Sad je pravo vreme za kovanje letnjih planova

8.Dan Ranije ustajemo, oko 6 i pozdravljamo se sa Željkom.Da se ne bi vraćali do Nevesinja, vozimo jednim novim putem.Malo asfalt, malo makadam, a i radovi su u toku.Nisam znao da ga obeležim na mapi jer nisam video da postoji.Uglavnom zanimljiv put i prečica do Bileće. Bilećko jezero Nismo se još razbudili pa ne skidamo kacigu :-) Stara tvrdjava na brdu Što smo bliže Trebinju to je temperatura veća i toplije je.Evo jedne sa brda, pogled na grad. Ovde smo već redovni svake godine pa znamo gde ćemo na doručak.Pite, pitice i ostala peciva, taman vreme za klopu. I tormo zna gde je njegovo mesto Pošto se ne žurimo danas, malo da odmorimo i da se razbudimo u kafiću.Raja je već izašla na prvu kaficu. Ajmo dalje Trebišnjica Evo i mora Ček da vidim malo bliže Pa malo na trajekt I onda redom obalom do Bara To bi bilo to što se tiče današnjeg dana. Ostali smo dole u Crnoj Gori još nekih 7-8 dana....obilazilo se i dole ali to je već uglavnom bilo i vidjeno je pa da se ne ponavljam.....da ne davim više Postaviću još par slika sa Ade Bojane jer smo se primili ove godine pa smo išli maltene svaki dan do tamo...Malo kupanjac pa malo u restoran na čorbu, gledanje kajtera i tako u krug, uživancija... Da napišem ponešto i oko informacija u vezi puta... Prešli smo oko 3800km za tih 15-ak dana i da vam kažem, bilo nam je odlično Slovenija je prelepa, čista i uredjena.Nije baš jeftino ali bez nekih ludovanja može skromno da se prodje. Mislim da je ovih naših 6-7 dana bilo premalo ali iskreno planiram da se vratim ove godine opet i dopunim ovu temu nekim novim obilascima i fotkama iz Slovenije Što se tiče smeštaja u Mojstrani, stvarno je za svaku preporuku.Margita i Slobo su divni ljudi i domaćini, ugostiće vas na pravi način i kako dolikuje. Ima još ljudi sa foruma koji su boravili kod njih i mislim da su svi zadovoljni Kuća je ogromna, skoro je renovirana i uglavnom su apartmani sa svim pratećim sadržajem.Cenu neću postavljati, dogovarajte se oko toga ali nije skupo. Kontakt : Margita Rabič ( 00386 31 672 191) Hteo bih da se zahvalim i pojedinim članovima na pomoći oko smeštaja i pravljenja ruta... Alexanto,Tedybear, Mostarac, TomoB, Maxster, 83120033 HVALA VAM!

Duga je zima....videću sa Igorom da prebaci i tamo

Motor je plaćen 9500 eura,a evo šta drugar kaže u vezi opreme: -koferi Kappa (k53+2 bočna k33+ nosač bočnih kofera)-400 eura -crash bar-80 eura -vizir Puig-oko 140 eura -sedište radio Boban Zemun-150 eura -maglenke i prekidač-35 eura -nosač zadnjeg kofera je on pravio -zaštitu za hladnjak je on pravio -proširenje za ćopavu je on pravio Znači još otprilike 800 eura za ovu opremu...nije malo ali je sada kompletan

