E sad mi krivo što sam prejudicirao :). Kritike su na mestu, zato i postoji ova tema. Trudićemo se da se popravimo.

Kao što rekoh, zeko, mnogo lako sudimo. Činjenica je da ni ti, ni ja, nemamo pojma zaista šta se ovde desilo... Kolegi motociklisti od srca želim da što manje boli i da se što pre vrati na posao...

Poenta je da mnogo lako sudimo i donosimo zaključke preko Interneta, bez uviđaja... Ako si bio očevidac, onda se izvinjavam.

Odakle znaš koliko je vozio? i to baš 56kmh... Nadam se da je kolega dobro i svakako želim brz oporavak!

U toku je ul fotografija. Promenili smo fotografa, nadamo se da ce vam se fotke baš, baš svideti... nama deluju do OO edit: ima oko 900 fotografija, pa je razumljivo trajalo za nijansu duže

Da je bilo ko imao pristojan grip i da je, samim tim, tempo u trci bio malo jaci, Ducati ne bi bio tako dobar. Mislim da je ovaj vikend vise kombinacija stanja asfalta i kvaliteta guma, nego sto je Dukati resio svoje probleme u krivinama... Sto se Aprilije tice, mislim da su vozili eksperimentalni agregst, pa razvoj dogadjaja nije onda veliko iznenadjenje...

Pricao MM u Mudjelu da je medium sa desne strane bila tvrdja nego hard guma. Miselin prvo negirao, pa izdao saopstenje da je markez u pravu Pišanje...

Ma jasno... ko ne navija za Mateu, crkao mu koprocesor za empatiju Svi smo slabi na njega!

Zbunjeni Vinjales, u rebusu totalno ... retko necenzurisan i iskren danasnji intervju: http://m.crash.net/motogp/news/252342/1/weekend-of-woe-causing-vinales-big-drama-in-head.html Zanimljivo!

Nego, sta kazete za Lutija? Samp 7p iza Morbidelija...

Hmm.. ne bih izvlacio prevelike zakljucke oko JL sada. Ipak je ovo njegova staza... videcemo za jos koju trku.

Pedrosa, Markez, Lorenco

Zato je MM veliki šampion: "Of course you lose a little bit of confidence but as you saw; I crashed, I went back out and pushed to the limit, crashed, pushed to the limit again. And tomorrow of course I will push again,” "Today I took a lot of risks and crashed a few times, but honestly I prefer to start fourth with four crashes than tenth with no crashes. Also it was good to understand that tomorrow we need to be really patient.” "It looks like the one that it is the best to manage [the drop in tyre performance during the race] because he pushes less the tyres, is Dani," Marquez said. "He is really light and also very smooth with the riding style and he is managing quite well. "So tomorrow we need to understand if he is faster like in Jerez, and we need to finish second. But if we can we will try to fight [for the win]." http://www.crash.net/motogp/news/252294/1/marquez-defiant-after-four-falls-in-a-day.html A Vinjales kuka, na motor, gume, stazu: "We tried our best today and modified the bike in the sessions: all the way to the front, all the way to the rear, long bike, short bike," Vinales said. "But the problem is that the bike is not accelerating and keeps spinning, especially in corners 3 and 4 and the last one. "Very strange. I don't have a good feeling on the bike. With the medium front I have a good feeling but the rear medium is terrible, after one lap I have to use less power. "I have no grip and the bike is 'jumping'. I go out of the box and the bike is stable and when I start the [fast] lap it is moving a lot. It is really strange and we are trying our best.” http://www.crash.net/motogp/news/252282/1/vinales-in-a-spin-no-grip-and-the-bike-is-jumping.html Lorenzo: “Little by little we're closer.” “We saw in the test that here I got the speed and the confidence to do much better than in Mugello,” said Lorenzo, who faded badly in last year's race – when still a Yamaha rider - once the front tyre faded. “It was like that even if this morning I struggle a little bit. So, we make a radical change to the bike and I feel much better in the afternoon. “I was just in front of Dani [Pedrosa] and I was losing a little bit, but quite constant and without making any mistakes. So, this will be very important for tomorrow. The good point of our bike is that we generate a little bit less graining on the front. “This for sure will be very important for tomorrow because looks like the Yamaha and especially the Honda overheat a little bit the front and this is not good when you start losing the front in this corner. For the opposite, on the rear we miss a little bit of grip so tomorrow in the warm-up we're going to try to find it. “We are having some little light thing every time, each time in the last three races. In Jerez I finish on the podium. In Mugello I lead the race for the first time, and here is the first time I am in the first row. Let's try to let these moments stay longer in the race. I think we are coming. Little by little we are closer.” http://www.crash.net/motogp/news/252295/1/lorenzo-little-by-little-were-closer.html

Nema komentara? Markez omlatio 5x? Rosi tragičan, Zarko nije ušao u Q2 (dočekasno ovo kao iznenađenje ), ali Folger brutalan? Lorenco na omiljenoj stazi odličan? Janone 'oće u Apriliju? Erceg u Barseloni, ali ostavio Džankića kod kuće? Ni to ništa? Splasla atmosfera, ajde nema veze što smo svi na motoru... dosadno ovako

