5.Dan (Pilos-Sparta) Danas je naš peti dan na proputovanju.Negde smo otprilike na pola puta. Izlazimo na terasu i uživamo u pogledu.Kako je lepo,šteta što se tako kratko zadržavamo.Gledamo kartu i štikliramo par mesta koja ćemo danas posetiti. Nemoguće da nijedan nije još na prikolici,nemoguće Spremni za polazak Nedaleko odavde,nekih 10-ak kilometara nalazi se lep zamak Methoni ili kako ga Italijani zovu Modone.Čim je zamak,mora da je i star.A ovaj je napravljen u 13 veku od strane Mlečana,a potom su ga mnogi osvajali i svojatali.Kada su ga Turci osvojili pobili su ovde mnogo vojnika i meštana.Kruži priča da u toku zime kad vetrovi udaraju u zidine čuju se krici ubijenih Pogadjate koga smo opet sreli ovde Ulaz je slobodan,ne plaća se.Ostavljamo sve stvari na motoru i ležerno idemo u obilazak.Drugari Italijani će ih pričuvati. Vraćamo se u Pilos i nastavljamo dalje prema Mesiniji.Ne zanima nas moderni grad već ono što je ostalo i opstalo iz nekih davnih vremena. Na putu do tamo ima dosta ovakvih krajputaških tezgi.Sveže voće i povrće,deluje primamljivo.Ne znam kud bih sa onim džakom pomorandzi na motoru,oko 5 eura košta. Zaustavljamo se malo dalje,ustvari zaustavio nas neodoljiv miris girosa.taman je i vreme ručku.Obožavam male usputne kafanice poput ove.Ovo nije turističko mesto i okupljaju se uglavnom lokalci.Ne treba bolji znak da je klopa odlična.I stvarno i giros i suvlaki su bili možda i najbolji što smo pojeli.Posmatram ostale goste,jede se i pije polako i natenane.Gazda služi i priča pomalo sa gostima,ovde se svi poznaju.Odvaja neki minut i za nas,dobijamo informacije oko nalazišta prema kojem smo se zaputili. Mesinija je bukvalno tu,iza ćoška.Sunce je već visoko,podne je. Motor ostaje na improvizanom parkingu ispod maslina.Biće mu lepo ovde dok mi idemo u obilazak.Nismo baš pogodili tajming,dosta je vruće.Ma nije vruće nego bukvalno prži.Kako li je tek u julu ili avgustu ovde... Radovi su u toku Na stadionu djaci imaju čas,naravno ne razumem o čemu profesorka priča.Verovatno nešto iz istorije Odavde vozimo prema Pirgos-u (Pyrgos),najužnijoj tački do koje ćemo doći na Peloponezu.Malo vozimo pored mora,pa se penjemo u brda pa opet silazimo u niže delove.Promenom visine menja se i temperatura,pa skidamo i oblačimo termo uloške. Lepa sela,a i putevi ispred i oko nas. Negde na ovom putu sam umalo izgubio go pro kameru,pukao mi onaj štap od 5 dolara iz Kine,baš me čudi. Pokušavam da pronadjem put na jednu divlju plažu koju smo videli sa puta ali mi ne ide ,daj bar onda da odmorimo i odradimo fiziološke potrebe Nažalost u mestu Aeropoli saznajemo da je obližnja pećina Spilea Dirou zatvorena.Ako se nadjete u ovom kraju obavezno je posetite.Ja sam gledao slike i oduševljen sam kako to izgleda.Nastavljamo prema Gitiu (Gythio),tamo ima jedna atrakcija koja privlači veliki broj turista.Pošto smo i mi jedni od njih nismo hteli da ovo propustimo. Gitio je nekada bio važna luka na Peloponezu.Danas više nije iako je i dalje aktivna,više se bave turizmom. Vozimo se obalom i posle par kilometara dolazimo do plaže Valtaki.Na njoj će nas sačekati Dimitrios.Inače Dimitrios nije neki Grk koji izdaje apartmane ili čovek kod koga bi trebali prenoćiti.Ne,to je stari ruinirani brod koji je svoju karijeru završio odavno i broji rekao bih poslednje dane pre nego što se izvrne na bok ili bude isečen u gvoždje.Do tada stoji nasukan ovde u plićaku i mami brojne poglede.Iako je star i nikakav ipak mi se svidja baš ovakav i drago mi je što sam ga video.Uklapa mi se u onu priču o antičkoj Grčkoj. Inače jedna od priča u vezi Dimitriosa je da je korišćen za šverc cigareta izmedju Grčke i Turske.Kad su videli da će biti pohvatani,posada je zapalila brod da bi prikrila dokaze.Da li je tako bilo,istinu zna samo on.Jadan stoji ovako napušten već nekih 30-ak godina. Evo ga iz prvog kadra Onda ga je stromče nanišanilo Izgleda mi kao da je malo zardjao ,možda može da se opravi Ovde na vidikovcu smo se setili i neke hrane koju smo poneli pa smo rešili da bar malo rasteretimo tormo,da se smanji koja konzerva.Boga mi,mi smo poneli 10-ak,glupost nevidjena.Nikad više toliko hrane na put,eventualno 2-3 da se nadje i to je to.Isto važi i za ove torbe i rančeve na koferu,šta stane u kofere stalo je,a za ostalo nema potrebe,samo mučenje.Jel tako,tako je Pozdravljamo se sa Dimitrios-om i odlučujemo da nažalost nećemo videti Monemvasiu.Valjda će biti prilike i za nju,nekada.... Do Sparte stižemo u sumrak i smeštaj pronalazimo u simpatičnom pansionu Sesil za 35 eura sa doručkom.

