Od Bormia krece uspon na cuveni Passo Stelvio. Vec sam uspon obecava. Brojne serpentine i pogled prema dolini iz koje se dolazi. Na vrhu prevoja ogromna guzva. Mnogo motorista, biciklista, automobilista, prodavaca virsli i suvenira…Cuveni pogled sa vrha prevoja na citav splet serpentina, sto bi moj drug Glodjo rekao…perece!

Danasnji plan da se provozamo kroz Austriju, Svicu i Italiju je uspeo, cak smo dobacili dalje nego sto smo ocekivali. Jos jedno jutro kako se samo pozeleti moze. Suncano i divno. Prvo mesto na putu nam je Ponte di Legno od kojeg pocinje uspon na Passo Gavia. Sa ove strane uspon je prilicno tezak, vrlo uskim putem bez obezbedjenja, veoma surovom stranom planine. Na vrhu prevoja, skoro kao pravilo, jezerce. Spust prema Bormiu je mnogo zivopisniji, kroz mnogo pitomije krajeve, obrasle cetinarima.

Ubrzo nakon izlaska iz grada pocinje uspon na Bernina pass kojim ujedno ulazimo u Italiju. Jedan od prevoja koji ima bas siroke serpentine. Silazak na italijansku stranu je mnogo zivopisniji. Prolazimo kroz Tirano, penjemo se uskim planinskim puticem i dolazimo u planinsko turisticko mesto Aprica. Kako je vec vece, potrebno je neci smestaj. Prva varijanta sa bungalovima nije nam se dopala, ali vec posle par kilometara nalazimo veoma dobar i povoljan hotel. Komforna cetvorokrevetna soba je kostala 65€, opciona doplata za dorucak 7€ po osobi (nesto preko 23€ BB/osobi).

Spust nas vodi prema St. Moritzu. Posto sumnjam da cu bas zimovati na ovakvim mondenskim mestima, odlucujemo se da svratimo na kafu. Ali prvo treba naci parking za motore. Nalazimo javnu garazu koja se nalazi bas ispod stanice policije. Posto je skoro potpuno prazna, a i ocekivali smo da je parking bas skup, prolazimo pored rampe, parkiramo motore, ostavljamo opremu na motorima i odlazimo u grad. Iz garaze smo kasnije izasli na isti ulaz kuda smo i usli, u kontra smeru i izgubili se. Sam St. Moritz me nije nesto specijalno ocarao, ali mesta na ulasku i izlasku iz grada su mi se bas svidela.

Sada postoji i kozna oprema sa membranom od Gore-texa.

Ako mozes da priustis opremu sa Gore-tex membranom (Simpa-tex, dry-tex i slicno su malo losije/jeftinije) nemoj da se dvoumis ni malo. Sva oprema koju imam sa Gore-texom je fenomenalna, kako za motor, tako i za zimske sportove. Naravno, cesto i ove jeftinije membrane rade solidno. Cordura (i njene jeftinije kopije) su samo vrsta materijala (antiabrazivni) od kojih se prave jakne, a membrane su dodate u sastav jakne kako bi poboljsale vodootpornost/ventilaciju. Na velikoj vrucini je nesnosno i bez jakne tako da tu ne pomaze ni najbolja. To je od pomoci samo u voznji.

Upravo i ja ovo koristim. Probavao vec vise puta i "vrsi posao". Voleo bih da je vece duzine, ali...Samo ne naduvavam previse tvrdo, vec osrednje da moze da se utone, ali bez dodirivanja podloge. Kupio dva u intersportu pre jedno 3-4 godine.

U ovoj prici ono sto mi je sporno su slobodni dani...ispod 20 dana se ne isplati ici. A to nema sanse da napravim, cak i da obezbedim kesh.

Kakvi prelepi predeli...svaka cast!

Bas tako...posle svih ovih godina, otkrio sam XT-a...pa je Strom jedva dobio priliku!