Pridnjestrovlje! Dobrodošli! Chișinău, Transnistria granica, Bender, Tiraspol, Ukraina granica, Odessa Etapa: ~200 km piše: Violeta Polako napuštamo Kišinjev, probijajući se kroz saobraćajnu gužvu u centru grada. Danas nas čeka dosta nepoznanica, radujemo se da upoznamo Tiraspolj i PMR (zvanično: Pridnjestrovska moldavska republika, kraće: Pridnjestrovlje, eng. Transnistria), nadamo se da administrativne procedure na ulasku neće biti suviše iscrpljujuće, zatim nas čeka ulazak u Ukrajinu i na kraju dana Odesa. Kao što rekoh, dosta nepoznanica, tako da je vreme potrebno za svu tu administraciju teško predvideti unapred… *** Nakon aerodroma, bulevar kojim izlazimo iz Kišinjeva polako se menja u odličnu magistralu sa dve trake u svakom smeru, obraslu drvoredom. Put je dobar, najbolji kvalitet asfalta otkad smo u Moldaviji. Kasnije se ta magistrala sužava u jednu široku traku, ali su radovi na proširenju u toku. Nasuta je zemlja pored puta, biće 2+2 kad se završe radovi. Tako je sve do Tiraspolja! Za razliku od deonice Beljci – Krikova, gde je saobraćaj bio sporadičan, ruta od Kišinjeva prema Tiraspolju i Zelenom koridoru je mnogo više opterećena. Logično, jer ovo je glavni pravac za Odesu, veliku luku i svakako najveći centar cele regije. Interesantno rešenje. Benzinska pumpa je u sredini i zajednička za oba smera (REW 2016) 2+2 magistrala, od Kišinjeva prema Tiraspolju. Najbolji asfalt u Moldaviji (REW 2016) Spremno za radove, uskoro će i ovde biti 2+2 trake (REW 2016) *** Odmah posle Albinice stižemo do raskrsnice gde se odvajaju rute: iza nas je Kišinjev, levo se ide za Bender i Tiraspolj (Pridnjestrovlje), a desno za Kaušeni (Căuşeni) i Zeleni koridor. Kada je Severian prošli put išao ovuda (samo u suprotnom smeru, od Odese do Kišinjeva), prošao je Zelenim koridorom, tim parčetom “ničije zemlje” ostavljanim od strane ratnog pobednika (PMR), kako bi ljudi mogli iz Moldavije da prođu u Ukrajinu bez ulaska na njihovu teritoriju. O prolasku kroz Zeleni koridor možete čitati ovde. Raskrsnicu čini jedan neobičan trougao, veliki i prostran, na njemu su pumpa, restoran, auto servis… Sve što može da zatreba čoveku na putu. Ovo je ujedno poslednje mesto da odlučite da li ćete dalje u Pridnjestrovlje (preko reke Dnjestar u Bender i potom Tiraspolj) ili ćete za Ukrajinu kroz Zeleni koridor, južnom obalom reke. Mi nastavljamo levo, rutom R2 ka Pridnjestrovlju. Sipamo gorivo na toj (Lukoil) pumpi. Nemam pojma zašto Sev voli Lukoil, ali voli, lice mu se ozari kada u tim krajevima vidi njihovu pumpu (mislim da je zbog euro5 goriva?). Nema samousluge u Moldaviji – momak sipa gorivo i odmah naplaćuje, kao nekad kod nas, vozač ne silazi sa motora Ovde se razdvajaju putevi: levo za PMR, desno za Zeleni koridor (REW 2016) Nema samousluge na pumpama u Moldaviji (REW 2016) Levo je povratak za Kišinjev i dalje za Beljci, desno je Bender i dalje Tiraspolj (REW 2016) Predeo kroz koji vozimo je valovit i zelen, sa poljima. Oblaci prave spektakularne scene, ja sve to fotkam u letu, mislim u sedištu Istočna Moldavija (REW 2016) Još malo… (REW 2016) Vozimo kroz zeleni koridor , ali ne i kroz Zeleni koridor (REW 2016) *** Za zvaničnu Moldaviju, Pridnjestrovlje je deo njene teritorije. Stoga formalno ulaskom u Pridnjestrovlje vi ste i dalje u Moldaviji (makar za moldavsku stranu), ali praktično moldavska vlada, pa ni policija, nemaju nikakve ingerencije u Pridnjestrovlju. Pridnjestrovlje sebe smatra državom u punom smislu, sa svojom administracijom, policijom, jezikom… Poznato, zar ne? Da bi se usled te formalno-praktične zavrzlame ipak odvijao svakodnevni život, jer on ide svojim tokom, na administrativnoj liniji/granici (zavisi sa koje strane gledate), iz našeg smera nailazimo najpre na kontolni punkt moldavske policije. Nema čak ni rampe, ima jedan policijski kontejner, gde se vrši odjava izlaska/prijava ulaska u Moldaviju. Republici Moldaviji jako je stalo da ovo mesto ne izgleda kao zvanična granica. Dakle, dežurni moldavski policajac proveri dokumenta i pita, na ruskom, da li se iz Pridnjestrovlja vraćamo u Moldaviju. Da smo odgovorili kako upravo to planiramo, jednostavno bi nas propustio, kao što je uradio sa svim ostalim lokalcima (pošto nije granica, nema kontrole!). Budući da mi iz Pridnejstrovlja idemo direktno u Ukrajinu, šalje nas do kontejnera na carinsku proceduru za motocikl, gde unose podatke o motociklu i nama, putnicima, u informacioni sistem i objašnjavaju da je to procedura odjave, kako sledeći put kad dođemo u Moldaviju ne bi imali problema na ulasku. Naime, pošto Moldavija severno od Dnjestra ne kontroliše ono što smatra svojom granicom prema Ukrajini, potrebno je da sve te formalnosti uraditi na poslednjem mestu gde zvanična država ima kontrolu, a to je baš ovaj neugledni kontejner! Imajte to na umu, jer ako ovde ne dobijete izlazni pečat i ne odjavite motocikl u smislu izlaska iz zemlje, na povratku iz Ukrajine možete imati problem. A povratak je neophodan, pošto granični prelaz iz Ukrajine direktno ka Rumuniji ne postoji! Još nešto: nemojte bilo šta plaćati na moldavskoj strani. Nema granice, nema kontrole, nema plaćanja! Moldavska strana prelaza (REW 2016) *** Dok se odvija registracija izlaska, stižu dva Slovenca na motorima. Ne govore ruski, pomalo su nesigurni i smoreni (odvikli su se od granica), prolaze proceduru odjave iz Moldavije, a onda, posle prvih pozdrava, kreće dijalog sa Sevom: – “Tiraspolj je čisto gubljenje vremena”, kaže jedan od njih. – “Ako tako mislite, zašto ne idete na Zeleni koridor? Uštedećete vreme i novac na granice (MD-PMR i PMR-UA). Malo je duže u kilometrima, ali mnogo kraće u vremenu i manje košta.” Oni se čude, nikad nisu čuli za tu opciju. Shvatili su da moraju da prođu kroz Tiraspolj, a ne zanima ih i smaraju ih granice. Severian objašnjava kako da to izvedu: – “Vratite se do raskrsnice-trougla, pa idite za Kaušeni. Obićićete Pridnjestrovlje kroz Zeleni koridor. Imaćete samo jednu granicu (MD-UA) i nećete plaćati skupe pridnjestrovske takse za ulaz.” Situacija je sasvim nadrealna, jer nas četvoro sve vreme stojimo pored puta, motori su parkirani pored puta, zvanično smo izašli iz Moldavije (svi smo već dobili pečate koje potvrđuju da smo napustili