Sirija i Jordan 2010.

[URUKHAI 0 Napisano Jul 6, 2010]

Koje je to prženje bilo--- :o

Svaka čast.....da ne kažem alal vera---

[Oroku 1394 Napisano Jul 6, 2010]

Nastavak spreman, samo me net zeza, presao na Telekom ADSL i od tada mi internet velika nula! Nemogu spojim par minuta da je konektovan, tako da slike nemogu da uplodujem. Ako ne uspem da sredim to, saljem od drugara.

Izvinjavam se svima na odugovlacenju, stvarno mi glupo, ali em posao, em sad i ovaj internet, ali bice, dovrsen putopis, makar do nekog sledeceg putovanja.  ;D ;D ;D

[siny 139 Napisano Jul 7, 2010]

Izvinjavam se svima na odugovlacenju, stvarno mi glupo, ali em posao, em sad i ovaj internet, ali bice, dovrsen putopis, makar do nekog sledeceg putovanja.  ;D ;D ;D

 

Al' nas utjesi! Ako je problem vrijeme, ne brini. Mi cemo da se vozimo, a ti lijepo sjedni i pisi!   Svaka cast za sve do sad napisano i dokumentovano. Ne bi te mi ovoliko gnjavili da nije dobro. Zato imaj srca i misli na nas!

[Oroku 1394 Napisano Jul 8, 2010]

Dan 15. Damask - Latakia

 

 

Ranim jutrom, negde oko 10h idemo po nase motore ispred ambasade. Idemo taksijem, bio je jeftin prosli put, ali tada smo imali sitno. ;D

Ovaj put me oderao sa jedno 400 nasih dinara, iako je taksimetar pokazivao mozda 100din. Nece covek da vrati, makar ga tukao, svadjamo se, i ne da, nece, samo vice ok, ok , i tera po svome. Kako sam se malo pre ustao, i nisam imao snage za velike rasprave , ostavim mu ja taj, ne zasluzeni baksis.

Kacige smo ostavili kod pandura koji cuvaju amabasadu, malo su slabiji sa tehnikom, pa smo tako dobili ove zanimljive slike. ;D

Posle nas je isti slikao ispred table nase ambasade, i necete verovati nije znao ni gde treba da pritisne, ni sta da radi sa mojim fotoaparatom. Uspelo je iz nekoliko pokusaja, neka mlad je naucice.

 

 

 

Peglamo za Latakiu danas, najvecu luku Sirije, dosta je pustinja, idemo malo na Mediteran. Na nekoj od usputnih pumpi upoznajemo, tacnije bobs upoznaje, celu familiju koja radi tamo.Mene niko tamo nije sljivio, ovaj put Bobs je zvezda, ima kameru na kacigi, nov motor, ja sam samo sedeo sa strane cekajuci da zavrsi slikavanje sa njima. ;D

 

Napustamo Damask

 

 

 

 

Sasvim normalna slika prevoza u Siriji, ne znam samo kako im se ne prevrne kamion, jer vetar siba, ko i obicno u stranu.

 

 

 

Star , tata predsednik nas gleda sa planine, jos nekoliko slicnih spomenika ima usput.

 

 

Malo po malo, stizemo da najpoznatije srednjovekovne tvrdjave na svetu... Krak des Chevaliers, ili ti na srpskom Tvrdjava vitezova. Izgradjena u XXI. om veku, a ovaj konacni izgled, preuredjen od strane krstasa je iz XXII veka. Najfascinatnija stvar oko ove utvrde, visoko na brdu, je sto je u njoj zivelo oko 60. krstasa i 2000 vojnika, i zajedno sa svim zalihama koje su se nalazile u samoj tvrdjavi mogli su da izdrze petogodisnju opsadu, a da ne napuste dvorac. Tvrdjava, nikad nije osvojena, i predana je mirnim putem muslimanima, kao dogovor sa vitezovima koju su vladali u tom trenutku.

Setajuci ovim prostorijama, gde su nekada vojnici, vitezovi , spavali, jeli, zezali se, odusevljava. Cak i prolazak pored , prilicno mracne stale fascinira, jer tamo ima podatak da je moglo u nju da stane i do 5000 konja, prosto za ne poverovati.

 

 

 

 

 

 

 

Sa centralnog dela tvrdjave mogu se videti kule u kojima je boravio kralj, pored su odaje njegove cerke, ispod u drugom nivou je crkva, a okolo toga barake.

 

 

 

 

 

 

 

 

Mesta u kom je skladisteno ulje, e sad , tamo pise ulje, da li je ovo za przenje jaja, ili ono za przenje uljeza stvarno ne znam, ali uglavnom, to je za ulje.

 

 

Kraljeva kula

 

Kapela, akusticnost je odlicna, kada stanete u jednu od ovih rupa, dovoljno je da malo glasnije pricate, cuce vas u celoj prostoriji.

 

 

 

 

Osim setnje ovim dvorcem, koji podeseca na crtace i bajke, oko vas se pruza, prosto neverovatan pogled. To je mozda i najlepsa stvar na ovom mestu. Polja maslina, brda oko vas, jezero u daljni, vi se nalazite u ovakvom dvorcu, za trenutak mozete pomisliti da ste u Francuskoj, ne damo negde na Bliskom Istoku.

 

 

 

 

Ja se pentram na jednu od kula, bobs je bio na jednoj manjoj samnom, ali na ovu najvislju bas i neide, nije odusevljen visinom i pogledom na kanal koji okruzuje ovu utrvrdu....nema ograde tu, pa mozda zato.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nasi konji cekaju nas ispred, da zajasemo ka moru, ali ne pre nego sto vidimo tvrdjavu sa obliznjeg brda. Standardna fotka svih koji idu na ovo mesto, pa sto da se i mi ne slikamo tamo. ;D

 

 

Sirijska zastava viori se na ulazu, i treba, lepo je isticati svoje oblezje.

 

 

 

 

Na ovim slikama se vidi zasto je ova tvrdjava neosvojiva

 

 

 

 

 

Sa najvise kule snimio sam KTM kako usamljeno stoji pored satora , u blizini utvrde. Idemo posetiti coveka, iz ovih krajeva nije sigurno, da vidimo gde ide i sl. Dolazimo, nikog nema , gledamo motor, kad izlazi svaba iz satora. Uplasen skroz, na skroz...zasto? Pojma nemam, i danas mi nije jasno. Kasnija teorija nam je bila , da je "ko zna sta" radio u satoru pa smo nasim dolaskom uznemirili coveka. hahah ;D

Svabi engleski nula, na tom nivou smo mi sa nemackim, ustvari ja znam da brojim do deset , on ni to ne zna. Pitamo ga ovo, sta je ovo , na kraju, mi bez njega prostudiramo motor, ispipamo sve, dok se covek cudi, mi se salimo , smejemo na srpskom, i odemo...sta je posle mislio ne zelim da znam , ali ako je na ovakav put krenuo tako plasljiv, ne znam dokle ce dogurati.

