Na lepom plavom Dunavu...

[lalajko 1908 Napisano April 28, 2008]

Nekoliko dana pred polazak sam davio svoje okruzenje ovim putem. Komsije, poznanici i kolege, naucili li su sve o trasi niz Dunav. Naucili su da se sastoji od dve klisure, Golubacke i Djerdapske, naucili su da je ovaj putni pravac medju tri najatraktivnija u Evropi za motocikle i bicikliste. A naucili su i da me konacno ignorisu cim pomenem Dunav. Planirao sam da krenem odmah posle posla pa da prenocim u satoru na Srebrnom jezeru, ali me je lose vreme omelo u tome. Polazak sam pomerio za jedan dan, s tim da sam bio spreman da krenem pa makar i sekire padale sa neba. Na srecu, to se nije dogodilo. Afrika je spemna i natovarena svim potrebnim i nepotrebnim prtljagom, rezervoar pun do vrha, novi filter za vazduh. Noc pred polazak se naravno ne moze prospavati i proveo sam je gledajuci u plafon i iscekujuci morning call sa mog telefona. Konacno, i to se dogodilo i posle dobre jutarnje kafe Afrika je zadovoljno zabrundala.

 

 

U planu je bilo ovo:

 

 

Krenuo sam uobicajenom trasom, preko Arandjelovca do Mladenovca. Putem mi pada na pamet ideja da ne izlazim na autoput vec da lokalnim puticima stignem do Pozarevca. U samom Mladenovcu svracam do ordinacije jednog naseg clana, ali Veliki petak je i on ne radi.

 

 

Ispostavilo se da put za Selevac prolazi pored Rajine kuce pa svracam da se javim i da predahnem. Raja mi tom prilikom poklanja delove potrebne da pricvrstim antivibracione tegove na krajeve volana. Hvala Rajo! Od Mladenovca pocinje deo puta kojim nisam nikad ranije vozio. Asfalt odlican, krivine blage, sumadijska brda zacinjena mirisom kasno procvetalog jorgovana i rano procvetalog bagrema. Motor tezak od goriva i prtljaga zadovoljno prede sa novim filterom vazduha, prosto neverovatno kolika razlika je u pitanju! Povremeno stajem da se nauzivam u pogledu ili da fotografisem kako neki od osnivaca prosiruju delatnost.

 

 

Sa jednog brda put se naglo spusta i izlazi se na autoput, ali prelaza preko nigde... Krecem uzvodno, ka Beogradu i posle par kilometara konacno prelazak na pozarevacku stranu. Dalje me sirok put vodi u obilazak oko grada koji ostaje sa mooje desne strane. Neposredno iza Pozarevca neverovatno dug pravac me vodi do Mailovca.

 

 

Tu svracam u posetu jos jednom nasem clanu, ali on nije kuci, ali opravdano jer su pripreme za pocetak skupa u jeku. Slikam se u njegovom dvoristu i polazim dalje.

 

 

Obzirom da je Veliki petak, resio sam da kupim sardine i crni luk pa da na nekom lepom mestascu pored puta rucam. Sardina i lepinje sam lako nasao, ali luka nigde. Pocev od Mailovca, pa na dalje stao sam u svaku prodavnicu pored puta. Nigde ni traga od crnog luka. Vec sam poceo da zamisljam kakav bi posao ovde mogao da se napravi prodajom tog artikla!! U glavi mi se vrzma ime "Onion Trade International" i velika kuca sa ogromnom ogradom. Eh, da... ovde su skoro sve kuce takve. I dalje sam u potrazi za lukom.

 

 

U nekom malom mestu stajem izgleda ispred lokalnog predstavnistva jedne politicke stranke ciji kandidat se tuzno osmehuje sa izlepljenih plakata, nudeci srecnu buducnost i vise posla. "Ponudi i crni luk" mislim se ja... Konacno ispred samog Velikog gradista lep trzni centar... Sa nevericom konstatujem da imaju luk i kamen mi pada sa srca. Pored samog supermarketa menjacnica, verujem da je luk na listi: 1kg=0,4967e na dan prolaska. Evro i crni luk jacaju u odnosu na dolar.

 

 

Vracam se nekoliko stotina metara nazad i pored saobracajne patrole koja testira Fuma Laser prolazim ka Srebrnom jezeru. Ulazak u sam kompleks je spektakularan, prelepe vile i travnjaci kao na Beverli Hilsu.

 

 

Stizem do samog hotela i resim da se provozam par kilometara duz jezera.

