Ja imam auto, ali bi zeni uzeo neki mali da ima do posla i kad budu dosla deca (nadam se uskoro) zato bi joj uzeo mali, sa 5 vrati i klimu da ima. Ne treba nam neki luksuzan, samo da bude pouzdan i mali potrosac

Regularna cena. Nažalost nemam više vremena da tražim popuste, ide mi tehnički.

имам ја

Пошто? Сент фром мај Шајоми...

Kolega N.F.S. je pisao o tome kada se različito troše ivice šare na gumi, treba se pozabaviti vešanjem:

S obzirom da AI ne moze da mi da neke precizne informacije, jel moze neko iz iskustva da mi kaze kako se krece cenovno odrzavanje dukatija? mali servis? veliki? dodatni troskovi...

@Satelis @FreelanderNS Moj bivsi NC, prilicno opremljen, je prodat proslo leto za 5.800e. Bio je servisiran sa relativno novim gumama i tek registrovan. Nakon par meseci je stavljen na oglase, a s obzirom na cenu i dalje stoji. Presao je vise nego sto je na cajgeru i imao je udarac od napred ali je bio potpuno pretresen kod Darka i mislim da moze da predje jos puno kilometara bez problema. Honda NC 750 X Automatik WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Honda NC 750 X Automatik, 2017. godište, Touring, vozilo prešlo 29000 km, Beograd. Cena 6.490 € - Motori - Polovni Automobili

