@ Debeljan Nije problem u kiši jer nije je bilo zadnjih par puta moje vožnje.problem je u ventilu def.Ti si svoje probleme rešio,izgleda da ću i ja tako @ Grof Sve sam to pregledao i probao već i ventil ne otvara ,ne pomera se gore.Kačio sam ga i na vakum pumpu i neće da se otvori. Kad sam rasturio scott video sam da je ona membrana malo iskrzana unakolo,moguće da je tu problem.Ja sam bocu dopunjavao preko gornjeg creva (odušak)pomoću običnog šprica,a ne na onu bočnu rupu gde dodje priključak za vakum crevo i gde bi trebalo da se dopunjava. Ps:Ako neko ima rasturen scott i smatra da je nepotreban i nekoristan kupio bih ovaj vakum ventil ili ceo sistem po nekoj normalnoj ceni

Imam problem sa v-system scottoilerom.Ugradjen je pre 2 godine i radio savršeno do pre neki dan. Dešava se da neće da otvori ventil koji propušta ulje.Kada skinem ono crevce koje je zakačeno na bocu i koje stiže sa vakum sisice cilindra osetim pod prstom da vuče vazduh,ali ne otvara ventil. Ovo sam primetio pre neki dan kada je motor bio na velikom servisu.Radjena je sinhronizacija preko tih vakum sisica.Majstor je odradio podešavanje i vratio crevo od scotta na sisicu ponovo.Ova sinhronizacija je radjena i pre ovoga par puta i normalno je sve radilo tako da mislim da nije tu problem al da pomenem. Na servisu sam primetio i da je boca od ulja skoro prazna Napunio sam bocu,odvrnuo protok na max,upalio motor ali ulje ne kreće iz posude.Nisam mogao da napunim bocu kroz crevo odozgo nego kroz onu rupu sa strane gde je zakacen vakum.Pri gasenju motora ulje bi izlazilo na gornje crevo.Jel imao neko ovakav problem da ventil ne otvara?

9.Dan (Paralija-Solun-Skoplje) https://goo.gl/maps/jMqCg Pošto smo sinoć kasno stigli,okasnili smo i sa ustajanjem.Tako to ide,mora san da se nadoknadi.Ne žuri nam se nigde ionako se putovanje bliži kraju Uz doručak rešavamo i smeštaj za večeras,blagosloven bio booking i moderna teKnika Danas ćemo prema kući ali ne odma'.Idemo do Soluna u obilazak,stalno ga nešto ''mašimo'',ovaj put nećemo. Napuštamo Afroditi koji je bio sasvim korektan i ujedno najeftiniji smeštaj do sada.Konačno smo na proseku cena prenoćišta koje smo planirali da platimo. Prvo što smo u Solunu hteli da posetimo jeste naše sveto mesto-Zejtinlik.Vojničko groblje i dom naših boraca iz Prvog Svetskog rata.Jedan od simbola Zejtinlika je i njegov čuvar starina Djordje Mihajlović.Imao sam želju da ga upoznam,da ga zateknem u zdravlju i snazi,voleo bih.Malo lutamo gradom ali ipak pronalazimo groblje.Nalazi se na mestu nekadašnje bolnice koja je vremenom prerasla u groblje. Na Zejtinliku su pored naših sahranjeni još i ruski,engleski,italijanski i francuski borci. Na parkingu zatičemo autobus iz Srbije sa turistima koji su došli za praznike u Solun.Ostavljam motor ispred kapije i idemo u obilazak. Deda Djordje je tu,danas mu je rodjendan,punih 87 godina.Čestitamo mu,a dečaci su otpevali pesmicu samo za njega.Vidim da je srećan i poneka suza je tu.Donosi nam ratluk za posluženje,malo razgovaramo.Umoran je i ne želimo mnogo da mu smetamo,ulazimo u kapelu.... Napuštamo ovo mesto,vreme nam je da krenemo dalje.Spuštamo se do centra,planirali smo da posetimo i Belu kulu, još jedno obeležje Soluna.Nekada je bila zatvor,a danas je turistička atrakcija.Kakva privilegija zatvorenika,vrhunski pogled na grad i luku Parkiram stromče u 'lad i ostajem da mu pravim društvo jer sumnjam da ima lift do vrha Marija odlazi sama,oduševljena je pogledom odozgo. Dok sam čekao Mariju,ja se raskomotio,skinuo čizme,joj meraka Medjutim ženskom oku ništa ne promiče,snimljen sam sa vrha kule.Izgleda da su me odale moje bele čarapice Sa ovog mesta kreće i autobus sa čijeg krova može da se razgleda grad.Da imamo viška vremena sigurno bi se provozali.Ovako završavamo sa Solunom i Grčkom i vozimo prema Skoplju,tamo nas čeka smeštaj,apartmani Aloha.Takodje smeštaj koji je za preporuku,odličan.Platismo okruglo 30 evara. Dan završavamo večerom u restoranu na samoj obali Vardara. Sutradan sledi povratak kući i vraćanje u realnost i svakodnevne obaveze.Hoću reći da sam koliko sutradan motor zamenio kombijem ,kakva promena. Proveli smo 10 prelepih i nezaboravnih dana na putu i prešli 3925 km.Vreme nas je poslužilo odlično,nije bilo ni kiše ni vrućine ,taman kako treba.Proleće i jesen su idealni,kome nije prioritet kupanje nego obilasci.Videli smo ono što nas je zanimalo,tumarali po Peloponezu i još ponegde usputno.Mislim da za Peloponez treba najmanje 10 dana,samo za njega ,a mogao bi i još neki dan preko I tako,već se kuju neki novi planovi kuda ići i lutati.... To bi bilo to od nas pozz

Aktuelno je i dalje.Kupci zivkaju,raspituju se i nude zamene. Pošto je kocka bačena na nov Versys 1000 zamene nisu interesantne.