 

 

Sezona jos nije pocela, naravno, ali sam ja ipak pomalo razocaran. Mnogo sitnih privatnih objekata je pored vode, trecina lepih, dve trecine nevidjeno ruznih. Mnogi zagradjuju put do obale bodljikavom zicom, ne znam zasto. Sama obala puna papirica i prilicno neuredjena. Kazem, sezona nije pocela, verujem i nadam se da ce ovo biti sredjeno do pocetka, a to je za koji dan. Vec za 1-vi maj ovo bi moralo da blista. Vise detalja na http://www.srebrnojezero.com/ 

 

Nezadovoljan onim sto sam video, ali sa crnim lukom u koferu napustam Srebrno jezero i neposredni iza Velikog Gradista izlazim opet na cudovisno veliki pravac. Pitam se kako je ovde voziti bicikl, kad se pri voznji motora cini da stojim u mestu.

 

 

 

[lalajko 1908 Napisano April 28, 2008]

Dunav jos nisam video, ali znam da se sad udaljavam od njega. Put se penje na brdo i pocinjem da iscekujem onaj prvi trenutak kada cu konacno videti vodenu povrsinu. Nekoliko kilometara dalje, u Ponikvama se konacno to i dogadja.

 

 

Pogled puca na kilometrima sirok Dunav, koji ovde izgleda zaista kao more, to nikako nije fraza. Daleko napred, nazire se Golubac i ulaz u istoimenu klisuru. Iz daljine gledano deluje strasno, kao ona klisura sa ogromnim figurama iz "Gospodara prstena".

 

 

Stizem u centar Golupca i lagano krstarim gradom. Lepo uredjen kej uz Dunav me privlaci, parkiram motor u blizini i odlazim da se prosetam. Na samoj obali se nalazi hotel cija terasa izlazi na vodu. Ambijent je kao na moru, cak i voda slicno mirise.

 

 

Penzioneri se lagodno setkaju a pecarosi razmenjuju iskustva sa pojedinih lovnih mesta. Ja odlucujem da ovde nije zgodno mesto da otvaram sardine i da izazivam sudbinu pokazaujuci nekoliko glavica crnog luka. Na izlazu iz Golupca sa desne strane puta lepa cesma sa hladnom vodom. Mislim da se i Milance sstruja ovde slikao, pa zasto ne bih i ja?

 

Par sledecih kilometara je karakteristicno po tome sto se stene nadvijaju nad put sto zaista izgleda opasno. Postoji i tabla koja upozorava na odrone, nije mi sve jedno ali se uzdam u srecu.

 

 

Odmah zatim stizem na Golubacku tvrdjavu, verovatno najslikaniji deo Dunavske magistrale, pa ja tu necu puno gubiti vreme. Dovoljno je reci da se tvrdjava prvi put pominje 1335 godine, da ima devet kula visine oko 25 metara i da je cesto menjala gospodare. Vise o Golupcu na http://golubacki.grad.googlepages.com/golubac

 

 

Nastavljam voznju odlicnim asfaltom. Put ide tik uz Dunav pa se negde cin da malo nedostaje da se izlije na asfalt.

 

 

 

Duva solidan vetar koji na vodi pravi prilicno velike talase. Dunav je tog dana bio prilicno mutan pa je ona uzburkana prljava voda delovala bas opasno. Struje su na ulazu u klisuru jake, cesto iz vode izbijaju zapenusani kljucevi, a ja zamisljam kako bi bilo da ovo moram da preplivam. Put je jako prijatan, blage krivine i odlican asfalt cine voznju interesantnom i brzo odmicem. Ipak, oci drzim sirom otvorene jer trazim jedno mesto za koje nisam bio siguran kako je obelezeno, a to je kamp Toma. Srecom, malo iza Brnjice, primecujem table koje me skrecu levo sa puta. R-ovi bi se ovde bunili jer je prvih desetak metara makadam bas izrovano, ali mi sa enduro motorima to i ne primecujemo U preostaloh 300 metara do kampa sam uspeo da zalutam i da udjem u uzak putic pun vode iz kog sam se jedva iskobeljao nazad.

 

 

Kamp je na samoj obali, na divnom mestu. Glavna struja Dunava ide drugom obalom te je ovde voda mirna i prijatna za kupanje. Jos nisam izbacio copak, a vec se pojavio gazdin sin, jako ljubazan momak, kao i njegov otac koji nam se kasnije prikljucio. Kamp se trenutno generalno sprema za pocetak sezone i vec za 1-vi maj treba da primi prve goste u punom sjaju. Dan na zalost nije bio bas dobar za slikanje jer je dosta oblacno, ali sam pokusao da napravim par snimaka koji bi vam docarali lepotu ovog mesta. Kamp raspolaze izvesnim brojem novih drvenih kucica sa po tri kreveta, sve je cisto i uredno. Cena prenocista je izuzetno povoljna i iznosi 300 dinara po osobi. Mene bi za te pare mrzelo da dizem sator.

 

 

Kad pomenuh sator, mesta za njih ima dosta iza kucica, postoje slavine sa vodom i prikljucci za struju. Cena je 80 dinara po satoru, bez obzira koliko je lica unutra. U neposrednoj blizini cu besprekorno sredjena kupatila sa toplom vodom  i WC-om.

