6. dan 8. Balkan Relly-ja 29.08. Targu Jiu - Vlasotince. 380 km. Danas nas je put vodio od Targu Žiu do VlasotincE, preko Kladova, Negotina, Zaječara, Knjaževca, Svrljiga, Niške Banje i Leskovca. Toliko naselja usput, a mi se nismo nigde zadržavali osim na pumpi da točimo gorivo. Šteta reklo bi se. Toliko toga ima na par kilometara sa svake strane puta... Međutim, postoji debeo razlog. Nema puno slika sa ovog dela putovanja. Nismo se zadržavali. Pa ću nadoknaditi tekstom. Deo puta od Targu Jiu do graničnog prelaza je prilično loš. Uz veliku koncentraciju da negde ne uletimo u veću rupu, naš drugar Zoki iz Splita se postarao da negde pri 100km/h moramo da izbegavamo i njegov bočni kofer. U brzini nije zabravio levi kofer koji se u jednom momentu otkačio i krenuo da kliza po putu. Meni se u prvi mah učinilo da vetar nosi neku veću kesu po putu. Ali mi nije bilo jasno što ostali ispred mene panično manevrišu da je ne pogode. Tek kada je prozujao pored mene, shvatio sam da je to kofer. Bio sam drugi od pozadi pa sam lako mogao da se zaustavim, a da ne ugrozim nikoga. Obezbedio sam mesto gde se NLO zaustavio i čekao da Zoki dođe po njega. On nije ni primetio da mu fali kofer dok mu ostali nisu signalizirali. GS je to. Ko kaže da mora savršeno da se balansira prtljag? Kofer se samo izgrebao po spoljnoj površini. Taman je dobio patinu. Zakačen, pokret... Gas... Neko vreme sam vozio sa Zokijem, ali sam onda dodao gas jer smo počeli ozbiljno da zaostajemo. A on je vozio sporije jer je stalno proveravao da li mu je kofer na estu. Pokazao je palac da je sve ok kada sam prolazio pored njega i ja odo... Stigao sam kolonu posle sat vremena na graničnom prelazu. Rakela se zabrinuo gde smo pa je zvao Zokija. Od momenta kada smo se razdvojili, on se čovek izgubio. Ni dan danas mi nije jasno kako, kada je trebao da ide samo pravo i da prati putokaze za granični prelaz. U svakom slučaju, ostaje zabeležena anegdota da je u tom razgovoru Rakeli rekao da se nalazi pored neke nuklearne (!) centrale i da ne zna kuda dalje. Na šta mu je Rakela rekao da se nada da nije završio u Černobilu i da je to elektrana i da samo prati putokaz. Na šta mu je Zoki odgovorio: Jesi li siguran? Ne sećam se da sam video nuklearnu (!) elektranu kada smo prolazili do Targu Jiu. Na kraju je stigao posle 10-15 min. A legenda će se pričati... Granični prelaz... Sećate se da sam hteo da napravim zez Rakeli kada smo izlazili iz Srbije da ga odvoje i detaljno pretresu dok mi ostali ne prođemo kontrolu? Sada na povratku zovem drugara graničnog policajca, ne javlja se. Propade mi fazon. Prođemo rumunsku stranu, stižemo do naše granice. Rakela je već prošao prvi, ja sam među poslednjima. Kada sam se približio kućici vidim da to moj drugar lupa pečate. Eh, šteta što nisam mogao da ga dobijem... Kada sam prišao bez skidanja kacige, samo mu pružim vizitku. On je pogleda opušteno, skloni sa strane i kaže: "Gospodine, ovo vam je isteklo još prošle godine od kada se nismo videli. Dajte mi pasoš." Odgovorim mu: "E ne dam ti pasoš! Trebaće mi još!" Puknemo od smeha, on izađe iz kućice pozove kolegu da nastavi njegov posao i izgrlimo se na opšte čuđenje svih. Kada smo se malo ispričali dok ostatak ekipe nije prošao kontrolu, pozdravim se sa njim i dovezem se do Rakele. Kažem mu: "Nisi ni svestan koliko je