Dakle, hitam lošim lokalnim putem, potpuno mokrim i punim rupa prema Takovu i dalje prema Gornjem Milanovcu. Žurim, a put je klizav kao staklo. Iza Takova shvatam da je možda 10min pre mene protutnjala prava oluja i da sve one munje i gromovi nisu prošli baš svuda bez kiše. Put isparava posle olujne kiše, izuzetan prizor, morao sam da stanem i slikam: Ispred Milanovca taksista iz suprotnog smera prolazi kroz veliku baru, a ja delić sekunde nakon toga prolazim kroz blatnjavu vodenu zavesu koju je podigao. I dok mu sve po spisku i nanu naninu i sve čega sam se još setio, spuštam se direktno u centar Gornjeg Milanovca: Stigao sam na obećano piće, koje se doduše pretvorilo u ručak. Iznad Rudnika izgledalo je kao iznad Mordora;), tuklo je, sevalo, kišna zavesa se videla kao na dlanu, oblaci crni i teški... Sačekam malo, al’ pomislim, ’leba tu nema, spremim se i... ...obučem kišno odelo, pa krenem polako;). Lagano do Rudnika, tuče i seva, ali kiše nema. Idemo na Topolu. Do mesta Rudnik, dobro je, još ne pada. Jermenovci, još uvek suv. Stignem do Šatornje, na svoje iznenađenje dočekah mrak i pređoh Rudnik, a još uvek suv. Ovde je čak i put suv. Evo kako je izgledalo u Šatornji: Suvo k’o barut. Krenem ka Topoli – direktno ka oluji. Prosto vidiš kako ljušti oluja i seva. Ipak, do Topole i dalje suv. Polako stignem do Mladenovca. Mislim se, vala sad možeš i da padneš – praktično sam stigao kući;). Krenem na Mali Požarevac, pa auto-putem. Opet, izgleda 10min posle oluje. Put potpuno mokar, svuda neko granje, rampa u Vrčinu i benzinske pumpe nemaju struju! Stignem i do Bubanj potoka – nema struje. Sama rampa radi na agregatu. Redak prizor – Bubanj potok u mraku: Sve vreme, dakle, na ivici oluje, a na mene ni kap kiše nije pala! Sreća prati hrabre;)). Stižem kući, mrtav umoran, nakon skoro 14h ukupno i 351km, ali pun energije. Ovu turu većim delom valja ponoviti. Tele je na kraju celodnevne vožnje bilo musavo i blatnjavo, kao nikada pre: PS: startni broj sa relija i dalje ponosno stoji (pozdrav žutoj grupi!). I na kraju rekapitulacija: Cela tura bila je tačno 351.2 km. Od toga više od 50% potpuno novi putevi za mene. Predivni predeli, negde oko 25km off-road ukupno. Puno srce! Drugarima veliko hvala na društvu, a ostalima – pridružite nam se sledeći put. Bez obzira na vremensku prognozu! - KRAJ -