 

 

Mali restoran ima veliku terasu sa stolovima i klupama iznad same vode. Tu mozete rucati za smesne pare: kompletan rucak, glavno jelo sa salatom i hlebom kosta 160 dinara, a mozete sipati koliko hocete puta, to mi je gazda napomenuo. Ako se najavite mogu vam se pripremiti i jela koje volite.

 

 

Dvadesetak metara odatle se nalaze tereni za odbojku na pesku i malo kosarkasko igraliste. Mozete iznajmiti veliki camac i vozikati se Dunavom, pod uslovom da vam trosak od 100 dinara za ceo dan nije preveliki. Da ponovim: 100 dinara za ceo dan. Plaze su slicne onima na moru i mora se otici bar sto metara od obale da se dodje do dubine od 1.5 metara.

 

 

Tu je i treci gazda, Kokan koji radosno gazi po daskama koje su premazane sadolinom pre nekoliko minuta. Ali on i sadolin su slicne boje, pa se mnogo ne primecuje.

 

 

 

[lalajko 1908 Napisano April 28, 2008]

Nastavljam put. Ulazim u deo pun tunela. Ovde budite oprezni, postoji nekoliko tunela sa duzinom od preko 200 metara. Nisu osvetljeni i ulazak sa jakog svetla u potpuni mrak je prilicno neprijatan a dolazi i do lake dezorijentacije. Asfalt je dobar i kroz tunee, pa bar oko toga nema brige.

 

 

I dalje sam u potrazi za mestom gde bih u miru otvorio sardine, ali od puta nigde ne mogu da se odmaknem a ne jede mi se pored samog asfalte. Ipak, imao sam srece, jer uskoro na nailazim na muzej Lepenski vir.

 

Odvajam se strmim asfaltnim putem i spustam nekoliko stotina metara nize ka Dunavu. Lokacija je za moju namenu sjajna. Uredno pokoseni travnjaci, na zgodnim mestima postavljeni teski stolovi sa klupama, cesma sa vodom. Prelepe stare kucice su nekada bile na danas potopljenim livadama. Kamen po kamen su rasklopljene, prenete ovde i postavljene u novom sjaju.

 

 

Dalje nema, vadim sardine i naravno, crni luk, pa smo nas troje imali pravu gozbu. Troje kazem, a ne trojica, jer je osoba u braon kaputicu dama. Inace, nisam jedini koji je dosao na slicnu ideju, okolo ima nekoliko bracnih parova koji su u plasticnim kutijama doneli posan pasulj i napravili pravu gozbu. A neko jede samo sardine... Zato sam luka imao vise od njih.

 

 

Dalji put ka Donjem Milanovcu je san svakog bajkera. Divan asfalt kao podloga, kroz blage krivine i takodje blage uspone i nizbrdice. Dunav na mnogo mesta zalazi medju brda te ima i dosta mostova. Vrat me je zaboleo od okretanja levo-desno jer su vidici sjajni na sve strane, da ne govorim o tome koliko puta sam stao da slikam. Sve ovo ce biti hrana za dusu kad dodje sledeca zima.

 

Donji Milanovac. Prosto sam se nabio u njega, nisam ga ocekivao. Brzim manevrom stajem na parking sa leve strane i snimam panoramu.

 

 

Krecem i posle pedeset metara je benzinska pumpa sa koje masu Zoran Ribolovac i Vlada. Stajem kod njih da se ispricamo i dogovorimo za dalje. Mnogo je tema za razgovor, trojica nas je, a Ribolovca nisam video od Resave proslog leta.

 

 

Ipak, mora se dalje jer nas ceka pozamasno parce puta. Od ove tacke pocinje Djerdapska klisura, a ja dalje ne putujem sam.

 

 

Ova deonica pocinje obilaskom zaliva koji je napravila Porecka reka ulivajuci se u Dunav. Zakleo bih se da sam ovako nesto vec video negde na moru, ali ne mogu da se setim gde. Okolina Dubrovnika mozda, takav je neki smek ovog mesta. Nasipom prelazimo na drugu stranu zaliva i vracamo se skoro na pocetak. Put pored Dunava je vecinom potpuno prav, s'tim sto je sa desne stane stena a sa leve sam Dunav.

 

 

Zahvaljujuci tim pravcima napredujemo dosta brzo, jakim tempom. Po neki tunel nas ne ometa u tome. Pametni ljudi su se dosetili i na pojedinim prosirenjima prema Dunavu napravili male drvene letnjkovce koji su idealna mesta za odmor. Na jednom od takvih mesta stajemo na pauzu za kafu, jer ja medju prtljagom uvek imam i opremu za kuvanje tog napitka. Zoran dodaje kocke secera i dve soljice! Tek sad imamo malo vise vremena da pretresemo skorasnje dogadjaje i pregledamo jedan drugom motore.

 

 

Put pocinje lagano da se penje i vijuga pored Dunava kroz brojne tunele.