Moldaviju, iako srećno i spokojno stojimo i pričamo u istoj), Moldavci automobilima uredno prolaze pored nas, dežurni policajac im pregleda dokumenta i trudi se da ne obraća pažnju na nas, jer zna da Slovenci koji su izašli, a hoće nazad, samo donose zavrzlamu i probleme, pa je odlučio da ga se sve to ne tiče. Drugari Slovenci odlučuju da im se sviđa naš predlog i da će da se vrate u Moldaviju, pa da zaobiđu Pridnjestrovlje. Severian im napominje da su se već odjavili, pa da odu opet do kontejnera da se prijave i dobiju ulazne dokumente. Na to kažu oni: – “Ma nema problema, mi smo EU, mi prolazimo na ličnu kartu!” Ta nadmenost zapadnoevropskih turista, a sad vidim da se proširila i na ponekog iz nove EU, uvek me fascinirala. Bila sam zatečena njihovim totalnim neshvatanjem gde su, gde se nalaze i kuda idu, pa i nepoštovanjem procedura zemlje u kojoj su. Oni su samo krenuli do Odese, a sve to usput im je smaranje. Zamišljam kako će to izgledati kada se pojave blaženi u Kaušeniju na granici, bez ulazne carinske (“tamožnaje”) deklaracije za motocikle, jer su ih upravo ovde odjavili, dakle bez i jednog papira za iste i zamišljam tu mašinu u koju će ih moldavski pogranični organi ubaciti (sve u cilju popravke svog kućnog budžeta ). Sležemo ramenima, pozdravljamo se, oni se okreću nazad, mi nastavljamo ka pridnjestrovskoj granici. *** Vozimo se kroz tampon zonu, za Moldaviju ona zvanično ne postoji, za Pridnjestrovlje je to međugranična zona. Par stotina metara iza punkta moldavske policije prolazimo kroz kontrolni punkt ruske vojske (ruska vojska nalazi su u Moldaviji pod plaštom mandata međunarodnih mirovnih snaga, koje razdvajaju nekada zaraćene strane, Moldaviju i PMR). Kontrolni punkt ruske vojske (REW 2016) *** Ubrzo stižemo do graničnog prelaza za Pridnjestrovlje, koji izgleda baš tako – kao pravi granični prelaz. PMR strani jako je stalo da ovo mesto izgleda kao (veoma) zvanična granica. Prilazi policajac i ljubazno, na ruskom, kaže da parkiramo motor, tu već stoje minibus i par automobila, i da odemo u prostoriju pasoške kontrole. Već ovaj prvi kontakt, u kome dobijamo uputstvo šta da radimo, pravi je pozitivan utisak. Ne treba sami da se snalazimo, odlično, uštedećemo malo vremena. Ulazimo u prostoriju pasoške kontrole, unutra je gužva, minibus je stigao ispred nas. Inače, minibus vozi na liniji Kišinjev –Tiraspolj. Ljudi čekaju u redu, dajemo pasoše, policajac unosi podatke u IS, ništa ne popunjavamo (od mene već drugi plus!), usput se trudi da ljubazno komunicira: – “Gde idete? “ – “Do Odese.” – “A, na more.” – “Srbija nema more, pa malo…” – “Razumem. Koliko ostajete u Pridnjestrovlju?” – “5-6 sati.” – “Tako. Manje od deset!” (to je za njegov unos) Vraća nam pasoše i daje iskucanu dozvolu za boravak do 10 sati. Besplatno! Bez da smo popunjavali ijedan formular! Izlazimo ispred i opet onaj prvi policajac prilazi i pita: – “Da li ste dobili dozvole?” – “Jesmo.” Meni pokazuje da čekam pored motora ako želim, a Sevu pokazuje da ide u drugu prostoriju i da “prijavi motocikl” – treba i on da dobije dozvolu . Ljubazni su opet. Policajac pokušava da objasni zašto se plaća osiguranje, trudi se i veoma mu je stalo da bude jasno da to nije mito, već zvanična polisa obaveznog osiguranja u PMR: – “Zeleni karton na žalost kod nas ne važi.” – “Znam”, odgovara kratko Severian. – “Možete da idete okolo (prim. aut. kroz Zeleni koridor) i da ništa ne platite, vidim da ostajete kratko i idete dalje”, trudi se da bude od koristi i ljubazan. – “Znam, ali želim da vidim Tiraspolj.” – “Cenim to”, kaže i postaje još ljubazniji. Komandir sluša razgovor, pa se i on priključuje, i popunjava carinske dokumente umesto S. Na odlasku saosećajno kaže: – “Eto, ispao Đoković sa Vimbldona”. Smejemo se. *** Šta posle ovoga čovek da kaže? Bilo je dovoljno brzo, bilo je jasno (sve vreme smo upućivani gde da idemo), bilo je pošteno. Bili su ljubazni i trudili su se da ćaskaju, koliko im položaj i jezik omogućavaju. Poznavanje ruskog i znanje ćirilice, mogućnost da se pročitaju formulari i informacije na šalterima, mnogo pomažu, ali ovde je bilo mnogo više od toga. Bila je želja da se strancu turisti prikažu u najboljem svetlu. Nema ih mnogo, tih stranaca, još uvek zaziru od dolaska i obilaze ih u luku, ali eto, pojavi se neko, ili dvoje, koji baš hoće kod njih. Oni će im uzvratiti dobrodošlicom. Dakle na granici smo platili sledeće: osiguranje za motor (plaća se 0,18% procenjene vrednosti motora, a procenili su ga na 4060$, uz namigivanje komandira) taksa za privremeni uvoz usluga špeditera Sve zajedno je ispalo ~15$, mnogo manje nego što smo očekivali. Cela procedura traje oko sat vremena (~15 minuta za dozvolu za ulazak i ~45 minuta za motor). *** Nakon izlaska iz prostorije za špediciju, ponovo prilazi isti policajac i pokazuje nam da možemo da idemo. Ljubazno.* * Napomena: Ovo je opet ruski tip granice (opisivala sam ga pri ulasku u Moldaviju), ali znatno unapređen. Motor sve vreme stoji parkiran pored, čovek se šeta od šaltera do šaltera; to je isto. Međutim, policajac sve vreme prati razvoj situacije i upućuje na sledeći korak. Ljubazno. Da naglasim: Nikakav mito! Ni pokušaj mita! Jedna od stvari koja se piše po Internetu o Pridnjestrovskoj granici, kako uvek maltretiraju turiste i iznuđuju mito, je čista glupost! Verovatno je posledica jezičke barijere. Pretpostavljam da su plaćanje osiguranje/takse/špedicije usred nerazumevanja, neki proglasili mitom. Ili su prosto bili istraumirani samim šetanjem od šaltera do šaltera ili… ko zna. Ali, svakako nije istina! Stižemo do Pridnjestrovlja. Ovo je prava granica (REW 2016) Pridnjestrovska Moldavska Republika (REW 2016) Znate koga smo sreli na PMR granici? Drugare Poljake, treći put (REW 2016) *** Naše iskustvo ulaska u Pridnjestrovlje je, na kraju, ispalo veoma pozitivno. Bilo je i brže i jeftinije i organizovanije nego što smo očekivali. Svi su se trudili da ostave dobar utisak (sa obe strane linije, uključujući i nezainteresovane Ruse između) i svi su bili ljubazni. Eto kako čovek, ako se osloni na internet informacije, može da se uplaši procedure i odustane, a kako ustvari to posle ispadne baš onako kako treba da bude. I tako uđosmo u Pridnjestrovlje!