malo falilo da te skinu golog dok mi ostali ne prođemo!" Namestio je šeretski osmeh i odgovorio: "Eto, ja ga zovem da mi bude gost na Braču, a on mi ovako vraća!" U VlasotincE (namerno pišem sa pogrešni padež ) su nas svi sa nestrpljenjem čekali. Prvo nas je sačekao predstavnik grada na ulazu u grad, zatim smo u defileu došli do centra gde smo parkirali motore. Tamo su nas dočekali sa pogačom i solju kako dolikuje u tom delu Srbije. Zatim smo otišli do zavičajnog muzeja grada, gde nam je pokazana postavka i ispričano sve što treba znati o VlasotincE. Pa i više. Onda smo ponuđeni zakuskom i pićem. Pa posle toga pozvani na gulaš u veoma lepo uređenom restoranu. Ništa od toga nije slučajno. Dva učesnika Balkan relija su Vlasotinčani. Njima ide zasluga za to. Miško je predsednik BMW moto kluba Vlasotince, a Pop je prvi do njega. Bili smo svuda dočekani kako valja, nije da su naši, ali niko ih nije nadmašio! Naravno, na tome se nije završilo... Bojan je morao kod lokalnog majstora na sitnu intervenciju oko zatezanja lanca na svom DUcatiju. Ovo je bio izvor beskrajnog zezanja jer neki BMW-jaši koji su stalno slušali kako je DUcati najbolji, nisu mogli da dočekaju razlog da vrate. Rakela je na ovo putovanje krenuo sa oba svoja motora. Naravno, BMW-om R 1200 GS ADV i nekim čudom koje se zove Honda 750 X-ADV koji su usput vozili oni koji su želeli da ga isprobaju u sklopu promocije ovog modela. "Skuter" napravljen za po van puta. Svuda je prošao kuda i mi i nije zaostajao u oštrini vožnje. Ovde sam neopravdano napisao: "Međutim, kroz Srbiju je poklekao zbog loše procene potrošnje goriva. Naime pred Vlasotince je ostao bez goriva jer ima mnogo manju autonomiju od enduro motora sa kojima je bio u društvu. I to je bio jedini problem sa ovim "skuterom" na celom Balkan reliju." Istina je u stvari bolna za nas BMWjaše. Na putu je ostao BMW GS kao što se vidi na slici. Kako i zašto je ostao bez goriva nije mi jasno. Ali je činjenica da Honda X-ADV nije imala nikakvih problema. A meni nije palo na pamet da bi GS-u to moglo da se desi pa je mozak napravio "logičnu" konstrukciju... Smestili smo se u hotelu u blizini, malo odmorili pa opet na motore. Naravno, na redu je bila večera i žurka povodom proslave 5 godina postojanja BMW moto kluba Vlasotince. Opet su se Miško i Pop pokazali kao izuzetni domaćini. Sve je bilo kako dolikuje pravim srpskim domaćinima i pravim drugarima. Detalje koji slede nakon zvaničnog dela neću pričati. Samo ću reći da je veći deo ekipe završio na stolicama uz "tradicionalnu" srpsku muziku. Rakela prima zahvalnicu, Pop je u sredini, a Miško sa desne strane. Još ovo moram... Pomenuti Bojan je hteo da napravi fazon... Dao je neku kintu pevaču da u pauzi između dve pesme nešto kaže. Čovek se zahvalio i kada je nastala pauza obrati se skupu ovim rečima: "Zamoljen sam da vam ovo saopštim. Ne razumem se u motore, ali vi ćete već zati o čemu se radi. Dobio sam informaciju da je dukat najbolji!" Baš tako je rekao "dukat". Sekund tišine i počinje vrištanje od smeha a Bojan samo prevrnu očima. "Koliko si dao za ovo Bojane?" čulo se. "Ono "i" na kraju se doplaćuje" i slične doskočice. Nastavak večeri je protekao u odličnoj atmosferi. Bojan sa Popom i Miškom Pogledajte slike i video pa vidite šta ste propustili i da li vam je žao zbog toga ili ne.

