Jump to content

Moto Zajednica

Aerodrom Željava i radar Gola

Recommended Posts

  • Drug član, 1363 postova
  • Lokacija: okolica Osijeka, RH
  • Motocikl: Tuareg 660

Jučer Farbach, Motofan-YU, Svakak i ja krenuli u posjet napuštenoj zračnoj vojnoj bazi

Željava kod Bihaća i radarskoj bazi Gola na vrhu Plješivice. Željava je navodno bio najveći

projekt bivše JNA u Jugoslaviji. Obišli smo sve tunele i prostorije uklesane kilometrima u

brdo Plješivica, na vrhu kojeg je bila velika radarska baza Gola. Ukupno naj je bilo 9 :

 

Ulazi u tunele:

 

tYnvw_p1010047ht7.jpg

 

Ekipa na okupu:

 

BKkF5_p1010066ui8.jpg

 

Krećemo unutra:

 

404.jpg

 

Kamion koji je ostao unutra:

 

dPvOR_p1010087mn9.jpg

 

Tri ljute pile, jedna nije u voznom stanju:

 

404.jpg

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1363 postova
  • Lokacija: okolica Osijeka, RH
  • Motocikl: Tuareg 660

Napušten avionska pista obrasla travom, pogled iz žablje perspektive:

 

404.jpg

 

I pogled iz ptičje perspektive, sa vrha Gola Plješivica:

 

tC3fo_p1010112nd4.jpg

 

Pogled na grad Bihać:

 

404.jpg

 

Vrh Gola:

 

404.jpg

 

I pogled sa druge strane:

 

404.jpg

 

Pogled sa balkona zgrade:

 

crXJ7_p1010140uy7.jpg

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 585 postova
  • Lokacija: Beograd

Odlicno! Na motori.hr se dosta pricalo da tu ima neke pogranicne policije koja zabranuje da se udje,hapsi bla,bla,bla ali ocigledno niste imali tih problema

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1363 postova
  • Lokacija: okolica Osijeka, RH
  • Motocikl: Tuareg 660

Na Goli su svojevremeno boravili unproforci koji su čuvali radarsko postrojenje koje više ne

postoji: Ovo su slike iz njihovih podzemnih spavaona smještenih duboko u tunelima ispod

vrha:

 

404.jpg

 

404.jpg

 

PfKnp_p1010049sc3.jpg

 

Detalj iz tunela:

 

abK2E_p1010050sh8.jpg

 

Inače, Farbach je imao jako dobar fotoaparat, neka uploada koju sliku iz unutrašnjosti aerodroma, ja sa

svojim digitalcem u onom ogromnom prostoru ništa nisam mogao kvalitetno slikati.

Inače, ako netko bude išao, u mjestu Ličko Petrovo Selo ( između Bihaća i Prijeboja ) treba skrenuti na

mali put za Željavu ( ima tabla na glavnoj cesti ) i samo ravno, jedno 5-6 km, dođe se do onih nekoliko

aviona u visokoj travi. Tu je bila porta kasarne i onda se može po pistama voziti bez problema. Ne treba

puno silaziti van asfalta ( oznake MINE svuda uokolo ), ne dirati razbacane predmete, a ako ide veća

grupa, najbolje se javiti hrvatskoj policiji na graničnom prijelazu Ličko Petrovo Selo - Izačić, neće praviti

probleme. Željava se nalazi na samoj granici HR i BiH, tako da je moguće da i bosanska policija patrolira

okolo. Malo nas je jučer nadletao neki helikopter  :)

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Guest farbach

Kombi je iz novijeg vremena. Jedan rezervoar sa kerozinom nije eksplodirao pa su Muja i Hasa ukrali 7 tona i ko zna koliko kilometara bakarnog kabla.

Kombi je ostao kada ih je hrvatska policija uhvatila  na delu. Posle toga je na ulaz navucena zemlja.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Guest farbach

Visina hodnikaje 8, a širina 20 metara. Primao je 120 aviona tipa MIG-21. Bilo je oko 700 zaposlenih te da je baza mogla primiti 1000 ljudi. Baza je bila zatvorena velikim, debelim pokretnim zidovima, a imala je 5 pista – 2 poletnosletne i 3 poletne. Procjene pilota su da je tamo bilo 80 pilota i 60 aviona, ali da ih je stalo puno više.