GRAN PREMI MONSTER ENERGY DE CATALUNYA MotoGP Free Practice Nr. 3 Classification 2017 Barcelona, Saturday, June 10, 2017 Pos. Num. Rider Nation Team Bike Km/h Time Gap 1st/Prev. 1 93 Marc MARQUEZ SPA Repsol Honda Team Honda 340.9 1'44.178 2 26 Dani PEDROSA SPA Repsol Honda Team Honda 340.2 1'44.279 0.101 / 0.101 3 19 Alvaro BAUTISTA SPA Pull&Bear Aspar Team Ducati 346.9 1'44.395 0.217 / 0.116 4 41 Aleix ESPARGARO SPA Aprilia Racing Team Gresini Aprilia 337.6 1'44.409 0.231 / 0.014 5 4 Andrea DOVIZIOSO ITA Ducati Team Ducati 342.0 1'44.615 0.437 / 0.206 6 99 Jorge LORENZO SPA Ducati Team Ducati 342.8 1'44.623 0.445 / 0.008 7 29 Andrea IANNONE ITA Team SUZUKI ECSTAR Suzuki 340.8 1'44.656 0.478 / 0.033 8 45 Scott REDDING GBR OCTO Pramac Racing Ducati 343.2 1'44.676 0.498 / 0.020 9 9 Danilo PETRUCCI ITA OCTO Pramac Racing Ducati 344.2 1'44.681 0.503 / 0.005 10 8 Hector BARBERA SPA Reale Avintia Racing Ducati 337.9 1'44.740 0.562 / 0.059 11 94 Jonas FOLGER GER Monster Yamaha Tech 3 Yamaha 338.3 1'44.763 0.585 / 0.023 12 35 Cal CRUTCHLOW GBR LCR Honda Honda 338.8 1'44.803 0.625 / 0.040 13 25 Maverick VIÑALES SPA Movistar Yamaha MotoGP Yamaha 341.1 1'44.889 0.711 / 0.086 14 76 Loris BAZ FRA Reale Avintia Racing Ducati 339.6 1'44.985 0.807 / 0.096 15 46 Valentino ROSSI ITA Movistar Yamaha MotoGP Yamaha 337.3 1'45.053 0.875 / 0.068 16 5 Johann ZARCO FRA Monster Yamaha Tech 3 Yamaha 338.4 1'45.240 1.062 / 0.187 17 53 Tito RABAT SPA EG 0,0 Marc VDS Honda 341.1 1'45.252 1.074 / 0.012 18 43 Jack MILLER AUS EG 0,0 Marc VDS Honda 338.7 1'45.289 1.111 / 0.037 19 50 Sylvain GUINTOLI FRA Team SUZUKI ECSTAR Suzuki 338.1 1'45.912 1.734 / 0.623 20 44 Pol ESPARGARO SPA Red Bull KTM Factory Racing KTM 338.6 1'46.243 2.065 / 0.331 21 17 Karel ABRAHAM CZE Pull&Bear Aspar Team Ducati 339.1 1'46.259 2.081 / 0.016 22 22 Sam LOWES GBR Aprilia Racing Team Gresini Aprilia 333.7 1'46.267 2.089 / 0.008 23 38 Bradley SMITH GBR Red Bull KTM Factory Racing KTM 333.9 1'46.853 2.675 / 0.586 Weather Conditions: | Track Condition: Dry| Air: 28º| Humidity: 43%| Ground: 38º

