Ja sam gledao prvi put kad je drugar krpio gumu na putu za Dalmaciju. Uzeo je šilo, provukao onu kao žvaku tj gumu kroz šilo, probio-provukao kroz rupu na gumu, i ostatak odsekao. Sve ukupno oko 1 minut.

Zato vozim pazljivo, ne jurcam i ne izlazem se nepotrebnim rizicima iako mi vise puta dodje da odvrnem gas. Naravno, padam, ali sve je to pri malim brzinama. Isti slucaj, kad sam sam vozim mnogo opreznije nego kad smo u grupi. Nesto slicno i kad vozim snowboard, po sumi.

Aco lepo si se ti navozao,a bogami i malo namucio. I ja kao i ti cesto idem u sumu sam, nije sto hocu, nego cesto ne mozemo da se uskladimo. Stalno razmisljam sta da se nesto desi po nekim vukojebinama.

Dobrodosao! Nemas bas najsrecniji motor za putovanje, ali nije nemoguce...

Preko ove Manjace sam isao prosle godine kad sam se vracao iz Umaga. Lepa priroda i put bez saobracaja.

Bravo Sale!!! Lepo ste se proveli kao sto vidim.

Dopada mi se ideja...

Imao sam ja Katanu 650. Po pravilu, ima lose mazanje u glavi, i trosi ulje kao luda. Ima anti-dive koji obicno ne radi. Inace ocuvana lepo izgleda. Da, ima napred 19-icu tocak i nije da voli da se vozi krivinama.

Dala baba dinar, da u kolo udje... ;D

Imam da dodam dve stvari... Prvo, u danu sam otisao za Umag oko 850km, skoro sve autoput, dvoje na motoru, gomila stvari, sve vreme 150km/h+...mislim da bi se tu neka manja kubikaza malo vise mucila. Drugo, postoji motor koji je u gradu kao skuter, na putu kao GT, a po krivinama kao R-to je TDM 900. Ni neki kraci makadam sa bilo kakvim gumama mu nije stran zbog polozaja, npr. da se dodje do neke plaze ili slicno. Naravno, nije bas za putovanje makadamom, ali realno, to retko ko radi. Uz to zadovoljava sve pobrojane kriterijume-cena nabavke, registracija, odrzavanje, voznja u paru na duge ture, visoka putna brzina na autoputu, pa cak i to malo makadama... PS. posle nekoliko dugih putovanja skapiras da ako ides daleko, moras da bar jedan dobar deo sagoris autoputem, cisto zbog ustede na vremenu jer niciji odmor ne traje beskrajno.

Ajd da se i ja nadovezem... R 1100 GS, Varadero, Caponord...i motor koji je do 00 za voznju, dosta jeftiniji od pomenutih, a moze na bas duga putovanja je TDM 900, provereno problem free bike, sa otklonjenim svim stvarima koje su smetale kod TDM 850. A da za duge ture, narocito u paru sa stvarima treba kubikaza, treba i te kako. Ako u danu treba da sagoris neku duzu deonicu, +-1000km autoputem, jer, jbg. niko nema dana na pretek pa da do unedogled ide lokalom, onda motor sa malom kubikazom satres. 150km/h i vise na 600ccm sa suvozacom i stvarima, i tako citav dan, jednostavno ne ide. PS. ja se ne bih ustrucavao da uzmem bilo koji od pomenutih

Ako nisi vozio full cross, i ja mislim da bi mozda 250-ica mogla biti prejaka. Ja kad sam se odlucivao, probao sam i jednu i drugu, tada bez nekog veceg off-road iskustva, i 250-ica me je par puta bas uplasila. Sada vozim 125-icu i nije zafalilo. Postoji ta prica da su cvaje skupe za odrzavanje (full cross-evi), mada ja to na svojoj kozi i nisam osetio. Nema registracije, ako je motor dobar sipas gorivo i vozis, povremeno cistis filter za vazduh...Klip se menja posle 50-ak sati rada u amaterskom rezimu (to se valjda broji koliko potrosenih rezervoara), ja ove sezone nisam napravio ni 20, a inace kosta do 100E. Za sada sam samo zamenio lezaj na zadnjem tocku i koliko vidim i sledeca sezona bi trebala biti problem free. Jedino sto cetvorotaktni motori lepse razvijaju snagu za upotrebu u prirodi. Ne moras ih terati u visoke obrtaje da bi isli.

To je bas to mesto. Nisam ni znao da je tu bio tunel, a citao sam tvoj putopis malo pre polaska. A sta smo tek propustili...zasluzuje da podesim neko putovanje pa da po danu ponovo uzivam u svemu tome.

Ma cevapi su zasluzili itekako, nego smo zaboravili foto-aparat na motoru, pa nas mrzelo da se vracamo. A i gde god da krenem preko Bosne svracam na cevape, pa valjda se dobro poznajemo! ;D

Predstavljanje kao scenario-kako da obicni ljudi saznaju nesto vise o motoristima od onoga sto vec ne znaju!!! ;D Dobrodosla!

Jbg, promasio sam prethodni u Sloveniji, ali nadam se da cu ici na sledeci u Slavoniju... Bio je i po neki nestrom na susretu, doduse uglavnom bivsi Stromeri. Sledece godine, je malo blize pa je lakse da se vise ljudi organizuje.

Sitnica! ;D

Revit se pokazao da vredi svaki dinar. Ima dve postave, termo i vodootpornu koje se stavljaju nezavisno jedna od druge. Testirano vise puta po kisi, izmedjuostalog i na ovom putovanju, nije pustilo ni kap. Pantalone mogu da se pricvrste za jaknu malim zipom pozadi, ili velikm skroz u krug. Ima puno ventilacije da je prijetno i po velikoj vrucini....