Ostavljamo rančeve na motoru,nemamo snage i njih da teglimo.Valjda ćemo ih i zateći tu,nadamo se.Na biletarnici kupujemo zbirne karte za iskopine i muzej,tako je jeftinije,9 eura po osobi.U sklopu je i prostorija sa ormarićima pa se rešavamo kaciga i tank torbe,a ključ ide na sigurno mesto.Koje olakšanje,mogao bih da poletim Rekoh na početku putopisa da mi je jedna od želja na ovom putovanju bila da izadjem na čuveni stadio.Evo nas ,tu smo. Olimpija je bilo svetilište u staroj Grčkoj.Posvećeno je Zevsu,najvećem od svih bogova.U njegovu čast na ovom mestu se održavale igre,a za vreme trajanja svi sukobi i ratovi su prestajali.Eto koilko su bile važne.I dan danas odavde kreće Olimpijski plamen,pali se na stadionu uz pomoć Sunca. Uz karte smo dobili i brošuru sa mapom. I ovde kao i na drugim mestima koje smo posetili primećujem čuvare.Uglavnom su to žene,paze da se turisti ponašaju primereno i da se ne ošteti ili ukrade neki predmet. Stižemo i pred stadion.Ne bilo koji nego najstariji i najpoznatiji na svetu.Po njemu su svi ostali dobili ime.Naziv stadion je bio mera za dužinu trke koju su trčali ovde.Nije bilo dozvoljeno prisustvo robovima i ženama,a takmičari koji bi bili uhvaćeni da varaju su izbacivani i kažnjavani.Znači nismo mnogo odmakli i danas u našem modernom svetu.I dalje ima varalica,diskriminacije i ostalih nepoželjnih pojava . Selimo se malo dalje do muzeja.Ovaj obilazak je dosta prijatniji,nema prašine i vrućine. Završavamo sa Olimpijom,tormo je još uvek na parkingu,a i naše torbe. Idemo da kupimo suvenire,magnetiće.Hoću da me svako otvaranje frižidera vrati ovom mestu Ne znamo kuda ćemo dalje ,nemamo plan.Od jednog prodavca dobijemo savet da bi nam se Pylos sigurno svideo.To je malo mesto na zapadnoj strani Peloponeza.Italijani ga obožavaju i najčešći su turisti tamo.Oni ga zovu još i Navarino.Tamo ćemo se sresti opet sa grupom bmw-aša Na putu do Pylos-a se nalaze plantaže pomorandži i mandarina.Ne mogu da odolim da uberem par komada da probam.Mariji nije pravo zbog toga,ljuti se.Ma niko neće zameriti za par komada-pravdam se ja. Otprilike kod ove table sa poslednje slike ima putokaz za kamp.Svraćamo da ga pogledamo,lepo izgleda ,sve je sredjeno i spremno za goste.Ali posle celog dana vožnje radije biram sobu sa klimom i terasu sa pogledom na more Prodavac iz Olimpije nas je uveravao da je Pylos lep gradić ali malo je reći lep.Mesto je pravi mali biser na obali mora.Mi smo bili oduševljeni. Stižu i kolege Smeštaj smo uzeli u hotelu Galaxy,35 eura za noć.I Italijani su u istom.Oni njihovi Bmw-i su se opasno priližili mom stromčetu,strah me da je virus neizbežan

