Imao sam ja Katanu 650. Po pravilu, ima lose mazanje u glavi, i trosi ulje kao luda. Ima anti-dive koji obicno ne radi. Inace ocuvana lepo izgleda. Da, ima napred 19-icu tocak i nije da voli da se vozi krivinama.

Dala baba dinar, da u kolo udje... ;D

Imam da dodam dve stvari... Prvo, u danu sam otisao za Umag oko 850km, skoro sve autoput, dvoje na motoru, gomila stvari, sve vreme 150km/h+...mislim da bi se tu neka manja kubikaza malo vise mucila. Drugo, postoji motor koji je u gradu kao skuter, na putu kao GT, a po krivinama kao R-to je TDM 900. Ni neki kraci makadam sa bilo kakvim gumama mu nije stran zbog polozaja, npr. da se dodje do neke plaze ili slicno. Naravno, nije bas za putovanje makadamom, ali realno, to retko ko radi. Uz to zadovoljava sve pobrojane kriterijume-cena nabavke, registracija, odrzavanje, voznja u paru na duge ture, visoka putna brzina na autoputu, pa cak i to malo makadama... PS. posle nekoliko dugih putovanja skapiras da ako ides daleko, moras da bar jedan dobar deo sagoris autoputem, cisto zbog ustede na vremenu jer niciji odmor ne traje beskrajno.

Ajd da se i ja nadovezem... R 1100 GS, Varadero, Caponord...i motor koji je do 00 za voznju, dosta jeftiniji od pomenutih, a moze na bas duga putovanja je TDM 900, provereno problem free bike, sa otklonjenim svim stvarima koje su smetale kod TDM 850. A da za duge ture, narocito u paru sa stvarima treba kubikaza, treba i te kako. Ako u danu treba da sagoris neku duzu deonicu, +-1000km autoputem, jer, jbg. niko nema dana na pretek pa da do unedogled ide lokalom, onda motor sa malom kubikazom satres. 150km/h i vise na 600ccm sa suvozacom i stvarima, i tako citav dan, jednostavno ne ide. PS. ja se ne bih ustrucavao da uzmem bilo koji od pomenutih

Ako nisi vozio full cross, i ja mislim da bi mozda 250-ica mogla biti prejaka. Ja kad sam se odlucivao, probao sam i jednu i drugu, tada bez nekog veceg off-road iskustva, i 250-ica me je par puta bas uplasila. Sada vozim 125-icu i nije zafalilo. Postoji ta prica da su cvaje skupe za odrzavanje (full cross-evi), mada ja to na svojoj kozi i nisam osetio. Nema registracije, ako je motor dobar sipas gorivo i vozis, povremeno cistis filter za vazduh...Klip se menja posle 50-ak sati rada u amaterskom rezimu (to se valjda broji koliko potrosenih rezervoara), ja ove sezone nisam napravio ni 20, a inace kosta do 100E. Za sada sam samo zamenio lezaj na zadnjem tocku i koliko vidim i sledeca sezona bi trebala biti problem free. Jedino sto cetvorotaktni motori lepse razvijaju snagu za upotrebu u prirodi. Ne moras ih terati u visoke obrtaje da bi isli.

To je bas to mesto. Nisam ni znao da je tu bio tunel, a citao sam tvoj putopis malo pre polaska. A sta smo tek propustili...zasluzuje da podesim neko putovanje pa da po danu ponovo uzivam u svemu tome.

Ma cevapi su zasluzili itekako, nego smo zaboravili foto-aparat na motoru, pa nas mrzelo da se vracamo. A i gde god da krenem preko Bosne svracam na cevape, pa valjda se dobro poznajemo! ;D

Predstavljanje kao scenario-kako da obicni ljudi saznaju nesto vise o motoristima od onoga sto vec ne znaju!!! ;D Dobrodosla!

Jbg, promasio sam prethodni u Sloveniji, ali nadam se da cu ici na sledeci u Slavoniju... Bio je i po neki nestrom na susretu, doduse uglavnom bivsi Stromeri. Sledece godine, je malo blize pa je lakse da se vise ljudi organizuje.

Sitnica! ;D

Revit se pokazao da vredi svaki dinar. Ima dve postave, termo i vodootpornu koje se stavljaju nezavisno jedna od druge. Testirano vise puta po kisi, izmedjuostalog i na ovom putovanju, nije pustilo ni kap. Pantalone mogu da se pricvrste za jaknu malim zipom pozadi, ili velikm skroz u krug. Ima puno ventilacije da je prijetno i po velikoj vrucini....