8.Dan (Tolo-Atina-Paralia) https://goo.gl/maps/g8P7a Jutros smo prilično okasnili sa ustajanjem.Verovatno podsvesno jer nam se Tolo toliko svideo da nam se nije išlo odavde.Dok mi doručkujemo gazdarica nam proverava da li je Akropolj otvoren za posetioce zbog praznika.Imamo sreće,danas rade.Grci slični nama,večito neki štajkovi i obustave rada. Pozdravljamo se sa našim domaćinima i krećemo.Već sam rekao ali da ponovim,pansion Alkistis-odličan.Ako zalutate ovamo,uzmite smeštaj nećete se pokajati. Gazdarica Tek smo krenuli,a Marija mi pokazuje da stanem.Razlog je prodavnica suvenira,obradovati familiju nekim poklončićem. [/url Lepo smo nakupovali,za te pare komotno još tri dana u Tolo-u.Vlasnik cool tip daje još neki poklon pride,kao čast. Prva prava pauza je malo kasnije u Korintu.Nema puno do tamo,nekih 60-70 km.Ne možeš ući ili izaći sa Peloponeza,a ne stati i ne videti čuveni Korintski kanal,vrata Peloponeza. Evo ga sa auto puta Isključujemo se u sledećem mestu i vraćamo par kilometara da pogledamo šta su to vredni Grci iskopali.Sa leve strane nam ostaje zaliv i usidreni tankeri koji čekaju svoj red da udju u obližnju rafineriju. Malo osnovnih podataka.Kanal je izgradjen krajem 19 veka.Dugačak je 6.3 km,širok 21-24 metra,a dubok oko 7 metara.Visina useka je oko 70 metara,mada je meni izgledalo dosta više.Valjda zbog mog straha od visine Kroz kanal se skraćuje put nekih 700 km,mada zbog širine veliki brodovi i dalje idu i dalje obilaznim putem,oko Peloponeza.Dnevno ovuda prodje 30-ak brodova samo ne znam kada.Bili smo jače od sat vremena i nijedan nije prošao,a imao sam želju da vidim majstora kako ga tera kroz ovaj usek,blizu stena.Takodje kanalom je spojio i dva mora, Jonsko i Egejsko. Jedan naš kolega iz Australije uspeo je da ga preskoči motorom ,jedini do sada. Zato me čudi me otkud mu nadimak ''Ludak'' Da opravdam epitet Balkanca pokušao sam parkiranjem tik do mosta,nije mi se dalo da tražim parking.A bio je preko puta,ne zamerite. Umesto letećeg Australijanca imalo smo priliku da posmatramo druge letače Par momaka se iskupilo sa željom da sa rampe polete u ambis,popularni bandži.Kak' i ludaci!!! Rampa je nekih 10-ak metara niže od mosta.Pre nego što nastavimo dalje moramo ovo ispratiti. Par iz Hrvatske,i oni tumaraju Grčkom.Videli tablice pa malo pričamo ko,šta,kako itd... Odoše da odgledaju predstavu skakanja do kraja,a mi put pod točkove i pravac Atina.Tačnije Akropolj nas više zanima,Atina jok,bar trenutno.... U gradu je haotičan saobraćaj,ko koga zaj..e.Takav stil vožnje smo odavno usvojili u Grčkoj i ne menjamo ga.Penjemo se do trga,prepuno je kafića i turista.Ko bi rek'o.Odavde moramo pešice do nalazišta. Parking postoji,problem su torbe koje mi se ne ostavljaju na motoru,a nema šanse da bi mogao da ih vučem do gore. U tom trenutku prilazi nam čovek i nudi da parkiramo stromče ispred njegove tezge,pričuvaće ga.Prepoznajem ga .....svetski putnik i moto avanturista iz Argentine.... Pošto smo parking rešili,laganim korakom nastavljamo do gore.Brže se i ne može,vruće je.Prijatno je u moto opremi,ostali normalni šetkaju u šorcevima i papučama.Zavidim jakooooo. Nisu hteli da nas puste za dž,mora karte da se kupe,12 eura po osobi.Studenti iz EU imaju neku povoljnost,diskriminacija na delu Partenon okružen skelama i dizalicom. Atina kao na dlanu Vreme je da pokupimo motor i da počastim Argentince što su ga pričuvali.Sok i pivo će im prijati sigurno na ovoj vrućini.I nama će pa kupujem duplo.Pre par godina sam pogledao njihove klipove na netu i zapamtio ih.Ko bi rekao i da ću ih upoznati.... Oni su Hulijan i Lorena par koji je napustio Argentinu pre 13 godina.Tačnije 2002 godine i od tada voze neprekidno po celom svetu.Bili su do sada u preko 100 zemalja i napravili preko 300 000km,pravi avanturisti. Voze Afriku Twin i sa sobom vode i svog psa Trico-a.Pre 6 meseci su dobili bebu pa su trenutno zaglavili u Atini,verujem da uskoro nastavljaju svo četvoro dalje Zanimljivi ljudi sigurno.Izdržavaju se prodajom suvenira koji sami prave.Pretpostavljam da im i od kuće stiže neka lova.Da im se zahvalim još malo kupujem narukvicu,ručni rad.Na stranu svi suveniri i magneti ovo je pravi poklon. U Paraliji smo rezervisali smeštaj,a od nje nas deli smo 450 km,iskusno nema šta Auto put je prava stvar u ovim situacijama,razmišljam i hrabrim se.Kasno uveče smo nekako uz pomoć navigacije i lokalnog življa pronašli smeštaj.Hotel Afroditi,najeftiniji do sada,25 eura. Blizu smo Soluna,kažem Mariji bilo bi šteta ne obići ga sutra,vidim ga odavde....

