeša koja sa- drži 72,1% glikola i 37,9% vode. To je eutektička smeša etilen glikola, vode i aditiva protiv korozije. Pošto glikol ima veću tačku ključanja od vode, pri povišenim radnim temperaturama doći će do isparavanja vode i do povećanja koncentracije glikola. Zbog ove pojave kod glikolnih antifriza doliva se voda. Smesa Voda-etilen glikol Koncentracija etilen glikola Gustina na 20oC (kgm3) Temperatura mržnjenja (oC) 25 1,031 –9 30 1,041 –14 40 1,056 –24 50 1,068 –38 60 1,080 –56 70 1.091 –60 72,1 1.0923 –68 najefikasniji odnos 80 1,100 –48 90 1,108 –34 98 1,112 –22 Prednosti etilen-glikolnog antifriza ili glikola su: visoka tačka ključanja, 197,5°C, pa nema bojazni da će pri normalnim, a i poviše -nim radnim temperaturama, doći do njegovog znatnijeg isparavanja, u mešavini sa vodom moguće je postići vrlo niske tačke mržnjenja, iako čist glikol ima relativno visoku tačku mržnjenja (−17,4°C), ako bi zbog niskih temperatura došlo do mržnjenja mešavine glikola i vode, tada nema nikakve opasnosti za blok i hladnjak motora, jer mešavina prelazi u oblik kašaste mase. Nedostaci etilen-glikolnog antifriza su: u većim koncentracijama je otrovan, ali samo ako se unosi u unutrašnjost organizma (oralno i slično) i relativno je skup, a nabavlja se uvozom.

Oktanske vrednosti nekih goriva koji se najcesce koriste: Olovni benzin - tekst 86 Olovni benzin - regular 91 Olovni benzin - premium 95 Olovni benzin - super 98 Bezolovni benzin - regular 91 Bezolovni benzin - premium 95 Propan-butan 110 Metan 120

Dosao sam kuci za vikend tako da se nadam da cu stici na sve strane. Sto se tice ovih goriva, dacu vam vise podataka za vrednosti (toplotna vrednost, oktanska vrednost) tecnih i gasnih goriva, verujte mi, bicete iznenadjeni kao i sto sam ja bio iznenadjen kad sam video neke podatke. Ako nekoga interesuje dizel gorivo, mogu i to da napisem. Sto se tice hidraulicnih fluida, tj. fluida za kocione sisteme, dobicete podatke za vrednosti DOT1 - DOT4 pa cete moci i sami da izaberete sta vam treba kad budete menjali kocione fluide. Naravno, bice poredjani po vrsti, sastavu i ostalim karakteristikama. Sto se ulja i maziva tice, tu takodje ima dosta da se pise, pa cu pokusati da vam navedem ono najbitnije. I jos nesto, nije to sve , bice nesto reci i o rashladnim tecnostima, hemijski sastav i jos neke interesantne stvari. Samo malo strpljenja, zadovoljstvo mi je da to podelim sa vama i da makar malo pomognem, nadam se da cu uhvatiti makar malo vremena pored svih ostalih obaveza koje me cekaju dok sam kuci.

Stigoh malo pre iz KM pa reko aj da vam postavim malo ciste teorije pa procitajte ako vas zanima, a verujem da ce vas zanimati. "Klipni motori sa unutrasnjim sagorevanjem se prema nacinu rada, odnosno vrsti goriva koje koriste, dele na Oto i Dizel motore. Oto motori koriste benzin, a Dizel motori gasno ulje kao pogonsko gorivo. Goriva koja se koriste za pogon motora sagorevaju u uslovima koji su razliciti od onih koji vladaju u lozistima. Zbog toga ova goriva moraju da poseduju posebna svojstva, odnosno da zadovolje u pogledu tzv. radnih karakteristika. Najvaznija radna karakteristika benzina je otpornost prema detonaciji, a gasnog ulja (dizel gorivo) sklonost ka upaljivosti. Otpornost ka detonaciji je veoma vazna karakteristika goriva za Oto motore. Rad ovih motora zasniva se na naglom sirenju sabijene smese benzina i vazduha koji upali elektricna varnica. Pritom gorivo sagoreva veoma brzo, a front plamena se siri brzinom od 12-20 m/sec. Ako je mesavina goriva i vazduha jace sabijena, tj. ako je stepen kompresije smese veci, temperatura smese je veca i moze dostici temperaturu samozapaljenja. U tom slucaju se sagoreva znatno brze, a brzina prostiranja fronta plamena dostize 1200-2000 m/sec! Ovo naglo sagorevanje praceno je pojavom detonacija, sto uzrokuje: POVECANJU POTROSNJE GORIVA, SMANJENJE SNAGE I PREGREVANJU MOTORA, ODGOREVANJU VENTILA, PA CAK I PRSKANJU GLAVE MOTORA! Pojava detonacija zavisi od vrste goriva, stepena kompresije i konstruktivnih karakteristika motora, efikasnosti hladjenja, odnosa benzina i vazduha u smesi i podesenosti motora, a narocito ugla predpaljenja. Razlicita goriva imaju nejednake sklonosti ka detonaciji. Prema savremenim gledistima, detonacija nastupa pri stvaranju superoksida u periodu pripreme upaljenja (oksidacija goriva pre paljenja). Superoksidi su lancani centri za lancane reakcije pri detonaciji. Pri povecanju pritiska i temperature smese za vreme takta sabijanja, zasiceni ugljovodonici mogu odavati vodonik, a ne zasiceni apsorbovati i prelaziti u zasicene. U toku odvijanja ovih reakcija medjumaterije se lako sjedinjuju sa kiseonikom, stvarajuci superoksid. Najlakse detoniraju parafini, na primer heptan, dok su ugljovodonici sa razgranatim lancem i ciklicni ugljovodonici otporni na detonacije. Tako se izooktan koristi kao "ekvivalentno" gorivo, prema kome se racuna sklonost drugih goriva ka detonaciji. Otpornost goriva ka detonaciji izrazava se oktanskim brojem. Oktanski broj goriva je brojno jednak onom procentnom zapreminskom sadrzaju izooktana u smesi sa heptanom pri kome su otpornost prema detonaciji ove smese i goriva koje se ocenjuje jednaki. Oktanski broj izooktana je jednak 100, a heptana 0. Za oto motore koriste se goriva sa oktanskim brojem 80-100. Povecanje otpornosti goriva prema detonaciji postize se: -Mesanjem tog goriva sa gorivima visoke otpornosti prema detonaciji, na primer sa aromaticnim ugljovodonicima -Dodavanjem organsko-metalnih jedinjenja, tzv. "antidetonatora" Kao antidetonatori dodaju se nikl ili gvozdje karbonil, a najcesce tetraetil olovo (C2H5)4 Pb. Goriva sa antidetonatorima mogu da imaju oktanski broj preko 100, tj. moguca je otpornost prema detonaciji veca nego kod izooktana. Ovo omogucava povecanje stepena kompresije motora, a samim tim i njegove ekonomicnosti." S obzirom da nas najvise smaraju sa cvrstim gorivima koja se koriste za topljenje i termicku obradu metala, dobro je da su nam dali i ovo, da nam bude makar malo interesantnije za ucenje. Ima jos dosta tih stvari, pogotovu za Kociona ulja i ulja koja se koriste za podmazivanje Sus motora gde je detaljno objasnjeno, ali cu to nekom drugom prilikom, bole me prsti od kucanja