 

 

 

Odosmo mi dalje, iako su nam nudili kamp ovde za sitnu lovu, idemo mi na more (kog u Lataki necemo ni videti ;D), i usput slikamo nase gore list. Sinalco u Siriji, e sad da li je to neka licenca, ili su to bas nemci, ali mi videli Sinalco, i racunamo ga kao nas.

 

 

U Latakiji trazimo hotel, na wc papiru prethodni dan upisao sam imena hotela sa ulicama. Jedan stariji gej par nas upucuje u tu ulicu gde sve hoteli. Bobs ide da ih pogleda, ubrzo se vraca sa kratkim odgovorom: Rupe !!! , kakve sad rupe, ali objasni mi covek, svi hoteli raspad, oseti se memla, vlaga, priljavo do bola, dobicemo neku bolestinu, pre bi na pumpi spavao, a o mestu za motore nema ni govora. Napominjem da sam hotele izvukao kao odlicne i jeftine u Lonely Planet vodicu (sto mu dodje da nije sve tacno sto oni kazu).

Preko puta toga, malko skuplji hotel , mozda nesto preko 10e., sa mestom gde mozemo i da parkiramo motore da ih recepcionar gleda . Jos smo i za nekih 200-300din dobili potrcka, od pedesetak godina. Bobs pita gde da kupi pivo, a cova ce njemu, giv mi mani, aj baj. Ok, brate, idi kupi pivo. ... Vraca se sav zadihan, oznojan, za par minuta, kao da su ga proganjali vukovi, sa pivcugom od 10% alkohola. Mesavina rakije i piva, daje uzasan ukus, tako da sam ja to samo probao, a cika bobs, je posle kojeg piva ukrustio sa ocima. ;D

I jos nesto...daju nam ljudi kljuceve od sobe, ja pitam broj, on rece pise ti na kljucu.hahaha, isli smo od sobe do sobe da nadjemo istu sliku! ;D ;D ;D

 

 

Za kraj slika ovog uzasa od brze hrane, bilo je super kad smo dosli, ali posle par dana ne mozes ni da ga pogledas, jedva cekamo tursku, da jedemo ko ljudi, vec sanjam pasuljcinu. ;D ;D ;D

 

[Joseph B. 142 Napisano Jul 9, 2010]

Khm...

Odlicne fotografije kao u svakom nastavku.  ;D

Svaka cast!

 

Jageru, odradi neku system administraciju na svojoj masini  ;D

[Oroku 1394 Napisano Jul 12, 2010]

Dan 16. Latakia - Karadedeli

 

 

Do Latakije smo videli more, ali ga ne uslikasmo, nije nesto lepo bilo, dosta fabrika, luka, put bas nije direktno uz more....ali danas smo ocekivali , spavamo negde u kampu na moru, uzivancija. Ipak, prevarili smo se, opet smo videli more, i to samo na kratko, sa autoputa, tek narednog dana cemo voziti uz more, sto ce se isostaviti kao jedan od lepsih puteva na ovom putovanju.

Napustamo Latkiju, iz uz malo kruzenja po gradu , dobijamo instrukcije gde je Turska. Put prilicno nezanimljiv, postaje interesantno tek kad smo se poceli penjati na sirijske planine, i negde po tim planina se i nalazi manja granica sa  Turskom.

 

 

Uzivancija je opet voziti po krivinama, posle toliko autoputeva, i raznih pustinja gde je skoro sve pravo, skoro ko kod mene u Vojvodini.  ;D

 

 

 

Ovako izgledaju planine u Siriji...

 

 

Pre granice dopunjujemo tankove, da sto duze izdrzimo da ne sipamo skupo Tursko gorivo. Na granici , opet placanje po oko 10e za izlazak, pecati za motor, pa salter za pasose, bobs dobija pecat, ode u Tursku, i bas kad sam ja dosao na red, nestade struje, nije mi jasno kako nemaju agregate, ili bar ups-ove za racunare, jer sve sto mi je ukucavao 10 minuta je propalo, a dok smo jos cekali da dodje struja, skupilo se tu poprilicno.

Napustamo Siriju, bili smo , videli sve i svasta, naucili ponesto o drugim kulturama, dosta razlicitim od nas. Zdravo Sirijo, do nekog drugog vidjenja!

 

U Turskoj opet gubimo vreme na guzvu, sve je puno sirijskih rent-a-car vozila, svi nesto svercuju, a bome i na nas biometrijski pasos, nesto im nije bilo jasno, pa su to pregledali, po par sluzbenika, kao da smo doneli ne znam sta, a ne pasos kakav pola sveta ima godinama.

Nesto kasnije posto smo prosli granicu , videli smo nekoliko vozila vojske kako pretresaju sva vozila koja dolaze sa granice, sa tablicama Sirije...svako radi svoj posao, neko svercuje da bi preziveo, drugi to suzbijaju, ima tu svega, mi ipak produzavamo dalje, bez zadrzavanja.

 

 

Negde u planinama, ja skrecem na pumpu da tocim gorivo, u samom skretanju, motor mi se ugasi sam od sebe i nece vise da upali,to je izgleda bio danak neiskustvu i kupovanju goriva na samoj granici, ko zna cega tamo nisu strpali, ne bi li prodali koju litru vise. Nisam panicar, srecom, uzmem skidam svecicu, menjam drugu, gledam da li ima varnicu, ima, da li dobija gorivo , jok , ni trunke. U glavi mi vec, prodajem motor za avionsku kartu kuci.  ;D ;D ;D

Salim se naravno, nebi ga dao nizasta, osim za neku afriku. 

Ali. stvarno, uplasio se, gorivo ide na slavinu, ali nista, u cilindar. Ovi sa pumpe nude da zovu servir, zvali Hondin, prvo, nije covek ni hteo da mi kaze cenu izlaska, kaze mi preskupo je veruje mi. Onda mi kazu, ima u gradu , koji smo prosli, neki majstor, sredi ce mi da dodje.

I setim se ja majstora, iz Sombora, Mirka, ako on ne zna kako da sredim, niko ne zna.  Zdravo Mirko, ovde Sasa, beli Dominator vozim....Zdravo, zdravo, ti se vec vratio sa puta....Ma nisam, zovem iz Turske  .... objasnim mu problem, i resenje je bilo jednostavno, nadji cekic, lupaj u loncic  karburatora, naravno ne ko sivonja, i odvrni ga dole, da iscuri prljavstina...Prvo nije ni htelo da ide, i posle lupkanja krene, prljavo do bola .