7.Dan Danas je dan za odmor,i Bog je tog 7-og dana odmarao Idemo malo da ispratimo dešavanja na plaži,a popodne ćemo obići Nafplio,tek neki kilometar da napravimo.Pre svega toga uživamo u vrtu iza kuće gde se služi doručak.U društvu smo par starijih Holandjana,neka gospoda reklo bi se. Pansion Alkistis je bez svake sumnje najbolji smeštaj koji smo imali na putovanju.Ne u smislu neke raskoši jer spavali smo i u boljima i skupljima iako je ovaj i više nego odličan.Razlika je što ovde možeš osetiti onu ugodnost i gostoprimstvo,popričati sa domaćinima,saznati neke interesantne stvari o njima i o samom mestu.Jednostavno mnogo je lepše i prirodnije.U hotelu toga nema,sve je nekako sterilno. Vodjenje pansiona je porodičan biznis,na čelu sa jednom simpatičnom ženicom.Preuzela je posao od roditelja koji su i dalje tu,divni ljudi svi komplet.Zaboravih joj ime ali ako se opet zadesim ovde ,znam gde ću potražiti smeštaj. Tolo se nalazi na samo 6-7 kilometara od Nafplia.Dosta ljudi bira smeštaj ovde jer je nešto povoljniji.Nekada je bio malo ribarsko naselje,a danas živi uglavnom od turizma.Na ulici sve vrvi od radnji i tezgi.Još nije sezona i taman je turista onako,dovoljno.Mislim da je u jeku sezone ovde prevelika gužva,barem za moj ukus.Bože pitam se,koliko ovakvih prelepih mesta ima u Grčkoj,čini mi se iza svakog ćoška. Plaža je peskovita i dugačka oko kilometar.Zove se Psili Amos,isto i kao naša omiljena na Tasosu.Iako nije još sezona kupanja voda je baš topla.Kud ne ponesoh kupaće gaće,uskočio bih momentalno U Nafplio stižemo za 15-ak minuta.Gazdarica nam je rekla da će biti gužva danas zbog praznika.U pravu je,u gradić se sjatilo i staro i mlado Nekada je ovo bila prestonica Grčke pre nego što je Atina preuzela tu ulogu.Nema puno stanovnika ,oko 15 000.Pravimo krug po ulicama i penjemo se prema tvrdjavi Akronafplia odakle se pruža fantasičan pogled na grad. Dok mi fotkamo par momaka zagleda tablice na stromu.Čujem ih kako pričaju Serbia,Serbia.Momci su iz Italije,vozikaju se kao i mi.Malo čavrljamo sa njima i spuštamo se do centra da ga obidjemo.Motor ide na poseban parking koji se ne plaća ,a Marija i ja malo u šetnju.Sam centar je ispresecan malim uskim uličicama i svaka ima neki svoj šmek.U gradu je sve živo baš se oseća praznična euforija.I mi svraćamo u jedan lep restoran da ručamo. Mališan nam nudi na prodaju ogrlicu od cveća,kako ga odbiti.Kačimo je na korman,lepo će se uklopiti sa bojom motorčeta U Nafpliu se nalaze još 2 tvrdjave pored Akronafplie gde smo već bili.Jedna je na moru i zove se Bourtzi.Izgradili su je Mlečani i služila je kao utvrdjenje i zaštita od neprijatelja.Sada se leti na njoj održava muzički festival.Može da se iznajmi brodić i da se provoza do nje i da se obidje.Postavio sam već par slika odozgo sa vodikovca. Palamidi tvrdjavu ostavljamo za kraj posete Nafplia.Ima 999 stepenika do vrha.Ko ih predje biće nagradjen pogledom sa vrha.Kako izgleda pogled sa nje mi nismo saznali jer je bila zatvorena za posetioce taj dan.Ostaje nam za utehu da malo slikamo sa parkinga,da bar nešto ostane za uspomenu na nju. Kupimo se i lagano vozimo ka Tolo-u,hoćemo još malo da uživamo u njemu.Prilikom parkiranja motora primećujem da mi ne rade prednja svetla.Izgleda mi da je strom provalio da je u Grčkoj pa hoće da glumi Homera Moreeeeee breeee. Imam maglenke,mogao bih voziti i sa njima ali neću da rizikujem da fasujem neku kaznu.Ranije sam čitao o ovm problemu i znao sam gde da ga potražim.Rasturam prekidač,Marija priskače u pomoć i uz pomoć 2 plastične vezice i parče izolir trake moj Homer je opet progledao Prekidač posle intervencije.Nije baš estetski najbolje ali radi.Kod kuće je sredjen kako treba. Inače strom je prešao ukupno do sada 60 000 km.Za sve ove kilometre ovo je jedini problemčić koji sam imao sa njim Sutra napuštamo ovo divno mesto,nastavljamo dalje.....

Hvala Dr,uradio sam tako.A kako može da se snimi slika putanje i da se postavi da se vidi baš kao slika,bez da se klikće na link?

Hvala svima,drago mi je da vam se svidja Ako imate neku primedbu ili sugestiju,slobodno recite.Nisam neki tekstopisac ,trudim se koliko mogu. Večeras ide nastavak. @ Tiho86 Želim ti da što pre ostvariš svoje želje p.s. Ako neko zna kako da ubacim sliku mape sa google maps-a,a da to nije print screen,neka mi javne

6.Dan (Sparta-Mikena-Epidaurus-Tolo) https://goo.gl/maps/MGufy Jaoooo,još jedan prelep dan.Noćas nisam baš najbolje spavao zbog jednog Spartanca koji je besomučno divljao ulicama.Rekao bih po zvuku da je imao svesrdnu pomoć gospon Akrapovića Malo sam se brinuo i oko motora,osta' jadan na ulici,sam i nezaštićen.Mada me je gazda pansiona ubedjivao da je motor bezbedan. Silazimo na doručak,razume se onaj niskobudžetni.Džemići,puterići,čajići uz neku krišku hleba.Gazda nam se priključuje i malo se razgovaramo.Idemo u jutarnje razgibavanje,nećemo daleko.Samo 200 metara od našeg smeštaja se nalazi još jedan spomenih čuvenom Leonidi.Čini mi se malo manji nego onaj u Termopilima.Primećujem da je tamo u ruci koplje,a ovde mač.Samo primećujem Nedaleko od njega se nalaze i ostaci starog grada.U toku su iskopavanja i radovi.Šef kaže da rade trenutno na najvažnijem delu kompleksa,zaboravih kako se zove.Reče mi još da je ova gradjevina imala problema sa temeljima,da je tonula i da se vidi kako su pokušavali to da ublaže i saniraju. Prilikom izgradnje modernih gradova korišćeni su kamen i ostali delovi sa starih pa sad malo delova fali Mogli smo slobodno preskočiti ovaj obilazak ili za promenu obići muzej posvećen maslinovom ulju. Sparta je bila grad-država,kolevka najhrabrijih i najboljih boraca ,čuvenih Spartanaca.Deca su od najranijeg perioda obučavana kako bi postali to što su i postali-najbolji.Grad ko grad,ništa posebno.Možda nam nije legao,ipak volim više manja mesta nego gradove.U njima se osećam nekako otudjeno. Ostavljamo Spartu i krećemo dalje,na nišanu je Mikena. Na parkingu gužva,stigli turisti.Idu u grupama sa vodičima,prednjače Rusi i azijati.I mi se priključujemo njima,pratimo vodiča da bi čuli nešto pametno i zanimljivo.Motor i stvari ostaju pored prodavnice da ih čuva prodavac,a kao protiv uslugu kupujemo sokove i slatkiše kod njega.Ulaznica obuvata i posetu muzeju,ne sećam se cene,mislim oko 7-8 eura po osobi. Mikenom je vladao kralj Agamemnon,isti onaj koji je i poveo Grke u Trojanski rat. Lavlja vrata su pored Agamemnonove maske najpoznatiji simbol Mikene.Ova kamenčina iznad moje glave na kojem stoje lavovi je teška oko 35 tona.Lavićima fali lice,inače je ovaj deo dobro očuvan.Sa brda se pruža pogled na velike zasade maslina i lokalnu niziju. Napuštamo Mikenu.Pokušaćemo da nadjemo smeštaj u nekom od mesta blizu Nafplia.Idemo prema Argosu,vozimo se kroz nepregledne plantaže pomorandži.Drugar koji se bavi uvozom voća mi reče da ih baš odavde on uvozi. U Argosu saznajemo da Epidaurus još danas radi pa će biti zatvoren za posetioce naredna dva dana zbog praznika.Štaaaaaaa? Srećom imamo još vremena da ga sada obidjemo, pa nismo valjda došli dovde da to ne vidimo i ne čujemo. Epidaurus je najakustičniji pozorište na svetu.I dan danas niko nije uspeo da otkrije šta je to što mu daje takvu akustičnost.Japanci su napravili identičan ali naravno nisu dobili taj savršeni zvuk.Amfiteatar ima 53 reda sedišta i može da primi oko 12000 ljudi.Bili smo i u prvom i u zadnjem redu i zaista je fascinantno kako se jednako čuje.Naravno da sam stajao i u samom centru i isprobavao svoje vokalne sposobnosti,osećaj je predobar.Zanimljivo je i da niko nije video da ptice slete na ovo mesto,izbegavaju ga.Totalno mistično.Inače,sagradio ga je Poliklet mladji u 4 veku p.n.e. Oduševilo me ovo mesto U tom trenutku se nalazila i grupa sa vodičem pa sam snimio njihovu demonstraciju Idemo u Tolo.U ovom mestu smo rezervisali smeštaj preko bookinga,pansion Alkistis.Videli smo odlične ocene i nismo pogrešili,pravi izbor.Cena je 35 eura sa doručkom.Tamo ćemo biti 2 dana kako bi mogli natenane da posetimo Nafplio i malo odmorimo od svakodnevnih vožnji i obilazaka. Uveče smo malo prošetali i po preporuci gazdarice otišli u odličnu tavernu na plaži da probamo lokalne specijalitete. Drvene stolice,karirani stoljnaci,more na metar-dva od nas,to je ono što nam treba,malo odmora i ukus i miris prave Grčke. Savršeno veče!!!