Šest Dukatija u q2 Posebno bravo za Bautistu, Aleša i Pedra!

Samo se vi smejte, ali JACKASS je bio u pravu! Posle intervencije Saveta vozača kod Kapirosija, vratili lejaut staze na varijantu od prošle godine, tj. upravo onako kako je Miler vozio . I tako, umesto magarac, ispade dalekovid i jedini koji je trenirao pravu putanju . http://www.motogp.com/en/news/2017/06/09/catalan-gp-layout-to-revert-to-chicane-used-in-2016/231152

@Savan Savane, skroz razumem tvoj stav i poštujem tvoje pravo na isti. Ipak, smatram ga (kratkovidim i) jako društveno opasnim, jer kada god društvo (a još gore država!) krene da štiti moja prava od mene, smatrajući me u proseku nedoraslim da razumem šta je za mene dobro, naša civilizacija je ozbiljno pogrešno skrenula kod Albukerkija... Kao i svaka generalizacija i ova o kojoj ti pričaš je pogrešna. Samo što je i opasnija od većine drugih, jer je država najjači baja u kraju i kada krene da uvodi represije i zabrane, sve načelno brinući o nekom prosečnom meni i za moje dobro, ja se po difoltu bunim i drečim, dok stvari ne odu predaleko i đavo zaista ne odnese šalu... A što se TT-a tiče (ili Dakara itd), ja da umem i imam (para, OO itd) ne bih sekund čekao... To što tebi to izgleda kao ludi rizik, njima (a i meni) je živeti život u svom najlepšem obliku, na način takav da i na drugim poljima onda daješ najbolje od sebe. To ne bi smeli da nam uzmete, samo zato što vas je više! Složićemo se, dakle, da se ne slažemo...

Na zalost, rok za otkazivanje uz pravo na refundaciju novca odavno je prosao (utorak, 16h). Uslovi su navedeni na sajtu, prilikom prijave i u instrukcijama za uplatu.

Mangart sam gadjao 4x do sada... uvek je put bio zatvoren .

Ako misliš baš na mene lično, razmislio sam odavno. Još negde kao tinejdžer. I dalje mislim isto: svaka punoletna osoba, pravno odgovorna, potpuni je i neupityni vlasnik sopstvenog života. Društvo (a da ne spominjem tek državu!) nema tu šta da traži... iako je prirodni impuls svake birokratije otrgnute od izborne kontrole da prereguliše naša lična prava. U suprotnom, doći će dan kada će te kažnjavati kada ne obučeš pulover, a po mišljenju birokrate voluntariste napolju je suviše hladno. Pa ćeš da ozebeš... a društvo, jebi ga, košta tvoje lečenje, je l'? Razmisli ti o tome...

A evo ga i čuveni toalet papir, koji je standardan u svim ex-sovjetskim prostorima, a tako je impresionirao Violetu (vidi post gore ): Deluje spartanski, ali moram da vam kažem - apsolutno je putnički fenomenalan! Zipovan i učinkovit, uvek je tu kada je frka, jednom sam na ekspediciji od 100 dana potrošio tek nekoliko! Pa nek kažu posle da SSSR nije imao superioran proizvod! Mislim uz, razume se, Moskvič(a)...