Orbetello-Pisa-Cinque Terre-Parma Jutro, pola 6, budim se naspavan. Kakav danak neiskustvu što sam se komirao s prvim mrakom. Đe ću sad jbt, ne mogu ni kafu popiti... Spremam šator i krećem. Prva pumpa – kafa i neki kolačić. Odličan početak dana. Danas je cilj da stignem do Parme, tu me čekaju Beba i Hasko. Žive već 30 godina u Italiji. Kod njih gostujem večeras i veselim se što ću ih vidjeti. Između jutra i Parme predveče, planiram posjetiti Cinque Terre – jedno od najfotografisanijih mjesta u Italiji. Uz kafu tabirim put i vidim da prolazim pored Pise – šteta ne “potklocati” onaj toranj i tako se uslikati. Vidim da je grad uz autocestu i da mi je lako doći do tornja, pa ubacujem i Pisu u današnji plan. Nastavljam put kroz Toskanu. Ljudi, stvarno je kao goblen. Sva je kao nacrtana. I miriše, al’ baš. Pravac me vodi prema Livornu, nedugo nakon toga se odvajam za Pisu. Ulazim u grad, nije prevelika gužva, brzo stižem do centra. Navigacija, tj. Google Maps, me vodi samo njoj znanim putevima. Odjednom – rampa. Ustvari dvije rampe, u svakoj traci po jedna. Pošto mi govori da idem pravo, nekako se provlačim između i nastavljam. Neke stare zgrade, ljudi hodaju po sredini ceste... Odjednom piše Pediatria, pa Ortopedia... Jbt, ja sam u bolnici.I ovi ljudi sto hodaju sredinom "ceste" u bijelim mantilima su sad logicni . Pa đe si me dovela, jadna ti Italija... Kaže da parkiram kod nekog prolaza. Ostavljam motor i prolazim kroz njega da vidim gdje se nalazim. Pa ja sam u šetališnoj zoni!! Samo 5 metara dalje mi je motor u bolnici ispod nekog drveta u hladu. Zvuči odlično. Okrenem se oko sebe – umalo se ne sudarih s tornjem. Ja sam 30 metara od trga gdje se nalazi katedrala i toranj. Krivi toranj je inače pripadajući zvonik kojeg su majstori pravili da bude ravan. Kad su skontali da je toranj kriv, bilo im je glupo da priznaju grešku, pa su folirali da su baš to htjeli i da će kroz par stotina godina dolaziti gulpi turisti da se slikaju kako “pridržavaju” toranj i da će grad od toga profitirati... Naravno, ovo je moje viđenje istorije, ali to nema veze sa istinom. Toranj-zvonik se iskrivio zbog loše podloge koja nije mogla izdržati težinu kamena. Prekinuli su s gradnjom na stotinjak godina zbog ratova, političkih previranja i kuge i ostalih "zabimljivosti" tog doba. U tih 100 godina se tlo sleglo, pa su ga završili sa nagibom od 5,5 stepeni. Nedavno su inženjeri uspjeli nagib smanjiti na “samo” 4 stepena, pa je toranj i dalje u funkciji i kriv, na opšte zadovoljstvo hiljada ljudi koji vrijedno pridržavaju da ne padne. Salijeću me Senegalci da mi prodaju plastičnog slona koji nosi lava u korpi na leđima. I neku narukvicu u bojama senegalske zastave. Jbt, jaro, pa kakve veze ima slon i toranj, kako si se samo sjetio to prodavati u podnožju tornja? Il’ su fakat ljudi pobudalili, pa i to kupuju? Standardno pitanje: “Where are you from?” Moj odgovor “From China” mu govori da nisam mušterija za slona. Odlazi od mene, a odlazim i ja prema motoru. Malo sam razočaran prvom greškom puta. Toranj – ok, katedrala – ok, ali ovo mi sve izgleda previše jednostavno i glupo. Dođeš, držiš ruku kao da podbočiš toranj, neko te uslika i eto ga... Nisam ja za tih vrsta turizma. Sjedam na motor i kroz bolnicu izlazim iz centra. Razmišljam kako ja ustvari Pisi nisam ni dao pravu šansu, kako sam zaista malo znao o njoj prije nego što sam došao, i krivim sebe. Ustvari, istina je da me razočaralo to što se sve svodi na sliku, utjecaj influensera, šta li? Onda se tu plastični slon što nosi lava na leđima baš uklapa. Ni ne zaslužuju bolje. Izvlačim se iz Pise i vozim autocestom prema La Speziji. Tu se ulazi na mali poluotok koji čini kompleks od pet sela – zato se i zove Cinque Terre. Moj plan je da prvo odem do Portovenerea, koji se nalazi na samom špicu tog poluotočića. Dolazim u grad – lijep, ali tipično turistički. Ljudi piju kafe i Aperol Spritz, šetaju usporeno kao da ih sunce hipnotiše. Meni tu nema ništa posebno. Pogled jeste lijep, ali me ne zadržava. Nastavljam dalje, prema Riomaggioreu i Manaroli. Cesta ide preko brda i to je prava poslastica za voziti motorom – serpentine, miris borova, sunce koje se provlači kroz granje. Spuštam se prema Riomaggioreu, pravim nekoliko brzinskih fotografija i krećem dalje za Manarolu – koja je, kažu, najfotografisanija od svih pet sela. Sva su ta sela kao prilijepljena za stijene. Svaka kuća obojena je u neku pastelnu boju, a cijela scena izgleda kao akvarel naslikan laganom rukom nekog putujućeg slikara. Spuštam se cestom do Manarole, ali nailazim na rampu. Čovjek koji tamo radi objašnjava da se dalje ne može motorom – u cijelom mjestu je zabranjen saobraćaj za vozila. Parkiram motor uz cestu, nedaleko od rampe, i pješke krećem niz strmu stazu prema gradu. Manarola izgleda staro, strmo i iskreno – kao da je život ovdje težak, ali miran. Ne podsjeća na rimski stari grad, više liči na ono fino, skromno ribarsko mjesto gdje ljudi žive tiho i jednostavno, između mora i kamena. Nakon deset minuta spuštanja niz stepenice i serpentine, počinje me hvatati panika – kako ću se uopšte vratiti do motora? Te nizbrdice su sad moj budući uspon, a ja sam u moto farmerkama, jakni, cipelama, s ruksakom na leđima. Sunce udara nemilosrdno, a znoj mi se sliva niz leđa. Dolazim do samog centra. Centar Manarole je zapravo jedna ulica širine pet-šest metara, sa zgradama od po četiri sprata s obje strane. To je najniža tačka mjesta, a sve ostalo se penje iznad. Kuće iznad počinju tamo gdje se završavaju krovovi ovih ispod. Zanimljivo je da su ispred tih kuća parkirani čamci – na suhom. More je udaljeno pedesetak metara, ali čamci kao da čekaju neku poplavu ili samo čuvaju svoje mjesto. Možda ih samo navlače kad zatreba, ko zna... U blizini je i čuveni Canal d'Amour, a stazicom izlazim na vidikovac odakle svi prave one čuvene fotografije. Klik – klik. To je to. E, haj’ sad nazad, majstore. Penjem se nazad uz stepenice. Prolazim pored turista koji već liče na brodolomce – isplaženih jezika, mokrih leđa, neki su sjeli nasred stepenica kao da je to kraj puta za njih. A mene hvata sumnja – šta će mi ovo, kraj onakvve Italije koju sam obisao u prethodna 4 dana? Sve više osjećam da ova destinacija nije za mene. Cinque Terre je možda lijep za oko, ali prenapuhan. Ili sam ja previše vezan za jug, koji je nenašminkan, autentičan, sirov i živ, pa mi ovo izgleda kao kulisa. Turističko selo za starije turiste koji uzmu dan da se spuste do sela, ručaju, popiju aperol, uslikaju se i predvečer se polako popnu do magistrale, uz 15tak pauza za sladoled i kafu, gdje ih čeka bus za hotel. Ne dira me ovo mjesto. Fino je – al’ se ne bih vratio. Hvala, Ciao! Sjedam na motor, podešavam navigaciju prema Parmi. Oko 200 kilometara. Odabirem cestu koja prelazi planinu što dijeli tih pet sela. Ne postoji direktna veza među njima, sve ide preko brda. Put se penje skoro do vrha. Pogled puca na more i na mala sela ispod mene. To je ono što vrijedi – ta tišina visoko iznad mora, dok vjetar miriše na borove, so i nešto gorko što podsjeća na kadulju. Spuštam se i uključujem na autoput. Poslije 150 kilometara približavam se Parmi. Dolazim pred zgradu. Hasko me čeka ispred, pokazuje mi gdje da parkiram motor u garažu i penjemo se u stan. Espresso. Pa hladna piva. Pa opet espresso. Polako dolazim sebi od vrućine i one dušmanske uzbrdice iz Manarole. Ljudi koje susrećem – čestiti, skromni, čvrsto stoje na zemlji. Po djeci se vidi kakvi su roditelji. Stariji sin živi u Belgiji i magistrira nutricionizam. Amra završava francuski, italijanski, engleski i još neki jezik koji sam zaboravio – ostalo joj je još nekoliko ispita do kraja. Beba – za ovih 30 godina u Italiji – postala je pravi ajatolah italijanske kuhinje. Šta god da probaš, odmah te zove da uzmeš još. I zove, i nudi, i brine da nisi ostao gladan. Nažalost, ponestaje mjesta za još. U smijehu, šali i priči vrijeme proleti. Spremamo se za spavanje. Večeras se prvi put nakon više dana navikavam na krevet. Nema šuštanja šatorskog platna, nema kamenčića pod leđima, nema ranog sunca koje me budi – samo udobnost i mir. Danasnja ruta – 520 kilometara. Cestarine – užas. (O tome posebno na kraju.)

@markommarkoja sam bio u carboxu prosle nedelje nx je 7200,nije bio na stanju Ali mi je receno da moze da se naruci.nc Novi model 8590,I'ma ga zeleni u salonu.

Trebalo bi, ali ne jebu 2% ,nista ne isplaćuju za kerove..

Zadnja cena 250 eur,za te pare nema u radnji

Prijatelju skaj se guli na manje vise svakom Schubertu,ako je nadjes po ovoj ceni sa SC komunikacijom u radnji daj da i ja kupim par komada Cena nije fiksna

Kad vergla motor a ne pali..... prvo sta se gleda je da li ima ili nema varnicu. Razgranici prvi korak pa da se predje na drugi, treći, peti....

Odee lock.

hvala na brzom odgovoru, ovi mi interesantno izgleda. Ja u svakom slucaju zivim u prirodi, tako da verujem da bi cesce bio koriscen, razmisljao sam o kvadu za petogodisnju cerku, ali zasto da malo ne razmislim i o ovome. Nismo imali priliku da vidimo uzivo i da proba, ali za ove pare zaista ni ne mora da se proba ranije ako ne ode, pisi, mozda imas jos jednog kupca

Ajd da s estvari postave na svoje mesto. Reč je o NC koji je vozii naš Dragance ( @dragan_alumiroi je nik ako se ne varam a mislim da se ne varam). Ima ovde lani sta je i kako odradjeno, od tadtaj NC nisam video i ne znam sad kakvog je stanja. Sada u ovom trenutku nema sanse da idem gledati bilo šta jer kaskam stalno. Jedino mogu pomoći ako bajk dodje do mene....odvojim 10-15min da dam mišljenje. Ovde takodjer ima muka. Viljuška je dobila luft napred iz nekog razloga. Sta se tačno zbiva i zašto ima lufta ne znam. Mozda maba kucne koje slovo, dobio je smernice šta da uradi i proveri. Ja s'nestrepljenjem čekam da uradim.servis na 90.000km

Pre neki dan odradio mali servis i danas zamenio prednju gumu. Opet sam spreman za put Što se tiče guma i dalje sam veran Bridgestonu samo nema više A40 pa sad teram njenog naslednika A41.

Klinac moj je sa 6 godina počeo da ga vozi, sad ima 12,prerastao ga je, i više stoji nego što se vozi pa zato ide na prodaju.Vozio ga samo po parku kod nas u NS, ko zna gde je železnički park.I super je naučio da vozi.Od popravki je kao i trimer,znači zameni svećicu,ili zapuši se dizna koju skineš za 3 min i produvaš,naravno stavio sam filter goriva jer nije imao.I to je uglavnom to.

Cisto informativno pitam, za koliko dete je ovo, koliko su ovakvi motori funkcionalni da se deca zabavljaju sa njima i uce voznji. da li se provodi mnogo vremena u garazi cackajuci oko njega, ili se mora ziveti blizu nekog majstora.

He, google mi prvo ovu temu ponudi. Uzeo bih neko elektro sokocalo da lici na skuter a da je neka jeftina varijanta. Nisam uopste u tom svetu pa ne znam sta gledati tu. Naravno to je za do prodavnice itt pa ne bi sad nesto skuplje gledao, a ne i onaj model sto babe uzele na cek od penzije sa onim malim tockicima, ne zbog baba nego zbog malih tockica i gabarita...

Svaka cast za prisebnost samo napred i glavu gore

Dobro kažeš druže, ali što je još gore, komšija garaža do mene, tu drži neku robu široke potrošnje, rentira garažu kao magacin, pa se plašim da i njemu i sebi ne napravim još veći problem.

Hvala druže, na podršci, stvarno si ekspert i poznavalac problematike. Ja mnogo poštujem majstore, i žao mi je što se nisam školovao za majstora, jer bio sam jako ponosan na svog dedu po majci koji je bio mašinbravar, i kod njega i babe sam provodio letnje raspuste kad sam bio mali, nego eto životni put me je odveo ka matematici, bio sam đak generacije u osnovnoj, išao na mnogobrojna republička i savezna takmičenja iz fizike i u osnovnoj i u srednjoj školi, završio Matematičku gimnaziju u BG, i posle Elektrotehnčki fakultet. Ali izađoh sa vrlo malo praktičnog znanja sa tog kurče**g fakulteta, potpuno nespreman za tržište rada, a imao sam prosek 8,76 i sa potpuno izdrilovanim mozgom. I nisam jedini koji je takvog stava a završio taj usrani ETF. Sad imam problema sa leđima, jer sam ceo život sedeo nad knjigom i za kompjuterom, i kad radim polukružno sa motorom, ako mi se naglo zaustavi motor ili naglo zakočim u krivini, toliko me secne u kičmi kad treba da zadržim motocikl da ne padne, da sam počeo da imam zent da ću ostati invalid, što mi je i doktorka fizijatar rekla. Eto malo offtopic-a o meni, ne zamerite

Lepo koferče Sent from my SM-S911B using Tapatalk