Štender hoće da zakači ali nije strašno.Sve zavisi koliko ko obara motor.Praktičan je dodatak za skidanje točkova,podmazivanje lanca itd.Moj je došao na motoru,a da nije kupio bih ga ,pogotovo po ovoj ceni.Koliko vidim na slikama,Seba je iskopirao baš Sw Motech koji i ja imam.Znači ako imate viška tih 80 eura,kupite ga dobra je stvar. @ Boris B. Malo ga je asfalt zašiljio

Povoljno.Ja imam isti ovakav ( Sw Motech),mislim da je nov oko 160-170 eura.Sreća pa je već bio na motoru

Odlično To prljanje i zaštopavanje filtera ne mora da uzrokuje prljavo gorivo.Rezervoar kod stroma je vrlo sklon koroziji pogotovo ako je često bio više prazan nego pun.Najbolje bi bilo kad si već odradio pumpu da sad odradiš i unutrašnju zaštitu rezervoara nekim sredstvom.Kad odradiš i ovo preostaje ti da uradiš i čišćenje dizni i to je to,sa ovim problemom si zauvek završio

Pazi da ne polomiš onu spojku.

Verovatno je pumpa.Mozes da uradis i test pumpe,da proveris.Skines crevo sa rezervoara,ono sa leve strane sto ima brzu kopcu.Na ono parce cevcice sa kojega si upravo skinuo crevo navuci neko crevce i sprovedi drugi kraj u neku flasu ili casu.Onda daj kontakt da pumpa odradi skroz i tako jos 2 puta,ukupno 3.Trebalo bi da izbaci oko 3-3.5 dc goriva.Tebi verovatno nece ni pola od toga izbaciti. Potrebno je samo sediste i onu levu crnu plastiku da skines,ne treba nista vise da rasturas.