4.dan (Patra-Olimpia-Pylos) Prvo jutro na Peloponezu,prognoza kaže sunčano i bez padavina.Stvarno smo imali sreće sa vremenom tokom celog puta,kap kiše nismo videli,a temperatura je bila prava prolećna. Hotel Tzaki dobismo uz malo cenkanja za 48 eura sa doručkom.Odličan je i svaka preporuka za njega. Pogled sa plaže hotela Sinoć smo se malo vozikali po gradu.Grci voze kao ludaci,uleću ,izleću,kočeeee ali sve to bez i najmanjeg incidenta,totalno uigrano.Motora i skutera ima svih vrsta i modela,glavno prevozno sredstvo. Patra je najveći grad na Peloponezu i treći po veličini u Grčkoj. Sinoć dok smo tražili smeštaj snimio sam salon Triumph-a,meni najomiljeniji proizvodjač.Bilo je kasno pa sam rešio da svratimo sada i vidimo šta se nudi.Imaju igračku koja mene zanima i naravno da sam ga uzjahao odmah Predobar motor! [/url Na ovoj periferiji se nalaze saloni većine proizvodjača,mogao bih biti ovde danima bez problema.No nastavljamo dalje,kačimo se na autoput E55 i vozimo prema Pirgosu.Tu se isključujemo i pratimo putokaze za drevnu Olimpiju. Na parkingu kompleksa oko 15-ak Bmw motora.Upoznajemo se,to su Italijani iz moto kluba Ankona.Stariji ljudi ,kao da bi mladji i vozili ove Nemačke kreacije Premeštam stroma malo dalje da ne kvarimo prosek i da ne dobije neki virus ''pokvaritis'' Gledam sve te Bmw-e i nešto mi tu fali,a ne mogu da provalim šta. U tom trenutku primetih i njega,parkiran sasvim diskretno nekih 50 metara dalje