Još jedan post i završavam putopis pa ću postaviti na kraju sve informacije

7.Dan Mojstrana-Zagreb-Banja Luka-Jajce-Jablanica-Mostar-Nevesinje Danas nas je čekalo mislim najviše kilometara pa opet nismo nešto poranili baš, lenštine.... Pozdravljamo se sa našim domaćinima, razmenismo i neke poklone i zajahasmo na žućka. Evo i jedna zajednička fotka baš pred polazak. Ko što rekoh rešili smo da provedemo par dana na moru, u Crnoj Gori da se malo osolimo.Taman ćemo odavde pa preko Hrvatske da presečemo Bih i eto nas u C.Gori.Nećemo stići danas na more ali sutra smo već ujutru tamo. Da ne bude samo vožnja, u današnju rutu sam ubacio nešto usputno da obidjemo. Par fotki sa autoputa Kod Bos.Broda isključujemo se prema Banjaluci.Na Hrvatskoj granici nema gužve ali na ulazu u Bih haos. Koristim sve prednosti dvotočkaša i lagano na čelo kolone Taj dan je bilo prevruće.Gori odozgo, gori asfalt, a gorimo i mi.Što smo bliže Banjaluci to je toplije. Gledam onaj termometar, jbt ne znam dal je bolje imati ga ili nemati...u ovom trenutku mislim da je bolje ovo drugo.... Na izlazu iz Banjaluke na jednoj pumpi pravimo pauzu da se malo rashladimo. Kažem Mariji da svratimo na ćevape, a ona :Dal si bre normalan ,kak'i bre ćevapi po ovoj vrućinčini Ništa onda, zadovoljiću se sladoledom i 'ladnom vodom Pošto nismo imali rezervisan smeštaj za večeras zovem Mostarca sa foruma da vidim dal ima nešto kod njega ili u blizini. ''Naravno biće nešto,samo vi dodjite''. Ljudina je taj Mostarac Uz kanjon Vrbasa malo je prijatnije za vožnju, par stepeni niže ali razlika ....drastiĆna razlika Putevi u BiH krivudavi, lepi za vožnju ali sam posle Slovenije još nepriviknut jer voze kao sumanuti....sve gledam kad će neki golf dvica da me skine u krivini Treba malo vremena da se aklimatizujem na ove uslove vožnje, hehe Stižemo i do, da izvinete Jajca Vodopadi ali nismo zbog njih ovde.Sto puta prodjosmo ovuda ali nismo svraćali u muzej nikada. Ajde i to da ispravimo. Dakle,poznati muzej zasedanja Avnoj-a. [/url] Drug Moša i ja Pa malo unutra Posle ove pauze nastavljamo dalje.Negde kod Prozor-a natrčah na drugove milicajce. Neki stranac je toliko gnjavio da nisam više mogao da vozim za njim i obidjoh ga u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, preko pune , na samoj krivini...srećom da smo u Bosni pa ih počastih sa 10 evrića i rastasmo se ko pravi drugari uz upozorenje da je sledeća patrola za 10-ak kilometara Pogled na Ramsko jezero ali nema se vremena... Spuštamo se do Jablanice, a tamo smo planirali još jednu pauzu, opet čas iz istorije. Poseta muzeju ''Bitka za ranjenike na Neretvi''. Most je i dalje na istom mestu, jedan od simbola... Pošto je bilo već dosta kasno krenuli su da zatvaraju ali nas je upravnik pustio da udjemo i popričao sa nama 15-ak minuta.Kao da to nije bilo dovoljno nego nam je poklonio i 2 knjige Bitka na Neretvi je jedna od najhumanijih bitki za borbu protiv okupatora i spas 4000 ranjenika. Muzej je otvorio drug Stari lično, '78 godine. Evo par fotki Kad smo već ovde da probamo čuvenu jagnjetinu Kasno uveče stigosmo kod Mostarca u Odžake kod Nevesinja.Priče nikad dosta pa ostadosmo do kasno sa njim...jesam li već rekao da je prava drugarčina Ujutru pravac na Jadran...

Nisu loše fotke iako nisam vičan sa aparatom ali uživo je mnogo,mnogo lepše... I ja Uredjena i ima dosta lepih stvari za videti i obići... Hehe,i mi smo čuli za vas...mislim da ste vi bili posle nas...zaista divni ljudi i domaćini... Meni je i sa ove strane bilo super...biće valjda prilike popeti se i sa druge strane...