Pogled sa vrha Kablara je fenomenalan: Gore smo se zadržali nekih pola sata: A tamo smo, zadovoljni, i malo pozirali: Povratak na dole protekao je rutinski. Predrag i ja, koji smo ostavili poslednjih 100m uspona neosvojenim, nismo imali problema i lako smo sišli do asfalta. Ostali su solidarno spuštali motor po motor, pazeći da neko ne prokliza. Bez većih problema i oni su se spustili. Vreme se ubrzano kvari i gledamo kako u daljini seva, a gusti, crni oblaci se navlače. Ipak, raspoloženje ni za trenutak ne popupšta. Asfaltom, sa druge strane Kablara, vraćamo se do doline Kamenice. Napravili smo pun krug! Kroz fantastičnu prirodu i prelepe predele. Malim, lokalnim putevima, uz nekoliko grešaka i mnogo raspitivanja;), hvatamo nekako pravac ka Savincu. Tamo je kafana „Kod Mića“, koja nam je preporučena za ručak. Ponovo prolazimo podno Suvobora, dok sitna kišica počinje da rominja. Shvatamo da vozimo na samoj ivici oluje. Ipak, u Savinac dolazimo a da nismo pošteno ni pokvašeni. Kasnije će se ispostaviti da je to ujedno i jedina kiša koja nas je zakačila. U tom trenutku bio sam ubeđen da nam ne gine ozbiljno tuširanje. I, pravo da vam kažem, nije me ni najmanje bilo briga;)) Dakle, stižemo u Savinac, malo mesto podne Suvobora, svega 5km od Takova, mesto sa lepom crkvom i sa dve kafane: Tu se fotografišemo, zadovoljni i puni utisaka. Ekipa mala, ali odabrana. Redom: Predrag, Sale, Gixxerk6 (Dule), Severian i Smiloss (Miloš). Oni ostaju na, kako je ispalo, odličnom ručku, a ja preko Takova hitam ka Gornjem Milanovcu. Obećao sam ženinoj sestri da ću da svratim na piće;)), a ta obećanja valja ispuniti... Nastaviće se...

Idemo dalje - avantura se nastavlja: Već je kasno i moramo da izaberemo da li ćemo motorima da osvajamo vrh Ovčara ili Kablara. Pokušavamo da se orijentišemo. Sreća imamo GPS, model gixxerk6;): Kocka je bačena – idemo na Kablar. Razlog je bolji pogled, a bolje nam se uklapa i u planove za ručak. Vozimo putem usečenim u stenu direktno iznad jezera. Ko je vozio magistralom ka Užicu možda je i zapazio taj mali put sa druge strane jezera. Krajolik je predivan, vreme se još drži, a manastiri se nižu jedan za drugim. I onda, odjednom, nailazimo na fantastično kupalište, sa predivnim kafićem i malom plažom. Pravi mali raj na zemlji: Jedva, ali jedva, smo odoleli iskušenju da se okupamo u još nečem osim znoja lica svog;). Posle kratkog odmora nastavljamo i posle svega nekoliko km dolazimo u Ovčar banju. Uključenje na glavnu magistralu, tek da prođemo novoizgrađeni tunel i odmah nakon njega odvajamo sa desno, a uspon na Kablar počinje. Put je makadamski, tek na momente naiđe naki prastari već razgrađen asfalt, a onda i to prestaje. U jednom trenutku naš „GPS“ nam signalizira da smo promašili skretanje i da moramo da se vratimo nazad: Hvatamo „pravo skretanje“ i posle oštrog uspona 5 urlajućih motora završava čoveku pravo u dvorištu. Ništa zato, ponovo se okrećemo: Ponovo silazimo, pa se ponovo vraćamo na pravi uspon. Meni motor opet igra na sve strane, ali sada sam se već navikao, lako ga kontrolišem i sve više mi se cela stvar i sviđa;)). Miloš, koji vozi iza mene, svedok je jednog većeg proklizavanja (sada znam i zašto ne treba pred samu krivinu na makadamu oštro šaltati u niže;). U planini nailazimo na osveženje. Sreća, sreća, radost: Mene zezaju kako mi ne smeta da idem gore-dole na ovom off-road delu. Čudno, ali u pravu su;). Osmeh govori: Put je makadamski i sasvim ok, a tamo gore idemo – vrh Kablara. Već smo pri kraju uspona: Ponovo izlazimo na asfalt, hvatamo prilaz sa druge strane, a onda se vraćamo na šumski put da samog vrha. Ovoga puta off-road je ozbiljan, pogotovo u poslednjih 500-ak metara. Podloga je veoma, veoma rastresita zemlja, pomešana sa sitnim i krupnim kamenjem, a glavni problem u tim uslovima su krivine: Predrag i ja ostavljamo motore nekih 100m pred vrhom, pre poslednjeg veoma oštrog uspona, dok ostali uspevaju da ispenju do samog vrha! Momci, svaka čast! Posebni respekt zaslužuje Sale, koji je uspeo da popne i SPUSTI Fejzera sa/na vrh Kablara. Čovek je legende i da ga citiram: „priznaću da mi treba enduro kada negde gde vi prođete ja ne prođem“)). Sale, na vrhu sa Fejzerom: Nastaviće se...