 

Baza je imala 4 ulaza, nekoliko kilometara hodnika te spavaonice, restorane i kantine za pilote i ostalo osoblje. Bila je opremljena sa dva moćna agregata za struju, skladištem hrane, i  kiseonika, a sadržala je i opremu za prisluškivanje. U bazi su bila smeštena skladišta goriva i municije, a imala je i prostorije za testiranje raketa, deo koji je služio za održavanje aviona i kontrolnu sobu u brdu do koje je vodio lift. Studiji kažu da je baza mogla izdržati pad atomske bombe jacine 20 kt, poput one iz Nagasakija, a iz nekih izlaza je avion mogao izjuriti velikom brzinom, jer bi se dio hodnika hermetički zatvorio.

 

Priča se da ni komandant baze nije imao pristup svakom dijelu baze.

 

Izgradnja je trajala  10 godina. Procenjuje se da je kostala 8 milijardi dolara ili 1000 km modernog auto puta.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Guest farbach

Ovaj tekst preuzet je iz foruma "Avijacija bez granica".

 

Visina hodnika bila je 8 m, a širina 20 m. U njih je odjednom stalo 120 aviona tipa MIG-21 i oko dvadesetak Orlova i uvijek su bili u pripravnosti. Pod zemlju se ulazilo kroz 4 ulaza koji su bili međusobno povezani hodnicima, a vani je bilo 2 poletnosletne i 3 poletne staze. Unutra se nalazio veliki restoran koji je odjednom mogao primiti 1000 ljudi, oko 200 pilota i 500 mehaničara te goste. Svaka eskadrila imala je posebnu pripremnu salu. Posebno je bio pilotski klub, koji je bio napravljen prema ondašnjim visokim standardima. Naravno, ovdje su se nalazila i podzemna skladišta za ubojna sredstva i za rezervne dijelove, kao i radionice. Moglo se vršiti održavanje 1. i 2. stupnja, a generalni remont se izvodio u nadzemnim hangarima. Kad su hodali unutra, naišli su na demoliranu cisternu za kerozin koja je bila ogromna, a vidjeli su i ostatke spletova cijevi za klimatizaciju, cjevovode za kerozin i postrojenja za vlastiti energetski sustav, itd.

Kompletna meteorološka služba i kontrola leta bile su smještene u bunkerima podignutim nekih 60 m iznad piste, te ukopane u planinu. Betonski zidovi debeli su 2 m, proizvedeni s najboljom markom cementa i armaturom.

 

Željava i širi rezon stalno su bili pod mrtvom stražom. Pucalo se bez upozorenja na većem dijelu Plješevice gdje je bio smješten aerodrom. Priča se kako su radnici koji su kopali u hodnicima prebacivani na posao u autima bez prozora i pouzdano se zna da su profesionalni oficiri imali ograničen radijus kretanja unutar Željave. Posljednji predratni komandant puk. Marinković nije imao pristup svakom kutku, a naredbu je dobivao direktno iz komande RV i PVO. Zna se pouzdano da su dvojica projektanata stručnjaka koji su znali sve o objektu KLEK poginuli pod sumnjivim okolnostima. Gradnja aerodroma je počela 1956 g., da bi aerodrom zbog Ruske invazije na Čehoslovačku proradio 1968. g., ali su se radovi intenzivno nastavili do 1978 g. Pouzdano se zna da je aerodrom financiran sredstvima međunarodne banke koja je odobrila sredstva za izgradnju putova u SFRJ. Radovi su koštali 4 milijarde US dolara.

 

Bilo je instalirano 7 radara koji su koštali svaki po 12 milijuna dolara te sistem za navođenje, koji je koštao 50 milijuna dolara i bio najskuplji sistem u JNA. U funkciji su bila takva 4 sistema.