6.dan Pošto smo se sinoć kasno vratili dali smo sebi malo oduška pa ustajemo skoro u podne.Domaćini malo ljuti, više zabrinuti što se juče nismo javili da ćemo tako kasno stići iz Austrije.Ne znaju da sam sinoć već video scenario kako ih zovem da dodju i ponesu kanticu sa benzinom :D Malo priče sa njima i plan je da danas vidimo nešto tu u komšiluku.Nekih 10-ak kilometara od našeg smeštaja nalazi se Aljažev dom.To je jedna planinska kuća-koliba od koje planinari kreću u uspon na Triglav. Put do gore malo asfalt, malo makadam.I ovde mislim namerno nije asfaltiran put baš zbog prirode.Pored vijuga Bistrica, reka koja se nešto kasnije uliva u Savu Dolinku. Vodopad Peričnik Ispred Aljaževog doma je parking, naravno nije besplatan, 2 evrića za motor.Sretosmo još 3 stromera iz Češke, V-strom sekta Evo i kuće Kuća i ja U sklopu je restoran pa probamo kobase, nisu loše. Triglav je iznad nas, moćno deluje.Koliko videh na onom putokazu otprilike oko 6-7 sati je potrebno do njega, auuu...Naš domaćin nam se pohvalio da ga je osvajao dosta puta...svaka čast. U povratku par fotki pored rečice Preporučiše nam da obidjemo i kanjon Vintgar koji se nalazi nedaleko od Bleda, pa da ih poslušamo...Istim onim starim putem stižemo brzo do tamo... Ovde se parking ne plaća ali ulaz da....4 eura po osobi.Ako mene pitate vredi platiti i videti, izgleda prelepo.Ovo mesto nije nešto preterano izreklamirano, a baš nam se svidelo. Reka Radovna protiče kanjonom sa dosta malih vodopada i brzaka.Za obilazak je napravljena drvena staza-mostići uz stene.Dugačka je 1600 metara i nama je trebalo otprilike pola sata do kraja i još toliko za povratak.Znači minimum sat vremena plus još pola sata da pododjemo od pešačenja, hehe Na kraju se nalazi 13 metara visoki vodopad Šum... Evo malo fotki Vidi se na fotkama kako reka na jednom mestu skroz luduje, a na drugom je mirna kao jezero. Evo i vodopada Šum, fotka je sa neta, malkooo obradjena...naše se negde zagubile... Pratili smo prognozu tih dana i ovo je bio jedan od poslednjih lepih i sunčanih dana.Već za dan-dva najavljivali su loše vreme u kontinuitetu sa dosta padavina.Iako nam se dosta svidelo ovde u Sloveniji, rešili smo da preostale dane odmora potrošimo malo južnije, na moru... Montenegro, here we come

Vraćamo se do onog kružnog toka i nastavljamo uzbrdo prema Edelweissspitze koji se nalazi na 2571 mnv.To je najviša tačka ovog alpskog puta.Do gore imaju 2 tunela , par restorana i možete pazariti suvenire u krajputnim radnjicama.Ne znam dal je lepša ova severna strana prema kojom idemo ili južna odakle smo došli.Da ne uporedjujemo obe su prelepe , to je sigurno.Evo par fotki sa ove strane Evo i table za biker point Radnjica sa suvenirima, na spratu je muzej sa slikama, a na vrhu vidikovac A ovako izgleda pogled sa vrha ove zgradice Motor parkirali I idemo dole do restorana da probamo čuvene kobaje sa senfom i još čuveniji apple strudel mit vanillesoße Au rodjaci kako je prijao ovaj kolač sa vrućim prelivom... A još kad je ovakav pogled ispod vas možemo reći da je dan bio savršen Uživamo ovde ali moramo dalje.Planirali smo da posetimo i jezero Zell am see.Krećemo u spust sa još par motorista. Jezero se nalazi u pokrajini Salzburg na visini od 750 mnv.Preko leta se voze jedrenjaci, videćete na fotkama.A preko zime jezero zaledi pa se koristi za zimske sportove.Potpuno su zabranili upotrebu čamaca sa motorima, samo mogu jedrenjaci i na električni pogon čamci.Zato je i izuzetno čista voda. [/url] Ovde smo već bili svesni da će nas uhvatiti mrak negde usput sigurno ali nema veze, videli smo šta nas je zanimalo.Put prema kući ide preko malog gradića Mittersill-a prema Lienzu. Tunel koji se plaća, mislim oko 10 eura i posle njega počinje spust prema Lienzu. Nažalost nemamo vremena da posetimo zamak Ovde smo svratili na pumpu da kupim vinjetu za Austriju jer sam planirao da posle Lienza izadjemo na auto put i što pre stignemo do Mojstrane. Magarac, nisam sipao gorivo jer sam mislio da imam dovoljno i da će biti pumpi usput i da ću lako to rešiti.Ova moja navika ozbiljno počinje da me nervira ali još uvek nisam bio kažnjen za taj moj nemar Posle nekog vremena smo se uključili na auto put, meni treperi rezerva, a najbliža pumpa po navigaciji na 60 km, sranje... Morao sam da se isključim i potražim gorivo u lokalnim mestima i taman navigacija pokazuje pumpu za 10 km, mi tamo , a ono samo ostaci nekadasnje pumpe Ulazim u jedan restoran da priupitam za neku drugu pumpu i naletim na Bosanca koji mi kaže da je sledeća za 12 km ali da nije siguran da radi, wtf...jer je već 22h je. Normalno nisu dužni da rade za slučajeve ko što sam ja ...na gasnim isparenjima se dovlačimo do Villach-a i tankam preko 21 litar, nikad više otkad vozim stroma, osetih momentalno olakšanje... Kući stigosmo nešto pre ponoći ali vredelo je... Poslednja fotka od tog dana