Nemoj biti toliko siguran, itekako moze, samo je bitno da imas osecaj i da znas koliko smes da pritisnes kocnicu. Naravno, to se radi nezno, bez panike i ikakvih naglih pokreta.

Ma normalno, to je osecaj, sve se nauci vremenom i predjenim kilometrima. ABS ne bih mogao da simuliras jer ne mozes da popustas i pritiskas toliko brzo kocnicu, a i nakon par pritisaka-otpustanja kocnica postaje tvrda je vakum ne moze da izvuce. Interesantna tema ali smo otisli daleko od nje. Negde na netu procitah da Golf IV sa 100km/h staje na 38-40m, a Dexter je rekao da R-ovi staju na isto toliko metara pa se da zakljuciti da ce auto da koci bolje od bilo kog chopera, endura...

Moze ali ako imas ABS, u suprotnom mora lagano da se koci jer bi blokirali tockovi koji su manje optereceni i eto belaja

Stvar je u tome da savladas osecaj sa kvacilom jer mnogo znaci kasnije prilikom brzog kretanja i mnogo drugih radnji. Kvacilo je jedno od osnovnih stvari na motoru i valja ga poduciti, ja sam pre Stroma vozio YBR i nemate pojma koliko mi je znacilo to iskustvo sa menjanjem brzina. LM, na YBR-u se stalno moraju menjati brzine kako bi izvukao maksimum snage, upravo to je glavna stvar, da naucis da menjas brzine i prilikom kocenja kad vracas u nizu i istovremeno zavrces gas kako ne bi blokirao zadnji tocak. Kad to sve savladas neces imati nikakvih problema, voznja ce ti biti kao da vozis automatic.

Slobodno koristi kocnicu ako preteras ali samo zadnju, nikako prednju. Ako koristis prednju motor tone napred i gubis ravnotezu. Kao sto vec rekose, seckaj ga na kvacilo a ako ide brze slobodno zadnju kocnicu. Na taj nacin Stroma okrenem na maksimalni moguci radijus bez spustanja noge. Nemoj mnogo dugo da vezbas bez prestanka zbog kvacila, napravis desetak krugova pa sacekas malo da se ohladi, pa opet tako.

@turbopedja Dobices detaljan tekst u toku nedelje kad se vratim u KM i preuzmem literaturu za pogonske materijale. To mi je ispit u junu tako da sve jedno moram da ucim.

Jel sam ja tebi doneo ralicu u KM pre 20tak dana?

Zavisi da li je ulje sinteticko, polusinteticko ili mineralno. Sinteticko ulje moze da izdrzi i dve godine jer je hemijski vrlo stabilno dok je to kod mineralnog potpuno suprotno, mora se menjati i ako nije korisceno iako nije presao 500km jer je hemijski nestabilno. Ovo ne pricam na pamet, skoro sam imao predavanja na faxu o uljima i mazivima. Sto se tice ove teme i gorivu, pitacu profesora sta on misli o tome. Aj da kazem jos nesto o uljima. Kada sam ga pitao zasto ljudi sipaju mineralno ulje u stare agregate, jedino objasnjenje za to je da su to stari motori i da se ljudima ne isplati da sipaju tako skupo ulje. Dakle, sinteticka ulja su hemijki postojanija, imaju visoku temperaturu isparivosti, i podnose mnogo vece temperaturne razlike.

Danas svratio do Brke i rece mi da je jos neko iz Panceva trazio ralicu, pa sad videh da si ti Danas smo gledali kako izgleda onako ne ofarbano, mogu ti reci da je super. Ja sutra idem za KM i ne cu biti tu do 1. Maja, tako da cu tek tad namestati ralicu. Farbacu ga u mat crnu da se slaze sa crash-barovima i nosacima kofera

tep3a, namesta ralicu?

Ovo prvi put cujem, uvek nosim potkapu i nikad nisam imao problema!

Dobrodosao kolega!