Zahvaljujem na pohvalama,nastavljamo. 3. Dan (Kalampaka-Termopile-Delfi-Patra) I danas nas Sunce čeka napolju.Kakav vazduh,divota.Malo je prohladno ali i bolje,treba obići manastire ranije dok nije počelo da prži.Mislim da je najbolji period za obilazak april-maj ili septembar-oktobar.Preko leta je gore pretoplo i nije baš prijatno za šetnju.Brojač kaže da smo juče prešli 391 km,nije loše. Pri odjavi iz hotela recepcionar nam sprema iznenadjenje.Poklanja nam mapu celog manastirskog kompleksa i objašnjava u tančine kojim putem da dodjemo,koja su najbolja mesta za slikanje i daje još par saveta. Penjemo se vijugavim putićem prema vrhu.Autobusi su već parkirani,a horde turista već uživaju u fantastičnom prizoru.Sve deluje tako nerealno kao da nije ovozemaljsko. ''Vidi ovog sa kacigom''- teta pokazuje prstom Na samom vrhu je najveći od svih Grand Meteori,zadužbina naših Nemanjića.Pošto imamo vremena samo za jedan manastir biramo da to bude baš ovaj od ostalih 5 koji su aktivni i otvoreni za posete.Mariji nije baš prijala jušerašnja vožnja i ostaje na parkingu kod motora. Kolege su već završile obilazak,a ja mislio mi poranili!!! Boki i ja stepenik po stepenik penjemo se,nisam brojao al ima ih podosta.Kondicija nam je u debelom minusu Plaćamo ulaz,čini mi se 3 eura.Mnogo je turista i svi kao roboti samo škljocamo aparatima.Dok se nismo popeli činilo mi se da je ovo gradjeno sa mnogo muke i problema,a sada sam ubedjen da je sama gradnja bila gotovo nemoguća misija.U sklopu se nalazi crkva,više kapela,bolnica,muzeji.Tu je i prodavnica suvenira,odlučujemo se za hand made sapune za naše najbliže. Kolica kojima se dopremala hrana i ostale potrepštine Kupujemo još poneki suvenir na parkingu i spuštamo se do centra.Ovde se rastajemo sa Bobanom,koji se vraća kući.Beše nam lepo u ova 2-3 dana.Od sada više neću vidjati crnog stroma u retrovizoru,neobično mi.Nameštamo motore,svaki na svoju stranu i pada poslednja zajednička fotka sa ovog puta.Meni lično jedna od najdražih... Mi nastavljamo dalje i planiramo da danas zakoračimo na Peloponez.Vozimo se Tesalijskom ravnicom,na obe strane su nepregledne obradjene parcele samo je izmedju prosečen put kojim vozimo.Sreća što još nije leto inače bi bilo teško za vožnju.Dugački pravci i sem te zemlje nema ništa drugo za videti. Prolazimo pored Lamie,a Termopile su naša sledeća stanica. Tamo je nešto što sam odavno hteo da posetim.Sigurno ste čitali ili gledali film o čuvenoj bitki izmedju šake (300) Spartanaca naspram hiljade Persijanaca.Najhrabriji od njih 300-ak beše kralj Leonida.Platio je glavom ali odbranio čast i stekao večitu slavu,pritom spasao na hiljade svojih sunarodnika.Njemu u čast je podignut ovaj spomenik koji deluje stvarno impresivno.Uklesane su i reči Leonide ''dodji i uzmi'' kao odgovor na zahtev Persijskog kralja da se preda i položi oružje.Zatekli smo se kad su radnici uredjivali prostor oko spomenika,Grci baš vode računa oko ovih stvari.U blizini je još jedan spomenik,a malo dalje i muzej. Pauza da predahnemo malo u 'ladu i nešto pojedemo Dalje nas put vodi prema Delfima,najpoznatijem proročištu stare Grčke.Tamo nas čeka proročica Sibila Po verovanju Zevs je pustio 2 orla sa suprotnih strana koja su se ovde srela i zato se Delfi smatrao centrom univerzuma,možda i jeste Da ne davim ,više info ima na netu .Nalazi se ispod planine Parnas.Odavde prvi put vidimo more,a malo kasnije ćemo se voziti tik uz njega. Nalazište je ogromno,a u sklopu je i muzej.Muzej otpada,biramo iskopine.U stvari biram ja jer Marija pauzira u kafiću,nema snage za pešačenje.Umuvao sam se sa grupom turista,oni su imali grupne karte pa prodjoh free Na vrhu se nalazi antički stadion kao poslastica za one sa dosta kondicije.Glupo bi bilo doći dovde,a ne popeti se skroz do kraja.Mada nije bilo lako,uopšte nije... Posle nekih sat vremena vraćam se prašnjav i crven u licu kao rak.Marija sva zabrinuta upita me da se nisam potukao sa nekim gore ''Ma jok''-odbrusih,''samo je bilo malko veće brdo'' !!! Malo sam ljut što sam morao sam da se pentram. Za danas je ostalo preći čuveni most Rio-Antirio,pojesti prvi ovogodišnji giros i naći neki pošten smeštaj za odmor.Shodno tome jurišamo prema Patri,kol'ko odmah. Posle nekog vremena i prvi kadrovi mosta,još nam je daleko ali se približavamo.Važi za najduži viseći most na svetu,dugačak 2880 metara.Otvoren je 2004 godine i koštao je preko pola milijarde eura,nije ni čudo što je Grčka u banani.Platismo mostarinu 1.9 eura i prejahasmo preko njega. Most smo prešli,giros pojeli i smeštaj našli u vrhunskom hotelu Tzaki po povoljnoj ceni.Mission complete!!! Dan nije mogao biti bolji