5.Dan Nisam baš siguran ali čini mi se da je ovako nekako izgledalo putešestvije za taj dan. Ova poseta Grossglockneru se uklapala odlično sa ovom našom turom.Dobro nije nam baš usput ali nije ni predaleko.Gledao sam samo da ne bude vikend, jer znam da će da nagrnu sa svih strana na Gross.S obzirom koliko nas je kilometara čekalo nismo se nešto pretrgli sa ranijim ustajanjem Nismo ni doručkovali al je Mara smotala par sendviča na brzaka za usput.Daklem 500 i neki kilometar je danas pred nama...svaki kilometar, ma šta kilometar metar bre čistog uživanja.Radujem se ko dete, kako i ne bi ko da se svaki dan šparta alpima.... Preko Korenskog sedla iliti po švapski Wurzenpass-a ulazimo u Austriju i šibamo prema Villach-u.Otkad je probijen tunel Karavanke slabije se koristi ovaj prelaz, pa je verovatno i zbog toga kvalitet asfalta lošiji. Kad smo već stigli u Villach, da svratimo i u Louis da malo pronjuškamo po radnji.Marija me vuče i požuruje jer već kasnimo, a ja bih ostao ceo dan.Na kraju uzeh par sitnica, eto da nisam džabe svratio...al je teško ne potrošiti pare, sve nešto lepo i potrebno na policama...prosto te mami da kupiš... Evo i prvog putokaza za Gross, a priroda lepa da lepša ne može biti. Vozimo se prema mestu Heiligenblut, odakle i počinje uspon na Gross.Inače otkad je otvoren ovaj put, prošlo je do sada oko 50 miliona vozila ...motora najviše, ozbiljna lova se uzima od turista.Doduše i putevi su zaista dobri, očišćeni i bez ikakvih rupa... Stižemo do Heiligenblut-a, sa leve strane je ulazak u ovo mesto, a na desno ide uspon prema Gross-u.Odavde je sve više motorista, a sve manje automobila. Ulaz se plaća 24,50 eura, a za automobile je 10 eura skuplje.Ne sećam se da sam skoro potrošio pametnije 20 eura.Za te pare dobijate na korišćenje 50 kilometara odličnog puta sa puno krivina i serpentina, neprocenjivo.E da, da se ne bi osećali kao ovca koju su upravo ošišali dobijete i malu nalepnicu-suvenir i mapu puta Na ovom kružnom toku skrećemo levo prema čuvenom vidikovcu...Kaiser Franz Kakvo lepo odmorište, a takvih je na svakih par stotina metara, da može da se uživa u pogledu.Na ovoj klupici rešavamo i doručak mada je vreme već za ručak...dobro su došli oni sendviči...pametna odluka da se spreme i ponesu. Motori non stop cirkulišu, a nedaleko odavde je i privremeni parking.Tu se zaustavljaju automobili na par minuta da se ne bi stvarala gužva na prevojima.Naravno za motoriste to ne važi, kome možemo mi da smetamo I evo nas, stižemo na vrh.Parking za motor je obezbedjen na samom vidikovcu, a za automobile je tu garaža.Očekivao sam da neće biti gužve pošto je radan dan medjutim krcato je i stalno pristižu novi posetioci.Motora ko u priči ali bmw dominira. Glavna atrakcija glečer Pasterze koji je svake godine sve manji i manji .Ko zna šta će ostati od njega za par godiina, tako da ako planirate požurite sa obilaskom Ko hoće da se spusti do njega može pešice ili žičarom,vožnja košta 5 evrića. Ko bi rekao da se nalazimo se na 2369 mnv, ljudi se šetkaju u kratkim rukavima jer je baš toplo.Mislim da nismo mogli imati bolje i toplije vreme od ovoga.Često se desi da naleti oblak i bude kiše medjutim svo vreme putovanja je bilo savršeno. U sklopu ovog kompleksa je i restoran, muzej, prodavnica suvenira koja je dupke puna.Naravno svi hoće suvenir za sebe, pa i mi kupujemo neke sitnice pre nego što nastavimo dalje.Trgovci udaraju po ušima sa cenama, pa ko hoće nek izvoli.Ostasmo ovde sat vremena sigurno, vreme je da krenemo...e da, mrmote nismo videli... Ajmo dalje