Jutro je donelo budjenje i spremanje za polazak kuci. Jos jedno druzenje je zavrseno. Odlucili smo se za najkraci put kuci. I taj najkraci, pa ima skoro 600km. Ciovo, Split, Tomislav Grad, Prozor, Jablanica, Sarajevo, Visegrad, Kraljevo. Tim putem sam prosao u maju ove godine pa se nismo previse zadrzavali. Ramsko jezero Stajanje samo radi kafe na Jablanickom jezeru. U Sarajevu smo po tradiciji svratili na cevape kod "Zelje" i gas. Romanija Jos jedna kafa pre kuce. Karta sa ucrtanim odlaskom i povratkom. Sve u svemu, jedno odlicno putovanje.Presli smo oko 1500km, uzivali smo u neverovatnim predelima Bosne i Hercegovine, upoznali smo puno ljudi na susretu u Dalmaciji, super se proveli. Hvala svima koji su doprineli da ovo putovanje bude ovako uspesno i lepo kao i dalmatincima koji su se potrudili da organizuju ovo druzenje. Pozdravljam sve ljude koje sam upoznao! PS. Pozdrav i za Yomana i Bojana P. koji su u poslednjem trenutku odlucili da krenu, tako da nas je bilo cetvoro iz Srbije.

Popodne smo opet otisli do Trogira, sto nas je kostalo da propustimo zajednicko slikanje svih Stromera i Stromova. Uvece je bila organizovana vecera u konobi u kampu. Sve to je zacinila jedna dalmatinska klapa koja je svirala starogradske pesme. Naravno uz dovoljne kolicine crnog vina, naravno dalmatinskog.

Krajnja destinacija je bio kamp "Labadusa" na Ciovu, preko puta Trogira. Stigli smo po mraku, malo smo se pomucili da nadjemo kamp, ali sve je proteklo super. Kamp je odlican, sa konobom, plazom...Mi smo se u startu odlucili za smestaj u satorima, a bila je jos i varijanta u kucicama. Uvece smo imali veceru u konobi i vece smo zavrsili uz gitaru sa par piva. Sutradan smo isli do jednog servisa da Bane zameni gumu i malo do Trogira da kuliramo. Naravno, malo makadama od kampa. Onda jedan red kuliranja u kampu i na plazi...

Od jezera, put nas vodi prema Tomislav Gradu, pa odatle na sever Kupres, Sipovo, Mrkonjic Grad, pa juzno prema Glamocu i dalje u Dalmaciju. Cinilo se da ce kisa poceti svaki trenutak pa nismo stajali radi slikanja. Kad se krene od Mrkonjica, posle 10-ak kilometara, ima skretanje za prirodnu oazu Zelenkovac-"Zasto nije otisao Boro". Nalazi se usred sume. Ima kafanica, galerija, kucice za smestaj, bina za razna desavanja...Nazivi mostica ili trgica su po poznatim umetnicima. Jako je zanimljivo, ali mi smo imali vremena samo za kafu. Kako se blizilo vece, a mi smo bili u planinama, trudili smo se da dodjemo do Dalmacije sto pre. Medjutim, u Glamocu, Bane staje da dopumpa gumu jer je primetio da mu ispusta. Tu je video i da se probusila, pa Igor i ja prvi put prisustvujemo brzinskom krpljenju gume. Inace, Bane je vlasnik perionice i vulkanizerske radnje i gumu je okrpio-cepovao za manje od minuta. Igor i ja smo bili u cudu.

Ovaj deo puta je za mene bilo fenomenalno otkrice. Bane je nesto pokusao da zabelezi snimanjem. Ni sam ne znam kako. Snimao je jedinom rukom koja mu radi, a kako je vozio ne zna ni sam. Voznja kroz nacionalni park Makadam ispred jezera Blidinjsko jezero Samo jezero ima vrlo cudnu boju vode. Inace, to je najvise jezero u BiH, i nalazi se na nesto preko 1200mnv. Predeli oko jezera su veoma specificni i lepi na sebi svojstven nacin.

U Jablanici smo promasili skretanje za Blidinjsko jezero, Garmin nam je ponudio alternativu i mi smo prihvatili...Posle jedno 15km, skrecemo kroz selo u planinu. Asfalt uskoro postaje makadam i tako ostaje sve dok nismo presli preko planine. Izlazimo na glavni put od Jablanice prema Blidinjskom jezeru, ali makadamu ni tu nije kraj. Nekoliko deonica koje su spremljene za asfaltiranje su nasute kamenom i istabane pa tu vozimo vrlo brzo. Ulazimo u nacionalni park i priroda pocinje da bude velicanstvena. Ovde slikam gumu na kojoj se Bane vozi. Naime, motor je uzeo dva dana pred put i gumu koja je bila losa je planirao da zameni u Dalmaciji. Medjutim guma se istrosila brze nego sto je mislio i zice su progledale. Igor pokusava da uhvati pravi kadar.