Izuzetno zadovoljan! Provezao sam i reli u toj opremi i zaista je veoma univerzalna. Od 6C na Kopaoniku do 35C po Suncu. Odlican odnos cena/kvalitet...

Krećemo, dakle, iz Pranjana i sledimo rukom crtanu mapu. Preko brane, skrećemo i kratkim usponom dolazimo do početka šumskog puta kojim bi po mapi trebalo da krenemo. Stanje i veličina puta;)) čine nas malo sumnjičavim, pa pronalazimo neke obližnje kuće u želji da potvrdimo mapu. Dva nezavisna izvora potvrđuju gixxer-u i meni da smo na pravom putu. Znači – pravo u šumu! Da li sam napomenuo da je meni to prvi off-road u životu? Nisam? E, pa – meni je taj skok u šumu bio prvi off-road u životu. I tu ono što neko nazva „bilo je tu i blagog off-roada“ meni postade početak ultimativne avanture i navale adrenalina;). Put je prvo bio solidan, ali onda je naglo počeo da se kvari. Poslednja nizbrdica na izlazu iz šume, dolazila je posle krivine od 90 stepeni. Mnogo krupnog kamenja, a ispod rastresita zemlja. Svih 230kg mog ABS stroma plesalo je kao turska trbušna plesačica, jer je zadnji kraj leteo na sve strane. Predrag i Miloš, vozeći iza mene bili su svedoci ove predstave. Slike, iz razloga elementarnog preživljanje, iz ove faze ne postoje;)). Ipak, motor je sve vreme ostao pod kontrolom. Na izlazu iz šume, izbili smo na reku Kamenicu i na sasvim solidan makadam. Evo kako je to izgledalo: Meni je taj makadam sada izgledao kao auto-put;). Prešli smo i nekoliko drvenih mostića: A, evo i mene. Kako je malo potrebno čoveku za sreću, mada se i grč još vidi na licu;): Vraćamo se na asfalt. Lagano, sledeći uputstva i često pitajući za smer, pronalazimo staru trasu Ćire. Trasa vodi od reke Kamenica, kroz 2 tunela, direktno do ovčarsko-kablarske klisure. Tuneli su jako zanimljivi. Veoma niski i uski, akustični (pitajte nas kako to znamo;)), kamioni verovatno i ne mogu da prođu. Evo ga izlaz iz dužeg od dva (dužina oko 550m): I tako, najzad izbismo na poznatu ovčarsko-kablarsku klisuru i prizor koji uvek izaziva divljenje: Osmesi na našim licima najbolje svedoče kroz šta smo prošli i sa koliko energije su nam predivna priroda i avanturistička ruta uzvratili: Pred nama je Kablar... Nastaviće se...