Kišinjev – deo drugi piše: Violeta Pijaca odozgo, sa stepeništa “naše” zgrade. Pored je i mali šoping mol (REW 2016) “Naš stan” je blizu centralne gradske pijace, pa sutradan ujutru za doručak odlučujemo da se počastimo svežim lokalnim proizvodima. Gradska pijaca je živopisno mesto, spojena zelena pijaca sa buvljakom (poznato? ), čista i velika. Ogromna je gužva, ali je vrlo čisto, kupovali smo povrće, hleb i sir, svi su bili ljubazni, isprobavali smo razne sireve i baš su se trudili da nam ugode. Zanimljivo je da prilikom kupovine nema biranja voća i povrća, nisam znala da je to tako, pa sam uzela kesu i, po naški, počela sama da stavljam paradaiz, probirajući. To je u Moldaviji nekulturno (!), shvatila sam kasnije, ali prodavac nije hteo da odbije turistu stranca. Samo me je zamolio da pređem iza tezge, da izaberem šta želim, ali da lokalci ne vide. Da ne počnu i oni da koriste načinjeni "presedan"! Moldavska valuta je lej, MDL (moldavski lej). Kurs je 1eur = 21.8 MDL. Menjačnice su na svakom koraku. Cene na pijaci su niže nego kod nas: paradaiz 6.50 MDL/kg, lepinja 5.50MDL, đevrek 2.5MDL, sir beli stari 60MDL/kg, banane ~20MDL/kg, toalet papir 5 MDL za rolnu. Sve što može da se kupi kod nas, može da se kupi i u Moldaviji i kasnije u Ukrajini. Većina proizvoda su lokalni brendovi, ali ne zaostaju po kvalitetu. Kupili smo u Beljciju, u marketu u prizemlju našeg hotela, penu za brijanje i neki dezodorans, moldavska proizvodnja, bili su jeftini i savršeni. Jedino što nigde nismo uspeli da pronađemo je, nećete verovati, toalet papir kakav se kod nas pravi. Toalet papir je skroz čudan, ruski tip. Od nekog recikliranog papira je, siv i grub, nije beo, tako je čvrsto urolan da ga u jednoj rolni ima čini vam se beskonačno (mi smo tu jednu rolnu vukli do Odese!); ako ga slučajno odrolate, nema šanse da ga opet urolate. Sve do povratka u Rumuniju ni u najboljim marketima nismo pronašli toalet papir na kakav smo navikli ovde kod nas. Pripreme za kupovinu, treba se upoznati sa valutom (REW 2016) Gužva ispred pijace i improvizovane tezge (REW 2016) Povrće je kvalitetno, pijaca je organizovana i čista (REW 2016) Doručak na putu ka stolu, sveže i lokalno! (REW, 2016) *** Kadgod imamo vremena i mogućnosti, kad ostajemo duže od jednog popodneva/večeri u nekom gradu, želimo da upoznamo i malo “pravog života”, onaj deo gde žive obični stanovnici, da izađemo van turističke zone i vidimo kako se zaista živi. Ta želja je pristuna uvek, ali avaj ( ), nekad nema vremena ili iskrsne nešto, pa se ne stigne. Zato smo danas odlučni, krećemo u obilazak Kišinjeva od kraja bulevara Stefan Veliki ka periferiji! Odrednica nam je bulevar Dačija, veliki bulevar sa stambenim blokovima, što bi rekli, spavaonica Kišinjeva. Plus, tražimo neki gradski šoping mol, treba nam supermarket da se opskrbimo za nastavak putovanja. Peške, umesto trolom! Trolejbusi i autobusi, uz mini-buseve, čine mrežu javnog gradskog prevoza u Kišinjevu (REW 2016) *** Na putu ka današnjoj odrednici, a idemo peške koliko god možemo, nailazimo na Manastir sv. Teodora. Kako da kažem, želela sam da posetimo baš taj manastir, juče smo ga tražili i nikako nismo uspeli da ga nađemo, nije bilo jasno gde je u gradu i kao i svi moderni ljudi našli smo ga, tražeći šta? Šoping mol i supermarket, naravno. Manastir posvećen sv. Teodoru sagrađen je na obodu grada u XIX veku. U međuvremenu grad se proširio i okružio ga, tako da je sad tu na dohvat ruke ili noge, trola mu prolazi ispred dvorišta. Izgradila su ga dva brata Makedonca, Teodor i Anastasije Ciufli, trgovci koji su se doselili ovde početkom devetnaestog veka, pa se i manastir i ulica ispred zovu po njima. Manastir je izgrađen u rusko-vizantijskom stilu, pa otud, za mene interesantna, plava boja spolja. Ima stroga pravila (zabranjeno fotografisanje unutra, obavezna marama i skupljena kosa, poželjna duga suknja i sl), koja treba poštovati ako se nađete unutra. Ciuflea ulica i manastir (REW 2016) Ciuflea manastir, posvećen