Lovački 117. avijacijski puk imao je 3 eskadrile aviona presretača, a odavde je djelovala i 323 izviđačka eskadrila koja je elektronski izviđala po Italiji, Albaniji i Austriji. Često je prelijetano i preko državne granice, iako nije bilo potrebno pošto su avioni bili opremljeni opremom za koso izviđanje i snimanje ukoso za oko 200 km. Bilo je ovdje i komandno mjesto 5. vazduhoplovnog korpusa iz Zagreba, a tu je bio i 5. puk VOJIN. Zajednički operativni centar bio je opskrbljen automatskom opremom AS-84, a to su bila računala u koja su se slijevali svi radarski podaci iz Jugoslavije.

 

Kerozin se transportirao cjevovodima iz bihačke periferije, iz naselja Pokoj i Orljani, gdje su čitava brda prepravljena u podzemne rezervoare. Cjevovod je bio dužine 10 km, a cijevi promjera 50 cm. Skladišta eksploziva bila su Vedro Polje i Grabež u Ranicima, a skladište avio bombi kod Ripca.

Kaže se da su većinu stručnjaka i pilota činili Slovenci, Hrvati i Bošnjaci, a da su Srbi slabo tu stajali s time. Kaže se da je pošto su svi nesrbi napustili bazu, JNA bila primorana dovoditi čak i penzionirane pilote na početku rata da se evakuiraju avioni.

 

U podzemnom dijelu aerodroma, 2-3 prostorije (zbog totalne tajnosti nije se zapravo znalo koliko je postojalo prostorija), bile su rezervirane za specijalnu kontraobavještajnu službu. Tu je bila smještena sva moguća oprema za prisluškivanje. Sasvim se pouzdano zna da je toj službi pripadao i auto tipa GOLF, opremljen za prisluškivanje u pokretu, iz kojeg je i snimljen i prisluškivan razgovor između Špegelja i Boljkovca.

 

Magistar Midžić tvrdi da je aerodrom bio spreman za uništenje od samog početka, ali da se 5 god. prije rata intenzivno radilo na tome. Izvršena su dodatna kosa busenja i u te rupe su bile ubačene plastične cijevi za eksploziv. Skladište eksploziva u Vedrom Polju bilo je namijenjeno samo za rušenje aerodroma. Naredbu o rušenju mogao je dati samo komandant RV. Kad se rušenje trebalo izvršiti, dovezeni su dodatni kamioni s eksplozivom, koji su također dignuti u zrak, sto govori o rušenju navrat-nanos. A da je to točno, noć prije miniranja parkiran je konvoj kamiona koji je bio u prolazu iz Like, a koji su evakuirali opremu. Vozači su zanoćili u Bihaću i ujutro prije nego što su izvukli kamione s tog aerodroma, bili su minirani zajedno s njima.Miniran je sa 56 tona eksploziva.

Tuneli su zarušeni i danas ne bi ničemu služili, a posebno ne u vojne svrhe. Kako kažu, moglo bi se samo uzgajati pečurke.

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • hoochie coochie man, 1239 postova
  • Lokacija: BG/ZG
  • Motocikl: Harley Davidson Road King Classic '07 & Honda CB750K '81

WOW!! ovo stvarno mora da se vidi .. dobro .. ide na moju listu lokacija koja se mora obici cim pazarim makinu ... da li mogu da racunam na pomoc onih koji su vec bili tamo ? :)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Guest farbach

Definitivno treba videti! Na cijoj je teritoriji aerodrom? BiH ili Hr ?

Vecim delom je u Hrvatskoj, linija razgranicenja ide preko aerodroma. Ulazi se iz Hrvatske, kako sam cuo Bosanci ne pustaju.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Guest farbach

izvinjavam se ako se neke stvari ponavljaju, ovo c/p rabota.

 

 