Boban nije baš najzadovoljniji pogledom sa ovog vidikovca pa odlazimo do Oxie sa koje se pruža pogled na najdublji deo kanjona.Ovaj vidikovac se nalazi nekoliko kilometara iza Monodendrija.Motori ostaju na parkingu,a mi se spuštamo stazicom da moj fotograf uhvati kadar. Ceo ovaj deo (Zagorje) je izuzetan i trebalo bi se zadržati par dana da se to lepo obidje i istraži.Meni već odavno trepće rezerva,čini mi se da vozim motor na isparenjima.Stajemo ispred jedne kuće i sečem baštensko crevo koje viri iz dvorišta,samo 1 metar.Taman da pretočimo neki litar iz Vranca u mog Žuću.Majku mu,Japanci napravili mali rezervoar na stromu,samo 22 litra Neprocenjivo!!! Naravno čuvam crevo kao suvenir,a nedaj Bože može opet da zatreba.Potrošili smo dosta vremena na ova razgledavanja,preko 2 sata ali vredelo je svakog minuta.Vozimo se fenomenalnim putem od Metsova i posle nekog vremena stižemo u Kalampaku. Već je mrak,grad deluje kao izuzetno tiho i mirno mesto.Vreme kao da je stalo,čudan osećaj.Iako je noć džinovske stene izgledaju ogromno i izazivaju strahopoštovanje.Legenda kaže da su to divovi koji su okamenjeni,tako i izgledaju,zastrašujuće. Ulazimo u prvi hotel,sam njegov naziv nas hrabri da nismo pogrešili sa odabirom.''King'' deluje zaista lepo iako nam se ne svidja što je parking na samoj ulici.Teši nas što ima još motora parkiranih,neće valjda dirati baš naše.Cena pristupačna,30 eura za nas dvoje i 28 za Bobana. Nemamo vremena za izlazak,kasno je ,a i umorni smo.