svetom velikomučeniku Teodoru (Kišinjev 2016) *** Posle posete “plavom manastiru” stižemo do bulevara Dačija i velikog i novog šoping mola MallDOVA. Bulevar Dačija je savremeni lendmark Kišinjeva. Planski građen, široki bulevar, sa tri trake u svakom smeru, vodi od praktično centra, ka izlazu iz grada, aerodromu i dalje ka Tiraspolju. Oko bulevara sa obe strane su ogromni stambeni blokovi, socijalističke arhitekture. Tu su i mnogobrojni savremeni šoping molovi i sve ostalo što stambeni blokovi imaju. Ustvari, ovaj deo grada veoma podseća na Novi Beograd, sem što umesto košarkaške hale hostuje fudbalski stadion. Početak bulevara Dačia (REW 2016) Ogromni stambeni blokovi, bulevar Dačia (REW 2016) Stadion Zimbru, dom F.C. Zimbru i moldavske fudbalske reprezentacije (REW 2016) Blokovi nalik na novobeogradske (REW 2016) Grad se širi i po brdima (REW 2016) Stambeni blokovi, velikih, uglavnom novih zgrada, raspoređeni su po obodu grada. Grad se širi i po okolnim brdima. Ubrzano se širi i raste! Na početku bulevara je veliki šoping centar MallDOVA, priznajem domišljatog imena. MallDOVA, šoping centar inventivnog imena (REW 2016) Nov i moderan šoping centar MallDOVA (REW 2016) Pauziramo u Tucano Caffee-u, jednom od odličnih brojnih lokalnih kopija svetskih kafeterija, i pijemo odličan milk shake. MallDOVA je nov, moderan, evropski šoping mol, sa odličnim supermarketom! To smo tražili! *** Predveče šetamo diplomatskim kvartom i kroz dva gradska parka. Većina ljudi priča ruski, to je uglavnom urbano stanovništvo. Svi fensi hoteli su u vlasništvu lokalnog kapitala, očigledno je Moldavija još previše rizična, previše siromašna i previše izolovana za velike svetske lance. Od svetskih lanaca smo videli jedino Radisson Blu, u blizini hrama. Hoteli su moderni (REW 2016) Poznati svetski lanac hotela Radisson Blu (REW 2016) Hoteli lokalnog kapitala preovlađuju u Kišinjevu (REW 2016) O ovom zelenilu pričam sve vreme! (REW 2016) Šoping i biznis centar Sun City u samom centru, pored parka sa hramom (REW 2016) *** Uveče, kod Opere, sa lokalcima gledamo Euro 2016. Večeras je polufinale, igraju Portugalija-Vels. Prisutno je preko 2000 ljudi, atmosfera je sjajna. Svi navijaju za Vels! Sve nervira Ronaldo! Dok ja gledam fudbal, Sev razmišlja: “Ironično je što na stepenicama Opere ljudi sede i posmatraju kako, tamo negde, živi Evropa. Gledaju to baš kao predstavu, kao da u tome nikada neće učestvovati kao akteri, zaboravljeni su od te Evrope još više nego Srbija. Francuska ambasada sponzoriše ovaj simulakrum fudbala. Kakva ironija. I niko to ne primećuje, zadovoljni su zbog besplatne zabave!” UEFA Euro 2016 na velikom panou (REW 2016) Ko stigne na vreme, nađe mesto u parteru (REW 2016) Ko ne stigne, ide na tribinu. Stepenište Nacionalne opere (REW 2016) Dok gledam fudbal… (REW 2016) … Sev uživa jer večeras ne vozi (REW 2016) Evo šta smo gledali. Svi mrze Ronalda (REW 2016) Pozdrav iz Kišinjeva! (REW 2016) *** Ujutru napuštamo grad bulevarom Dačia. Širok i dugačak bulevar vodi ka periferiji i dalje ka Tiraspolju (Pridnjestrovlje) i Odesi. Veoma podseća na autoput kroz novobeogradske blokove, čak je i aerodrom tu… Ustvari izgleda kao ono što naš autoput treba da bude – široki gradski bulevar sa više traka i denivelisanim ukrštanjima, koji vodi ka izlazu iz grada. Bogami je, na momente, čak i Kišinjev po infrastrukturi ispred nas. Pored MallDova tržnog centra, ulazimo u bulevar Dačia (REW 2016) Bulevar Dačia okružuju stambeni blokovi sa obe strane (REW 2016) Aerodrom na obodu Kišinjeva (REW 2016) *** Kišinjev ostaje iza nas, a mi hitamo ka Pridnjestrovlju! Za oboje će to biti prvo iskustvo sa ovom malenom otcepljenom priznatom/nepriznatom državom/teritorijom. Kruže razne priče Internetom: opasno je, komplikovano je ući, još je teže izaći, nema šta da se vidi, razvaljeno je sve, pljačkaju turiste, nije bezbedno, policija hapsi… Ostanite uz nas, da zajedno vidimo kakvo je to Pridnjestrovlje, kakav je Tiraspolj i još ponešto pride.

