Sto se vremena tice ja sam bio u maju i septembru. Maj je rano, ne rade najvisi prevoji i ima snega svuda (ne na putu). Septembar je lep ako se pogodi kao sto se pogodio nama, inace moze biti i snega. Mislim da su jun i jul odlicni, avgust je problem zbog odmora u Italiji. Svi putevi su OK, i glavni i sporedni. To ne znaci da nema loseg asfalta koji moze da se nadje skoro svuda, osim na bas glavnim putevima. Sto se tice znamenitosti, njih i nema previse u planini, svi tu dolaze zbog puteva i lepe prirode. Ako se ne ide bas u spicu sezone odmora, guzva vam nece smetati. Diversion 600 sam vozio dosta dok je bila u vlasnistvu mog kuma...nemas apsolutno nikakvih problema sa tim, videces tamo ljude i sa mnogo slabijim motorima.

Ovaj Tajland je uvek tu...u mislima, samo mi je tih mesec dana predugo...a znam da ne vredi krace!

I'm in....

Kakav god da je put do uspeha...vredelo je. Bravo!

Kafana "Trojka" ili kako lokalci kazu "kod Spiklja" je odlicna i omiljena medju Kraljevcanima, a bogami i sire. Na meniju nema previse stvari, ali sve sto ima je odlicno i od posebno odabranog mesa. Posto vidim da ste isli ibarskom...a verovatno ces jos neki put, u dolini jorgovana, tacno preko puta starog grada Maglic je kafana "Jerinin grad"...obavezno stivo za sve putnike juzno od Kraljeva...jagnjetina i teletina ispod saca kao i sveza pastrmka su neprej...ve!

Iz Selceta smo se, jadranskom magistralom spustili do Trebinja gde smo prenocili i sutradan otisli za Kraljevo. Ovaj deo puta je prilicno poznat i uglavnom smo ga odvozali bez previse stajanja i slikanja. Opsti utisak sa putovanja je fenomenalan. Vreme tokom citavog putovanja je bilo kako se samo pozeleti moze. Bukvalno avgust u septembru. Cak nam je na prevojima u Alpima bilo i po 25°C. Ipak se ispostavilo da nam nije bila neophodna back up varijanta, naprotiv. Ekipa je bila odlicna, kako u voznji tako i u druzenju. Jedna od varijanti koja se vec nekoliko puta pokazala odlicnim je i zajednicka „kasa“. Skupljali smo zajednicki novac u „kasu“ od kojeg smo placali klopu, pice, smestaj, putarine i sl. Jedino je svako individualno sipao gorivo. Predeli kojima smo se vozili, bili su predivni. U dobroj meri su orijentisani i na moto turizam, sto je podrazumevalo i asfalt sa dobrim gripom. Na dobrom delu puta, isprekidana linija se podrazumeva, cesto cak i u krivininama. Nije ni cudo sto je ovo na globalnom nivou jedna od omiljenih moto destinacija. Smestaj nas je kostao neobicno malo, za svih osam noci oko 130€. Tako nas je i citava tura kostala prihvatljivih 700€ po osobi za 9 dana i oko 3700km.

