Na semaforu uvek prvi,inace bih vozio auto.Nikad ne vozim uporedo sa autom,samo brz prolazak pored,ili vozim iza,u drugoj traci.Raskrsnicu na zeleno,prolazim kao da mi je crveno.Sviram i blicam kad god,ali onako kulturno,bez nervoznih poteza i gestikulacija.Ne mrzim ostale vozace,vec ih postujem,i shvatam da ima ovakvih i onakvih.Uvek sam malo u desno ili ulevo,da moze da me zaobidje neki zahuktali loodak.Da li ste primetili neverovatnu potrebu vozaca da turiraju kad stanete ispred njih...i to kapiram.A tek kolege koji su na svakom semaforu na startu velike nagrade GP Moto,i mooraju da vas ostave.Valjda im je veca ona stvar...bem li ga.Sve u svemu nema tu nekih zlatnih pravila,nekad vaze nekad ne.Mirna glava i mirna ruka.Preko dana sluzim se Beverlijem jer je majka za guzvu.Suzana mi je za vecernje voznjice,i za van grada.I to je to.