 

 

[lalajko 1908 Napisano April 28, 2008]

Na jednom mestu Zoran pokazuje na znak za nekakvu Hajducku vodenicu.

 

 

I ako smo prosli skretanje za par stotina metara, vracamo se i odvajamo dole, ka Dunavu. Put pocinje jako sumnjivo. Uski kolotrazi oiviceni visokom travom govore da tu skoro nije niko prolazio. Sto metara dalje takva serpentina da Afrika jedva zavija u krivinu. Ovog puta, ponor je sa desne strane i put se sve strmije spusta. Podloga se lagano menja u nepovoljnom smeru, jer kamen zamenjuje zemlja, zemlju pokriva lisce, a lisce postaje vlazno. Usli smo u gustu sumu, i na sledecoj serpentini na kojoj sam ja produzio pravo umesto desno gde je trebalo, zakljucujemo da ovo nije za nas.

 

 

Sledi smejanje i mukotrpno okretanje motora na strmom klizavom putu. Vlada i ja popreko gledamo Ribolovca a mene sve ovo podseca na Najziljevu ekspediciju na Frusku goru, slican je ambijent izuzev sto je ovde dan. Konacno, okrenusmo 700kg gvozdja i uzjahasmo zverove, pa gas uz brdo. Motori se mako ritaju, levo je hm... provalija, ali srecno stizemo do vrha, umorni i mokri od znoja. Ribolovac, revansiracu se za ovo! Mojoj sreci kraja nije bilo kad smo se docepali asfalta. Vlada nas je na zalost morao napustiti i vratio se za Negotin preko Donjeg Milanovca, tako da put prema Kladovu nastavljamo Zoran i ja.

 

Konacno napolju...

 

 

A put na dalje je najlepsa deonica cele trase. Vec je visoko iznad Dunava a sunce koje se sve vise blizi horizontu se ogleda na mirnoj povrsini vode. Ulazimo na deo koji se zove Golo Brdo i penje se na 277 metara iznad mora, a podosta i iznad Dunava. Neko vreme se vozimo kroz skoro planinske predele. Na ovom delu trase obratiti paznju pri povratku, znaci u smeru kad se vozi pored samog zida od stenja. Ima dosta odrona i mnogo koji kamen stoji na asfaltu. Upravo se izvode radovi koji ovo treba da sprece u buduce.

 

 

Brzi spust sa Golog brda nas vodi ka Tekiji. Skoro celo mesto je jedna prava deonica puta, koju smo savladali za tili cas. Ovde treba paziti jer ima mnogo pesaka i zivotinja, a deonica je zaista brza. Mesto je na samoj obali Dunava, ima par pristojnih plaza i mnogo mesta za pecanje. Vise o Tekiji na http://www.tekija.net/

 

I dalje prav put nas odvodi do hidrocentrale Djerdap. Kao sto znate, ovde se slikanje zabranjeno, pa pored silnih policijskih patrola nisam hteo da reskiram. Nedugo iza centrale, opet kao strela pravim putem stizemo u Kladovo. Grad od 32000 stanovnika, poznat po cestim vetrovima docekao nas je okupan blagim popodnevnim suncem. I ako postoji uredna obilaznica, usli smo u centar grada jer sam zeleo da osetim atmosferu mesta. Lepo uredjen korzo izlazi skoro do same obale. Pun je kafica i restorana poznatih po kavijaru, kao i specijalitetima od jesetre i morune. Mnogo mladog sveta se seta okolo, sto uznemiruje Ribolovca i mene

 

 

Dve stotine osamdeset kilometara, ne racunajuci onaj Ribolovcev off-road su me podsetili da treba sipati gorivo. Mobilova pumpa na izlasku iz Kladova prema Negotinu ima odlican beznin i preporucujem je, kao sto je Ribolovac preporucio meni. Sipano 14 litara bezolovnog, sto cini potrosnju od okruglo 5 litara na 100km puta, i to jakim tempom.

 

Opet se na kratko odvajamo od Dunava, da bi se u Milutinovcu nanovo spojili sa putem koji prati liniju reke. Brzom deonicom preko Velesnice i neobicno sirokim putem sa novim asfaltom stizemo u Brzu palanku. Mesto bi trebalo u stvari da se zove Nova Brza palanka jer je stara izgradnjom hidrocentrale Djerdap 2 ostala na dnu jezera. Spomenici od velike vaznosti su sacuvani, a delovi stare Palanke se jos uvek mogu videti pod vodom. Samu obalu cini izuzetno lep kamp sa strujom, vodom, WC-om. Preko puta kampa je lep restoran sa velikim tremom, a tu je i Posta i brojne prodavnice. Plaza je uredjena i dobra za kupanje, jer je glavna struja Dunava i plovni put, dalje ka sredini reke. Ima mnogo sjajnih mesta za pecanje, a mesto deluje jako uredno i romanticno. Kazu da se po lepom vremenu odavde mogu videti snegom pokriveni vrhovi Karpata. Zadivljeno sam posmatrao kako remorkeri guraju ogromne barze. Kroz mirno vece brod se cuje jos dok je kilometar uzvodno. U prvom trenutku se cini da ce udariti u obale Brze palanke, ali onda lagano savija u levo i prolazi pored nas. Vidim posadu kako se lenjo setka po brodu koji ujednacenim ritmom brekce nizvodno. Zvuk rada motora se niz vodu prenosio jos dugo posto se brod izgubio iza krivine. Kao na moru, nekoliko minuta kasnije stizu talasi koji zapljuskuju stenovitu obalu.