5.Dan (Pilos-Sparta) Danas je naš peti dan na proputovanju.Negde smo otprilike na pola puta. Izlazimo na terasu i uživamo u pogledu.Kako je lepo,šteta što se tako kratko zadržavamo.Gledamo kartu i štikliramo par mesta koja ćemo danas posetiti. Nemoguće da nijedan nije još na prikolici,nemoguće Spremni za polazak Nedaleko odavde,nekih 10-ak kilometara nalazi se lep zamak Methoni ili kako ga Italijani zovu Modone.Čim je zamak,mora da je i star.A ovaj je napravljen u 13 veku od strane Mlečana,a potom su ga mnogi osvajali i svojatali.Kada su ga Turci osvojili pobili su ovde mnogo vojnika i meštana.Kruži priča da u toku zime kad vetrovi udaraju u zidine čuju se krici ubijenih Pogadjate koga smo opet sreli ovde Ulaz je slobodan,ne plaća se.Ostavljamo sve stvari na motoru i ležerno idemo u obilazak.Drugari Italijani će ih pričuvati. Vraćamo se u Pilos i nastavljamo dalje prema Mesiniji.Ne zanima nas moderni grad već ono što je ostalo i opstalo iz nekih davnih vremena. Na putu do tamo ima dosta ovakvih krajputaških tezgi.Sveže voće i povrće,deluje primamljivo.Ne znam kud bih sa onim džakom pomorandzi na motoru,oko 5 eura košta. Zaustavljamo se malo dalje,ustvari zaustavio nas neodoljiv miris girosa.taman je i vreme ručku.Obožavam male usputne kafanice poput ove.Ovo nije turističko mesto i okupljaju se uglavnom lokalci.Ne treba bolji znak da je klopa odlična.I stvarno i giros i suvlaki su bili možda i najbolji što smo pojeli.Posmatram ostale goste,jede se i pije polako i natenane.Gazda služi i priča pomalo sa gostima,ovde se svi poznaju.Odvaja neki minut i za nas,dobijamo informacije oko nalazišta prema kojem smo se zaputili. Mesinija je bukvalno tu,iza ćoška.Sunce je već visoko,podne je. Motor ostaje na improvizanom parkingu ispod maslina.Biće mu lepo ovde dok mi idemo u obilazak.Nismo baš pogodili tajming,dosta je vruće.Ma nije vruće nego bukvalno prži.Kako li je tek u julu ili avgustu ovde... Radovi su u toku Na stadionu djaci imaju čas,naravno ne razumem o čemu profesorka priča.Verovatno nešto iz istorije Odavde vozimo prema Pirgos-u (Pyrgos),najužnijoj tački do koje ćemo doći na Peloponezu.Malo vozimo pored mora,pa se penjemo u brda pa opet silazimo u niže delove.Promenom visine menja se i temperatura,pa skidamo i oblačimo termo uloške. Lepa sela,a i putevi ispred i oko nas. Negde na ovom putu sam umalo izgubio go pro kameru,pukao mi onaj štap od 5 dolara iz Kine,baš me čudi. Pokušavam da pronadjem put na jednu divlju plažu koju smo videli sa puta ali mi ne ide ,daj bar onda da odmorimo i odradimo fiziološke potrebe Nažalost u mestu Aeropoli saznajemo da je obližnja pećina Spilea Dirou zatvorena.Ako se nadjete u ovom kraju obavezno je posetite.Ja sam gledao slike i oduševljen sam kako to izgleda.Nastavljamo prema Gitiu (Gythio),tamo ima jedna atrakcija koja privlači veliki broj turista.Pošto smo i mi jedni od njih nismo hteli da ovo propustimo. Gitio je nekada bio važna luka na Peloponezu.Danas više nije iako je i dalje aktivna,više se bave turizmom. Vozimo se obalom i posle par kilometara dolazimo do plaže Valtaki.Na njoj će nas sačekati Dimitrios.Inače Dimitrios nije neki Grk koji izdaje apartmane ili čovek kod koga bi trebali prenoćiti.Ne,to je stari ruinirani brod koji je svoju karijeru završio odavno i broji rekao bih poslednje dane pre nego što se izvrne na bok ili bude isečen u gvoždje.Do tada stoji nasukan ovde u plićaku i mami brojne poglede.Iako je star i nikakav ipak mi se svidja baš ovakav i drago mi je što sam ga video.Uklapa mi se u onu priču o antičkoj Grčkoj. Inače jedna od priča u vezi Dimitriosa je da je korišćen za šverc cigareta izmedju Grčke i Turske.Kad su videli da će biti pohvatani,posada je zapalila brod da bi prikrila dokaze.Da li je tako bilo,istinu zna samo on.Jadan stoji ovako napušten već nekih 30-ak godina. Evo ga iz prvog kadra Onda ga je stromče nanišanilo Izgleda mi kao da je malo zardjao ,možda može da se opravi Ovde na vidikovcu smo se setili i neke hrane koju smo poneli pa smo rešili da bar malo rasteretimo tormo,da se smanji koja konzerva.Boga mi,mi smo poneli 10-ak,glupost nevidjena.Nikad više toliko hrane na put,eventualno 2-3 da se nadje i to je to.Isto važi i za ove torbe i rančeve na koferu,šta stane u kofere stalo je,a za ostalo nema potrebe,samo mučenje.Jel tako,tako je Pozdravljamo se sa Dimitrios-om i odlučujemo da nažalost nećemo videti Monemvasiu.Valjda će biti prilike i za nju,nekada.... Do Sparte stižemo u sumrak i smeštaj pronalazimo u simpatičnom pansionu Sesil za 35 eura sa doručkom.

Ostavljamo rančeve na motoru,nemamo snage i njih da teglimo.Valjda ćemo ih i zateći tu,nadamo se.Na biletarnici kupujemo zbirne karte za iskopine i muzej,tako je jeftinije,9 eura po osobi.U sklopu je i prostorija sa ormarićima pa se rešavamo kaciga i tank torbe,a ključ ide na sigurno mesto.Koje olakšanje,mogao bih da poletim Rekoh na početku putopisa da mi je jedna od želja na ovom putovanju bila da izadjem na čuveni stadio.Evo nas ,tu smo. Olimpija je bilo svetilište u staroj Grčkoj.Posvećeno je Zevsu,najvećem od svih bogova.U njegovu čast na ovom mestu se održavale igre,a za vreme trajanja svi sukobi i ratovi su prestajali.Eto koilko su bile važne.I dan danas odavde kreće Olimpijski plamen,pali se na stadionu uz pomoć Sunca. Uz karte smo dobili i brošuru sa mapom. I ovde kao i na drugim mestima koje smo posetili primećujem čuvare.Uglavnom su to žene,paze da se turisti ponašaju primereno i da se ne ošteti ili ukrade neki predmet. Stižemo i pred stadion.Ne bilo koji nego najstariji i najpoznatiji na svetu.Po njemu su svi ostali dobili ime.Naziv stadion je bio mera za dužinu trke koju su trčali ovde.Nije bilo dozvoljeno prisustvo robovima i ženama,a takmičari koji bi bili uhvaćeni da varaju su izbacivani i kažnjavani.Znači nismo mnogo odmakli i danas u našem modernom svetu.I dalje ima varalica,diskriminacije i ostalih nepoželjnih pojava . Selimo se malo dalje do muzeja.Ovaj obilazak je dosta prijatniji,nema prašine i vrućine. Završavamo sa Olimpijom,tormo je još uvek na parkingu,a i naše torbe. Idemo da kupimo suvenire,magnetiće.Hoću da me svako otvaranje frižidera vrati ovom mestu Ne znamo kuda ćemo dalje ,nemamo plan.Od jednog prodavca dobijemo savet da bi nam se Pylos sigurno svideo.To je malo mesto na zapadnoj strani Peloponeza.Italijani ga obožavaju i najčešći su turisti tamo.Oni ga zovu još i Navarino.Tamo ćemo se sresti opet sa grupom bmw-aša Na putu do Pylos-a se nalaze plantaže pomorandži i mandarina.Ne mogu da odolim da uberem par komada da probam.Mariji nije pravo zbog toga,ljuti se.Ma niko neće zameriti za par komada-pravdam se ja. Otprilike kod ove table sa poslednje slike ima putokaz za kamp.Svraćamo da ga pogledamo,lepo izgleda ,sve je sredjeno i spremno za goste.Ali posle celog dana vožnje radije biram sobu sa klimom i terasu sa pogledom na more Prodavac iz Olimpije nas je uveravao da je Pylos lep gradić ali malo je reći lep.Mesto je pravi mali biser na obali mora.Mi smo bili oduševljeni. Stižu i kolege Smeštaj smo uzeli u hotelu Galaxy,35 eura za noć.I Italijani su u istom.Oni njihovi Bmw-i su se opasno priližili mom stromčetu,strah me da je virus neizbežan