Ajd ,sad da probamo, ispraznio ja akumulator od silnog verglanja, pumpadzija pomagaj da guramo. I upali, e ljudi, kako sam bio srecan sto ponovo cujem zvuk masine. HVALA majstor Mirku na pomoci u najvaznijem trenutku tokom putovanja!!!

Ovo je slikano kad sam sve zivo povadio, steta sto je slika losija, ima alata svuda po pumpi, mojih stvari, okupirao sam celu pumpu. 

 

 

Kako smo sisli sa planina put nije tako zanimljiv, auto put, smaranje, jedino ovaj znak za Dorcol, je bio svetla tacka puta. Inace Bobs je bas sa Dorcola!

 

 

Plan je bio da stigno bar do Silifikea, i tu negde posle na moru u kampu spavamo, ali na granici smo izgubili vremene,a onda jos Honda nesto bila posvadjana sa losim gorivom, pa smo stigli samo tu blizu. Skoro je bilo 11h, kad smo odlucili da kad vidimo prvi hotel, apartman i sl. da stanemo i pitamo za cenu. I bas se potrefi da prvi koji pitamo kosta nekih 10e po osobi ako se ne varam, Wi-Fi u sobi, garaza za motore, lift, pogled , uzivancija.  ;D

Ja do danas , dok nisam na karti nasao , nisam znao gde smo spavali, samo smo vozili, pojma nismo imali gde smo. 

 

 

 

[Oroku 1394 Napisano Jul 14, 2010]

Dan 17. Karadedeli - Side

 

 

Ovog dana ja se ustajem ranije , mada i inace to je slucaj, ali ovaj put sa razlogom. Treba promeniti ulje na mom motoricu, drugi put na ovom putovanju. Motori su nam lepo smesteni u garazi, ja zamolim ljude sa recepcije, da tamo promenim ulje, dobijem i neke flase .... To je bilo malo tezi poduhvat jer niko od radnika, gazde, gostiju nezna engleski, a bome ni srpski, pa sam objasnjavao rukama, nogama, i ostalim pomagalima. ;D

Tek ujutro shvatamo da ovo i nije neka selendra kako smo mislili, i te kako ovde ima zgrada, a i uveliko se gradi.

 

 

Kao sto vec rekoh, ulje se menja, opet u Dominatora ide Bel Ray, zahvaljujuci Moto Land-u .... Sto se mene tice, ulje za pohvalu , Dominator inace trosi ulje, i sa ovim je potrosnja bila u granicama normale, sto sa Elf-om nije slucaj, i to vise u moj motor nece ici, krsina zesca.

 

Opet krecemo prilicno kasno, oko 11-12 sati, taman, u potrazi da jedemo nesto. Ja sam sebi rekao , necu nista sto nije neki pasulj , gulas i sl . Dosta mi je onih sendvica, tortilja, zacinjene salate, daj mi brate, tanjir pasulja i jedan luk , i nista mi vise u zivotu ne treba. ;D

 

 

Pasuljcinu i narucujemo u prvoj birtiji pored puta, ne moram reci da smo olizali tanjire i pojeli sav luk( a bilo nam cudno sto svi okrecu glavu kad pricaju sa nama , hahah, salim se), neverovatno je da se covek zazeli za tako kratko vreme nekih obicnih , jednostavnih stvari.

Pogled na more, tanjir pasulja, gde ces bolje...Cena ovako necega vas ne izadje vise od 5e po osobi ukljucujuci i 1.5 vode, salate i neke sokove.

 

Dalje ide jedan od lepsih delova kojima smo putovali, voznja kroz planine, pogled na more koji puca u beskraj....

 

 

 

Mogu da vam kazem , iako ja bas i nisam nesto posecivao druga primorja, da lepse od ovoga nisam video. Sigurno ima mnogo lepsih, ali za sada ovo kod mene drzi prvo mesto.

 

 

 

 

 

U svim delovima Turske radovi na putevima teku uveliko, gradi se, prosiruje , verujem da ce ovo za koju godinu biti dosadni auto putevi, ili bar oni njihovi magistralni sa po nekoliko traka, sto ce unistiti lepotu voznje po ovom delu Turske obale.

 

 

 

Trenutak odmora , na nekom od plaza. Veoma cudan pesak, vise blato nego pesak, ali svejedno voda je jako lepa. Cudno samo sto na mnogim plazama jos uvek nema nikoga. Bilo bi lepo obici tursku obalu, sada dok jos nisu izgradili one ruzne , sarene "novogradnja" zgradurine u svakom kutku obale.

 

 

 

 

Po gradovima putevi su siroki po dve trake u svakom smeru, dok je put izmedju gradova pretezno samo sa jednom trakom, u planinama dosta krivina, odlicno za voznju, ako nista , ovaj hrapavi turski put nece vam dozvoliti da proklizete.

 

 

 

 

 

 

Ovde gde god da stanete malo da se odmorite, predahnete , necete pogresiti. Bilo da ste negde stali na litici sa pogledom na more, ili u planina na caju.

 

 

Sturdiranje mape dokle smo stigli, usput nas je slikao covek sto nam je skuvao caj, uspeo iz dva pokusaja, ali uspeo. ;D

 

 

Polja maslina negde usput

 

 

Stigli do Alanje, dok je nismo prosli, trebalo nam bar 45min, ogroman grad spojen sa svim susednim gradici. Licno ne svidja mi se nikako , sve same zgrade, masa turista, nesto sto se meni nikako ne svidja. Na navigaciji smo nasli, a i predhodno pripremili da spavamo u kampu u mestu Side. Kad smo tamo dosli, niko ziv za to nije cuo, ali niko! Trazimo , pitamo, niko nista ne zna, svi su nesto culi , ali gde je nista ne znaju, kao da grad ima 2 miliona stanovnika, a ne da je obican gradic. Pukom slucajnoscu nalazimo neki kamp, vec smo bili spremni da u po noci nastavljamo dalje, pa sta nadjemo.

 

 

 

Smestili se , ispricali sa komsama iz Svajcarske, oni putuju u svom auto-kampu ili kako se vec zove, mozda "trknu" i do Sirije, zena se nesto necka, ali za sada krstare prelepim Turskim morem.