Javi mi se na 064 82-44-000 ili na 021 67-39-777.

Video sa FB. Lagani povratak... Uskoro nastavak priče i slika...

5. dan 8. Balkan Rally-ja 28.08. Transalpina i Transfagarašan... 538 km. Da li treba pisati tekst pored ovakvih fotki? Ali ajde... Da ne bude... Krećemo tačno u 9h. To u buduće ne treba pominjati, jer do kraja relija ko nije bio spreman u 9h, taj je morao da juri da nas stigne. Miša i ja smo bili u toj situaciji par dana kasnije u Budvi. O tome ću pisati kasnije... Lagana jutarnja vožnja do pumpe, točenje goriva i... gasssss... Sve do table na kojoj je označen početak Transalpine. Tu počinje... Uživanje u lepom danu, odličnoj, oštroj i tečnoj vožnji u grupi. Točak na točak na preko 100km/h. Taj sjajan osećaj je potrajao sve do Splita, tj. kraja relija. Nakon par kilometara, dogovor je bio da se Rakela skloni sa čela kolone i da to bude znak za leteći start. Od tog momenta je svako vozio kako je hteo. Neki su hteli da jure što brže, neki smo uživali u opuštenom krivinarenju i pauzama na vidikovcima. Lalinski lagano... Kada su se neki izjurcali, a neki smo laganica stigli na mesto sastanka, ponovo smo u oštroj grupnoj vožnji stigli do table gde počinje Transfagarašan. Iako deluje da bih taj deo do Transfagarašana preskočio, nije tako. Prelepa priroda i solidni putevi učinili su taj deo možda malo manje atraktivnim u odnosu na ono što smo prošli i ono što sledi, ali to je bila taman prava mera pred Transfaragašan. Transfagarašan... Prvi deo opet u grupnoj vožnji. Do table. Od table, svako svojim tempom do poznatog odmorišta. Puštam da brži drugari i jedan Ducatista (Bojan koji se sve vreme borio sa GS-ovcima koji je motor najbolji) odjure, pa mojim tempom krećem za njima. Opet taj super osećaj, ali po nešto lošijem putu nego što je Transalpina. Nakon dva tunela izlazim iz krivine i ulećem u gustu maglu. Baš, baš gustu maglu. Toliko gustu da vozim u drugoj i pokušavam da razaznam šta se dešava ispred mene dovoljno brzo da ne opalim nekog od pozadi, ili da ne ispravim neku od oštrih krivina. (ovo je slika na mestu gde je magla dozvolila da stanem, a da me neko ne pregazi) U jednom momentu kada je magla bila toliko gusta da nisam video ni metar ispred sebe usporio sam do prve brzine i lagano vozio uz desnu ivicu puta. Stalno bacajući oko na GPS da bar vidim kada dolazi krivina. Sledećeg momenta nakon par sekundi naprezanja da vidim kroz maglu na GPS-u vidim da je ispred mene nagla krivina u desno. Zakočim, i u tom momentu na 10cm od mene projuri auto iz suprotnog pravca koji je sekao tu istu krivinu. Doduše sa 10 na sat, ali da nisam zakočio zbog slike na GPS-u, udario bi me sigurno. Stresem se, ali nastavim do sledeće krivine. Do tada sam već upalio sva svetla i uključio migavce na treptanje (Hvala čika Rajko! Dobri i pomalo prepošteni Arakis). Dovukao sam se do odmorišta gde je Rakela dežurao pored puta i usmeravao nas gde da se parkiramo jer se nije videlo NIŠTA. Pomalo razočarani što ne možemo da vidimo čuveni vidikovac i omanje jezero, odemo na klopu u obližnju šatru. Rumuni su izgleda operisani od ukusa. Roštilj koji oni prave kod nas ne bi ni keru prijao. Ali, kako kaže naš vođa u svojoj knjizi "300.000 kilometara motoavanture": "Na putu ne jedeš kada si gladan nego kada je prilika". Dok smo dobili klopu i pojeli je. Sunce je počelo stidljivo da se pomalja. Oni iskusniji su nas požurili da odemo do vidikovca jer može da se desi da se oblaci brzo raziđu, ali isto tako brzo mogu i da ponovo naiđu. Tako je i bilo. Čas sunce, čas magla. Ali dovoljno sunca za ovih par fotki... Vredelo je. Palac gore! A onda opet nailazi magla... Sa Transfagarašana smo opet u grupi krenuli nazad za Targu Žiu. Usput smo stali na par mesta za slikanje... U hotelu u Targu Žiu smo ovog puta iskusno odbili večeru u hotelu i otišli u isti kafe restoran u blizini na večeru. Malo bolje, ali za nas sa Balkana, slabašna trojčica. Nije vredelo trošiti klik... Sutra nas čeka put do Vlasotinca. Ne Valsotinaca, već Vlasotinca. To zapamtite da vas ne isprave kao mene.