Posto je dan vec bio na zalasku, trebalo je naci smestaj. Odlucili smo da predjemo u Austriju i vozeci kroz naselja pokusamo da nadjemo neki smestaj. Posle par skupljih i mnogo vise popunjenih smestaja, konacno nalazimo nesto prihvatljivo. U mestu Reutte nalazimo gasthof za 25€ po osobi sa vrlo konkretnim doruckom. Jos jedno suncano jutro. Snabdevamo se u prodavnici pored smestaja i krecemo. Plan za danas je veoma ambiciozan. Prvo je pred nama Fernpass. Malo vise saobracaja za moj ukus, ali u principu lep put za voznju. Posle se iskljucujemo na neki manji prevoj koji sam nasao na karti. Put je uzan, prolazi kroz nekoliko sela i penje se u planinu. Voznja je super i na vrhu dobijamo nagradu u vidu fenomenalnog pogleda. Vec smo na granici sa Svajcarskom, pravimo jednu manju gresku pa jedan manji prevoj vozimo u oba pravca. Ipak nam je prolazno vreme dobro pa krecemo na Fluelapass prema Davosu. Malo alpskih pejzaza, penjemo se na Julierpass. Na vrhu prevoja, tik pored jezera pravimo piknik.

Servis moraju da imaju...

Sta se ovde desilo...???

Vracamo se na pravi put, ali i tu je rampa, 3€. Ovoga puta ipak ne znam ni sam sta se placa obzirom da put vijuga uz neku reku, kakvih ima na stotine. Iz Garmish-a biramo vijugavi putic kroz planinu i pored jezera Plansee. Malo nas vraca u Austriu, pa opet u Nemacku. Voznja je svakim metrom pravo uzivanje. U Fussen stizemo popodne, i nalazimo parking ispod dvorca. Odmah se vidi da je citav grad podredjen turistima koji dolaze da posete dvorac. U principu, u pitanju su dva dvorca, Neushvanstain i Hoheshvangau, koji su napravili sin i otac, ali je prvi poznatiji i jedan je od najposecenijih i najslikanijih objekata na svetu. Cak ga je i Dizney iskoristio za svoje crtane filmove. Kupujemo karte (cini mi se 11,5€) za grupu sa vodicom na engleskom jeziku. Do dvorca, koji je udaljen nekih 2-3km uzbrdo placamo po 6€ da se vozimo kocijama. Dvorac je veoma impresivan, kako spolja, tako i iznutra. Necu previse opisivati, koga interesuju detalji, lako ce na netu naci sve pojedinosti. Ovaj dvorac je ujedno i jedina znamenitos koju smo obisli na citavom putovanju. Kada smo zavrsili posetu dvorcu i obisli Marienbrucke, most sa koga se pruza najlepsi pogled na dvorac, propustili smo poslednji autobus za povratak do motora. Tako smo i shvatili da smo stigli u poslednjem trenutku i kupili karte za poslednju posetu ovog dana. U tom trenutku, nailazi Toyota, sa dvoje ljudi koji su nas pozvali da nas povezu tih par kilometara do dole, jedino sto je jedan od nas morao da se preveze u gepeku. Pogodite ko je to bio.

Vozeci se fenomenalnim puticem sa nemcke strane greskom skrecemo u nacionalni park Hinterriβ, gde tek nakon placanja 2,5€ shvatamo da smo pogresili. Ipak odlucujemo da se provozamo i vidimo sta se nudi. Trebalo bi da je tu najstarije polje javora u Evropi i neke stare farmerske kuce. Nekoliko kucica koje smo videli usput su nam pomogle da se nadjemo u zabludi, misleci da je to sve sto trebamo videti. Ali tek kad sam kod kuce pokusao da vidim gde smo to bili, otkrivam da se citavo seoce (Eng Alm) sa starim i prelepim kucama nalazilo samo par stotina metara dalje od mesta gde smo se parkirali.

Sa Gerlosa se spustmo u Zillertal. Plan je ici na sever pored jezera Achensee, pa kroz nemacku prema Garmish Partenkirchen-u i dalje do Fussen-a gde se nalazi dvorac Neuschvanstein. Na samom jezeru je kafanica sa pogledom i vreme je za pauzu.

Jutro je bilo vlazno od kise koja je rominjala tokom noci. Videli su se i niski oblaci, skoro da ih rukom mozes dohvatiti. Ova pojava, videcemo narednih dana, je uobicajena u planinskim predelima. Kako dan pocinje da odmice, oblaci se podizu i ustupaju mesto suncevim zracima. Pakujemo se i krecemo. Prvo bi trebali proci pored poznatog Krimml vodopada. Nismo ni naslucivali da se vodopad nalazi na drugom kraju mesta u kome smo nocili. Posto smo se tek obukli i spremili, nije nam se raspremalo i pesacilo do vodopada da bi ga videli iz blizine. Bas od vodopada krece uspon na Gerlos Pass. Predivna priroda na sve strane.