Pazarili mi salame , luka, neke parike, sta kao jescemo to. Kad sam probao salamu, reko ja ovo ne mogu ovako da jedem. Koji uzasan ukus, nasa podrigusa je izmislila salamu za ovo ! Verujete mi , ziveo sam cetiri godine u srednjoskolskom domu, i znam da moram svasta da jedem, ali ovo nisam mogao. Imamo virsle, kad ono , isto, valjda ista fora, kako to jednu pojma nemam, navika je cuo izgleda.

Sta cemo sad, gladni, nismo jeli jos od pasulja, moramo nesto jesti. I , setimo se , ajde ispecemo ovo, mora biti dobro, ako nista bar malo bolje. Prvo supica, onda pecemo. I , jao, al je bilo dobro, ispeceno gubi taj bezvezan ukus, beli luk preko, da ubije i ono sto je ostalo loseg ukusa, pa jos krastavci, paprika, paradajz, savrseno , evo sad dok pisemo ovo i ja sam ogladneo, ovaj dan je upecatljiv najvise zbog pogleda na more, i ove jednostavne, a odlicne hrane!

 

 

[jager 3445 Napisano Jul 14, 2010]

Raduje me nastavak

Ako ništa drugo, slike su bezbedne

[milloske 39 Napisano Jul 15, 2010]

Vruce ali lepo.

Pratim i uzivam.

[Chronomaniac 51 Napisano Jul 15, 2010]

E, tako se to radi, bravo momci. Slike su stvarno odlicne, skidam par da stavim na desktop

[Orthodox Viking 15 Napisano Jul 16, 2010]

Bravo momci, najbolji putopis ove godine, ako ne i najbolji na forumu 

[Oroku 1394 Napisano Jul 21, 2010]

Dan 18. Side - Denizli

 

 

Plan za ovaj dan bio je otici do Pamuakkale-a , ali dan je bio neverovatno gadan, pa smo stigli samo nadomak pomenutog mesta.

Napustamo nas kamp, idemo preko Antalije, vrucina sve veca, to nam je tada smetalo, mada bolje da je tako ostalo. ;D

 

 

 

Posle kebaba u Antaliji, pravac planine, i kako smo se nadali Pamuakkale. Vec posle nekoliko desetina kilometara , na planinama se skupljaju oblaci, ni reci o onoj vrucini iz Antalije.

 

 

Sto smo dublje odlazil u kopno Turske, tako smo uvideli da je neka oluja ispred nas pustosila turske baste. Mnogo, ali stvarno mnogo leda po putu, bastama, krovovima, srecom pa nismo bas tada naleteli.

 

 

Malo, po malo, mi stigosmo kisu, navlacimo odela, tj. neki odela neki kabanice.... Prvo je padala sllabasno, pa prestajala , i tako u krug, dok su najcrnji oblaci bili sa strane i sve je izgledalo kao da cemo ih zaobici, cak smo se jedan drugom nasmejali, u fazonu, haha, nista od kise, izvukli se i sl. ;D

I, onda iznenadjenje, put koji nas je vodio samo pravo , i ostavljao oblake sa strana, vodi bas u te oblake, e, al smo se osecali glupo!

Seva tamo gore, gromovi odzvanjaju planinama....Bobs mi vice, ajmo nazad, docemo ovde sutra , nije sigurno voziti kroz takve gromove, ja reko, daj kad smo vec ovde, sta cemo nazad, mozda nepada tako jako....Dobro, idemo , nema nazad, bas iza krivine pocinje najveca oluja koju sam ikad doziveo na motoru, a bome ni u Somboru skoro tako jako nije padalo. Gromovi udaraju u vrhove, kisa lije toliko da se ne vidi pred sobom, cak i automobili staju, jer nemogu da idu od tolike kise. Slag na tortu je bio to sto je ubrzo poceo makadam , jer su u toku radovi na putu! Kola se vuku preko toga, a mi przimo preko svih bara, rupa , kamenja! Konstantno drzimo obrtaje na motorima, da se ne bi ugasili, jer ko ce ih posle upaliti , ako voda udje tamo gde ne treba.... E da, onda je poceo i led, ima sam leda svuda po tabli, srecom , pa nije dugo padao, stao je ubrzo. ;D

Neko vreme tako vozimo, i kao spas nazire se pumpa, brzo stajemo na nju i .... kisa staje, ej , kiso, sad i nisi morala da stanes !

Ovo je jos kad smo mislili da necemo jako pokisnuti.

 

Na pumpi odma menjamo carape, cizme, jer kad sam stao, mislio sam da imam bar litru vode u njima...ni Bobs nije bolje prosao. Kad su nas pumpadzije videle tako jadne , mokre, da se izuvamo kod njih, dobijamo stolicu, kafu, usluga na nivou.

 

 

 

 

 

I tako, preziveli smo, grom nas nije udario, sad smo promenili carape, ugrejali se kafom, pa idemo da nadjemo smestaj dok se nismo prehladili....I naravno, opet pocinje kisa , ovaj put u Denizli-ju. U gradu kolaps, neke ulice se rade, ove ostale su prepune, jos je kisa, jedva smo se probijali motorima , a ovo ne prestaje da pada, ovaj put, mokre su noge, opet, ovaj put su patike bile na redu. Trazili smo hotel nekih sat vremena, ljudi pojma nemaju da ima hotel u gradu, neki kazu na jednu stranu, neki na drugu, sve u svemu, prosli smo nekoliko krugova po gradu, nismo ni znali gde smo, dok se odjenom, niodkuda nije pojavio neki hotel. Ulazimo , onako mokri, ljudi nas gledaju ko da smo sa Marsa, a ne iz Srbije. ;D

Uz neko cenkanje, uzimao sobu, i na susenje.

Dzamija je preko puta, imali su neki poseban dan, pa su pevali celo vece, ima i snimak, ali kako mi je internet ocajan, uskraceni ste za to.

Ima i jedna zanimljiva stvar, u hotelu niko ziv nije znao engleski, ni mlado ni staro....Ode Bobs po hleb za veceru da trzi od njih, trazi na engleskom, dobije neko povrce , pa tanjire, i tako sve zivo iz kuhinje , ali samo ne ono sto nam treba. ... na kraju, morao je da im nacrta sta mu treba, pogodite sta je prvo dobio, noz naravno, pa teko onda hleb. ;D ;D ;D

Kasnije sam i ja dosao na red da odem po hleb, ovaj put imao sam srece, nisam morao da crtam, prvo sam dobio paradajz, ali sam brzo sam nasao sta mi treba, pa sam skratio coveka muke.