4.dan (Patra-Olimpia-Pylos) Prvo jutro na Peloponezu,prognoza kaže sunčano i bez padavina.Stvarno smo imali sreće sa vremenom tokom celog puta,kap kiše nismo videli,a temperatura je bila prava prolećna. Hotel Tzaki dobismo uz malo cenkanja za 48 eura sa doručkom.Odličan je i svaka preporuka za njega. Pogled sa plaže hotela Sinoć smo se malo vozikali po gradu.Grci voze kao ludaci,uleću ,izleću,kočeeee ali sve to bez i najmanjeg incidenta,totalno uigrano.Motora i skutera ima svih vrsta i modela,glavno prevozno sredstvo. Patra je najveći grad na Peloponezu i treći po veličini u Grčkoj. Sinoć dok smo tražili smeštaj snimio sam salon Triumph-a,meni najomiljeniji proizvodjač.Bilo je kasno pa sam rešio da svratimo sada i vidimo šta se nudi.Imaju igračku koja mene zanima i naravno da sam ga uzjahao odmah Predobar motor! [/url Na ovoj periferiji se nalaze saloni većine proizvodjača,mogao bih biti ovde danima bez problema.No nastavljamo dalje,kačimo se na autoput E55 i vozimo prema Pirgosu.Tu se isključujemo i pratimo putokaze za drevnu Olimpiju. Na parkingu kompleksa oko 15-ak Bmw motora.Upoznajemo se,to su Italijani iz moto kluba Ankona.Stariji ljudi ,kao da bi mladji i vozili ove Nemačke kreacije Premeštam stroma malo dalje da ne kvarimo prosek i da ne dobije neki virus ''pokvaritis'' Gledam sve te Bmw-e i nešto mi tu fali,a ne mogu da provalim šta. U tom trenutku primetih i njega,parkiran sasvim diskretno nekih 50 metara dalje

Zahvaljujem na pohvalama,nastavljamo. 3. Dan (Kalampaka-Termopile-Delfi-Patra) I danas nas Sunce čeka napolju.Kakav vazduh,divota.Malo je prohladno ali i bolje,treba obići manastire ranije dok nije počelo da prži.Mislim da je najbolji period za obilazak april-maj ili septembar-oktobar.Preko leta je gore pretoplo i nije baš prijatno za šetnju.Brojač kaže da smo juče prešli 391 km,nije loše. Pri odjavi iz hotela recepcionar nam sprema iznenadjenje.Poklanja nam mapu celog manastirskog kompleksa i objašnjava u tančine kojim putem da dodjemo,koja su najbolja mesta za slikanje i daje još par saveta. Penjemo se vijugavim putićem prema vrhu.Autobusi su već parkirani,a horde turista već uživaju u fantastičnom prizoru.Sve deluje tako nerealno kao da nije ovozemaljsko. ''Vidi ovog sa kacigom''- teta pokazuje prstom Na samom vrhu je najveći od svih Grand Meteori,zadužbina naših Nemanjića.Pošto imamo vremena samo za jedan manastir biramo da to bude baš ovaj od ostalih 5 koji su aktivni i otvoreni za posete.Mariji nije baš prijala jušerašnja vožnja i ostaje na parkingu kod motora. Kolege su već završile obilazak,a ja mislio mi poranili!!! Boki i ja stepenik po stepenik penjemo se,nisam brojao al ima ih podosta.Kondicija nam je u debelom minusu Plaćamo ulaz,čini mi se 3 eura.Mnogo je turista i svi kao roboti samo škljocamo aparatima.Dok se nismo popeli činilo mi se da je ovo gradjeno sa mnogo muke i problema,a sada sam ubedjen da je sama gradnja bila gotovo nemoguća misija.U sklopu se nalazi crkva,više kapela,bolnica,muzeji.Tu je i prodavnica suvenira,odlučujemo se za hand made sapune za naše najbliže. Kolica kojima se dopremala hrana i ostale potrepštine Kupujemo još poneki suvenir na parkingu i spuštamo se do centra.Ovde se rastajemo sa Bobanom,koji se vraća kući.Beše nam lepo u ova 2-3 dana.Od sada više neću vidjati crnog stroma u retrovizoru,neobično mi.Nameštamo motore,svaki na svoju stranu i pada poslednja zajednička fotka sa ovog puta.Meni lično jedna od najdražih... Mi nastavljamo dalje i planiramo da danas zakoračimo na Peloponez.Vozimo se Tesalijskom ravnicom,na obe strane su nepregledne obradjene parcele samo je izmedju prosečen put kojim vozimo.Sreća što još nije leto inače bi bilo teško za vožnju.Dugački pravci i sem te zemlje nema ništa drugo za videti. Prolazimo pored Lamie,a Termopile su naša sledeća stanica. Tamo je nešto što sam odavno hteo da posetim.Sigurno ste čitali ili gledali film o čuvenoj bitki izmedju šake (300) Spartanaca naspram hiljade Persijanaca.Najhrabriji od njih 300-ak beše kralj Leonida.Platio je glavom ali odbranio čast i stekao večitu slavu,pritom spasao na hiljade svojih sunarodnika.Njemu u čast je podignut ovaj spomenik koji deluje stvarno impresivno.Uklesane su i reči Leonide ''dodji i uzmi'' kao odgovor na zahtev Persijskog kralja da se preda i položi oružje.Zatekli smo se kad su radnici uredjivali prostor oko spomenika,Grci baš vode računa oko ovih stvari.U blizini je još jedan spomenik,a malo dalje i muzej. Pauza da predahnemo malo u 'ladu i nešto pojedemo Dalje nas put vodi prema Delfima,najpoznatijem proročištu stare Grčke.Tamo nas čeka proročica Sibila Po verovanju Zevs je pustio 2 orla sa suprotnih strana koja su se ovde srela i zato se Delfi smatrao centrom univerzuma,možda i jeste Da ne davim ,više info ima na netu .Nalazi se ispod planine Parnas.Odavde prvi put vidimo more,a malo kasnije ćemo se voziti tik uz njega. Nalazište je ogromno,a u sklopu je i muzej.Muzej otpada,biramo iskopine.U stvari biram ja jer Marija pauzira u kafiću,nema snage za pešačenje.Umuvao sam se sa grupom turista,oni su imali grupne karte pa prodjoh free Na vrhu se nalazi antički stadion kao poslastica za one sa dosta kondicije.Glupo bi bilo doći dovde,a ne popeti se skroz do kraja.Mada nije bilo lako,uopšte nije... Posle nekih sat vremena vraćam se prašnjav i crven u licu kao rak.Marija sva zabrinuta upita me da se nisam potukao sa nekim gore ''Ma jok''-odbrusih,''samo je bilo malko veće brdo'' !!! Malo sam ljut što sam morao sam da se pentram. Za danas je ostalo preći čuveni most Rio-Antirio,pojesti prvi ovogodišnji giros i naći neki pošten smeštaj za odmor.Shodno tome jurišamo prema Patri,kol'ko odmah. Posle nekog vremena i prvi kadrovi mosta,još nam je daleko ali se približavamo.Važi za najduži viseći most na svetu,dugačak 2880 metara.Otvoren je 2004 godine i koštao je preko pola milijarde eura,nije ni čudo što je Grčka u banani.Platismo mostarinu 1.9 eura i prejahasmo preko njega. Most smo prešli,giros pojeli i smeštaj našli u vrhunskom hotelu Tzaki po povoljnoj ceni.Mission complete!!! Dan nije mogao biti bolji