 

 

Ribolovac me pozuruje da krenemo ka vidikovcu iznad hidrcentrale Djerdap 2. Stizemo tamo predvece i zadivljen posmatram branu koja je vec jarko osvetljena. Sam Vidikovac je napravljen oko okrugle zgradice koja je nekadasnja reprezentativna sala za sastanke. Celo mesto je okruzeno lepim parkom. Zatim me Zoran vodi nizbrdo ka samom Dunavu, i dolazimo do mesta na kojem moram obavezno da kamujem ovog leta. Ovako ja zamisljam Havaje! Prelepa mala pescana plaza na krivini reke. Nekoliko vrbi pravilno razbacanih po plazi. Vrbe su visoke malo preko 2 metra i savrseno okrugle, lisce se spusta skoro do zemlje. Ispod vrbe se moze postaviti sator, a da se skoro ne vidi. U blizini voda i struja, tusevi i WC. Voda mirna, jezerska, okolo mir i tisina. Da skratim, idealno, ali suvise mracno za slikanje.

 

Nesto kasnije sedamo na motore i prevaljujemo poslednju deonicu za danas. Sunce je vec zaslo kad smo usli u Negotin. Provlacimo se uskim ulicicama koje Zoran poznaje kao da je tu odrastao Posto je jos uvek Veliki petak i posti se, u lokalnom supemarketu kupujemo skarpinu za rostilj.

 

Zoranova kuca je na periferiji, u mirnom dalu Negotina na izlasku ka Kladovu i Zajecaru. Lepo uredno dvoriste, perfektno opremljen servis za auto elektriku. Sve to ne bi vredelo da Zoran nije izuzetan strucnjak za tu oblast. Parkiramo motore ispred kuce i presvlacimo se. Dok ja pripremam drvca za potpalu, Zoran iznosi rostilj. Rostilj me odusevio jednostavnom konstrukcijom i pratecim alatom. Vidi se da su se ljudi ispraksovali i u toj oblasti Culi ste za cuveno Ribolovcevo crno vino?? E pa, moja je bila cela flasa! Skarpina je vec bila posoljena kad nestaje struje. Zoran se nervira, iskljucujemo sve potrosace, ali ne vredi, FID sklopka odbija da se ukljuci. Posle mnogo poziva stize covek iz ED i sa kapije pita gde je bojler. Sece zice koje ga napajaju i stvar je na moju nevericu sredjena za pola minuta. Skarpina je vec pri kraju, a i ja sa njom, umor me stize... Odnosimo veceru za sto gde nalazimo predjelo koje je Zoranova supruga ostavila za nas... ruska salata, kobasica, sir, jaja, ljute paprike i neizostavni crni luk... Pa samo ovo je bilo dovoljno!! Posto je ponoc davno prosla i ne mora dalje da se posti, uzivali smo. Ne mogu da opisem koliko sam bio umoran. Malo je reci umoran. Otisao sam, pobegao sam u sobu namenjenu za mene. U glavi mi se sumanuto, velikom brzinom smenjuju slike sa Dunava, crni luk i FID sklopka. Mislim da sam u prvom dodiru sa krevetom... nestao.

 

[lalajko 1908 Napisano April 28, 2008]

Budim se... ruka mi je utrnula, verovatno se nisam ni pomerio od kako sam legao. Deset je sati, nikakvi zvuci se ne cuju u kuci. Oblacim se i silazim do servisa. Tu je i Zoranov otac, zajedno rade na par automobila, pretezno gastarbajterskih. Kafa me ceka na stolu. Zoran u prolazu od jednog auta ka drugom kaze da mi je zamenio sijalice kratkog i pozicionog svetla na Africi. Cak mi je spakovao i rezervnu da ponesem jer su te sijalice retke. Ne znam sta da kazem.

 

 

Potom mi objasnjava da cemo danas otici da vidimo selo Rajac i Rajacke pimnice u okolini Negotina. Spremamo se i krecemo. Kroz sam Negotin nas prati jak pljusak, sto je dobra prilika da se proveri i moja i Zoranova oprema. Test nije dugo trajao je vec na izlasku iz grada kisa prestaje. Ulazimo u pust predeo vecinom nastanjen brojnim vinogradima i ponekom bastom sa obaveznim crnim lukom. Tamni oblaci su jos uvek u blizini i ako nas obasjava sunce. Preteci cekaju da se opustimo i da nas zaskoce kad se najmanje nadamo.