Dakle, krećemo preko Suvobora, sa idejom da pronadjemo skretanje za selo Ba. Put je sada već veoma solidan, a mi tražimo asfalt koji skreće na levo. U jednom trenutku nailazimo na novoizgrađeni put, doduše veoma uzak (jedna uska traka). Skrećemo i vozimo 10-ak km. Put se grana na više strana, naravno nigde putokaza, niti bilo koga živog. Hvatamo jedan, pa drugi, pa treći krak i svaki put završavamo u nečijem dvorištu, bez daljeg puta;). Na kraju, jedan domaćin nam objašnjava kuda i kako za selo Ba. Shvatamo da moramo da se vratimo skroz iza Ravne Gore. Umesto toga, odlučujemo da krenemo ka Pranjanima, ali dužim putem – kroz Koštuniće. I tako, najzad stižemo u čuvene Koštuniće: Ništa specijalno, selom dominira propali etno kompleks sa hotelom (u pozadini na gornjoj slici naših motora). Tu se čujemo sa ostatkom ekipe. Natankovali su gorivo i čekaju nas u Pranjanima, u sjajnoj etno kafani „Lipov lad“. Nastavljamo dalje i bez daljeg lutanja stižemo u Pranjane. Tako smo prejahali Suvobor, uzduž i popreko. Stigli na njemu da se izgubimo i pronađemo. Nekoliko puta;)). Stižemo u „Lipov lad“. Ovo mesto preporučujem od sveg srca, ako se zadesite u tom kraju: Raspoloženje je na visini, vreme je i dalje sjajno. Na licu mesta plebiscitarno usvajamo dalju rutu – pravac ovčarsko-kablarska klisura, a onda Kablar i/ili Ovčar i to do vrha, pa onda negde na klopu. Od navigacije imali smo gixxer-ovu pešačku;) turističku kartu Kablara i moju auto kartu Srbije u razmeri 1 prema (jedno) 10 miliona;). No, od negde se tu stvorio i kolega bajker (zanimljiv tip, vozi Viraga i odličan za razgovor). Tu smo mi, za razliku od svih normalnih i razloženih ljudi koji znaju gde idu i gde vode putevi kojima planiraju da idu, odlučili da izvesnost zamenima za malo avanture. I odlučimo tako da iz Pranjana, nekim putevima kroz šumu, pa pored reke Kamenice izbijemo na staru trasu Ćire koja bi trebala da nas dovede direktno do ovčarsko-kablarske klisure, ali sa one kontra, manje poznate strane,). Evo nas, dakle, u „Lipovom ladu“ kako nam lokalni kolega bajker crta rutu: Eh, da sam znao šta nas čeka;)... Nastaviće se...

Vreme je predivno i temperatura još nije previsoka. Nakon 20-tak km izuzetno prijatne i krivudave vožnje stižemo na Ravnu Goru: Na Ravnoj Gori pridružuje nam se i Sale, tako da je ekipa sada kompletna. Pravimo veoma prijatan odmor u kafani na samoj Ravnoj Gori: Ja sam najzad uspeo da doručkujem. Kajgana sa ravnogorskim sirom bila je veoma jaka. Verovatno stavljaju pretop od pečenja u istu, budući da je veoma ukusna;)), ali i da nisam bio gladan do kasnog popodneva. Šta god da je – ko se zadesi tamo preporučujem i mesto i doručak. Ostatak ekipe degustira lokalne produkte koji se konzumiraju u kratkim čašama;). Kako je gixxerk6 sa gorivom bio na rezervi, a Predrag i ja smo želeli da vidimo i selo Ba, pao je dogovor da Sale, Miloš i gixxer direktno preko Suvobora odu na prvu pumpu u Pranjane, a da nas dvojica malo lutamo po Suvoboru i onda se nadjemo u Pranjanima. Na polasku, dobili smo i drugaricu. Moram priznati da nikada nisam video umiljatijeg konja (i koji ne vadi glavu iz kutije za prtljag;)): Nataviće se...

Detaljan putopis i fotografije možete videti u sledećoj temi: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=37553.0 ...