Podzemni aerodrom "Željava" sve do 1992 godine bio je najmoćnija vojna baza u tadašnjoj SFRJ, a zasigurno i na celom evropskom kontinentu. Takve tipove podzemnih objekata ima vrlo malo zemalja, a najpoznatiji po izradi su Šveđani i upravo je njihov model iskorišten pri konstruisanju ovog aerodroma. Sam objekat lociran je na granici BiH i Hrvatske i upravo je to zapečatilo njegovu dalju sudbinu. Naime za vreme rata u Hrvatskoj 1991 aerodrom je intenzivno korišten, no međutim izbijanjem sukoba u BiH, njegova dalja perspektiva sa geostrateškog položaja bila je neodrživa. Stoga je objekat krajem maja 1992 od strane JNA onesposobljen za dalje korištenje i do dan danas nije, a i zasigurno neće biti osposobljen još dugi niz godina (ako to neko i planira). Posle "rušenja" dobar deo objekta ostavljen je tadašnjoj vojsci RSK, a jedan manji deo koji je pripadao teritoriji BiH bio je pod kontrolom Armije BiH. 1995 u operaciji "Oluja" biva zauzet od strane A.BiH no međutim vrlo brzo je predat HV. Trenutna situacija oko ove bivše vazduhoplovne baze nije se ni malo promenila, takoreći ista je kakva je bila 1992 - aerodrom i prateći objekti neupotrebljivi su i nisu odoleli zubu vremena tako da objekti koji su uništeni '92 i '95 izgledaju još gore. Na kraju ovog teksta prezentovaću i poslednje aktuelne fotografije snimljene 2003g. Inače Hrvatski mediji uveliko nagoveštavaju da bi namena ove bivše baze mogla uskoro biti izmenjena . Naime, MUP RH želi ovde izgraditi centar za azilante jer je mesto idealno zbog blizine granice, što bi u prevodu značilo da je Hrvatska i definitivno digla ruke oko obnove baze.

 

O kakvom se objektu radi, kada je projektovan, kako napravljen i koje su mu karakteristike pokušaću objasniti u sledećem tekstu .Objekat je projektovan još davne 1957g. pod šifrovanim nazivom "Objekat 505" u realizaiji Specijalnog odelenja građevinske uprave tadašnjeg Ministarstva odbrane(MO). Glavni projektanti i realizatori projekta su puk.dr.Lj.Kodelja i p.pukV.Smirnov (inače ruski carski emigrant) .Pre toga izvršen je odabir lokacije i određena geološka ispitivanja. Zbog izuzetnog geostrateškog položaja u tadašnjoj FNRJ (dubina teritorije) i prirodne zaravni podno planine Plješevice, te blizine grada Bihaća (R.BiH) i Ličkog Petrovog Sela (RH) izabrana je mikro lokacija. Tek sredinom 1959g. otpočeli su prvi građevinski radovi na terenu . Poslovi su povereni vojnom GP."Soča". Uporedo je počela gradnja poletno sletnih staza i kopanje tunela u utrobi Plješevice. Tu su graditelji naišli na prvi veći problem - naime kako je planina bila sastavljena od izuzetno čvrstih dolomitnih stena moralo se intenzivno koristiti miniranje, ali su projektanti smislili specijalan sitem rušenja "punim i praznim punjenjem" gotovo u santimetar. Ovo je naročito efikasno delovalo jer su izgrađene galerije morale po projektu biti širine 20m. i visine 8m. te dužine više od 1km .Pod najvećim stepenom tajnosti radilo se u tri smene sa gotovo 250 angažovanih radnika. Kompletni radovi završeni su 1965g. kada je obavljen tehnički prijem a prve jedinice JRV počele su bazirati tek naredne godine.

 