Ovo su video snimci koje je Rakela objavio na Facebook-u. Ne znam da li će moći da ih otvore i oni koji nemaju FB. Na prvom snimku je zanimljiv detalj kada Rakela pita Marija koji je kapetan na "pravim" brodovima bi li znao ovo voziti. Na drugom snimku se vidi ukazivanje prve pomoći Rakeli nakon što ga je Mato zamolio da uhvati dron pri sletanju. Dron je uhvaćen, ali je stradao prst. Ivica koji ga previja ne prestaje da zbija šale od kojih smo se valjali... Na trećem snimku se vidi i dron kojim je Mato hteo da izvrši atentat na predsednika.

Da se vratimo na Balkan Rally... Ovaj deo relija sam preskočio: 1. Dan 24.08. Od Splita, preko Plitvica do posete fabrici Akrapovič. 2. Dan 25.08. Od Akrapoviča do Daruvara okolo i naokolo. 3. Dan 26.08. Od Daruvara do Zrenjanina... Pa da počnemo... 4. dan 8. Balkan Rally-ja 27.08. Zrenjanin - Targu Jiu/Žiu (Rumunija) 430 km. Groznica pred put nije stigla da me trese jer sam već bio spreman. Iz Kosjerića sam se vratio u nedelju popodne 26.08., a već sutra u 7h ujutro po priličnom pljusku sam krenuo put Zrenjanina da stignem ekipu koja je tamo noćila. Usput prestaje kiša ali je i dalje sve mokro. Ne volem kišu... Zatičem ih u dobrom raspoloženju na doručku. Pozdravljam se sa svima. Rakela se raduje što me vidi, razmenjujemo par reči i puštam ga da pokrene ekipu za polazak. Moram da pomenem da su u toj ekipi i moji drugari i legende Miša Hromčik iz Zrenjanina, kao i pozitivni loodak Mato Kovačević. Ko ne zna ko su ta dvojica neka malo googla. Tačno u 9 ujutro kolona od 20-ak motora je spremna za nastavak relija. Rakela kreće, a za njim i ostali. Svi kao jedan. Cilj je Targu Žiu u Rumuniji. Ide se preko Vršca, Bele Crkve, skele za Ram, Đerdapskom klisurom, Drobeta-Turnu Severin, Targu Žiu. Usput svraćamo u Belu Crkvu kod drugara u MK BIKERS koji su nas dočekali sa kafom i pićem. Neko je primetio da Mato nije sa nama. A bio je tu do semafora u Beloj Crkvi. Nailazi patrola policije i gleda šta se dešava jer je gomila motora parkirana pored puta. Ja prilazim i pitam da li su usput videli nekog izgubljenog Bosanca na Hondi X-Adv. Kažu da nisu. ali da će ga poslati ako ga sretnu. Sedam na motor da potražim Matu. Iako znam da Mato deluje izgubljen, ali se on svakako nije izgubio. Pravim par krugova po bočnim ulicama i posle 10-ak minuta ga srećem kako dolazi iz pravca njiva. Kaže, bio malo da testira X-ADV. Rakela primećuje da mu fali tablica i počinje blaga panika. Mato ne briga... Hrabro se vratio istim putem i negde u nekoj njivi kojom je prolazi nalazi tablicu. Olakšanje... Treba preći sve te granice bez tablice... Krećemo dalje na skelu za Ram. Prate nas i članovi MK BIKERS do tamo. Čekamo skelu i zezamo se. Ivica Matešić je sam sebe zadužio da se pobrine za dobro raspoleženje. Boli nas stomak od njegovih provala. Uglavnom zeza svog predsednika Rakelu. Na skeli pratimo Matu kako vešto upravlja svojim dronom i snima. Zezam ga da u ovom kraju ima puno lovaca i da sklanja spravu ako neće da je vadi iz Dunava izrešetanu. Pravim prvu grešku. Očekujući da ćemo se svi iskrcati pa onda spremiti za dalje, samo nabajucem kacigu i nisam se ni zakopčao. Međutim, kako smo sišli sa skele, tako Rakela udari po gasu i ostatak ekipe za njim. Jedno vreme vozim tako raskopčan i bez rukavica, ali kada sam shvatio da nema zaustavljanja... Pokazujem da nastave i da ću ih stići. I stigao sam ih tek na pumpi u Velikom Gradištu. Simboličnog naziva - Balkan Petrol. Nastavljamo Đerdapskom klisurom, a vreme se poboljšava. Napokon izlazi sunce i raspoloženje se popravlja. Tempo raste i zatičem sebe kako razmišljam da se ne sećam da sam bio u tolikoj grupi koja tako oštro vozi a da se nije osula. Uživancija... Stižemo na granični prelaz. Zovem drugara koji tu radi i kujem plan da Rakelu odvoje sa strane i dobro ga pretresu. Međutim, on nije trenutno na prelazu pa mu kažem: Nema veze, drugi put. I tu puknemo od smeha obojica. Rakeli nisam ništa rekao. Za sada. Nakon graničnog prelaza dan se skroz prolepšao i uživamo u blagim krivinama kroz Rumuniju. U Targu Žiu stižemo lagano. A Mato kao po običaju, samo mahnu i produži. Imam neka posla reče... Videli smo ga dva dana kasnije. Hotel je uredan, ali nema internet. Osim ako se računa lobi gde radi tako da nisam mogao ništa osim Viber poruka i majlova da primim i pošaljem. Sobe uredne, ali razočaranje je i večera. Neukusno. Verujem da meni i recepte nisu menjali još od Čaušeskuovog vremena. Umesto odmora odlazimo u obližnji kafe/restoran i tu naručujemo dodatak večeri i zezamo se do duboko u noć. Sutra je na redu Transalpina i Transfagarašan. U jednom cugu i jednom danu. Nastaviću...