 

 

Sem vinograda i basti naidjemo i na neki pcelinjak. Na njima jos uvek vidim pretezno kosnice poloske koje su danas retkost.

 

 

Stizemo u selo Rogljevo. Stajem na sred puta da osmotrim putokaze.

 

 

Posto ima mnogo vinograda, logicno je da se negde proizvedeno vino cuva. U tu svrhu se zidaju podrumi od kamena i u njima drze burad sposobna da prihvate nekoliko tona vina. Interesantno mi je da u Rogljevu kazu pivnice, a u Rajcu pimnice. Ni Zoran ne zna zasto je to tako. Vina iz ovog kraja su na daleko cuvena, ne samo na nasem forumu. Prica se da je tokom osamnaestog veka neka bolest (filoksera cini mi se) zahvatila vinograde u Francuskoj te su morali da uvezu vece kolicine vina dok im se vinogradi ne zalece. Trazili su vina iskljucivo iz ovoh krajeva. Tada je u Negotinskoj krajini proizvodnja vina postala dobar biznis i u tom periodu su napravljene mnoge zgrade u pimnicama ili pivnicama

 

Toliko o vinskoj istoriji, a sad da se vratimo raskrsnici. U neposerednoj blizini je rogljevska polunapustena crkva. Kazem polunapustena jer nema duhovnika, vec on dolazi po potrebi. Sama crkva opsluzuje okolna sela Smednica, Rajac i Rogljevo. U dvoristvu crkve se nalazi interesantan spomenik junacima poginulim u I svetskom ratu.

 

 

Crkveni zvonik i neki detalji:

 

 

Posto duhovnici rade duhovni posao a ne fizicki, korov je uznapredovao...

 

 

Nekoliko promena brzina dalje ulazimo u selo Rajac. Na pocetku sela, benzinska pumpa... Tocenje nesto ne ide, pa sam morao da pogledam iz bliza...

 

 

Ako cujete nekad da Crvena zvezda igra utakmicu sa FK "Rajac" to ce biti ovde.

 

 

Kao i svako drugo pristojno selo, i Rajac ima cesmu u centru, nisam mogao da je promasim posle sinocnog vina i predjela sa crnim lukom.

 

 

Konacno, srecemo dugo zeljeni znak i skrecemo. Arhitektura me odusevljava...

 

 

Rajacke pimnice su zaista jedinstveno mesto. Ne samo zbog vrhunskog vina, vec i zbog stare srpke arhitekture. U srpskoj tradiciji su krovovi na cetiri vode, ove sadasnje sa dve vode su germanski uticaj. Ovo mesto je pravi raj za oci. Doksati, tremovi, nadstresnice, prozori... ne zna se sta je lepse. Kuca ima na stotine, mnoge napustene, mnoge zapustene. Od nekih stoje samo temelji. Zadivljeno setam ulicama koje cine nahereni zidovi sa krovovima koji se skoro dodiruju. Baterije u fotoaparatu mi se prazne sto me dovodi do ludila.

 

[lalajko 1908 Napisano April 28, 2008]

Panorama sela Rajac, u daljini selo Zlokuce ili Aleksandrovac...

 

 

Zamislite kako je izgledalo ovo mesto kada je bilo na vrhuncu...

 

 

Zoran me dovodi do jednog podruma u kojem gazda radi. Poziva me da udjem i probam vino. Ulazim. Prostorija ispunjena mirisom budji, drveta i vina. Ispred buradi starinska presa za grozdje. Na ko zna koliko starom stolu case i buteljke za vino. Nista ne sme da se pere vodom, case se peru iskljucivo vinom. Volim crno vino. Vino tek sipano u casu ima penu na sebi koja lagano nestaje. Mirise... Suvo i prohladno. Jako kao grom.

 

 

Iznad podruma, u prizemlju ili prvom spratu, obicno je sala za konzumaciju:

 

 

U svakom podrumu se obavezno nalaze, okaceni na drvene grede tavanice, veliki kaisevi slanine, venci belog luka i ljute crvene paprike. To je ono sto ce se gostu najpre ponuditi uz sjajno crno vino.

 

 

Kuce moraju biti prekrivene ceramidom, bez toga vino ne bi bolo kako treba...

 

 

Sveti Trifun je zastitinik vinogradara. Njegova ikona se nalazi na mnogim zidovima, iznad ulaznih vrata. Na dan Svetog Trifuna (14 februar), sve aktivne pimnice se otvaraju za posetioce...

 

 

Ko zna kako je ovo dospelo ovde...

 

 

Jos po neki detalj prelepih kuca...

 

 

Na jednoj od zgrada interesantan tekst, danas ovo moze biti tumaceno na razne nacine...

 

 

I jedan gospodin koji nema veze sa celom pricom...