Baza koja je tada završena izgledala je impresivno - ukupno su u utrobi planine bile izgrađene tri galerije+jedna pomoćna (kao rezervni izlaz) koje su se spajale na "raskrsnici" gde je postojao i jedan slepi krak za remont aviona visine 12m. Ove tri galerije imale su impresivne dimenzije - bile su dužine 400,500 i 350 m, svaka visine 8 i širine 20m . Grandiozna baza bila je projektovana sa sistemom zaštite da izdrži direktan pogodak nuklearnog projektila jačine 20kt. ravno onog koji je bačen na Nagasaki. Stoga je ispred ulaza u svaku galeriju napravljena predkomora tzv."blenda" odnosno betonski štitovi koji su se spuštali polukružno sa tavanice raspoređeni na svakih desetak metara radi amortizacije ogromnog pritiska da masivna vata od čelika i betona ne bi trpela udar veći od tri atmosfere. Ulaz u svaku galeriju zatvarala su već pomenuta vrata. Svaka od četvoro bila su debljine 1; visoka 21 i široka 9m .Svaka su težila 100 tona i bila su pokretna i hermetički su zatvarala galerije. U samom objektu inače bila je izgrađena kompletna infrastruktura za boravak više stotina zaposlenih od restorana,spavaonica,kancelarija,ambulante pa do tehničkih radionica,moćne agregatne stanice za proizvodnju el.energije(u slučaju blokade objekta),skladišta kerozina i ubojnih sredstava(UBS). U samom središtu objekta postojao je i lift kojim se osoblje "podizalo" na visinu od 30-tak metara iznad nivoa baze gde se nalazio teško uočljivi betonski bunker (gledano sa piste) u kom je postojao kontrolni toranj i iz njega se navodila avijacija. Objekat je projektovan tako da je u slučaju totalnog rata bio autonoman da obezbedi neprestano dejstvovanje sopstvene avijacije (bilo je bazirano oko 60 MiG-ova 21) gotovo sedam dana bez dopune gorivom i UBS. Baza je snabdevana kerozinom podzemnim cevovodom iz vojnog skladišta na brdu Pokoj kod Bihaća - sam cevovod bio je dug preko 20 km. Vanjsko skladište UBS bilo je udaljeno oko 5km. u selu V.Polje. Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela nađena reka ponornica tako da je i to bio jedan dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u slučaju blokade. U samom objektu od njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je održavana konstantna temperatura i vršena filtracija vazduha. Vanjski deo objekta tj.aerodrom sastojao se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne) te kasarne (koja je ujedno bila i logistička baza) u blizini L.Petrovog sela.

 

Na samom vrhu planine Plješevica (1650m.) bili su instalirani Britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela teritorija Italije , Austrije i dobar deo Mađarske. Takođe i tu je urađen podzemni objekat sa operativnim centrom.

Radari su bili uvezani u jedinstveni sistem PVO JNA i nalazili su se u sistemu VOJIN (vazdušno osmatranje,javljanje i navođenje).Od celokupnog sistema koji je bio vezan za sam aerodrom jedino su ovi radari i sam položaj ostali aktivni od 1992 do 1995. Radari su 1995 od strane VRSK uništeni da ne bi pali u ruke HV.

 

Na samom aerodromu do preselenja kompletnih eskadrila sa osobljem na aerodrom Ponikve kod Užica, bazirao je 117 Lap. (lovačko-avijacijski puk) sa 3 eskadrile lovaca-bombardera MiG-21 PF ; i 323 Iae (izviđačko-avijacijska eskadrila) sa avionima MiG-21R. Planirano je da avione u doglednoj budućnosti zamene aparati MiG-29 ali okolnosti u okruženju su to osujetile. Čak je počelo proširivanje jednog od ulaza za smeštaj 29-ki - naime da bi se smestio ovaj tip vazduhoplova morala je da se proširi "betonska zavesa" na ulazu u objekat. Ta tzv.zavesa projektovana je prema profilu 21-ce koji ima jedan vertikalni stabilizator. Pošto 29-ka ima dva vertikalca, moralo se pristupiti "doradi". Ipak majstori se nisu mnogo mučili-ostalo je samo na ideji.

U bivšoj SFRJ jedini približan objekat sličan ovom izgrađen je u Prištini (aerodrom Slatina), ali on je mnogo manji i nebi mogao parirati ni po čemu Bihaćkom aerodromu.

 

Postoji procena da je objekat i aerodrom tadašnju državu koštao u ono vreme (a naravno i sada) fantastičnih 4 milijarde USD.

Sa tim novcem mogao se izgraditi supermoderni autoput sa četiri trake (sa pratećim objektima) od Triglava do Đevđelije !!!

 

Ovaj celokupni tekst sastavio sam iz više izvora. Koristio sam materijale i podatke sa svih strana. Bilo je tu i neverovatnih tekstova, pogotovo onih koje sam pokupio iz Hrvatskih izvora. Tako naprimer navođeni su podatci da su jedinice JNA koje su minirale aerodrom u maju 1992 digle u vazduh i vozače kamiona koji su navodno u njima dovezli eksploziv za tu namenu.... Istina je da su miniranje poletno-sletnih staza i zarušavanje ulaza u galerije izvršili iskusni inžinjerci JNA ali ne sa nekim vozačima kamiona - kao da smo ih imali višak!