Zvoni mi telefon. Vidim poziv od Rakele. Duško i on su mi omiljeni "Spliće". I pre nego što sam se javio razvlači mi se osmeh od uveta do uveta. Kaže da organizuje Balkan Rally i da bi voleo da i ja vozim sa njima. Naravno da mi je drago, ali rok je relativno kratak za odluku, a obaveza ima dosta. Međutim, period se poklapa sa jenjavanjem sezone i posao neće trpeti koliko bi u punoj sezoni vožnje... Malo sam vrdao, pravdajući se obavezama, ali usledio je argument kojem nisam mogao da odolim. Pozvao me je da nakon relija, koji se završava u Splitu, budem njegov gost na ostrvu Brač. E tu sam poklekao. Ukratko plan je sledeći: 24.08. - 02.09.2018. 10 dana, 5.000 km, 9 zemalja. Vrlo malo po autoputu - samo ako mora. Hmmm... prilično napeto za moj stil vožnje. Sada sam se našao u dilemi. U istom periodu 24.-26.08.2018. je i druženje kod Kepe u Kosjeriću. Čuvena Kotlina. Iako ne vozim tu vrstu offroad-a sa mojim autobusom, volim da pratim njihove vožnje i da maštam da im "pokažem" i "dokažem" da i ja i moj BMW R 1150 GS možemo više nego što oni misle. Ove godine sam se baš naoštrio da spremim motor za to i da krenem pa šta bude i dokle stignem. Ali, zbog Balkan Rally-ja i rizika da ne ukarabasim motor (vrlo realna opcija) pred reli, odustao sam od toga. Na njihovo opšte zadovoljstvo i sprdnju... Ali ćeraćemo se još. Kompromis je sledeći: Ipak idem na druženje u Kosjerić, a Balkan Rally-ju se pridružujem od Zrenjanina 27.08. Bolje nije moglo biti! U Kosjeriću je bilo kako je moralo biti - super fantastično. Kepo tradicionalno izvanredan domaćin. Društvo na (svom) nivou. Nastavak uskoro...