2.Dan ( Kastoria-Konitsa-Ioannina-Kalampaka) Boki je već ustao i glanca motorče,skida umrle insekte sa šajbe Kilometar sat pokazuje da smo juče prešli 799 km,kud ne napravismo još taj jedan. Juče nas je uhvatio mrak i slabo šta smo videli od grada.Idemo sada malo da razgledamo ali sa motora.Kastoria se nalazi na obali jezera Orestiada i stvarno prelepo izgleda.Ovde se ozbiljno bave preradom i izradom predmeta od kože i smatraju se centrom kožarske industrije u Evropi.Ko se zadesi ovde može povoljno da pazari neki komad,mi nismo planirali,a nismo imali ni mesta u koferima. Za danas smo planirali da stignemo u Kalampaku,a zna se šta nas tamo čeka......Meteori.A do Kalampake imamo još ponešto usputno obići.Elem,naš drugar Boris Babić-stromer,veliki stručnjak za Tasos,a naročito Grkinje nam je na slučajnom sastanku kod ''Nade i Tome'' predložio Papigo i Vikos.Pripremajući se za ovaj put slučajno nabasam na ovaj sajt . http://www.bestbikingroads.com/motorcycle-roads/motorbike-rides-in-greece-/greece-__3484.html Vidim kolege predložile odličan put koji ide baš od Kastorie prema Papigu,dakle tuda ćemo.Penjemo se dosta u brda i vozimo planinskim prevojem.Put je krivudav i bez saobraćaja,potpuno prazan baš kao što svi volimo.Vidi se sneg na vrhovima,lep krajolik.Jedino me malo zabunila ova tabla upozorenja,vuci i medjedi su oko nas Malo off-a U mestu Konitsa ima lep stari most.Nije baš uočljiv sa puta,progutale ga krošnje drveća ali smo ga primetili.Pravimo malu pauzu i fotkamo.Ovakvih mostova ima baš dosta u ovom delu zemlje. A onda poznato ime na tabli,skreeeeeći Prvo selo na koje nailazimo je Aristi,nalazi se bukvalno na raskrsnici.U lokalnoj taverni,čini mi se i jedina ovde probamo tzatziki salatu i pomfrit.Prija nam,malo smo i pregladneli. Papigo je malo dalje ,a tu su još i Vikos,Monodendri i još po neko.Boris je u svom putopisu detaljno opisao ova mesta,pa nemam šta dodati sem par fotki.Videli smo par mini buseva sa turistima i čamcima,aktuelan je rafting na obližnjoj reci. Čuvene serpentine prema Papigu Još bolji je pogled na njih kada se krene prema Vikosu.U prodavnici suvenira saznajem od gazde da dosta ljudi iz ovog sela živi i radi u Srbiji.Malo dalje je i vidikovac sa koga puca pogled na čuveni kanjon,stvarno deluje impresivno.Dugačak oko 20 km,a dubok oko 500 metara.