Razlikuju se...u 407 ide jača verzija od 110ks i ona ima plivajući zamajac.U 308 se ugradjuje i ova jača i slabija varijanta ( 90ks) i taj slabiji nema pliv.zamajac...

hvala druže,nastavljamo dalje Hvala Nešo Pozdrav Tedy Za ovaj put nam rekoše naši domaćini... Za par postova eto i tebe u putopisu Eto,imaš taman vremena da napraviš plan za vožnju.Ako imaš vremena dodaj još 3 dana i to ti je onda taman za skoro sve...isprati putopis do kraja,biće i Bosna i Hercegovina...piće može uvek

Thank you :-) Stvarno je prelepo Hvala Pedja Hvala Stvarno volim svoju zemlju ali treba biti realan i reći da su daleko ispred nas.... Srbija ima pregrst prorodnih lepota ali džabe kad mi to ne znamo da iskoristimo i zato smo tu gde jesmo,nažalost...

Hvala svima na pohvalama 4.Dan Za danas smo planirali da obidjemo 2 bisera Slovenije, Bledsko i Bohinjsko jezero.To je nešto što se obično prvo obidje kad se nadjete u ovom kraju, retko ko svrati u Sloveniju, a da preskoči ovo.Nama na red dodje danas. Ruta je izgledala otprilike ovako Vidi se na mapi da nismo išli auto putem do Bleda nego starim obilaznim.Put je jednim delom makadam ali onaj dobar kvalitetni kakvi su retki kod nas, bez udarnih rupa i džombi.Vodi kroz šumu i verovatno je iz tog razloga ostavljen neasfaltiran kako bi se ne bi narušavala priroda. Ovde sustižemo grupu bajkera pa prašimo i uživamo zajedno na ovom parčetu makadama.Te sreće nisu bila ova gospoda u kabrioletima koje smo stigli i pošteno nagutali prašine , a bili su tako čisti i uparadjeni verovatno za neki fensi skup oldtajmera...jednostavno nije bio njihov dan Nismo ni primetili, a već stigli.Od Mojstrane do Bleda ima nekih 20-ak kilometara. Ako i postoji mesto kao iz bajke ja ga ovako zamišljam.Pravi alpski biser podno Julijskih alpa.Karadjordjevići su imali ovde svoju rezidenciju, kao i drug Stari....Na sred jezera se nalazi ostrvo, a na njemu crkva Svete Marije.Može se iznajmiti čamac - pletna koji će vas odvesti do tamo ali nije jeftino, čini mi se 12 eura po osobi.Ipak ću za te pare nasuti još jedan tank goriva A ima i fijaker koji vozi oko jezera, on je oko 20 eura pa ko voli neka plati.Mi smo malo šetkali i razgledali. Još jedna od poznatih brendova na Bledu je i čuvena krempita.Kakva poslastica, vrhunska...iako poreklom iz Vojvodine ovde se proslavila.Hotel Park je pravi skoro 50 godina, moramo da je probamo... Mara naišla na trag, ovde se negde prodaju Na terasi uživamo u pogledu dok čekamo naše porcije.....prava nirvana....ne ustaje nam se, a čeka nas Bohinjsko jezero. Ostalo je malo i za vrapčiće Na putu prema Bohinju Ovde smo se zaustavili jer su mi se više smučile pizze i testa...a video sam da u Merkatoru imaju lepe pečene piliće.A gde je pile, tu je i pečeni krompir, salata i svež hleb.I to sve po ceni jedne pizze, a jedeš ko čovek.Natrpasmo u kofer pa ćemo negde malo dalje da jedemo u prirodi Nema još puno do vodopada... Evo konačno i jezera, u povratku ćemo se malo duže zadržati na njemu, a sada idemo prvo do slapa Savica.Da probamo da se popenjemo do njega. Mislim o onom piletu još od kad smo ga kupili Taman što smo stigli na parking odakle ćemo krenuti u osvajanje 3427246 stepenika do čuvenog slapa rešismo da je vreme za ručak.Sedosmo na kamen i razmotasmo klopu, ma kao pružni radnici,originale Naravno da tada nismo znali da nas do gore čeka tih milion stepenika jer se ne bi pretovarili sa hranom nego bi ko gospoda u povratku ručali... Ajmo gore, ulaz je 5 eura za nas dvoje... Posle 20 minuta mukotrpnog penjanja vidite ovo Odavde idemo na Vogel, poznato skijalište.Velika gondola kreće svakih pola sata i vožnja do gore i nazad košta 13 eura.Visinska razlika koju predje gondola je skoro 1000m.Pogled puca na Bohinjsko jezero, evo par fotki. Još malo odmaramo uz jezero i krećemo preko Pokljuke kući.Inače Pokljuka je visoravan poznata po zimskim sportovima, a najviše po biatlonu.Ovde se održava svetski kup u ovom sportu.Popularna je i medju skijašima i planinarima. Stižemo taman na vreme da vidimo kako momci treniraju, doduše bez snega Spuštamo se do Bleda i istim onim makadamskim putem vraćamo se u smeštaj, osladila nam se vožnja ovuda Sutra idemo do Austrije, na jednodnevni izlet na Grossglockner...