 

[Orthodox Viking 15 Napisano Jul 22, 2010]

Cekamo nastavak...  ;D

[Oroku 1394 Napisano Jul 23, 2010]

Dan 19. Denizli - Pamuakkale - Kusadasi

 

 

 

Kako predhodni dan nismo stigli do Pamuakale-a , to smo ucinila ovog dana. Bilo je od pre isplanirano posetiti ove predivne bele stene , tako da to nikako nismo mogli propustiti.

Vec na samom ulasku u istoimeni grad, ispred vas je pogled na veliko belo brdo, mnogo dobar dozivljaj.

 

Ispred stena je jezero , koje na sredini ima veliku Tursku zastavu, koja se vidi sa vrha. Odlucujemo da idemo gore na ulaz, tamo ostavimo motore i polagano obidjemo ovo cudo prirode.

 

 

Jezero , pogled sa stena

 

 

Na vecinu jezeraca, sa prelepom modrom plavom bojom ulaz je zabranjen. Samo na nekoliko mesta dozvoljeno je setanje po njima, kupanje , uzivanje....Naravno, mi u punoj "ratnoj" opremi nismo mogli da se kupamo, vec smo samo bosi hodali po jezercima...posto smo iz Srbije, nismo hodali po tim gde se sme, vec po onim gde je zabranjeno, samo zbog boljeg dozivljaja, ko bi gacao po onoj prljavoj vodi gde svi hodaju.

 

 

 

 

Same stene nastale su tako sto voda dolazi sa vulkanskog izvora, prepuna kalcijuma, i otud bela boja.

 

 

 

 

Prelepa modra boja vode je ocaravajuca, uklapa se sa neobicnom bojom samih stena, i to sve kad spojite sa pogledom koji se pruza prilicno daleko dobijate ovakvu turisticku atrakciju !

 

 

 

 

 

 

 

 

Steta sto pre ulaska nismo znali za termalni, anticki bazen, jer bi sigurno poneli kupaci da se okupamo....kad cemo opet imati priliku da se kupamo u ovakvom bazenu ! Em sto pise da je lekovit, ali sto izgleda prelepo...iskreno nisam ovako nesto ovde ocekivao. Istorija kaze da su ovde dolazile hiljade ljudi u doba Rimskog Carstva , da se izlece od raznoraznih bolesti. Bazen je malo drugacije izgledao u to doba, jer se urusio u 7 veku od zemljotresa, steta, ali i ovako izgleda mozda i jos bolje.

 

 

 

Ostatci antickog Grckog grada Hierapolis-a, odmah do bazena, za njega nije bilo vremena, imamo do Kusadasija jos da se vozamo.

 

 

Napustamo Pamuakale, usput nema stajanja, samo da jedemo, pijemo vode, neki da puse, tocimo gorivo, znaci samo peglanje.

Ove , sto bi turci rekli cufte, a da i mi tako kazemo , su mi bile jedne od boljih koje sam jeo. Cica koji je ovde sve , od kuvara , cistaca do konobara zna da ih napravi.

 

 

Presao na Mondial, menjao za Hondu . ;D ;D ;D

 

 

Kako trampa nije uspela, nece covek japanca, zna da je kinez bolji, stizemo do Kusadasija ipak na Hondi i Yamahi.

 

Pogled na Kusadasi i more

 

Bobs je u Kusadasiju menjao blatobran, dosadio mu ovaj uz tocak, pa je ubudzio drugi. Sad moze u blato do glave ! ;D

 

 

Namestam na navigaciji da nas odvede do kampa, prvo jedan, taj ne postoji, pa drugi, to neka kafana, oni nam nude smestaj u basti. Mi , pristajemo, lepa cena , imaju i Wi-Fi....e tu se zeznuli dadose nam sifru dok smo popili pice i ja nadjem bolji kamp u centru grada, ovaj je bio mnogo daleko od svega, ali bas svega. I tako, mi njima kazemo, eto nas odma, samo da uzmemo neko pice i jelo u gradu , eto nas brzo...haha, kakva laz, odosmo mi u bolji kamp, odlican pravi kamp, centar na dva koraka. Kad smo pitali za cenu, covek kaze, smesna je cena, necu ni da vam kazem dok ne vidite sta nudimo. Aj, dobro ,daj da vidimo. Lepo mesto, drvece pravi debeo 'lad , kupatila dobra , struja, bazen...sta ces vise za nesto manje od 5e.

 

 

 

E da, uslikali smo i zalazak sunca u Kusadasiju, nisu lose ispale slike...romanticne. ;D

 

 

 

 

[mali_zmaj 1249 Napisano Jul 23, 2010]

fenomenalno!! to kupatilo rimsko,ta jezera od kalcijuma,ili šta već.. kao iz bajke brate...odlične  fotke,svaka čast!!!!!

[lalajko 2004 Napisano Jul 23, 2010]

Oroku, fotogarfije su ti sjajne! Svaka cast za oko.

[Oroku 1394 Napisano Jul 23, 2010]

@ Lalajko

Bile bi i bolje da slikam sa pravim fotoaparatom, ali neka, doce i to do jeseni.  ;D

 

@ mali_zmaj

 

Jeste, jezera su prelepa, ali mi je onaj bazen stvarno neverovatan, steta sto se ne okupah tamo.

[Oroku 1394 Napisano Jul 26, 2010]

Dan 20. Kusadasi - Canakkale

 

 

Ustajem se ja ujutro ranije, da odem do plaze...Bobs ostaje da spava, on bas i nije nesto za kupanje u moru. Spremio se, pitam gde je plaza, blizu, nema ni 200-300m. Ali nazalost, plaza razocarenje, javna je , na njoj spava dosta skitnica , prljava, uzas. Verujem da ima mnogo boljih plaza i ovde u blizini, samo treba znati gde traziti. Ako nista, bar sam se prosetao po gradu , i uslikao koju sliku sa setalista.

 

 

 

Danasnji cilj Canakkale , na nasem putovanju, poslednje mesto u Aziji , gde prelazimo trajektom u evropski deo Turske.

 

 

Priroda je , kao i u vecem delu Turske ocaravajuca.

 

Na putu smo vozili sa raznim bajekerima, ovima sa skuterima, ovima sa malo vecim masinama....Neko vreme smo pratili ove sa vecim masinama, kasnije odustali, jer grupu prevodi covek sa R1, pa malo prebrzo obilazi sve za nas ukus, i utrcava u nesigurne situacije, sta mislite koliko se ovaj zadnji sa KLE-om, izmucio da ih isprati. ;D

 

 

Na jednoj od pumpi, pored se nalazila neka radnja, prodavali su odecu i sl. Bobs ode da se proseta po toj ne tako maloj radnji, dok ja ostajem da se malo odmorim na pumpi. Ljudi, kao i obicno, prilaze , zagledaju, pitaju , tako me jedan od radnika pumpe pita odakle smo, pa ono Srbistan, Jugoslavija, zaradi nama po kafu. ;D

 

 

Kako smo se priblizavali Canakkale-u, tako je bilo sve vise spomenika postavljenih u cast bitki iz Prvog sv. rata. Tu je blizu i Galipolje, cim se predje Dardaneli, pa jos koji kilometar.