Vidimo se...

Zubato, ali sunce...

Samo da pitam... Ostrvica 2018.?

Koja je cena za proširenje ćopave? Ja imam neki tehnički crtež za water jet. Napravio sam pred Balkan Rally, ali nisam još stigao da montiram.

Ja sam sebi i Draganu uzeo ove Vicma koje imam i u prodaji: 880 Din/kom. Montiraću u zimskoj pauzi...

Ako se ne snađete, pozovi Nikolu ključara 064 183-88-70. Od naše je fele. Vozi KLE-a. Odličan je sa svim mehanizmima i bravama. On i brat drže dve ključarske radnje u NS. Jedna je u Kralja Petra na ćošku kod SUP-a, druga u Novosadskog sajma.

Pozdrav, Prodajem, ali je cena veća nego u Louis-u. vSystem je 19.900 Din.

Tako sam i ja za F650 svojevremno prednje kočiono crevo platio da mi se napravi nekih 20 EUR, a original je bio nekih 9-10 EUR. Jedino što sam morao da čekam 3 nedelje da stigne. Zato sam morao da pravim da ne čekam.

Extra!

Drugari, da li je neko naleteo na nešto novo po ovom pitanju?

Slučajno naletim na ovu temu. Pre pola sata sam pričao sa drugarom koji u sredu kreće kamperom za Grčku na mesec dana sa porodicom. Svuda divlje kampovanje... Kaže dođu na plažu, okupaju se, ako im se ne svidi idu dalje. Ako im je ok, ostanu da noće na njoj. Ako im se baš dopadne budu 2-3 dana pa dalje. I tako mesec dana. Dešavalo im se da dođe policija i kaže da nije dozvoljeno na tom mestu. Izvine se, pokupe se i na sledeću plažu.

Pozdrav Bane, Cene su: 90/90-21 Mitas E-13 54R TT 6.730 Din. 140/80-18 Mitas E-12 70T TT 10.850 Din. Ako nekom treba, moram da ih poručim. Za Sevea su stigle za nekih 10-ak dana, ali ne mogu da garantujem taj rok isporuke.

Evo da prenesem najnovije informacije kako Kopljaš javlja: Momcic je dobro. Operisali su mu rame i nadlakticu i ubacili neku šipku. Mrda prsticima tako da je sto se tice nerava valjda sve ok. Sredili su i palac na dr. ruci. Dr kaze da su uradili sve sto su mogli i da je sada najbitnije da isprate sve neuroloski tako da ne znam kad ce napolje. Posete dozvoljene ali u malim grupama jer ih je puno u sobi tako da ako ce neko od vas da ide nek bude 2-3 ljudi.

Johann se izvinjava za frizuru. Od gipsa ne može da namesti šnale. Danas smo bili u poseti. Biće to dobro.

Izvinjavam se zbog toga. Izgleda da imamo drugačije definicije zavlačenja. PS Markone 25.05.2018.: Treba da nam stigne nova tura u toku sledeće nedelje. Ako nije kasno, javiću tada čim stigne. Markone 09.06.2018.: Pozdrav, napokon je stigla kapaljka za Scottoiler, ako ti je još uvek aktuelno. Ne kažem da mi se ne dešava da zaboravim nešto, ali ovaj put nisam kriv. Nit je 20 dana, nit sam pominjao sutradan. Jeste kasnilo, ali to se dešava jer ne zavisi od mene. Izvinjavam se još jednom.

Sad tek video... Malo grubo rečeno?

Šta bi bilo kad bi bilo... U nekoj drugoj temi smo rezimirali da bi idealan GPS za moto svet bio Garmin hardver sa Android sistemom novije generacije pa da svako turi (da prostite) šta mu prija.

Snimio sam ovaj tvoj tekst kao templejt za sve buduće rasprave na istu temu koje se vrte u krug. Godinama nisam uspeo da ono što pišem sročim u tako malo teksta, a da se sve kaže na tu temu.