 

 

[lalajko 1908 Napisano April 28, 2008]

Ipak, i odavde se mora krenuti. Spustamo se nazad do centra Rajca. Zoran telefonom narucuje rostilj za nas, cekace nas spreman dok stignemo do Negotina.

 

 

Skrecemo u selo Smedovac, gde Zoran ima imanje. Slicno kao u Rajackim pimnicama, i ovde mnogo starih kuca.

 

 

Iza jedne od njih nailazimo na staru parnu masinu.

 

 

Gomile stabala loze se ne bacaju vec se koriste za lozenje kazana za rakiju, kazu da dugo drze vatru. Slicno je i sa semenkama iz grozdja. Drugim recima, nista se ne baca.

 

 

Dolazimo do kapije Zoranovog imanja. Preko puta nje, cesma sa betnskom klupom za sedenje okolo. Deca se igraju sa prackama jureci se oko cesme. Ne znaju za "Dual Core" procesore i PS2 konzole. Imaju ono sto se nekad zvalo detinjstvo.

 

 

Sjajno uredjeno dvoriste, i neki detalji iz njega. Veliki kljuc je od Zoranove pimnice nedaleko odavde.

 

 

Krecemo nazad za Negotin. Slika sa jednog od pravaca, 5000 o/min, peta brzina

 

 

Uzimamo rostilj i odlazimo kod Zorana na rucak. Ponovo predjelo koje je bilo dovoljno da se covek zasiti, meso sa rostilja je cist visak. Kasno popodne krecem kuci, proslo je pet sati a ceka me vise od 350km  puta. Imao sam varijantu da se preko planina prebacim direktno za Donji Milanovac. Ali, hteo sam da obidjem jednu specijalnu tacku, a to je mislim najistocniji deo Srbije, ili tacka najbliza Kini a da vam jos uvek ne treba pasos. Ta tacka se nalazi izmedju sela Korbovo i Rtkovo, u neposrednoj blizini ovog drugog. Evo kako to izgleda.

 

 

Pokusao sam da pridjem Kini jos blize ali su me ovakav put i pun motor odvratili od toga...

 

 

Jakim tempom zurim ka Kladovu i isto tako grabim putem od Kladova dalje. Na jednom mestu ipak moram da stanem, evo pogledajte zasto:

 

 

Golo brdo pruza lep pogled na zalazak sunca,

 

 

Donji Milanovac...stajem da dopunim telefon.

 

 

Da kazem da je klisura od Donjeg Milanovca do Golupca prepuna slepih miseva, jedan me je raspalio po sred vizira (ne znam sta bi bilo da sam bez kacige)a drugi u levo koleno.  Evo kakav je signal mibilne telefonije negde ispred Golupca...

 

 

...sto znaci roming preko rumunske strane.

 

Kasno uvece, stizem na moto skup u Mailovac. Odmah na ulazu srecem Stronsera, a zatim Vanju GS, Dexxtera, Darka Dav...upoznajem konacno i Nocu. Obelixa trazim tri kruga po skupu ali ko zna gde je to odlutalo... Evo par slika sa liinog mesta...

 

 

Pred polazak je jako zahladnelo, prinudjen sam da obucem i duksericu i da stavim podkapu. Toplo ususkan nastavljam dalje ali ne vracam se istim putem, vec do Mladenovca stizem autoputem. Motor gasim ispred kuce oko 2 sata posle ponoci.

 

Sta reci na kraju? Tri jaka utiska: put niz Dunav koji morate videti, Rajacke pimnice i gostoljubivost Riblovceva. Razmisljao sam vozeci kuci kako da se zahvalim, da li da obecavam da cu se revansirati? To bi zvucalo jeftino i iznudjeno, zato nisam rekao nista, a godine pred nama ce pokazati da li osecam zahvalnost ili ne. Ponosan sam sto u tom delu Srbije poznajem coveka kao sto je Zoran Ribolovac.

 

E sad, ko je ovo iscitao do kraja, alal mu vera, ako ima jos pitanja, tu sam da sa jos stotinak slika dam svako objasnjenje! :)

 

 

 

 

 

 

[aca-pn 6092 Napisano April 28, 2008]

Uhh procitah sve u dahu Svaka ti cast Lalajko, ti znas da uzivas u zivotu i sto je nama ostalima jos milije, da preneses utiske na pravi nacin kroz pisanu rec. Svaka cast jos jednom !

[KNELE 14 Napisano April 28, 2008]

Extra prica i fotke svaka cast momci.To je jako lepa ruta za voznju.

[Ćili 674 Napisano April 28, 2008]

SJAJNO

[MISIRAC 42 Napisano April 28, 2008]

[Gremlin 24 Napisano April 28, 2008]

Bravo majstori, sjajan putopis. Bas vam zavidim, inace na onom mestu Hajducka Vodenica ja svake godine provedem na brodu barem 20 dana, malo je reci da je Djerdap fantastican.

 

[Ribolovac 491 Napisano April 28, 2008]

Veliko hvala Lalajku na tekstu i lepo provedenom vremenu.