Za naredni dan, u planu je da idemo na Blidinjsko jezero, pa posle jednog dobrog kruga za Dalmaciju. Posle pakovanja, krecemo uz Neretvu. Skrecemo na put prema jezeru za koji Garmin kaze da postoji. Ali kad smo dosli do kraja puta, nekih 20km, covek koji tu zivi, kaze da tog puta nema. U toku rata, put je miniran, oboreno je neko brdo i od tada niko tuda nije prosao. Nije ni bitno, lepo smo se provozali. Moramo nazad, pa za Jablanicu. Stajemo u kafanu kraj puta da doruckujemo i popijemo kafu.

Makadam se malo oduzio. Poceo je i da pada mrak. Mrkli mrak! A mi na nekoj planini. Samo se poznaju obrisi provalija pored nas i planinskih vrhova u daljini. Jedino drustvo nam prave lisice i zecevi koje cesto osvetljavaju farovi motora. Konacno se dokopasmo asfalta. Citavih 47km makadama, od cega barem polovina po totalnom mraku. Stigli smo u Mostar, nase odrediste za taj dan. Kako je Igor vec pre putovanja rezervisao hostel, smestamo se i odlazimo do grada na pivo i cevape.

Isli smo do Foce, pa prema Sarajevu odakle skrecemo za Kalinovik. Priroda pocinje sve vise da biva nestvarana. To ce nas inace pratiti tokom citavog puta kroz Bosnu i Hercegovinu. Dolazimo u Kalinovik. Nalazi se na nesto preko 1000mnv. Jedno dve nedelje pre ovog puta, isao sam Na Durmitor i u jednoj kafani sam upoznao neke momke iz Foce i kad sam ih pitao za put kojim sada nameravamo ici, rekli su nam da ima oko 20km makadama. Po Garminu, tu bi trebao biti asfalt. Kako god, mi smo odlucili ici tuda. Ako nista drugo, onda barem radi avanture. Ubzo posle Kalinovika nailazimo na makadam. Cini se da ga ima vrlo malo, tik do tu iza okuke.

Ja po svom starom obicaju, putopis i slike uspevam da postavim sa barem mesec dana zakasnjenja... Elem, jos kad je odredjen datum i vreme ovogodisnjeg sustreta Stromera, preko foruma www.v-strom.com.hr , negde u sebi znao sam da cu da idem. Samo je trebalo utvrditi slobodan vikend, bogami i petak, a i malo da otkinem od cetvrtka. Kako su se stvari razvijale, izgledalo je da cu ici sam. U medjuvremenu, preko foruma sam se organizovao sa IB-om (Igor), koji iz Nemacke preko Italije, Grcke i Makedonije prolazi kroz Kraljevo na putu prema Dalmaciji. Eto, vec nas ima dvoje. Dva dana pred put, zove me Bane i raspituje se oko putovanja. Meni inace nije bas bilo najjasnije, obzirom da je on pre dve godine imao tezak udes i od tada jedna noga mu je kraca, a levu ruku ne moze da pomera, rade mu samo prsti, ali ne i palac. Svog Stroma je tada dao drugaru i vozio je skuter. Tog dana kad smo se culi, video sam ga na njegovom Stromu i odmah mi je sve bilo jasno. Znaci, ide nas troje. Rutu sam dogovorio sa Igorom. Skupljamo se kod mene i polazimo oko 13h. Put nas je vodio u Bosnu preko Visegrada, pa niz kanjon Drine. Tu nailazimo na neko zgodno mesto za odmor.

Kako stvari sada stoje-VARADERO!

Tvoj TDM je meni trosio 5l na putu za K.Mitrovicu!Tenera mi je trosila malo ispod 7 u proseku grad,otvoreno!Snaga na usta ulazi! To ti pricam. Tenera ide oko 6 do 7, ali je daleko od 9-10. TDM mi je isao oko 5,5-6 u proseku.

Ja mogu samo da ti kazem da kad je dobro nastelovana ide oko 6l/100km. Moj drugar je kupio ST i tada je isla oko 9l, a posle stelovanja je sisla potrosnja na 6l. Jedino sto je kod nje, izgleda, to osetljivo pa mora cesce da se proverava.

Ovaj motor je kod mene u dvoristu i mogu da posvedocim da je u extra stanju!