Kišinjev – deo prvi piše: Violeta Kišinjev (Chișinău) je glavni grad Moldavije. Potpuno je evropski grad, prava mala metropola, nije preveliki (u njemu živi nešto preko pola miliona stanovnika), urbanistički je potpuno sređen, sa doteranim javnim zgradama, širokim bulevirima, parkovima u centru, modernim tržnim centrima, raznim atrakcijama svuda po gradu, lepim i urbanim ljudima na ulici, studentima na travi ispred Univerziteta, kafićima i restoranima na svakom koraku… Uz sve to, grad je jeftin, pa čovek u njemu može provesti nekoliko ugodnih dana odmora. Kišinjev je ujedno i potpuno drugačiji od ostatka Moldavije. Spomenik Stefanu Velikom, simbolu Moldavije (REW 2016) *** Pre nekoliko godina, na HtR1 ekspediciji, S. je posetio Kišinjev prvi put. O tome možete čitati ovde. Meni je ovo prva poseta, pa da krenemo u obilazak: Centralni bulevar je dugačak, prav, zelen, duž njega su mnoge javne zgrade i naravno na centralnom mestu spomenik Stefanu Velikom po kome bulevar nosi ime. Ima dosta radova, na ulici, fasadama, S. kaže da već sada grad izgleda umiveniji nego 2012. godine, a i dalje se sređuje. Glavni hram Moldavske pravoslavne crkve sa visokim zvonikom (REW 2016) Bulevar Stefana Velikog i Trijumfalna kapija u čast pobede Rusije nad Otomanskom imperijom (REW 2016) Zgrada Vlade, sa radovima i večitim protestima ispred (REW 2016) Ovde je policija skromnija, škoda oktavia kao patrolni auto (REW 2016) Parlament Moldavije (REW 2016) Protest, još jedan, ispred Parlamenta (REW 2016) Nacionalni istorijski muzej sa poznatim simbolom rumunskog naroda ispred (REW 2016) *** Paralelno sa bulevarom sa obe strane, kao i upravno na njega, protežu se uže ulice, obrasle drvoredima, koje vode kroz stambene blokove, pored univerzitetskih zgrada, muzeja, kulturnih institucija, ambasada… Sve ulice su pod pravim uglom, što je pomalo neobično za sam centar velikog grada, ali se zato stranac vrlo lako orijentiše. Ovi kvartovi su “srce i duša” grada, puni su života, sve vibrira u odnosu na monumentalni, ali pomalo sterilni glavni bulevar. S. kaže: “ne mogu da shvatim kako sam prošli put sve ovo promašio. Potpuno menja doživljaj grada!”. Ispred zgrade univerziteta (REW 2016) Vojni muzej sa eksponatima u dvorištu (REW 2016) Ovakve oaze zelenila sa kafićima su na svakom koraku (REW 2016) Trgić iskorišćen da se napravi mesto za odmor i igru (REW 2016) Kafeterije, hit u Kišinjevu (REW 2016) Red za besplatan koncert (REW 2016) Centralne gradske ulice sa drvoredima (REW 2016) Pomešani stilovi i zgrade iz raznih vremena (REW 2016) *** Kišinjev je prilično zelen grad, u samom centru ima više velikih parkova, ulice su obrasle drvoredima. Na svakom koraku, tamo gde je bilo prostora, napravljena je zelena oaza. Ispred javnih zgrada su uređene zelene površine ili parkovi, kafići imaju zelene bašte, ceo grad je veoma zelen. Ljudi su urbani i lepi. Govori se uglavnom ruski. Park Stefan Veliki, jedan od dva centralna parka (REW 2016) Na ulasku u istoimeni park je spomenik Stefanu Velikom, dijagonalno od njega je drugi veliki gradski park u kome su crkva i Trijumfalna kapija (REW 2016) Šah je popularan, kao i svuda na ex-sovjetskom prostoru (Kišinjev 2016) Razne zanimacije za decu i tinejdžere su na raspolaganju u parku (REW 2016) Montažni bistroi u parkovima, ima ih svuda (Kišinjev 2016) Zalivanje cveća, stari hardver upotrebljen u pravu svrhu! Volim cveće! (Kišinjev 2016) *** Ima puno dobrih i jeftinih restorana. Ručamo u restoranu pored Nacionalne opere, a večeramo u restoranu pored Nacionalne biblioteke. Restorani su lepi, ima dosta ljudi, na dve potpuno ekskluzivne lokacije, a cene su značajno niže nego kod nas. Prava bi šteta bilo ne uživati onda u dobroj hrani! Pun obrok u boljim restoranima je do 1000,00 dinara (10USD). Ipak grad je skuplji nego 2012, kaže Severian, ili smo mi dodatno propali? Ima dosta urbanih kafeterija (REW 2016) McDonald’s čizburger je 15 leja, što iznosi oko 90,oo dinara (REW 2016) Restoran pored opere, veoma prijatno mesto (REW 2016) Uveče su restorani i kafići puni (REW 2016) *** Fudbal se i ovde zajednički gleda napolju, to je izgleda popularan provod u Moldaviji. Plato ispred Nacionalne opere u letnjem periodu dobro dođe kao pozornica za razne događaje. Večeras doduše nema fudbala, pa grad organizuje koncert, čisto da ne bude prazno. Već sutra je na programu utakmica Portugalija – Vels, koju ćemo sa lokalcima naravno i mi gledati! UEFA Euro 2016, organizovano zajedničko gledanje fudbala (REW 2016) Priprema za koncert. Iza je Predsednička palata, neki fenseraj, kao raketa, samo što ne odleti na Mars, možda se njihov predsednik sprema za kolonizaciju (REW 2016) *** Voćne limunade su potpuni hit u ovim krajevima, počelo je još u Rumuniji, a evo i ovde u Moldaviji se piju dosta. Ima ih u svim mogućim bojama, zavisno od sirupa koji im dodaju, prave ih sa kiselom vodom češće nego sa običnom, sa puno leda. Ribizla-limunada, na kraju toplog dana osvežava (REW 2016) *** Kišinjev je moderan grad, veliki, ali ne i preveliki. Potpuno je drugačiji od ostatka Moldavije, kao da se sve moderno slilo baš ovde. Po dolasku u grad dočekala nas je prašina, ceo grad je u radovima, renoviraju se ulice, provlači nova rasveta, pa prvi utisak nije bio povoljan. Ali (!), već današnja šetnja centrom grada promenila je taj početni utisak. Nasleđe grada jeste ex-sovjetsko, javne administrativne zgrade su soc-realističke arhitekture, ali su se današnje arhitekte potrudile da ih koloritom ili zelenilom oko njih ulepšaju koliko je to moguće. Parlament je dobar primer toga, za razliku od predsedničke palate koja je bar za mene, potpuni kič. Stare predkomunističke zgrade su uglavnom muzeji, biblioteke, kulturne institucije, univerzitetske zgrade, slično kao kod nas. Mada stvarno ima čudnih pojava, npr. prizemlje muzeja je iznajmljeno za restoran, dvorište biblioteke ima tri kafića/restorana… Posledice nedovršene tranzicije i burazerske ekonomije su vidljive i u Kišinjevu, kao i u Beljciju. Zelenilo je na sve strane, to me oduševljava. Ulice su pošumljene, parkovi su uređeni, na svakom koraku naletimo na neki zeleni skver ili plato, nema praznog popločanog ili betoniranog prostora. Ako ga slučajno ima, tu je postavljena bina za koncert, pano za fudbal ili neka atrakcija za tinejdžere i decu. To mi se veoma svidelo.