Boban nije baš najzadovoljniji pogledom sa ovog vidikovca pa odlazimo do Oxie sa koje se pruža pogled na najdublji deo kanjona.Ovaj vidikovac se nalazi nekoliko kilometara iza Monodendrija.Motori ostaju na parkingu,a mi se spuštamo stazicom da moj fotograf uhvati kadar. Ceo ovaj deo (Zagorje) je izuzetan i trebalo bi se zadržati par dana da se to lepo obidje i istraži.Meni već odavno trepće rezerva,čini mi se da vozim motor na isparenjima.Stajemo ispred jedne kuće i sečem baštensko crevo koje viri iz dvorišta,samo 1 metar.Taman da pretočimo neki litar iz Vranca u mog Žuću.Majku mu,Japanci napravili mali rezervoar na stromu,samo 22 litra Neprocenjivo!!! Naravno čuvam crevo kao suvenir,a nedaj Bože može opet da zatreba.Potrošili smo dosta vremena na ova razgledavanja,preko 2 sata ali vredelo je svakog minuta.Vozimo se fenomenalnim putem od Metsova i posle nekog vremena stižemo u Kalampaku. Već je mrak,grad deluje kao izuzetno tiho i mirno mesto.Vreme kao da je stalo,čudan osećaj.Iako je noć džinovske stene izgledaju ogromno i izazivaju strahopoštovanje.Legenda kaže da su to divovi koji su okamenjeni,tako i izgledaju,zastrašujuće. Ulazimo u prvi hotel,sam njegov naziv nas hrabri da nismo pogrešili sa odabirom.''King'' deluje zaista lepo iako nam se ne svidja što je parking na samoj ulici.Teši nas što ima još motora parkiranih,neće valjda dirati baš naše.Cena pristupačna,30 eura za nas dvoje i 28 za Bobana. Nemamo vremena za izlazak,kasno je ,a i umorni smo.

2.Dan ( Kastoria-Konitsa-Ioannina-Kalampaka) Boki je već ustao i glanca motorče,skida umrle insekte sa šajbe Kilometar sat pokazuje da smo juče prešli 799 km,kud ne napravismo još taj jedan. Juče nas je uhvatio mrak i slabo šta smo videli od grada.Idemo sada malo da razgledamo ali sa motora.Kastoria se nalazi na obali jezera Orestiada i stvarno prelepo izgleda.Ovde se ozbiljno bave preradom i izradom predmeta od kože i smatraju se centrom kožarske industrije u Evropi.Ko se zadesi ovde može povoljno da pazari neki komad,mi nismo planirali,a nismo imali ni mesta u koferima. Za danas smo planirali da stignemo u Kalampaku,a zna se šta nas tamo čeka......Meteori.A do Kalampake imamo još ponešto usputno obići.Elem,naš drugar Boris Babić-stromer,veliki stručnjak za Tasos,a naročito Grkinje nam je na slučajnom sastanku kod ''Nade i Tome'' predložio Papigo i Vikos.Pripremajući se za ovaj put slučajno nabasam na ovaj sajt . http://www.bestbikingroads.com/motorcycle-roads/motorbike-rides-in-greece-/greece-__3484.html Vidim kolege predložile odličan put koji ide baš od Kastorie prema Papigu,dakle tuda ćemo.Penjemo se dosta u brda i vozimo planinskim prevojem.Put je krivudav i bez saobraćaja,potpuno prazan baš kao što svi volimo.Vidi se sneg na vrhovima,lep krajolik.Jedino me malo zabunila ova tabla upozorenja,vuci i medjedi su oko nas Malo off-a U mestu Konitsa ima lep stari most.Nije baš uočljiv sa puta,progutale ga krošnje drveća ali smo ga primetili.Pravimo malu pauzu i fotkamo.Ovakvih mostova ima baš dosta u ovom delu zemlje. A onda poznato ime na tabli,skreeeeeći Prvo selo na koje nailazimo je Aristi,nalazi se bukvalno na raskrsnici.U lokalnoj taverni,čini mi se i jedina ovde probamo tzatziki salatu i pomfrit.Prija nam,malo smo i pregladneli. Papigo je malo dalje ,a tu su još i Vikos,Monodendri i još po neko.Boris je u svom putopisu detaljno opisao ova mesta,pa nemam šta dodati sem par fotki.Videli smo par mini buseva sa turistima i čamcima,aktuelan je rafting na obližnjoj reci. Čuvene serpentine prema Papigu Još bolji je pogled na njih kada se krene prema Vikosu.U prodavnici suvenira saznajem od gazde da dosta ljudi iz ovog sela živi i radi u Srbiji.Malo dalje je i vidikovac sa koga puca pogled na čuveni kanjon,stvarno deluje impresivno.Dugačak oko 20 km,a dubok oko 500 metara.