Od Cortine preko Passo tre Croci, dolazimo na Lago Misurina. Uzivamo na suncu, pijemo kafu, slikamo se. Razgovaramo o danasnjem planu. Odlucujemo da idemo manje poznatim putevima i malo zagrebemo ispod povrsine. Da vidimo i onaj drugi deo Dolomita gde nema toliko turista. Naravno, podjednako je uzbudljivo, samo skoro potpuno bez turistickih sadrzaja. Od Tolmezza krecemo prema Sella Nevea. Put nas dovodi na jezero Predil. Ocarani smo pejzazima. Na obali nalazimo lepo mestasce sa klupama i stolovima pa priredjujemo obrok. Preko prevoja istog imena kao i jezero, spustamo se u Bovec. Na pumpi gledamo kako nam je prolazno vreme i odbacujemo prvobitni plan da smestaj trazimo u Sloveniji. Posto je tek rano poslepodne, idemo dalje prema Hrvatskoj pa cemo da vidimo dokle stizemo. Vec pre samog putovanja, saznao sam da su kazne za brzu voznju u Sloveniji dosta poskupele i veoma pazimo na ogranicenje. I uz ogromnu paznju lako se vozi i malo preko ogranicenja. U jednom trenutku biker koji nam dolazi u susret, rukom nam pokazuje da usporimo i trenutak nakon kocenja ulazimo u radar, naravno, ispod ogranicenja. Neprekidno razmisljam koliko novca nam je sacuvao i odgovor dobijam vrlo brzo. Pored puta se nalazi radar sa displey-om na kome pise kolika je brzina kojom se kreces i kolika je kazna za tu brzinu. U mom slucaju je pisalo 51km/h i 100€. Ovi znakovi su informativnog karaktera i nesto slicno smo vidjali i u Italiji, samo je umesto visine kazne pisao broj punti, tj. tackica koje se dobijaju za odredjeno prekoracenje. Od tog trenutka, Slovenija, koja je inace prelepa zemlja, i fenomenalna moto destinacija, dozivljava pad na listi omiljenih zemalja za voznju motorom. U Ilirskoj Bistrici na pumpi, pravimo pauzu, da odlucimo gde cemo da nocimo. Ja predlazem da kontaktiram poznanika od pre par godina koji vodi moto pansion u Selcetu nadomak Crikvenice. Na internetu nalazim njegov broj i kontaktiram ga. Uprkos tome sto su njegovi apartmani puni, dobijamo poziv da ga posetimo. Posle malo lutanja oko Rijeke, zbog lose podesene navigacije ipak stizemo do Selceta. Sacekalo nas je pivo dobrodoslice. Dobili smo smestaj u kuci pored njegove, za 20 € po osobi, a dorucak nas je castio kod njega u pansionu.

Plan nam je bio da trazimo smestaj tamo gde se zateknemo uvece. Ovoga puta to je Cortina d’Ampezzo. Unapred znam da je ovde smestaj veoma skup, pa razmisljamo da li da nastavimo jos malo. Ipak na samom ulasku u Cortinu, nalazimo lep smestaj sa pogledom na citav grad sa brda, za veoma prihvatljivih 30BB/osobi. Ovog puta ovo BB treba shvatiti sa rezervom jer su „dorucak“ predstavljali kafa i biskviti. Doduse, gazdarica je to odmah navela kada smo se raspitivali, ali to nam nije smetalo da se za doruckom smejemo kao ludi. Ovako obilan dorucak smo morali podebljati u pekari u centru grada. Uz to smo se dodatno snabdeli namirnicama za obrok na nekom lepom mestu u prirodi.

Pocetak kao san...ali je ipak java!

Bogami se pravi...pa sta bi islo na sve one GS-ove ADV serijski... Samo nema na site-u motobox-a... http://shop.motobox.rs/index.php?_a=viewProd&productId=8 http://www.conti-online.com/generator/www/de/en/continental/motorcycle/themes/motorcycletires/enduro/tkc_80/tkc_80_en.html http://www.conti-online.com/generator/www/de/en/continental/motorcycle/themes/motorcycletires/download/TKC_80_en.pdf

Kaad vas vide natovarene kamp i ostalom opremom, mislim da vam niko nigde nece praviti problem oko kolicine hrane i cuge, kao ni oko "hladnog oruzja".

Mislim da sredstva za impregnaciju impregniraju spoljasnji deo jakne (npr. Corduru), kako bi vec na spoljasnjem delu smanjili propustljivost. Membrana se ne bi trebala impregnirati.

Brzo posle ovog, prevoji pocinju da se nizu jedan za drugim. Sve vreme se penjemo i spustamo. Osecam to i po pritisku u usima. Predeli kao sa razglednice ne prolaze. Iza svake okuke, iza svakog brda je predeo jos lepsi od prethodnog. Prvi na redu je Passo Sella. Odmah za njim Passo Gardena. Prolazimo Passo Campolongo prema Arabi i idemo prema Passo Giau. Skoro da je nepotrebno nabrajati imena svih ovih prevoja i imati plan gde ici. Gde god da ides, priroda je fenomenalna. Na Passo Giau dolazimo vec u sumrak. Sa jedne strane sunce, sa druge suton.