 

 

Dominator , ja , i senka u travi. ;D

 

 

Pogled na Dardaneli ostavlja bez daha, jos smo stigli bas na zalazak sunca, pa je dozivljaj bio potpun. Moreuz Dardaneli , spaja Egejsko i Mramorno more, Aziju i Evropu i bas preko njega cemo preci trajekto na evropsku stranu, ali to sutra. Ovaj dan smo odlucili da nadjemo kamp u Canakkaleu, negde uz more, i sutra nastavimo put ka Grckoj. Posle trazenje po mestu, jedan covek koji ima kucu blizu mora uz put, kad smo ga pitali za kamp na engleskom, odgovara na srpskom. Gde sve necemo naci nase ljude, doselio se ovde pre dosta godina, negde iz Vojvodine... On nas upucuje u jedan kamp, verovatno i jedini kamp ovde, nije nesto, ali bar je uz more, i nema skoro nikoga. U kampu, komsije su nam amateri astronomi koji su bili na slicnom putovanju kao i mi, ali sa starim kombijem , bar 20-25 godina, iz Austrije, samo je njihovo putovanje trajalo malkice duze, oko 3 meseca. Pokupio sam im mail-ove, da vidim kakve su slike napravili slikajuci nebo po pustinjama, nisam ih jos kontaktirao, to cu kad zavrsim putopis, pa cu im poslati da vide i moje slike.

Zanimljivo, oni kombi stavljaju na auto voz u Istanbulu, i idu za Bec vozom, kazu, nema sta da se vidi u Bugarskoj, Srbiji, Madjarskoj...neka tako nam i treba kad neznamo da izreklamiramo nase prirodne lepote. E , da , vozac kombija, je takodje i motorista, bio je motorom , u Maroku, Nordkapu, po celoj Evropi, nemogu se setiti da li je jos negde bio.

 

 

 

 

Ovo je slika iz naseg kamp, uz pivce na plazi zavrsavamo vece, zasluzili smo odmor. Sliku austrijanaca nemam, nisam se setio da slikam.

 

[Oroku 1394 Napisano Jul 28, 2010]

Dan 21. Canakkale (TUR) - Kavala (GRE)

 

Kao i obicno , budim se nesto ranije pre Bobsa, i to iskoristavam slikajuci okolinu, i pricajuci sa nasim komsijama iz Austrije. Nazalost, oni su brzo krenuli , jer zure na voz....pokupio sam njihovu vizitku, tako da cu ih kontaktirati, uskoro, jedva cekam da vidim slike svemira, iz predela koji nisu zagadjeni svetloscu.

Mnogo brodova prolazi ovim moreuzom, i na jednu i na drugu stranu.

 

Mol

 

 

Pas se hladi u vodi, iako je jutro nije bas mala temperatura, da , i interesantno je sto dok se dodje do dublje vode treba koracati bar desetak metara, tamo negde gde je camac.

 

Ja na ljuljasci. ;D

 

 

Do Troje nismo otisli, ali evo zamene tu negde u Canakaleu, koji smo prosli kad smo vec krenuli na trajekt. Ni onaj u Troji, naravno, nije origanal, pa moze i ovaj, zar ne?

 

 

Voznja trajektom bila je posebno interesantna, bar neko vreme, jer nikad sa motorima nismo ni putovali sa trajektom, pa da i to probamo, a i skracuje put , poprilicno. U samu luku ulazimo odma placamo neku sicu za prevoz, i ukrcavamo se . Ima dosta sveta, ali dece najvise, ko da smo na nekoj ekskurziji. ;D

 

 

 

 

 

 

Ja rece bila je zanimljiva, jedno 5 min , drugih 5 sam proveo ovako. ;D ;D ;D

 

 

Sa druge strane poznati spomenik bitci na Galipolju.

 

 

I tako, presli mi Dardaneli, valjda nesto i pojesti. Meni se jedu girice , vec neko vreme, pa smo stali u nekoj maloj ribarnici. Nazalost, girice prilicno skupe, a nedobije se nesto puno, pa jedemo ovaj neki sendvic sa ribom, isto je bio odlican, znaju ljudi koji zive pored vode ribu da spremaju, sramota bilo da ne znaju.

Sendvic je odlican, izraz lica , totalno pogresan... ;D ;D ;D

 

 

Preko Galipolja na putu ka Grckoj...Mesto na kom je poginulo oko 130, a ranjeno preko 250 hiljada ljudi, gde je Ataturk sa drugim vodjama porazio na Britaniju i osramotio je poprilicno, ne ostavlja nikoga ravnodusnim.

 

 

Skupo gorivo sipano je jos u Canakaleu, moj mali rezervoar bas i nije bio dovoljan za malo povecanu potrosnju po autoputevima, i sirokim turskim regionalnim putevima. Prelazimo u Grcku, problema nema nikakvih, prvu pumpu vidimo, kao stajamo na sledecoj. Tako vozimo, vozimo, nema pumpe. Stigli do Aleksandropolisa i jos nista, nema pumpe, ajde idemo u grad, pa cemo sipati, i opet nema nista, tj. ima al ne rade. Prvo jedna, pa druga, pa treca nista, prosli ceo grad, nema pumpe. Na kraju jedva, ja na rezervi, nalazimo pumpu, al automatsku. Ubicis npr. 10e, i toliko tocis, sam, nema pumpadzije, glupost ziva, al , kad nema druge daj sta das.

 

Ovo je negde sa autoputa.

 

 

Bez stajanja stizemo do Kavale, nalazimo kamp uz pomoc navigacije, i za 23 evrica za nas dvojicu dobijamo mesto za spavanje .

Kamp nije nesto, bas i ne preporucujem, u ovo vreme previse topole, a i nesto je kapljalo sa drveca , pa mi se i sator malo ulepio. Pivce u kaficu 3e, malo, ali dobro, mi odsomo sutra, da smo znali, da je u Platamonasu onako bolje, produzili bi odma tamo.

 

 

Voda u Grckoj, dobra, slana i mokra... ;D

 

 

 

 

 

[Oroku 1394 Napisano Jul 29, 2010]

Dan 22. Kavala - Platamonas

 

 

Napustamo nas kamp, koji bas nesto i ne preporucujem , mozda je sad preko leta bolje, ne znam.