U zimskoj pauzi vremena na pretek pa se razmišljalo kuda otići na jednu lepu prolećnu vožnju i na pravi način otvoriti sezonu.Prvi pik je bila Italija,medjutim.....iz naslova pročitaste da naš put nije vodio na tu stranu. Iskreno,pribojavao sam se da nam je budžet osakaćen za takvu takvu turu,da će trebati dosta više dinarčića i pogreših u proceni naravno.Nije mi žao ni najmanje jer nam je bilo fenomenalno. U duhu krize planovi odoše na jeftiniji jug prema nekim dostupnijim ,a jednako zanimljivim mestima. I deo koji je nama bio posebno interesantan Peloponez,jer je na njemu maltene celokupna istorija Helena.Hteli smo da posetimo neka antička mesta i da osetimo duh stare Grčke ako to još uvek postoji u ovom ludačkom novom, modernom dobu. Vreme i teKnika su uznapredovali,može se sve to videti na internetu ali osećaj dok izlaziš na stadion u Olimpiji ili dok se dereš ko retard nasred Epidavrosa,e to internet ne može da prenese ali pokušaću ja Dva gore pomenuta mesta sam odavno želeo da posetim,a sve ostalo što padne pod čizme i točkove će biti čist bonus.Da ne otkrivam sada sve,još neka mesta smo overili.... Proleće je idealno doba za takvu posetu,more je još uvek hladno za kupanje pa ima vremena da se luta i šparta,što bi rekli da se malo kulturno uzdižemo.Po putopisima na forumu bih rekao da je ovo bila medju posećenijim destinacijama ove godine.Da kažem odmah da će u putopisu biti spomenika,iskopina,muzeja,kamenja raznih oblika i veličina ,pa da upozorim na vreme Sem Peloponeza na listu su ubačena još poneka usputna mesta koja je trebalo obići i videti.Ne skreće se puno sa rute,a greota da se preskoče.Uglavnom,svaki dan je trebao biti ispunjen i bez praznog hoda,sa puno vožnje,a vala i pešačenja. Termin putovanja je bio već rekoh,oko prvog maja.Oni slatki,neradni dani kojima se svi radujemo,e njima smo priključili još poneki i nakupili ukupno 10.Ne bi škodio još neki koji,naprotiv ali šta je tu je ,više nemamooooo. Voljeno stromče sam pred put počastio novim gumama ,opet Anakee3 (prebučne),a dobio je i "roštilj" za kofer kako bi mogao da ponese još više stvari,jadan tormo. Na put kreću 2 stromića i nas troje.Mariji i meni se priključuje naš drugar Boki (Boban Strom).Bilo je reči o njemu u nekim ranijim pisanijima.Ukratko,dobar drug,veran muž (Marina čita),inače veliki stručnjak za struju i visoki napon i još veći za domaću 'ranu.Imao je par dana slobodno,pametno odlučio da ne čami u Bg-u nego da ih lepo iskoristi i provoza sa nama 2-3 dana.A za dalje nastavljamo solo,bez njega. Eto malo uvoda pa da nastavim dalje sa pričom. 1.Dan ( Lazarevac-Kastoria) Naši sastanci sa Bobanom kao i obično su na bubanj potoku,pravo mesto.On kreće iz Zemuna,mi iz Lazarevca pa nam ovde bude baš zgodno.Hvatamo se autoputa i peglamo prema cilju,a za današnji cilj je odredjena Kastoria,lep planinski gradić u Grčkoj.Nalazi se na samom severu pa od nje krećemo dalje u spust prema Peloponezu.Ima fino kilometara do tamo pa ne časimo časa nego gutamo te dosadne kilometre highway-a. Pauziramo u Velesu na parkingu ispred motela,ogladnelo se bre. E da,nosili smo i našu klopu da ne mislite da smo počeli da se bahatimo po restoranima.Premijer je rekao da sledeće godine izlazimo iz krize pa i mi verovatno tada prestajemo sa ovim našim običajem nošenja raznih konzervi Prelazimo u Grčku na malom gran.prelazu u mestu Niki,nema gužve samo par automobila.Gnezdo je i dalje tu kao i prošle godine,a rode su verovatno još na jugu. Nekih 20-ak kilometara pre Kastorie put je zatvoren i mora se ići sa druge strane.Ljubazna Grkinja nas upuće na obilazni i ubrzo izbijamo na poznati ski centra na planini Vitsa.A tamo temperatura prijatnih 8,skoro 9 stepeni,ladno baš. Pošto nismo planirali skijanje i zimske čarolije nastavljamo dalje i posle nekih sat vremena nazire se cilj.Kad sam video tablu od sreće poskočih na branih i padoh joj u zagrljaj,tu smo.... U gradu gužva ,stajemo malo kod jezera da se raspitamo oko smeštaja.Nismo ništa rezaervisali,misleći da ga ima pogotovo u ovom delu sezone.Aliiiii grčki studenti okupirali grad,a booking pokazuje samo 1 slobodnu sobu negde u brdima iznad grada,ostalo sve puno.Tražeći smeštaj i ulazeći iz hotela u hotel rečenica ''sorry,we are full'' odzvanja u mojoj glavudži jer sam je čuo iznova i iznova,bar 20 puta te večeri.Da skratim,našli smo smeštaj nekih 5-6 km van grada .Cena visoka ali realna našem tajmingu dolaska (23:30h) i našim umornim i pretpostavljam izgubljenim pogledima.Tarifa beše 45 eura za Maru i mene,a za Bokija 35,bez doručka of cource.Kupljeno!!! Ovaj smeštaj odnosi visoko prvo mesto kao najgori na celom putu u smislu plaćeno-dobijeno.Tako da ako se nadjete slučajno u blizini,slobodno preskočite motel Batselas i potražite drugi.