U zimskoj pauzi vremena na pretek pa se razmišljalo kuda otići na jednu lepu prolećnu vožnju i na pravi način otvoriti sezonu.Prvi pik je bila Italija,medjutim.....iz naslova pročitaste da naš put nije vodio na tu stranu. Iskreno,pribojavao sam se da nam je budžet osakaćen za takvu takvu turu,da će trebati dosta više dinarčića i pogreših u proceni naravno.Nije mi žao ni najmanje jer nam je bilo fenomenalno. U duhu krize planovi odoše na jeftiniji jug prema nekim dostupnijim ,a jednako zanimljivim mestima. I deo koji je nama bio posebno interesantan Peloponez,jer je na njemu maltene celokupna istorija Helena.Hteli smo da posetimo neka antička mesta i da osetimo duh stare Grčke ako to još uvek postoji u ovom ludačkom novom, modernom dobu. Vreme i teKnika su uznapredovali,može se sve to videti na internetu ali osećaj dok izlaziš na stadion u Olimpiji ili dok se dereš ko retard nasred Epidavrosa,e to internet ne može da prenese ali pokušaću ja Dva gore pomenuta mesta sam odavno želeo da posetim,a sve ostalo što padne pod čizme i točkove će biti čist bonus.Da ne otkrivam sada sve,još neka mesta smo overili.... Proleće je idealno doba za takvu posetu,more je još uvek hladno za kupanje pa ima vremena da se luta i šparta,što bi rekli da se malo kulturno uzdižemo.Po putopisima na forumu bih rekao da je ovo bila medju posećenijim destinacijama ove godine.Da kažem odmah da će u putopisu biti spomenika,iskopina,muzeja,kamenja raznih oblika i veličina ,pa da upozorim na vreme Sem Peloponeza na listu su ubačena još poneka usputna mesta koja je trebalo obići i videti.Ne skreće se puno sa rute,a greota da se preskoče.Uglavnom,svaki dan je trebao biti ispunjen i bez praznog hoda,sa puno vožnje,a vala i pešačenja. Termin putovanja je bio već rekoh,oko prvog maja.Oni slatki,neradni dani kojima se svi radujemo,e njima smo priključili još poneki i nakupili ukupno 10.Ne bi škodio još neki koji,naprotiv ali šta je tu je ,više nemamooooo. Voljeno stromče sam pred put počastio novim gumama ,opet Anakee3 (prebučne),a dobio je i "roštilj" za kofer kako bi mogao da ponese još više stvari,jadan tormo. Na put kreću 2 stromića i nas troje.Mariji i meni se priključuje naš drugar Boki (Boban Strom).Bilo je reči o njemu u nekim ranijim pisanijima.Ukratko,dobar drug,veran muž (Marina čita),inače veliki stručnjak za struju i visoki napon i još veći za domaću 'ranu.Imao je par dana slobodno,pametno odlučio da ne čami u Bg-u nego da ih lepo iskoristi i provoza sa nama 2-3 dana.A za dalje nastavljamo solo,bez njega. Eto malo uvoda pa da nastavim dalje sa pričom. 1.Dan ( Lazarevac-Kastoria) Naši sastanci sa Bobanom kao i obično su na bubanj potoku,pravo mesto.On kreće iz Zemuna,mi iz Lazarevca pa nam ovde bude baš zgodno.Hvatamo se autoputa i peglamo prema cilju,a za današnji cilj je odredjena Kastoria,lep planinski gradić u Grčkoj.Nalazi se na samom severu pa od nje krećemo dalje u spust prema Peloponezu.Ima fino kilometara do tamo pa ne časimo časa nego gutamo te dosadne kilometre highway-a. Pauziramo u Velesu na parkingu ispred motela,ogladnelo se bre. E da,nosili smo i našu klopu da ne mislite da smo počeli da se bahatimo po restoranima.Premijer je rekao da sledeće godine izlazimo iz krize pa i mi verovatno tada prestajemo sa ovim našim običajem nošenja raznih konzervi Prelazimo u Grčku na malom gran.prelazu u mestu Niki,nema gužve samo par automobila.Gnezdo je i dalje tu kao i prošle godine,a rode su verovatno još na jugu. Nekih 20-ak kilometara pre Kastorie put je zatvoren i mora se ići sa druge strane.Ljubazna Grkinja nas upuće na obilazni i ubrzo izbijamo na poznati ski centra na planini Vitsa.A tamo temperatura prijatnih 8,skoro 9 stepeni,ladno baš. Pošto nismo planirali skijanje i zimske čarolije nastavljamo dalje i posle nekih sat vremena nazire se cilj.Kad sam video tablu od sreće poskočih na branih i padoh joj u zagrljaj,tu smo.... U gradu gužva ,stajemo malo kod jezera da se raspitamo oko smeštaja.Nismo ništa rezaervisali,misleći da ga ima pogotovo u ovom delu sezone.Aliiiii grčki studenti okupirali grad,a booking pokazuje samo 1 slobodnu sobu negde u brdima iznad grada,ostalo sve puno.Tražeći smeštaj i ulazeći iz hotela u hotel rečenica ''sorry,we are full'' odzvanja u mojoj glavudži jer sam je čuo iznova i iznova,bar 20 puta te večeri.Da skratim,našli smo smeštaj nekih 5-6 km van grada .Cena visoka ali realna našem tajmingu dolaska (23:30h) i našim umornim i pretpostavljam izgubljenim pogledima.Tarifa beše 45 eura za Maru i mene,a za Bokija 35,bez doručka of cource.Kupljeno!!! Ovaj smeštaj odnosi visoko prvo mesto kao najgori na celom putu u smislu plaćeno-dobijeno.Tako da ako se nadjete slučajno u blizini,slobodno preskočite motel Batselas i potražite drugi.

Nešo,ako te ne mrzi poslikaj celu tu operaciju od početka do kraja i postavi ovde u temu

Drugar bi prodao svoj motor ali nema dovoljan broj postova.Biće oglašen samo na forumu za sada jer mislim da je stvarno dobra prilika za nekoga ko planira kupovinu ovakvog ili sličnog motora.On je prvi i jedini vlasnik,kupio bi nešto veće i jače pa zato ovaj ide u oglase. Versys je kupljen nov 2012 godine kod Cula u Novom Sadu.Prešao je 18 000 km i svi dosadašnji servisi su odradjeni kod Cula.Računi ,uputstva i servisna knjižica se podrazumevaju.Registrovan je pre 5-6 dana,znači do juna 2016 godine.Montirane su nove Michelin PR3 gume,vrlo malo prešle. Ima dosta dodatne opreme,nabrojaću ,mada se vidi na slikama: -Akrapovic+fabrički izduv -bočni koferi kappa k33 sa nosačima -zadnji kofer kappa+roštilj -povišen vizir+fabrički -preradjeno sedište (Boban sedišta) -led maglenke -kappa rol bar -produžetak prednjeg blatobrana -Givi zadnji blatobran -prohromski štitnik hladnjaka -štitnici ručki Verovatno sam nešto i preskočio,ali ono glavno je nabrojano. Cena:drugar ga ceni 5400 eura sa svom navedenom opremom i ne bi opremu prodavao odvojeno od motora.Cena nije fiksna,može dogovor i mislim da ko je stvarno zainteresovan za kupovinu da će se lako dogovoriti oko cene. Kontakt telefon: 064/84-09-885 Braca Evo malo fotki:

Lep motor,vidi se da je pažen i održavan Nije mi samo jasno zašto ovo crevo od podmazivača ovako tužno visi sa strane,malo mi to bode oči.Možda da ga skratiš i sprovedeš uz viljušku,delovalo bi urednije. Srećna prodaja.