Reli kroz Srbiju 09 je završen pre nekoliko dana, a novi vikend je već dolazio. Nekoga su svrbeli točkovi, neko je planirao off-road ali je vremenska prognoza kvarila planove, a neko je i neplanirano završio u ekipi. Bilo kako bilo, nakon dogovora u temi http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=37415.0 i okvirno isplanirane rute, sa čvrstom odlukom da krenemo bez obzira na olujno nevreme koje su sve prognoze jednoglasno najavljivale za posle podne, okupljanje je počelo u 8.45h na OMV pumpi Ada. Mašine su natankovane, vozači manje-više:)), a pokušaj fotografisanja odlučnom akcijom sprečio je revnosni službenik obezbeđenja pumpe. Pumpa je dakle, ostala sigurna, a mi smo se sa drugim delom ekipe (gixxerk6 i Miloš) koji je pristigao iz Železnika, našli na izlazu iz Beograda: Put je krenuo pored Save, ka Umci i Obrenovcu, pa kroz Tamnavu. Ja sam, u neku ruku, 50% poreklom iz tih krajeva i uvek volim tuda da prođem. Dakle, Obrenovac – Stubline – Ub – skretanje na magistralu ka Valjevu (Stolac). Put je prilično dobar i kolona se polako uhodavala, iako smo na početku više delovali kao lastiš nego kao kolona:)). Inače, kolona je bila veoma heterogena, toliko da je više i nemoguće zamisliti. Jedan vozač položio za A kategoriju pre 2 meseca, nas dvojica koji imamo po oko 10-15K km na motoru i gixxerk6 koji razne motore vozi preko 20 godina. Ipak, uz malo tolerancije i fleksibilnosti, već negde oko Uba smo ušli u ritam i počeli da dišemo sinhronizovano... Kod mesta Divci, neposredno ispred Valjeva, skrećemo ka Mionici i dolazimo podno Suvobora. Tu pravimo prvu kratku pauzu: U maloj prodavnici kupujemo gorivo:), ali ovoga puta za vozače i dok u subotnje jutro predstavljamo atrakciju za lokalne mušterije, pravimo plan kuda dalje. Gixxerk6 (Dule) daje amandman na rutu koji se plebiscitarno usvaja i skrećemo ka Ravnoj Gori. Počinje lagani uspon, put je uzak i prepun rupa, na momente i makadamski, ali ne predstavlja veći problem. Zato je priroda divna: Nastaviće se...

Vratio sam se pre nekih 1h. Tura, mnogo duza i ludja od planirane, odvezena je danas (subota). Bilo je ukupno 5 motora: GixxerK6 (Dule), Milos, Sale, Predrag i severian, tj. ja;)). Pali su Tamnava, Ravna Gora, Suvobor, looodilo kroz neke sume pa pravo na ovcarsko-kablarsku klisuru (ali trasom cire), onda je osvojen vrh Kablara motorima, pa nazad preko Savinca, Takova, Gornjeg Milanovca i Rudnika za BG. Iako je sevalo i razbijalo sve vreme, kap kise me nije pogodila;)). Bilo je off-road-a, za nekoga blagog, a za nekoga;)) ultimativnog (cudo jedno kako se dozivljaji razlikuju ;D). Elem, ukupno 351km svega i svacega;)) i fantastican dan. Kada se naspavam sledi detaljan izvestaj i slike... PS: voznje u nedelju 21.6. nema, buduci da je tura vec odvezena u subotu (ovo je da odjednom odgovorim na nekoliko PP)

Kako nema potvrda za nedelju u slucaju loseg vremena, a kako se meni vooozi, odluka je: ipak se ide u subotu, 8.30h OMV na Adi. Za sada je ideja da se nadjem sa gixerrK6 i njegovim drugarem. Ostale cekam(o) na OMV pumpi do 8.45h. Drugari, ko stigne - vidimo se... sutra ce vreme biti ok, sve do kasnog popodneva. Ako ubrzamo jagnjetinu;)) kisa nas zaobilazi;))

+1 sigurno, a vevatno i +2;)

A ti Tomislave, ako dobro desifrujem nick;)), da mi poneses sliku sa zenom sa doceka na reliju;)))

Ok... Ima vise interesenata za nedelju. U tom smislu ispravljeno ime teme. Molim vas samo da potvrdite prisustvo u nedelju, cak i u slucaju kise, osim olujnog nevremena. Glupo bi bilo da se odlozi za nedelju (kada ce verovatno biti kisa), pa da svi odustanu;)). U tom smislu dodajte se na spisak: Dakle, nedelja 21.6. u 8.30h, OMV pumpa Ada Ciganlija. Ucesnici: 1. Severian 2. (sledeci...)