Drugo, ne bi me ništa ponukalo da napišem tekst o ovom objektu da i sam nisam boravio u njemu i to pred sam odlazak i napuštanje jedinica JNA. Tada sam imao priliku da uđem u već gotovo opustele galerije koje su "zjapile" prazne jer su avioni otišli još poodavno. Ne mogu opisati taj osećaj boravka unutra. Neverovatno je bilo poći kroz te ogromne tunele koji su iznutra bili bukvalno "prelakirani" nekom sjajnom farbom tako da imate osećaj da se nalazite u nekom naučno-fantastičnom filmu....zaista neopisivo. To mi je bio prvi i poslednji put da uđem u taj objekat.

Sada ruiniran i propao može jedino (kao što mnogi kažu) da posluži kao jedno ogromno uzgajalište pečuraka

 

Da bi stekli kakvu takvu sliku kako je zaista izgledao ovaj objekat preporučio bi link koji je u jednom od tekstova na ovom forumu prezentovao ideikus, a link je www.avijacijabezgranica.com . Tu se nalaze dva arhivska video snimka same unutrašnjosti objekta - vredi pogledati !

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1465 postova

Pozdrav,

 

realno je tesko steci neku priblizniju sliku iako nesto najblize tako necemu zaista moze da se nadje upravo na pomenutom forumu.

 

Posle urusavanja stavljeno je sve van upotrebe, kompletni kapaciteti i nesto sredstava koja su ostala i nisu evakuisana. Na vrhu Plesevice radarski polozaj vise nema nikakve funkcije ni za buduca vremena obzirom na liniju medjudrzavnog razgranicenja. Oblast nije minirana eksplozivnim sredstvima ali je uvek moguce naici na kakvo neugodno iznenadjenje.

 

Najveci nedostatak aerodroma je bio mogucnost primanja svojevremeno osnovnog presretaca nekadasnje JNA MiG21 u svojim borbenim i izvidjackim verzijama, te je i ulaz napravljen za takav tip aviona iskljucivo. Pojavom MiG29 sa dvostrukim vertikalnim repnim povrsinama, nedostatak je prakticno uvelican do najznacajnije moguce mere. Centralna pozicija aerodroma obezbedjivala mu je teoretsku udaljenost od borbenih zona dok mu je tunel omogucavao prezivljavanje u uslovima teskih bombardovanja oruzjima razvijenih do kraja sedamdesetih. Ipak, poznato je kako su prosli kaponiri i betonska sklonista ostalih ekvivalenata 1999. pa je veliko pitanje kolika bi uopste bila upotrebna vrednost ovog kompleksa danas. Sve piste su se nalazile van objekta da ne bi neko pomislio da se letelo/rulalo pod zemljom. U unutrasnjosti su avioni bili smesteni u neborbene polozaje, izvlaceni su specijalizovanim vozilima a za svaki ulazak/izlazak aviona obarali su se horizontalni celicni mostovi sinhrono sa uklanjanjem betonsko-celicne poprecne prepreke. Ovo su bile veoma naporne mere sigurnosti iz doba hladnog rata. Na vrh u radarsku i osmatracku stanicu dospevalo se liftom ili spolja.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Guest farbach

nekoliko slika iz unutrasnjosti. Kako su ventilacipni otvori zaruseni, unutra je velika kolicina vlage u vazduhu koju blic ne moze razbiti, pa su uspele samo slike iz blizine.

SEPar_p1010538vi8.th.jpg

6hBhs_p1010539pg2.th.jpg

404.jpg

Hl8NY_p1010552dg1.th.jpg

404.jpg

ebVB4_p1010560hy7.th.jpg

Tg0BO_p1010561jn0.th.jpg

akCMu_p1010573zg9.th.jpg

zkSVO_p1010571cg8.th.jpg

wdOBq_p1010580if2.th.jpg

LiYYG_p1010584pn3.th.jpg

404.jpg

9zx4A_p1010587ze4.th.jpg

lLd72_p1010640pn5.th.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Guest farbach

koliko sam cuo liftom se islo do kontrolnog tornja , nekih 30 m. Da li je moguce da je aerodrom bio spojen sa vrhom pljesevice gde je bio radar?

Cini mi se nemoguce, mada je nemoguce napraviti i ovo sto je napravljeno.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja