Treći dan avanture krećemo iz Kapruna. Kiša je lila celu noć i jutro, ali baš u trenutku kada pakujemo stvari – oblaci se razilaze. Uzbuđeni krećemo prema Grossglockneru, jednom od najpoznatijih planinskih puteva u Evropi. Međutim, euforija kratko traje: na ulazu nas dočekuje rampa i – 35 evra za prolaz! Skupo, ali šta da se radi – ovo je “bucket list” destinacija.
Put je stvarno besprekoran, asfalt kao pista, serpentine savršeno oblikovane, vidici neponovljivi. Na jednom mestu stoji tabla “Biker’s Point” – naravno, penjemo se do vrha da upijemo pogled. Ali, čim smo stigli na vrh, spušta se gusta magla. Ne vidi se ništa! I taman kad pomislimo da je sve propalo, kreće pljusak… pa grad. Sedimo, čekamo, znojimo se u kišnoj opremi, ali kada se razvedrilo – nagrada je stigla. Pogled na planinske vrhove i lednike bio je za pamćenje.
Na povratku opet pljusak, ali nije bilo stajanja – idemo dalje. Konačno stižemo do Nationalparkplatza, mesta odakle se Grossglockner vidi u punom sjaju. Posle toga, naravno, stalno zaustavljao motor da slikam iz svakog ugla. Olja se već nervirala, ali nisam mogao da odolim.
Nakon toga prelazimo u Italiju, i pred nama se otvaraju legendarni Dolomiti. Prvi utisci? Spektakl! Iskreno, prizori Dolomita su još impresivniji nego na Grossglockneru.
Zaustavljamo se prvo na Lago di Landro – scena kao iz filma, a zatim na još čarobnijem Lago di Misurina. Usput svraćamo u Cortinu d’Ampezzo, centar zimskih sportova i domaćin Olimpijskih igara. Tu shvatamo i zašto su cene smeštaja u ovom delu paprene.
Nažalost, desio mi se i mali peh sa motorom – odvio se sraf šraf koji drži nožicu menjača i ispao. Nije strašno, rešavam to “balkanski” – žicom!
Nastavljamo prema Falzarego passu, gde upoznajemo simpatičnu porodicu iz Norveške – otac sa dvoje dece, svi na motorima. Doleteli avionom do Minhena, pa svaki dan voze po jedan pass, dve nedelje laganice. Kada je čuo da mi za jedan dan pravimo pet planinskih prevoja, samo je rekao: “Vi niste normalni.”
Valparola pass donosi lagane krivine, Campolongo pass oštre zavoje i još lepše poglede, a Pordoi pass sve to podiže na još ekstremniji nivo.
Umorni, stižemo konačno u Bolzano, tačnije u jedno zabačeno mesto u šumama – Località Pietralba. I taman kad smo pomislili da ćemo se konačno odmoriti – nova drama: žena na recepciji tvrdi da nemamo rezervaciju! Proverim internet – i stvarno, bukiranje nije potvrđeno. Na sreću, imali su jednu sobu viška, ali su to iskoristili da nam naplate više – 75 evra za noć. Skupo, ali šta je tu je.
Završavamo dan sa osmehom – sutra nas čeka Stelvio pass i još mnogo serpentina. A to je priča za sledeću epizodu!