 

 

Slika do Olimpa nema, nista zanimljivo nismo videli, ali bas nista, Solun , prosli obilaznicom, sve sami autoput, smaranje, uzas....jedino zanimljivo je Olimp kom smo se priblizavali, i u ravnici se impresivno izdize. Vece pre smo trazili po internetu kako da odemo do Hilandara, kad smo vec tu, sto da ne obidjemo, ali , informacije na netu kazu da moramo ici u Solun po dozvolu, pa se tamo ide brod posle odobrenja, i na kraju odustali, da ne komplikujemo sad na kraju. Idemo pravac Platamonas , pre toga, Bobs me vodi na Olimp, ali ne komercijalnim putem, makadamom , bez mase ljudi okolo. Kazem, Bobs me vodi, jer je ovo ipak njegov kraj, bio je ovde vec, kolima, a u Platamonasu, letuje od malih nogu, i sad u ovom trenutnutku dok pisem je tamo. Kada smo otisli u to malo mesto, u kamp, video koliko je lepo i prijatno tamo shvatio sam zasto se uvek tamo vracao.

Nismo se bas puno penjali, ali samo dovoljno da imamo odlican pogled prema moru, iako se ono slabo videlo , oblacno je bilo. E, da ni Zevsa nismo videli, on je valjda tamo vislje zivi. ;D

 

 

 

Pogled je odlican!

 

 

 

 

 

Makadam dobar za voznju, ali vracamo se mi ipak dole, idemo se baciti u more, i da jedemo nesto!

 

 

 

 

 

E , a ovi su se vozali isto tu negde po planini, izlecu sa skuterima sa nekog puteljka , jurcaju , i jedan ode u kanal, haha, bilo bi manje cudno da nemaju svi preko 50 godina. ;D ;D ;D

 

 

Idemo mi do kampa , da se smestimo, plan je da pazarimo nesto za jelo prvo u gradu, odluka pada da uzmemo girice, kad ih vec u Turskoj nismo pojeli, i sami ih ispecemo, taman da potrosimo poslednje zalihe plina.

Pre toga, u povratku sa Olimpa, malo smo lutali grckim poljima, dok ponovo nismo pronasli put kojim smo dosli.

 

Stara crkva , negde u poljima

 

 

 

Mocni Olimp

 

 

Prvo idemo do grada, prvo na jedan giros , jer uzeleo sam se i mesa, pa pazarimo ribu, i onda u kamp, na raspremanje...sto se tice ovog putovanja, za satorima smo zavrsili.

Dobar je giros, ali...malo je to.

 

 

Crkva u Platamonasu

 

 

 

 

Ciscenje ribe, koja je , ako znamo da se nalazimo u pored mora, preskupa, srdele, ili kako se to vec zove, kostaju 10e kilogram, jefrinije dodje u Somboru nego ovde, i to nekoliko puta.

 

 

 

E , posle ciscenja, ide pecenje...Direkt na plazi, do ove kucice od spasioca, pravo savrsenstvo. Riba mirise, uh , sad sam opet gladan !

 

 

Pranje posuda za jelo

 

Ovo nam je , mislim , najbolja vecera, ipak , ono sto sam napravis, mnogo te vise zadovolji nego da smo otisli u restoran.

 

 

Dok ja pecem , neki pokusavaju da ulove jos ribe....srecom, pa smo kupili dovoljno , jer ovaj ribolovac, osim prazne udice nista nije izvukao iz mora. ;D

 

 

 

Dok jos nije zaslo sunce , morao sam da se brcnem jos jednom, i uslikam more, kako bi vi imali sta da gledate. :D

 

 

 

 

More, more....

 

 

 

Pada mrak , pa smo ribu i veceru zavrsili ispod neke bandere u kampu, svejedno, uzivancija je bila na nivou. Bobs pije pivo , grica ove ribice, ja belo vino, neko njihovo domace, stas' bolje od toga.

 

[jager 3445 Napisano Jul 30, 2010]

Još malo, pa ste kući

Svaka čast, zaista. I na putovanju i na putopisu!

[mungos 910 Napisano Jul 30, 2010]

Carevi.

[Chronomaniac 51 Napisano Jul 30, 2010]

Svidja mi se sto fleksibilno putujete i stajete gde vam se svidi.

 

[Oroku 1394 Napisano Avgust 1, 2010]

Dan 23. Platamonas (GRE) - Kumanovo (MK) - Mezgraja (SRB)

 

Sa jos jednim pogledom na plazu kampa , pakujemo se , prvo do grada, da uzmemo nesto da pojedemo, onda do obliznje tvrdjave, pa idemo dalje. Pazarimo burek, pitam za cenu, cica pokazuje na tepsiju i kaze 2e, reko dobro, daj onda jedan burek...e kad je to on isekao, shvatio sam da se ni od cetiri bureka ne bi najeo, haha, i to parcence 2e, bar da je dobar bio pa da mu oprostim, al ni to. Treba da se ugledaju na one pekare iz Babusnice, 20din. burek , ali bolji nisam dugo jeo!

 

 

 

 

Na brdascu iznad Platamonasa nalazi se jedna tvrdjava, kad smo vec tu sto da je ne obidjem, Bobs me cekao napolju , vec je bio ovde, za to vreme jesce pomenuti burek.

Pogled sa tvrdjave odlican, dugacke plaze Grcke, iza Olimp, stvarno steta sto je oblacno vreme onemogucilo jos bolji pogled, samim tim i slike.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Bobs mi rece, kad god oko vrhova Olimpa ima oblaka, uskoro ce kisa, makar svuda bilo suncano, a oko Olimpa oblaci, vrlo brzo je kisa i u podnozju. I to je istina, provereno, skroz, kako su se oblaci skupljali gore, tako je i kisa pocela kod nas dole.

 

Kako smo krenuli prema Solunu , odnosno Makedoniji, tako je kisa pocela, nakraju pratila nas je nekih mozda i sto kilometara. Pljusti ne prestaje, jedino sa leve strane, vidi se jedna tacka u kojoj sija sunce, gde ne pada kisa. I , sasvim ne ocekivano, put nas bas vodi tacno prema toj tacki, i sto smo blize Makedoniji tako kisa smanjuje intenzitet. Uz stihove u mojoj glavi "tamo gdje vjecno sunce sja..." , e da, tamo je Makedonija. Kisa staje, sucano, ma ne moze biti lepse. ;D

Uz citanje dela sa Makedonijom, preporucujem slusanje vec pomenute pesme.

 

http://www.youtube.c...feature=related

 

Nebo je tog dana je bilo prelepo, jarko plavo sa mnogo oblaka. Vozimo auto putem, uz Vardar i nepregledna polja vinove loze.