Doci prvi put u ove krejeve coveku njegovog profila prosto stvara zbrku u glavi.

On nam je na najlepsi moguci nacin preneo svoje utiske sa puta iako sam

siguran da ce dugo imati flash back-ove.I to je razlog da ovo ponovimo

jos jedanput.

 

I da, nesto sto on ne praktikuje su fotografije sebe samog.

Nas guru kucane reci !

 

[crnamrlja 22 Napisano April 28, 2008]

uzivao sam citajuci i gledajuci

 

hvala Lalajko

[lalajko 1908 Napisano April 28, 2008]

I da, nesto sto on ne praktikuje su fotografije sebe samog.

 

Sad je valjda jasno zasto!  ;D ;D

[Smith 11 Napisano April 28, 2008]

Fantastican putopis,zao mi je sto zbog obaveza nisam mogao da izvozim ceo put.Ali tek pocinje sezona

i siguran sam da cemo ovako nesto ponoviti(pogotovu Ribolovcev OFF-ROAD). ;D ;D ;D

[muljaz 1616 Napisano April 28, 2008]

E jesi legenda. Vrlo opsirno, svaka cast. Ti kada bi isao na put oko sveta slomio bi prste na tastaturi dok bi napisao utiske

[MZ RIDER 8 Napisano April 28, 2008]

Svaka cast za putesestvije

 

[lancia88 83 Napisano April 28, 2008]

Pozdrav,

 

odlicno, zaista odlicno. Meni sve poznati i izuzetno dragi krajevi, svako malo se tamo zaletim. I pored toga, odlican putopis.

[Aki 86 Napisano April 28, 2008]

Lep putopis i druzenje. Nadam se da cemo se uskoro voziti tom deonicom  . Pozdrav.

[Pauk 613 Napisano April 28, 2008]

Sta bre lep putopis,ovo ono,sto mene nisi zvao na voznju sa tobom? ???A i ovaj Ribolovac,bilo mu lepo kada je bio kod mene u gostima 17 puta,i svaki put mi kaze vidimo se sledeci put kod mene ???

Xexe,da niste moji Bivsi Prijatelji i da Vas ne volim kao sto Vas volim pa i da budem stvarno ljubomoran,ovako mi je drago zbog Vas sto ste uzivali,svaka cast ;D

[Makedonac 1 Napisano April 28, 2008]

Uvjek sam uzivao u tvojim pricama. Bravo.

[GoranTini 319 Napisano April 28, 2008]

Svaka cast, stvarno je impresivno. Pauk mi je pricao o toj deonici i sad definitivno moram da je prodjem. A ti dva puta kroz Mladenovac i da se ne javis ni jednom? E ne mogu da verujem. Extra putopis, hvala ti.

[Motoholic 2331 Napisano April 28, 2008]

 

Predizborni plakat?

 

 

U dvoristvu crkve se nalazi interesantan spomenik junacima poginulim u I svetskom ratu.

 

 

Vrlo lepo. Verovatno najbolja generacija koju je Srbija ikad imala.

 

 

Krecemo nazad za Negotin. Slika sa jednog od pravaca, 5000 o/min, peta brzina

 

 

:o U jbt, kazaljka na brzinometru je okrenula ceo jedan krug! Mora da si išao bar 300 na sat!  ;D

 

Lalajko, bravo! Ne znam šta još da ti kažem... Bravo i za vožnju, i za slike, i za putopis. I stvarno je za pohvalu kad se neko toliko potrudi da sa nama podeli svoje doživljaje; znam da je trebalo i vremena i truda da se ovo napiše i organizuje za BJB. Svaka čast!

[lalajko 1908 Napisano April 28, 2008]

Hvala ti Bane, pohvale od tebe imaju posebnu tezinu. Voziti ovu trasu je izuzetan dozivljaj i zadovoljstvo. Znam da je tesko, a mozda i dosadno citati nesto ovako, ali mi je drago da si se ti potrudio.

 

Pisati putopis sa ovakvog puta je i zadovoljstvo i jako tezak posao, ujedno. Tokom puta sam napravio toliko snimaka da sam popunio tri CD-a! Trebalo je probrati prave snimke, smanjiti im rezoluciju, poslati ih na Imageshack. Za putopis je odabrano oko 300 fotografija, mozda samo mali broj nije u konacnom tekstu. Trebalo je skoro 12 sati da se sve napise, ukomponuju slike i tekst i posalju filmovi na Youtube. Trebalo je pripremiti mape, uraditi screenshot-ove, cropovati delove... I posle svega nalazim fotografije za koje mi je zao sto ih nisam postavio!

 

Meni ovakav putopis predstavlja neku vrstu dnevnika, za godinu dana ce mi biti jako zanimljivo da procitam gde sam bio i da se setim lepih detalja i dozivljaja. Da nema ovog foruma mnoge sitnice bi bile zaboravljene.