Pocetak kao san...ali je ipak java!

Bogami se pravi...pa sta bi islo na sve one GS-ove ADV serijski... Samo nema na site-u motobox-a... http://shop.motobox.rs/index.php?_a=viewProd&productId=8 http://www.conti-online.com/generator/www/de/en/continental/motorcycle/themes/motorcycletires/enduro/tkc_80/tkc_80_en.html http://www.conti-online.com/generator/www/de/en/continental/motorcycle/themes/motorcycletires/download/TKC_80_en.pdf

Kaad vas vide natovarene kamp i ostalom opremom, mislim da vam niko nigde nece praviti problem oko kolicine hrane i cuge, kao ni oko "hladnog oruzja".

Mislim da sredstva za impregnaciju impregniraju spoljasnji deo jakne (npr. Corduru), kako bi vec na spoljasnjem delu smanjili propustljivost. Membrana se ne bi trebala impregnirati.

Brzo posle ovog, prevoji pocinju da se nizu jedan za drugim. Sve vreme se penjemo i spustamo. Osecam to i po pritisku u usima. Predeli kao sa razglednice ne prolaze. Iza svake okuke, iza svakog brda je predeo jos lepsi od prethodnog. Prvi na redu je Passo Sella. Odmah za njim Passo Gardena. Prolazimo Passo Campolongo prema Arabi i idemo prema Passo Giau. Skoro da je nepotrebno nabrajati imena svih ovih prevoja i imati plan gde ici. Gde god da ides, priroda je fenomenalna. Na Passo Giau dolazimo vec u sumrak. Sa jedne strane sunce, sa druge suton.

Silazak sa Stelvia nas dovodi posle duze vremena u saobracajnu guzvu potpomognutu velikom vrucinom. Tako je sve do Bolzana. Brzo prolazimo kroz grad i ulazimo u carstvo Dolomita. Mogu slobodno reci, jednu od mojih omiljenih destinacija. Naravno, odmah stajemo na pivo, da se malo okrepimo pre nego sto nacnemo svu ovu lepotu. Vrlo brzo stajemo ponovo, dopao nam se bar, pravi bikerski. Odmah pored table Passo di Costalunga. Tu uzimamo i po neki bikerski obrok, naravno uz jos po jedno pivo. U sustini, na turama gotovo nikada ne pijem dok vozim, ali ovoga puta sam napravio izuzetak. Prosto, ponela me sva ta lepota kojom smo bili okruzeni.

Da smo se nekako sreli...jbg. bice prilike!

Desetka za kreativno planiranje!

Kod vecine jakni goretex se ne skida, ali postoje i jakne kod kojih se skida.

Upravo taj set sa slike je imao da se kupi u Louisu i kostao je oko 8E.

Od Bormia krece uspon na cuveni Passo Stelvio. Vec sam uspon obecava. Brojne serpentine i pogled prema dolini iz koje se dolazi. Na vrhu prevoja ogromna guzva. Mnogo motorista, biciklista, automobilista, prodavaca virsli i suvenira…Cuveni pogled sa vrha prevoja na citav splet serpentina, sto bi moj drug Glodjo rekao…perece!

Danasnji plan da se provozamo kroz Austriju, Svicu i Italiju je uspeo, cak smo dobacili dalje nego sto smo ocekivali. Jos jedno jutro kako se samo pozeleti moze. Suncano i divno. Prvo mesto na putu nam je Ponte di Legno od kojeg pocinje uspon na Passo Gavia. Sa ove strane uspon je prilicno tezak, vrlo uskim putem bez obezbedjenja, veoma surovom stranom planine. Na vrhu prevoja, skoro kao pravilo, jezerce. Spust prema Bormiu je mnogo zivopisniji, kroz mnogo pitomije krajeve, obrasle cetinarima.

Ubrzo nakon izlaska iz grada pocinje uspon na Bernina pass kojim ujedno ulazimo u Italiju. Jedan od prevoja koji ima bas siroke serpentine. Silazak na italijansku stranu je mnogo zivopisniji. Prolazimo kroz Tirano, penjemo se uskim planinskim puticem i dolazimo u planinsko turisticko mesto Aprica. Kako je vec vece, potrebno je neci smestaj. Prva varijanta sa bungalovima nije nam se dopala, ali vec posle par kilometara nalazimo veoma dobar i povoljan hotel. Komforna cetvorokrevetna soba je kostala 65€, opciona doplata za dorucak 7€ po osobi (nesto preko 23€ BB/osobi).

Spust nas vodi prema St. Moritzu. Posto sumnjam da cu bas zimovati na ovakvim mondenskim mestima, odlucujemo se da svratimo na kafu. Ali prvo treba naci parking za motore. Nalazimo javnu garazu koja se nalazi bas ispod stanice policije. Posto je skoro potpuno prazna, a i ocekivali smo da je parking bas skup, prolazimo pored rampe, parkiramo motore, ostavljamo opremu na motorima i odlazimo u grad. Iz garaze smo kasnije izasli na isti ulaz kuda smo i usli, u kontra smeru i izgubili se. Sam St. Moritz me nije nesto specijalno ocarao, ali mesta na ulasku i izlasku iz grada su mi se bas svidela.