 

 

 

 

 

 

Nemam puno toga pisati o ovom prolasku kroz Makedoniju, priroda je prelepa , u svakom trenutku sam uzivao vozeci ovim krajem i verujem da cu se opet provozati ovim krajem....ali bar na nekoliko dana.

 

 

 

 

Odmor na jednoj od pumpi, tu sam i zalepio poslednju nalepnicu na ovom putovanju. Obisli smo krug, i sutra smo vec kuci, zvuci pomalo nestvarno, jer i meni i bobsu, cinilo se kao da smo juce krenuli, umor je nestao vrlo brzo, odnosno prolazeci nekim novim putevima, nije ni bilo mesta za njega.

 

 

 

I tako ,stizemo do Kumanova, po planu tu su nas docekali clanovi MK Bears-a, i tu smo trebali i da prenocimo. Ipak, razocarali smo ih sto smo nastavili nasu voznju, ovaj put mojom krivicom, jer bi trebalo sutra da stignemo do kuce, a moja zadnjica ne bi bas bila zadovoljna da sedi na Dominatoru toliko kilometara. ;D

Ipak i samo , nazalost kratkotrajno , druzenje, bilo je dovoljno da se upoznamo sa makedoncima. Super ekipa, raspolozena, vedra, pravi moto klub za uzor ! Dobijamo majice kluba, a njihov predsednik 10% jako pivo kupljeno jos u Siriji.

 

 

 

Zpal, belezi momenat primopredaje piva !

 

Do izlaska iz Kumanova prati nas jedan od clanova moto kluba sa GS-om. Posto bobs planira da menja teneru za nesto malo vece, mozda bas i ovaj BMW, dobija i probnu voznju....mogu reci samo da je ostao impresioniran sa GS-om, ipak je to prelazak sa magareta na ozbiljnog, rasnog konja. ;D

A i dobro mu stoji!

 

Nista, peglamo dalje, hvala MK Bears-ima na gostoprimstvu, i ja se jos jednom izvinjavam sto nismo ostali duze, drugi put hoce, obecavam.

Stizemo do Srbije, da mi je neko rekao , ne bi mu verovao, da cu stvarno biti srecan sto sam ugledao tablu sa natpisom "Republika Srbija" ! Ponovo smo u nasoj Srbiji, posle tri nedelje voznje po svetu !

 

 

Kako bi zaokruzili nase putovanje, prespavacemo ponovo nigde drugde nego u mesto sa kog smo se i otisnuli ka Bliskom Istoku, u Mezgraji.

Prvo da uslikamo i po nesto u Grdelickoj klisuri...mesto na kom je stradalo trinaest ljudi kada je bomba od strane NATO-a pogodila voz koji je prelazio preko mosta....stravican dogadjaj, ne ponovilo se !

 

 

 

 

 

I da, ponovo u Mezgraji , zavoleo sam to seoce na prvi pogled....predivna priroda, svez vazduh, ali ono sto je najvaznije ljudi , koji su zaboravljeni od drzave, ali ipak istrajni da nastave zivot u mestu koje toliko vole, cine ovo mesto da ga jednostavno volite.

Iako smo po Vlasotnici trazili pilece batake , nismo uspeli da ih nadjemo, pa smo se zadovoljili sa pljeskavicama, koje je bobs ispekao, hm, daj sta das. haha ;D

 

Hladno vece, ali su nam srca bila topla.... ;D ;D ;D

 

[Oroku 1394 Napisano Avgust 2, 2010]

Dan 24. Mezgraja - neki Beograd , a neki Sombor

 

Proslo je vise od tri nedelje kako smo sa ovog mesta zapoceli nase 8500 do 9000km dugo putovanje...Prosli smo kroz sest , ako racunamo i Srbiju sedam zemalja, srecom bez nekih problema koji nisu mogli da se rese u "trku". Ustajemo se prilicno rano, pomalo i uzbudjeni sto se vracamo svojoj kuci, svojim porodicama. Jutro u Mezgraji , kafa sa komsijama, i idemo dalje.

 

 

 

 

 

Pozdrav za Mezgraju, nadam se da ce me put jos jednom navesti u ovo mesto.

 

 

 

 

Pre izlaska na ubitacno dosadni autoput, na dorucak u Vlasotnicu. Odlicna pljeva na leskovacki nacin.

 

 

Izlazimo na autoput, i tamo negde posle pola sata, kisa...aaaa, ne opet, navlacimo kombinezone, kabanice, i ja uspem da pokidam ovu moju pecarosku kabanicu. ;D Ne bi ja bio iz Srbije da nemam resenja i za to.

Navlacim "pelene" od kise, sad pored kesa na cizmama , imam i donji vec od kesa. hahaha, cigosi mi nisu ravni, mada dobro sam i pocrneo, pa se sad uklapam ;D

 

 

 

Spremni za nove kilometre

 

 

 

Po toj kisi vozimo sve do odvajanja za Smederevo, ja cu tuda, dosta mi autoputa, Bobs ode pravo, za BG. Izljubismo se , pozdravili, do nekog novog vidjenja, zakljucili da nam je voznja bila prilicno uspesna....Pa do nekog novog putovanja!

 

 

Bobs ima i docek u BG-u, mala , ali prava, grupica ljudi. Zahvaljujem im se u Bobsovo ime, verujem da mu je puno znacilo.

 

 

Oce SCI novi motor... ;D

 

 

A , na drugom mestu, ja vozim na drugu stranu, srecan, jer sam opet "kuci" - ravna Vojvodina, njive, jes' dosadno za voznju, ali je volem.

 

 

Tisa , malo narasla.

 

Ovce na Titelskom bregu

 

 

Vojvodjanska sela

 

Stairway to heaven

Usput sam se i setio naseg forumasa motorasa, koji me ispratio na pocetku putovanja, ionako prolazim kroz njegov kraj, pa sto da se ne javim.

Ispricali se u nekom kaficu, preneo sam utiske, toliko sam se zadrzao da su me moji zvali gde sam do sada, i oni cekaju sa nestrpljenjem.

Zekan je ostao kuci, kisa je pretila , pa da se ne isprlja, za ovo je dobar i automatik. ;D

 

Slika nema vise, nadam ste da ste uzivali u putopisu, trudio sam se da sto bolje prezentujem ono sto sam video i doziveo. Jesam odugovlacio, ali brzo nisam mogao, posao, mi je uzimao previse vremena , ionako sam vecinu svog slobodnog vremena u zadnje vreme proveo uz racunar obradjujuci slike, i pisuci putopis.