Nismo imali nikakvih problema zbog kojih bi nam trebala neka pomoc ljudi...tako da nemam pravi odgovor. Samo jedno je sigurno, oko tebe je mnogo turista svih vrsta, cak i u veoma malim mestima, tako da si i ti jedan od njih i oni se tako i ophode.

Bas tako...treba videti, ali "vasar" brzo dosadi.

Dok vozila stoje ona se obilaze, a dok su u pokretu, ona se preticu.

Jedan moj drugar to radi i to prilicno dobro. Ovde je registrovan na forumu, ali retko dolazi... Mozes mu poslati mail... http://forum.bjbikers.com/index.php?/user/499-flash/

Da li da pomenem da gde god smo se kretali motora ima u izobilju. Do Grossglocknera provozali smo se jos nekolicinom lepih puteva. Ovo sto smo do sada videli navodi nas na zakljucak da je Austria jedna od onih obecanih zemalja za voznju motora. Veoma smo se zacudili...Puna linija skoro da ne postoji, cak ni u krivinama, bez obzira na preglednost. Ogranicenje na magistralnom putu je 100km/h, a opusteno se vozi 110-120km/h. Na mestima gde magistrala prolazi kroz naseljena mesta ogranicenje je 70km/h, a vozi se oko 80km/h. Voznja je fluidna, bez trzavica i stalnih kocenja. Mali raj! Od Heligenblut-a pocinje uspon na Grossglockner. Predeli se redjaju kao iz bajke. Prva stanica je glecer Pasterze. Idemo dalje…na citavom putu postoji nekoliko biker pointa. Jeste vec pomenut i opisan mnogo puta, ali je ovaj prevoj, tj. vise njih stvarno fascinantan bikerima i uopsta ne cudi sto ga mnogi prolaze vise puta. Prolazeci kroz nekoliko manjih sela, pocinjemo da trazimo smestaj za veceras, vec je oko 7 sati uvece. U dva, tri hotela cena je standardna, nesto preko 30€ B&B. Ubrzo, na ulasku u malo mesto Wild im Pinzgau, malo uvuceno sa glavnog puta, nailazimo na veoma povoljan smestaj u pravoj alpskoj kuci. Nocenje sa doruckom, i poklon boca sampanjca od gazdarice, za 23€ po osobi.

Plan za danas je bio obici Nockalmstrasse i Grossglockner, pa dalje prema Gerlosu dokle stignemo. Od ovog trenutka pocelo je uzivanje u voznji i predeli kao sa razglednice i to je potrajalo do kraja ture. Zapravo samo to je i bio smisao ovog putovanja. Sto vise dobrog puta, lepih krivina, ostrog asfalta, prelepih pejsaza… Na ulasku na Nockalmstrasse kupili smo zbirnu kartu ukljucujuci i Grossglockner i Gerlos pass, za 24€, sto je usteda oko 10-ak€. Ova opcija se ne reklamira bas preterano, ali je potpuno regularna. Na vrhu prevoja postoji mala prodavnica lokalnih prehrambenih specijaliteta. Na nase iznenadjenje, nije preterano skupa, pa smo se snabdeli namirnicama za dorucak. Ovo mesto nam se ucinilo kao zanimljivo za dorucak...

Ujutru se ide do „Louis“-a u obliznji Villach, da se malo obnovi oprema. Naravno guzva je kao na pijaci. Ljudi dolaze i odlaze. U povratku stajemo kod nekog od barova da popijemo po koje pivo i posmatramo motore koji prolaze. Inace, stajanje pored puta i gledanje je jedna od glavnih zanimacija. Neverovatno sta sve covek moze videti. Od tolike kolicine motora koji prolaze, ja sam imao utisak da sam dobio blagu vrtoglavicu. Naravno, da bi smo se vratili, moramo opet stajati u koloni kojoj nema kraja...Citav krug oko jezera je za ovu priliku postavljen kao jednosmeran, i bez slobodnog prisustva automobila. Znaci, gde god da krenes, moras napraviti ceo krug oko jezera i proci kroz ogromnu guzvu. Bila je tu i neka izlozba rucnih radova. Ideje koje ljudi sprovode u delo su po nekad prosto neverovatne. Pokusao sam da izbegnem da slikam motore...jer ako se to pocne, onda nema kraja...ali prosto nisam odoleo. Poslepodne, potrazili smo prilaz jezeru i otisli na kupanje. Uvece opet pivo i svirka. Vec nam je po malo bilo dosta vasara i jedva smo cekali jutro da krenemo na voznju.