Tek što smo krenuli na brdo ispred nas istrča jedva punoletno devojče i traži 5 eura za prolaz.To je neka taksa-ulaznica i za automobile je ista cena.Put je dosta uzak i nije nekog kvaliteta, ima i par tunela, malo je zahebano za mimoilaženje na nekim delovima.Ali zato je pogled i uživanje na nivou i kad se popneš na vrh budeš nagradjen jednim od najlepših pogleda. [/url] Gore smo izašli skroz do kraja puta i opet sreli one vespaše, ne znam više koji put Ima dosta sveta.Što kolima, što motorima....ali pošto je prilično visoko, mislim oko 2200 mnv duva vetar samo tako.Škljoc jednu, drugu, treću, dvadesetu i beži dole u toplije delove Žao mi što se ne popeh na onaj vidikovac ili šta li je već, jbg... [/url] Ovako nešto bih voleo za peMziju kad ne budem više u stanju da vozim motor...kućica na točkovima Vraćamo se do onog mosta i gas prema Bovecu.Stigosmo i do njega i pravac na ručak, a i stromče našlo neko društvo. Pošto smo napunili stomake možemo da nastavimo dalje.Kad sam gladan nisam sav svoj sad se raspoloženje dosta popravilo pa vozim sa guštom.Elem, od Boveca do mosta na Soči je put dobaaarrrr, baš dobar za vožnju.Negde na pola puta nam je i Kobarid pa smo se i tuda malo šunjali, tamo-vamo, svratili i u muzej... Put ide baš pored Soče, pa još više uživamo u vožnji.Boja reke je neverovatna, dal od sunca ili je uvek takva nemam pojma, čudna zelena boja. Most na Soči nam je cilj za danas.Kod njega se okrećemo i vraćamo kući.Imamo vremena da malo odmorimo, okvasimo nogice i sačekamo dal će se pojaviti kakav junak da skoči sa mosta Malo smo se i raskomotili zbog vrućine ali dalje od stopala nismo okvasili ništa, ladnooooo brrrrr Ovaj batica je zato pokazao kako se to radi, morao sam da sačekam da vidim dal će da izroni iz one ledare Ko što rekoh,okrećem tormo nazad do Boveca i preko Vršiča idemo do Mojstrane. I kako sad da opet ne staneš i ne šklocneš još neku, pa nikako... Nije nam se dalo da idemo skroz do izvora, mora pešice Preko Vršiča ima čini mi se oko 50 serpentina, na nekim delovima je i ona kocka-kaldrma.Negde na sredini je planinarski dom mada slabo ljudi kolko videh ali bilo je već i kasno kad smo bili tamo.Žao mi što smo propustili da vidimo Rusku kapelu podignutu u čast vojnika koji su živote izgubili prilikom gradnje ovog prevoja.Kako nisam video putokaz nije mi jasno, lepo je i jasno postavljen. U sam sumrak stižemo do smeštaja, potpuno zadovoljni današnjom vožnjicom ....sutra ćemo na Bled, Bohinj, Vogel i još ponešto....