Moze i u nedelju - sami biramo. Ipak, za subotu je znacajno bolja vremenska prognoza. Ako ima zainteresovanih, odmah najavite i koji vam dan vise odgovara...

Reli je zavrsen, utisci su sredjeni, novi vikend dolazi => vreme je za novu voznju. Ja u subotu idem na dole opisanu rutu. Ruta je jedan (veoma ispunjen) dan, nesto preko 300km, VRLO raznovrsna i objavljujem je ovde za slucaj da ima zainteresovanih da mi se pridruze. Ako takvih ima - neka se prijave u ovoj temi. A sada i sama ruta: RUTA “Suvobor” – 300km (+-15km) – 1 dan Sakupljanje: OMV pumpa kod Ade Ciganlije – 8.30h Etapa 1: Beograd – Obrenovac (do Umke: novim putem ili starim putem pored Save) – Stubline – Ub (kratko stajanje) – Slovac – Divci – Mionica Dužina etape: oko 85km, oko 2h Pauza: 30min Etapa 2 (11:00h): Verzija 1: Mionica – Banja Vrujci – Ljig (izlazak na Ibarsku magistralu u dužini 3km) – Slavkovica – prelazak Suvobora – Beršići – Takovo – Gornji Milanovac Dužina etape: oko 60km, oko 2h Pauza: 3h Verzija 2 (preferirana): Mionica – Banja Vrujci – Ljig (izlazak na Ibarsku magistralu u dužini 3km) – selo Ba – prelazak Suvobora – Koštunići - Beršići – Takovo – Gornji Milanovac Dužina etape: oko 90km, oko 3h Pauza: 2h, ručak Etapa 3 (16:00h): Gornji Milanovac – Rudnik – Jarmenovci – Aranđelovac Dužina etape: oko 50km, oko 1h15min Pauza: 15min Etapa 4 (17:30h): Aranđelovac – Ranilović – Rogača – Kosmaj – Koraćica – Mladenovac – Daščara;) Dužina etape: oko 45km, oko 1h30min Pauza: 2h, večera JAGNJETINA;) Etapa 5 (21h): Daščara – Beograd (auto-putem; alternativa: starim avalskim putem) Dužina etape: oko 45km, oko 30min Dolazak: 21.30-22h To je ideja, a sve prepravke na licu mesta;)). Ja inace idem bez obzira na vreme. Tempo je napravljen tako da je realan i da ima dosta odmora. Putevi, na bar 50% rute, nemam pojma kakvi su - otkrivanje ce biti deo avanture;))

Ferty - hvala na fotkama! Uslikao si mene i zenu (koja je dosla da me saceka) i na tome sam ti zahvalan, buduci da sam negde izmedju Blaca i Kopaonika polomio svoj aparat;)). Svima koji su spremili docek - ljudi, hvala od srca! Zaista nam je znacilo.

I hvala tebi sto si sopstveno uzivanje trampio za kidanje zivaca vodjenjem grupe. Nije dzabe, jer je 40 ljudi (nas Zutih, Kineza;) puno utisaka... A ovom zakarusu na KLE-u - 'fala brate sto si me trpeo niz Kopaonik (ako si to ti bio iza mene). U onom stanju jos nikada nisam ni auto vozio. Posle 3 sata sna, a glava k'o zvono od piva uz gitaru dr. Jovica;)). Makedonci - pobiste nas braco te veceri;))