Jutro je donelo budjenje i spremanje za polazak kuci. Jos jedno druzenje je zavrseno. Odlucili smo se za najkraci put kuci. I taj najkraci, pa ima skoro 600km. Ciovo, Split, Tomislav Grad, Prozor, Jablanica, Sarajevo, Visegrad, Kraljevo. Tim putem sam prosao u maju ove godine pa se nismo previse zadrzavali. Ramsko jezero Stajanje samo radi kafe na Jablanickom jezeru. U Sarajevu smo po tradiciji svratili na cevape kod "Zelje" i gas. Romanija Jos jedna kafa pre kuce. Karta sa ucrtanim odlaskom i povratkom. Sve u svemu, jedno odlicno putovanje.Presli smo oko 1500km, uzivali smo u neverovatnim predelima Bosne i Hercegovine, upoznali smo puno ljudi na susretu u Dalmaciji, super se proveli. Hvala svima koji su doprineli da ovo putovanje bude ovako uspesno i lepo kao i dalmatincima koji su se potrudili da organizuju ovo druzenje. Pozdravljam sve ljude koje sam upoznao! PS. Pozdrav i za Yomana i Bojana P. koji su u poslednjem trenutku odlucili da krenu, tako da nas je bilo cetvoro iz Srbije.

Popodne smo opet otisli do Trogira, sto nas je kostalo da propustimo zajednicko slikanje svih Stromera i Stromova. Uvece je bila organizovana vecera u konobi u kampu. Sve to je zacinila jedna dalmatinska klapa koja je svirala starogradske pesme. Naravno uz dovoljne kolicine crnog vina, naravno dalmatinskog.

Krajnja destinacija je bio kamp "Labadusa" na Ciovu, preko puta Trogira. Stigli smo po mraku, malo smo se pomucili da nadjemo kamp, ali sve je proteklo super. Kamp je odlican, sa konobom, plazom...Mi smo se u startu odlucili za smestaj u satorima, a bila je jos i varijanta u kucicama. Uvece smo imali veceru u konobi i vece smo zavrsili uz gitaru sa par piva. Sutradan smo isli do jednog servisa da Bane zameni gumu i malo do Trogira da kuliramo. Naravno, malo makadama od kampa. Onda jedan red kuliranja u kampu i na plazi...

Od jezera, put nas vodi prema Tomislav Gradu, pa odatle na sever Kupres, Sipovo, Mrkonjic Grad, pa juzno prema Glamocu i dalje u Dalmaciju. Cinilo se da ce kisa poceti svaki trenutak pa nismo stajali radi slikanja. Kad se krene od Mrkonjica, posle 10-ak kilometara, ima skretanje za prirodnu oazu Zelenkovac-"Zasto nije otisao Boro". Nalazi se usred sume. Ima kafanica, galerija, kucice za smestaj, bina za razna desavanja...Nazivi mostica ili trgica su po poznatim umetnicima. Jako je zanimljivo, ali mi smo imali vremena samo za kafu. Kako se blizilo vece, a mi smo bili u planinama, trudili smo se da dodjemo do Dalmacije sto pre. Medjutim, u Glamocu, Bane staje da dopumpa gumu jer je primetio da mu ispusta. Tu je video i da se probusila, pa Igor i ja prvi put prisustvujemo brzinskom krpljenju gume. Inace, Bane je vlasnik perionice i vulkanizerske radnje i gumu je okrpio-cepovao za manje od minuta. Igor i ja smo bili u cudu.

Ovaj deo puta je za mene bilo fenomenalno otkrice. Bane je nesto pokusao da zabelezi snimanjem. Ni sam ne znam kako. Snimao je jedinom rukom koja mu radi, a kako je vozio ne zna ni sam. Voznja kroz nacionalni park Makadam ispred jezera Blidinjsko jezero Samo jezero ima vrlo cudnu boju vode. Inace, to je najvise jezero u BiH, i nalazi se na nesto preko 1200mnv. Predeli oko jezera su veoma specificni i lepi na sebi svojstven nacin.

U Jablanici smo promasili skretanje za Blidinjsko jezero, Garmin nam je ponudio alternativu i mi smo prihvatili...Posle jedno 15km, skrecemo kroz selo u planinu. Asfalt uskoro postaje makadam i tako ostaje sve dok nismo presli preko planine. Izlazimo na glavni put od Jablanice prema Blidinjskom jezeru, ali makadamu ni tu nije kraj. Nekoliko deonica koje su spremljene za asfaltiranje su nasute kamenom i istabane pa tu vozimo vrlo brzo. Ulazimo u nacionalni park i priroda pocinje da bude velicanstvena. Ovde slikam gumu na kojoj se Bane vozi. Naime, motor je uzeo dva dana pred put i gumu koja je bila losa je planirao da zameni u Dalmaciji. Medjutim guma se istrosila brze nego sto je mislio i zice su progledale. Igor pokusava da uhvati pravi kadar.

Za naredni dan, u planu je da idemo na Blidinjsko jezero, pa posle jednog dobrog kruga za Dalmaciju. Posle pakovanja, krecemo uz Neretvu. Skrecemo na put prema jezeru za koji Garmin kaze da postoji. Ali kad smo dosli do kraja puta, nekih 20km, covek koji tu zivi, kaze da tog puta nema. U toku rata, put je miniran, oboreno je neko brdo i od tada niko tuda nije prosao. Nije ni bitno, lepo smo se provozali. Moramo nazad, pa za Jablanicu. Stajemo u kafanu kraj puta da doruckujemo i popijemo kafu.