Nešo,ako te ne mrzi poslikaj celu tu operaciju od početka do kraja i postavi ovde u temu

Drugar bi prodao svoj motor ali nema dovoljan broj postova.Biće oglašen samo na forumu za sada jer mislim da je stvarno dobra prilika za nekoga ko planira kupovinu ovakvog ili sličnog motora.On je prvi i jedini vlasnik,kupio bi nešto veće i jače pa zato ovaj ide u oglase. Versys je kupljen nov 2012 godine kod Cula u Novom Sadu.Prešao je 18 000 km i svi dosadašnji servisi su odradjeni kod Cula.Računi ,uputstva i servisna knjižica se podrazumevaju.Registrovan je pre 5-6 dana,znači do juna 2016 godine.Montirane su nove Michelin PR3 gume,vrlo malo prešle. Ima dosta dodatne opreme,nabrojaću ,mada se vidi na slikama: -Akrapovic+fabrički izduv -bočni koferi kappa k33 sa nosačima -zadnji kofer kappa+roštilj -povišen vizir+fabrički -preradjeno sedište (Boban sedišta) -led maglenke -kappa rol bar -produžetak prednjeg blatobrana -Givi zadnji blatobran -prohromski štitnik hladnjaka -štitnici ručki Verovatno sam nešto i preskočio,ali ono glavno je nabrojano. Cena:drugar ga ceni 5400 eura sa svom navedenom opremom i ne bi opremu prodavao odvojeno od motora.Cena nije fiksna,može dogovor i mislim da ko je stvarno zainteresovan za kupovinu da će se lako dogovoriti oko cene. Kontakt telefon: 064/84-09-885 Braca Evo malo fotki:

Lep motor,vidi se da je pažen i održavan Nije mi samo jasno zašto ovo crevo od podmazivača ovako tužno visi sa strane,malo mi to bode oči.Možda da ga skratiš i sprovedeš uz viljušku,delovalo bi urednije. Srećna prodaja.

Ma jok,ne mora taki.Ima kod Žike u gvoždjari sličan za 10 dinara,će se napasuje

Ma najeftinije mu je da veže plastiku sa parčetom žice,ne košta ništa ,po mogućstvu neka rdjava Nikad nisam razumeo to budženje,kao da košta milione.Sledeći put neka stavi neki treći šraf i tako ukrug,dok ne kompletira od svake vrste po jedan A možda sam i ja lud,dadoh pre neki dan 10 eura za 3 plastične žabice,jer volim da je sve original i fabrički i alergičan sam na to svaštarenje,al to sam samo ja

Izvadi taj sa leve strane i ponesi kao uzorak ,isti su.Mada sumnjam da ces naci negde,sem u moto servisima.Imas kod Joce Profimoto,oko 400-500 din/komad.

Nove su oko 150 eura po komadu.Ako ti treba kontakt poslacu ti pp.

Ova ploča bi trebala da odgovara za K4-L1 modele. Ne znam da ima razlike od K9-L1.

Nije još uvek,možda bude na kraju ove sezone ili sledeće

Ne isplati se ići samo po gume preko,naši prodavci sada imaju konkurentne i rekao bih iz iskustva povoljnije cene.

Mene interesuje ima li vibracija da se osećaju i prenose preko fuzastera pošto vidim da nemaju gume na njima? Malo mi to čudno jer Tracer pripada nekoj turing klasi,za gutanje kilometara.

Kao što reče Zlacjani noviji ima 2 sveće po cilindru,ima ABS (ne svaki),dužu viljušku i još par detalja.Da dodam da je stariji malo brži Najlakše ti je da ih razlikuješ po prekidačima na levoj i desnoj strani kormana.Stariji ima kockastije,a noviji malo lepše i oblije prekidače. Stari tip Novi tip

Pre same banje Herkulane imas jedan deo puta los,nekih 20 km,bas je bio pun rupa i krpeža.Tu polako i bez žurbe.Sve ostalo je odličan put sa puuuuno krivina.Svrati u banju ako budeš imaš vremena,lepo je.

To je fabrički.

Dogovoreno.Imam drugara u Baru,možda ga i znaš,Djordje vozi kawu Z800.Ako krene on na ovu stranu mogu da pošaljem po njemu,ako ne vidimo se dole za mesec-dva sigurno,ne brigaj.

Ma kakav problem,bar jednom godišnje sam u Baru,javljaj ako treba da se kupi i ponese

Silkolene Comp4 15w-50-polusintetika