Sada postoji i kozna oprema sa membranom od Gore-texa.

Ako mozes da priustis opremu sa Gore-tex membranom (Simpa-tex, dry-tex i slicno su malo losije/jeftinije) nemoj da se dvoumis ni malo. Sva oprema koju imam sa Gore-texom je fenomenalna, kako za motor, tako i za zimske sportove. Naravno, cesto i ove jeftinije membrane rade solidno. Cordura (i njene jeftinije kopije) su samo vrsta materijala (antiabrazivni) od kojih se prave jakne, a membrane su dodate u sastav jakne kako bi poboljsale vodootpornost/ventilaciju. Na velikoj vrucini je nesnosno i bez jakne tako da tu ne pomaze ni najbolja. To je od pomoci samo u voznji.

Upravo i ja ovo koristim. Probavao vec vise puta i "vrsi posao". Voleo bih da je vece duzine, ali...Samo ne naduvavam previse tvrdo, vec osrednje da moze da se utone, ali bez dodirivanja podloge. Kupio dva u intersportu pre jedno 3-4 godine.

U ovoj prici ono sto mi je sporno su slobodni dani...ispod 20 dana se ne isplati ici. A to nema sanse da napravim, cak i da obezbedim kesh.

Kakvi prelepi predeli...svaka cast!

Bas tako...posle svih ovih godina, otkrio sam XT-a...pa je Strom jedva dobio priliku!

Posto je dan vec bio na zalasku, trebalo je naci smestaj. Odlucili smo da predjemo u Austriju i vozeci kroz naselja pokusamo da nadjemo neki smestaj. Posle par skupljih i mnogo vise popunjenih smestaja, konacno nalazimo nesto prihvatljivo. U mestu Reutte nalazimo gasthof za 25€ po osobi sa vrlo konkretnim doruckom. Jos jedno suncano jutro. Snabdevamo se u prodavnici pored smestaja i krecemo. Plan za danas je veoma ambiciozan. Prvo je pred nama Fernpass. Malo vise saobracaja za moj ukus, ali u principu lep put za voznju. Posle se iskljucujemo na neki manji prevoj koji sam nasao na karti. Put je uzan, prolazi kroz nekoliko sela i penje se u planinu. Voznja je super i na vrhu dobijamo nagradu u vidu fenomenalnog pogleda. Vec smo na granici sa Svajcarskom, pravimo jednu manju gresku pa jedan manji prevoj vozimo u oba pravca. Ipak nam je prolazno vreme dobro pa krecemo na Fluelapass prema Davosu. Malo alpskih pejzaza, penjemo se na Julierpass. Na vrhu prevoja, tik pored jezera pravimo piknik.

Servis moraju da imaju...

Sta se ovde desilo...???

Vracamo se na pravi put, ali i tu je rampa, 3€. Ovoga puta ipak ne znam ni sam sta se placa obzirom da put vijuga uz neku reku, kakvih ima na stotine. Iz Garmish-a biramo vijugavi putic kroz planinu i pored jezera Plansee. Malo nas vraca u Austriu, pa opet u Nemacku. Voznja je svakim metrom pravo uzivanje. U Fussen stizemo popodne, i nalazimo parking ispod dvorca. Odmah se vidi da je citav grad podredjen turistima koji dolaze da posete dvorac. U principu, u pitanju su dva dvorca, Neushvanstain i Hoheshvangau, koji su napravili sin i otac, ali je prvi poznatiji i jedan je od najposecenijih i najslikanijih objekata na svetu. Cak ga je i Dizney iskoristio za svoje crtane filmove. Kupujemo karte (cini mi se 11,5€) za grupu sa vodicom na engleskom jeziku. Do dvorca, koji je udaljen nekih 2-3km uzbrdo placamo po 6€ da se vozimo kocijama. Dvorac je veoma impresivan, kako spolja, tako i iznutra. Necu previse opisivati, koga interesuju detalji, lako ce na netu naci sve pojedinosti. Ovaj dvorac je ujedno i jedina znamenitos koju smo obisli na citavom putovanju. Kada smo zavrsili posetu dvorcu i obisli Marienbrucke, most sa koga se pruza najlepsi pogled na dvorac, propustili smo poslednji autobus za povratak do motora. Tako smo i shvatili da smo stigli u poslednjem trenutku i kupili karte za poslednju posetu ovog dana. U tom trenutku, nailazi Toyota, sa dvoje ljudi koji su nas pozvali da nas povezu tih par kilometara do dole, jedino sto je jedan od nas morao da se preveze u gepeku. Pogodite ko je to bio.