Evo, pre nekih 1h vratio se kuci. Ljudi - svaka cast! Toliko pozitive na jednom mestu, tj. u jednoj koloni retko se srece. Hvala prvo onima koji su ovo zamislili i izgurali. Bilo im je veoma stresno. Dve stotine ljudi i bar duplo vise cudi;)). Devojke i momci - svaka cast! Bilo je odlicno. Detalji, koji neki spominju, uopste nisu bitni. Jer zaista je sve bilo fenomenalno. I nemojte da vam bilo ko kaze drugacije (ovo je za nase organizatore). Sto se zurke na Kopu tice - reci cu samo jedno: prava stvar je pocela tek kad je oficijelna zurka zavrsila (pa onda vidite kako je taj after party bio sjajan, ako je nadmasio onakvu zurku). Uz gitaru se ostalo do jutra;). Ko bude imao vise snage neka pise, a ja skacem u krevet...

Ja sam prosle nedelje probao i jedne i druge. Ove Alpinestars su malo mekse i nekako na oko kvalitetnije od TCX Infinity. Ipak, po odnosu kvalitet-cena Infinity je odlican, zaista odlican izbor (po meni mozda i najbolji trenutno). Narocito sto u SLO (TC Motosop) ima i Oxtar Infinity cizma (stari naziv za TCX) i ona je 154eur posle svih popusta i vracenog poreza. Ono sto je zanimljivo je da TCX/Oxtar ima malo manji kalup, a da nemaju brojeve preko 46;)), tako da sam ja zavrsio sa Dainese DB3 Goretex cizmom, koja je veoma ok cizma ali ipak slabija od gornje dve, a skoro isto kosta

Zorane, da li je to ona perionica na samom ukljucenja na auto-put kod dusanovackog nadvoznjaka? Takodje, da li peru mlazom pod pritiskom ili crevom? Nemoguce da se za 200din zezaju sa crevom, a meni su mlaznice problem zbog senzora ABS-a...

Ugradio 2x12v uticnice na motor, nabavio i testirao kisnjak;)), ubrzano zavrsavam poslove i jedva cekam sutra... Pozdrav - Zuti 17.

Da, ja sam 2 godine odrzavao Beverly kod njih. Servis je vise nego ok. Relativno skup ali su pedantni. Za Piaggio i srodne brendove dobra alternativa je i servis u YUBC-u (ako se dobro secam - moto Davor), mada cak jos malo skuplji, ali se manje ceka na servis.

Ja sam prosle nedelje kupio jednodelni kisnjak Rev'it Titan. Moze se videti kako izgleda na: http://www.tc-motoshop.si/si/rev-it-titan-enodelno-dezno-oblacilo-i3712.shtml Kvalitet izrade je vrlo ok. Pakuje se sam u sebe i umerene je velicine spakovan (iapk, ne i sasvim mali!). Ima ziper po dijagonali pa je (malo) olaksano oblacenje. Velicina je XXL i komotno mi ide preko opreme. U plavoj je varijanti i primetan je po losem vremenu (ipak, radije bih uzeo crveni da je bio broj). Ima cicak trake na sve strane i lako se prilagodjava u rukavicama. Sire se i nogavice pa se oblaci preko cizama. Odmah je, sticajem prilika, imao vatreno krstenje. Ne propusta, vrlo stiti od hladnog vetra - dosta sam zadovoljan. Ipak, jeste muka WC, skidanje, oblacenje itd. Nikada nisam probao dvodelno kisno odelo, ali sigurno MORA da bude prakticnije. Ovako, jednodelno te taman mrzi da oblacis za malu kisu i/ili kratku relaciju. Drugim recima, ko ima jaknu sa vodootpornom postavom, jednodelni kisnjak moze da prodje, jer ga oblacis samo kada znas da ces voziti duze po kisi. Za ostalo je muka... Ukupna cena (posle popusta i vracenog poreze) bila je 49eur.

Ako je stvar i dalje aktuelna: +2 (lep[sa polovina i ja). Prognoza obecava za trecu nedelju juna.