Silazak sa Stelvia nas dovodi posle duze vremena u saobracajnu guzvu potpomognutu velikom vrucinom. Tako je sve do Bolzana. Brzo prolazimo kroz grad i ulazimo u carstvo Dolomita. Mogu slobodno reci, jednu od mojih omiljenih destinacija. Naravno, odmah stajemo na pivo, da se malo okrepimo pre nego sto nacnemo svu ovu lepotu. Vrlo brzo stajemo ponovo, dopao nam se bar, pravi bikerski. Odmah pored table Passo di Costalunga. Tu uzimamo i po neki bikerski obrok, naravno uz jos po jedno pivo. U sustini, na turama gotovo nikada ne pijem dok vozim, ali ovoga puta sam napravio izuzetak. Prosto, ponela me sva ta lepota kojom smo bili okruzeni.

Da smo se nekako sreli...jbg. bice prilike!

Desetka za kreativno planiranje!

Kod vecine jakni goretex se ne skida, ali postoje i jakne kod kojih se skida.

Upravo taj set sa slike je imao da se kupi u Louisu i kostao je oko 8E.

Od Bormia krece uspon na cuveni Passo Stelvio. Vec sam uspon obecava. Brojne serpentine i pogled prema dolini iz koje se dolazi. Na vrhu prevoja ogromna guzva. Mnogo motorista, biciklista, automobilista, prodavaca virsli i suvenira…Cuveni pogled sa vrha prevoja na citav splet serpentina, sto bi moj drug Glodjo rekao…perece!

Danasnji plan da se provozamo kroz Austriju, Svicu i Italiju je uspeo, cak smo dobacili dalje nego sto smo ocekivali. Jos jedno jutro kako se samo pozeleti moze. Suncano i divno. Prvo mesto na putu nam je Ponte di Legno od kojeg pocinje uspon na Passo Gavia. Sa ove strane uspon je prilicno tezak, vrlo uskim putem bez obezbedjenja, veoma surovom stranom planine. Na vrhu prevoja, skoro kao pravilo, jezerce. Spust prema Bormiu je mnogo zivopisniji, kroz mnogo pitomije krajeve, obrasle cetinarima.

Ubrzo nakon izlaska iz grada pocinje uspon na Bernina pass kojim ujedno ulazimo u Italiju. Jedan od prevoja koji ima bas siroke serpentine. Silazak na italijansku stranu je mnogo zivopisniji. Prolazimo kroz Tirano, penjemo se uskim planinskim puticem i dolazimo u planinsko turisticko mesto Aprica. Kako je vec vece, potrebno je neci smestaj. Prva varijanta sa bungalovima nije nam se dopala, ali vec posle par kilometara nalazimo veoma dobar i povoljan hotel. Komforna cetvorokrevetna soba je kostala 65€, opciona doplata za dorucak 7€ po osobi (nesto preko 23€ BB/osobi).

Spust nas vodi prema St. Moritzu. Posto sumnjam da cu bas zimovati na ovakvim mondenskim mestima, odlucujemo se da svratimo na kafu. Ali prvo treba naci parking za motore. Nalazimo javnu garazu koja se nalazi bas ispod stanice policije. Posto je skoro potpuno prazna, a i ocekivali smo da je parking bas skup, prolazimo pored rampe, parkiramo motore, ostavljamo opremu na motorima i odlazimo u grad. Iz garaze smo kasnije izasli na isti ulaz kuda smo i usli, u kontra smeru i izgubili se. Sam St. Moritz me nije nesto specijalno ocarao, ali mesta na ulasku i izlasku iz grada su mi se bas svidela.

Sada postoji i kozna oprema sa membranom od Gore-texa.

Ako mozes da priustis opremu sa Gore-tex membranom (Simpa-tex, dry-tex i slicno su malo losije/jeftinije) nemoj da se dvoumis ni malo. Sva oprema koju imam sa Gore-texom je fenomenalna, kako za motor, tako i za zimske sportove. Naravno, cesto i ove jeftinije membrane rade solidno. Cordura (i njene jeftinije kopije) su samo vrsta materijala (antiabrazivni) od kojih se prave jakne, a membrane su dodate u sastav jakne kako bi poboljsale vodootpornost/ventilaciju. Na velikoj vrucini je nesnosno i bez jakne tako da tu ne pomaze ni najbolja. To je od pomoci samo u voznji.

Upravo i ja ovo koristim. Probavao vec vise puta i "vrsi posao". Voleo bih da je vece duzine, ali...Samo ne naduvavam previse tvrdo, vec osrednje da moze da se utone, ali bez dodirivanja podloge. Kupio dva u intersportu pre jedno 3-4 godine.