3.dan Danas smo rešili da malo poranimo i krenemo odmah posle doručka...vreme nas je ekstra poslužilo, a ruta je otprilike ovako izgledala Izlazimo iz našeg malog mesta i krećemo prema Italiji.... Prolazimo Kranjsku Goru i čuvenu skakaonicu Planica, nema vremena za nju sada.Od nekadašnjeg graničnog prelaza sa Italijom ostale su samo kućice.Stajem da škljocnem, lepo je što nema granica, kome su uopšte potrebne.... Malo dalje je i skretanje za lago di Fuzine, 2 alpska jezera koja su dosta popularna za vikend odmore.Čuli smo da su prelepa i usmeravam stromče prema njima Sa ovim vesparošima smo se vozili skroz do Mangarta Parking je ogroman i uglavnom popunjen kamperima.Porodični ljudi koji su došli da odmore i napune baterije...parkirah i ja stromče i odosmo malo da prošetamo...sve čisto, lepo, divota... Pošto smo se našetali nastavljamo dalje prema passo del Predil.Put sa lepim krivinama i serpentinama ali malo više opterećen...ima baš dosta vozila pa i nema neke žurbe i jurnjave.I bolje ionako smo došli da uživamo pa upijamo ovo sunce ko gušteri.Stvarno dobar osećaj kad si na odmoru, bez briga i problema.Tu si samo da voziš i uživaš i upijaš i trudiš se da zapamtiš lepote pored kojih voziš...i da ih se prisetiš u zimskoj pauzi... Lago di Predil, još jedno prelepo jezerce ali ne svraćamo nego teramo dalje... Dolazimo do mosta, desno se skreće za Bovec, a levo za Mangart.Mi ćemo sada levo, a posle desno

Pozdrav komšo,dobrodošao

Hvala Andreja...svratiću obavezno dok otopli da vidiš stromče,a i ja da vidim ponovo mog žućka

Hvala druže

Nisam hteo xt verziju iz razloga što mi žbičani točkovi nisu potrebni jer ne silazim sa asfalta.Sad je taj adv fazon popularan i ti točkovi su sigurno dobri i opravdavaju kupovinu nekome ko zaista koristi motor u te svrhe.Ja stroma ne doživljavam kao motor koji je sposoban za neki off,niti me to zanima,niti želim da se furam na taj adv-wanabe fazon... Sa druge strane žbice zahtevaju periodično održavanje u smislu kontrole i dotezanja,a ja ne želim nikakvo dodatno zamaranje oko toga,kao i čiščenje i održavanje istih. Xt model ima i kljun kojem ne vidim svrhu niti mi se svidja kako to izgleda na malom stromu,nekako neprirodno skroz. Treće,motor sam hteo u beloj boji i ovo je zadnji takav kod nas i neće ih više biti jer se ne proizvodi u toj boji za 2016,a nema ih ni na lageru.Ovo je moje vidjenje i naravno svako ima drugačije....

Hvala Nešo ;-)...bio je i xt u razmatranju ali sam odlučio da uzmem običnog iz više razloga...

Hvala drugari.....strom je kupljen danas Boris je znao to već danas kada je bila obavljena kupovina ali neće da odaje druga

Hvala,nastavak večeras... Bobane,moja se ne žali na udobnost sedišta,a prešli smo dosta kilometara zajedno.Malo je motora koji imaju udobnije sedište od stroma....Verovatno je potreban period privikavanja pa kad se navikne imaćeš problem da je skineš sa motora

Kuc,kuc......jel slobodno

Na brdu iznad Ljubljane nalazi se stari grad.Datira iz 12 veka i nezaobilazna je stanica za turiste.Pošto se i mi tako osećamo šibamo do starog grada na brdu.Ima vozić koji ide na svakih pola sata ali umače nam za neki minut....pu,moramo pešaka... Na vrh se stiže uspinjačom.Karta je 4 eura po osobi,ne moram da kažem da odozgo imate odličan pogled. Svraćamo i u tc moto,čisto da vidimo šta se nudi.Ozbiljna radnja I ozbiljan lager robe, šteta što nemamo tako nešto kod nas. Do povratka u bazu nas čeka i Škofja Loka . U toku su bili neki dani krompira ili su se momci malo više nacugali Uglavnom dobismo vrećicu i varjaču, taman večeras da jedemo pire Inače za Škofja Loku sam čuo po proizvodnji rashladnih uredjaja Posle na internetu videh da je to najočuvanije srednjevekovno mesto u Sloveniji... Ovde smo pojeli prvu čuvenu krempitu… Naravno dok smo se popeli na vrh, muzej je bio zatvoren ali je zato kafić radio, hehe I tako prodje prvi dan ovog odmora…Sutra se više vozimo, a manje šetamo ….