Jump to content

Moto Zajednica

KNM BMW Vrsac - Tura po Rumuniji, 2009

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

Pre nego što smo ušli u motel obilazim još jednom naše BMW-ee, da se uverim da su bezbedni na počinku i bacam pogled na pređenu kilometražu, koja kaže da smo do sad prešli ukupno 775 kilometara.

post-4591-12879055915854_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

DAN 4.  (06.9.2009.g. Nedelja)

 

 

Ujutro u nedelju ustali smo nešto ranije nego prethodnih dana, i to u 7 00 sati po lokalnom vremenu, jer planiramo da izdvojimo dovoljno vremena za razgledanje nacionalnog muzeja Peleš i da do kraja dana stignemo na Crno more, do Konstance i Mamaje. Kiša nije padala ali pogled u nebo je nagoveštavao da su oblaci spremni da ponovo „istresu“ kišu na nas pa iz tog razloga sva četvorica oblačimo „kišna odela“. U 9 00 sati stižemo do predvorja nacionalnog muzeja Peleš i tu nas jedan radnik obezbeđenja na brzinu usmerava da parkiramo motocikle kod prvog objekta (nekada je to bila kraljevska konjušarnica a sada je to hotel), što mi i činimo, jer je nadalje po postavljenom saobraćajnom znaku pristupni put bio jednosmeran iz suprotnog smera od našeg. Veoma brzo posle toga jedan automobil prolazi pored nas, slobodno u kontra smeru, pa tad shvatamo da je radnik obezbeđenja video u nama priliku za brzu zaradu, jer smo parkiranje i čuvanje motocikala i opreme platili ukupno 25 leja, ali puno ne žalimo, jer želimo da „natenane“ uživamo u ovom reprezentativnom istorijskom zdanju.

post-4591-12879055937861_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

.Dok smo polako pešačili ka Pelišoru, glavnom dvorcu u nacionalnom muzeju Peleš, kišica je počinjala da pada najavljujući da će nas danas vreme ipak namučiti, ali čim smo ugledali predivni dvorac Pelišor zaboravili smo na ovaj problem. Ceo kompleks nacionalnog muzeja Peleš (doma rumunske kraljevske porodice) zaista je predivan i pravi je dokaz nekadašnje aristokratske Rumunije, a sjaj dvoraca u Pelešu je fascinirao ne samo nas, već nam se čini i mnogobrojne turiste, koje smo susreli ovde. Mnogo je stranih turista iz Nemačke, Engleske, Italije, Španije, Amerike, Japana i drugih zemalja, ali i iz same Rumunije, pa su ovde i cene usluga reprezentativne (snimanje amaterskom handy kamerom u Pelišoru košta 200 leja = 50 €). Pored svega fascinira i očuvanost ovih zdanja kao i želja Rumuna da sačuvaju ovakav istorijski dragulj i pokažu ga u najlepšem svetlu iako datira još iz vremena kada je Rumunija bila kraljevina.   

 

post-4591-12879055938353_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

 

Saznajemo da je jedan od dvoraca u Pelešu bio rodna kuća Kraljice Marije Karađorđević, supruge Kralja Aleksandra Karađorevića, koja je ovde živela do svoje udaje. Nekako nam se čini da ovo zdanje po lepoti ne zaostaje za glavnim dvorcem Pelišor (ili smo pomalo subjektivni?) što možete i sami proceniti gledajući sledeće fotografije.

 

post-4591-12879055942634_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

Teška srca završavamo našu posetu Pelešu, jer jedan čitav dan nije dovoljan da se sve vidi, uslika i do detalja obiđe, a mi moramo nastaviti dalje sa našim putovanjem, pošto sve gušći i tamniji oblaci „prete“ sa neba iznad Peleša. Dok se spuštamo nazad do motocikala uživamo u divnoj prirodi Peleša, ali i potpuno divljoj, jer na jednom od stabala stoji upozorenje da je ovaj predeo frekventan medvedima pa treba biti tih, oprezan i nikako ih ne hraniti. Za nas je to bilo potpuno izlišno upozorenje posle onakvog susreta sa medvedicom i mečetom na Fagaraškim planinama pa smo čak priželjkivali da opet naiđe neki medved pred nas. 

post-4591-12879055943485_thumb.jpg

post-4591-12879055943977_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

Čim smo krenuli iz Peleša kiša je počela da pada da bi nas „šibala“ narednih 90 kilometara, a saobraćaj je bio na jednom dužem delu veoma gust i usporen, iako je put rezervisan za motorna vozila i izgrađen sa po dve saobraćajne trake za svaki smer kretanja na većem delu deonice. Od Sinaje smo prolazili kroz mesta Comarnic, Breaza, Campina, Baikoi i tek nas je kod Ploeštia dočekalo vreme bez kiše, ali i dalje sa veoma oblačnim nebom. Na obilaznici oko Ploeštia napravili smo kratku pauzu da malo odmorimo od prethodne „kišovite“ deonice i međunarodnim putem E-60 teramo dalje ka mestu Urlati, a onda skrećemo na pravac puta 1D ka mestu Urziceni (put našeg regionalnog ranga).

post-4591-12879055972689_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

Kako smo napustili mesto Urlati i krenuli ka mestu Urziceni počinje da duva jak vetar i to nama sa leve strane, ali uteha je da ovde nema kiše pa nekako strpljivo vozimo dalje u nadi da će vetar ipak popustiti.

 

post-4591-12879055974634_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

Na Lukoil-ovoj pumpi u Urziceniu shvatamo da samo leje primaju kao platežno sredstvo, a zaboravili smo da je nedelja (ne rade menjačnice i banke) pa odjednom imamo veliki problem, jer nam se tanji gorivo u rezervoarima, a mi smo 180 kilometara udaljeni od Konstance, današnje zacrtane krajnje destinacije za noćenje. Srećom naišli smo u centru Urzicenia na saobraćajnog policajca, koji zna engleski i od njega saznajemo da u gradiću Slobozia, udaljenom oko 60 kilometara, sigurno možemo pronaći menjačnicu ili na pumpi (ali samo Rompetrola) zameniti evre za leje. Procenjujemo da imamo goriva tačno do Slobozie i da tamo moramo rešiti problem sa zamenom para i točenjem goriva ili nam ne gine neplanirano noćenje u tom gradiću. Ulazeći u Sloboziu Borko i ja stajemo na “Rompetrol” pumpi i vidimo da nema Kidže, a ubrzo nam Peca objašnjava da je Kidža stao jer mu je nestalo goriva na par kilometara iza nas. Za sitninu u lejima koju smo skupili sva trojica sipamo 5 litara goriva u kanisterčić, jer smo ga poneli baš za “nedaj bože” ovakve situacije, ali se Kidža nekako dovukao do prve pumpe gde smo svi opet na okupu.

post-4591-12879055980388_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

Na ovoj pumpi, nas i motore, ljudi (a naravno i žene!) u čudu su gledali pitajući se odakle smo mi dospeli u ovaj gradić, jer turisti uglavnom koriste deonicu autoputa od Bukurešta do Konstance i tako ova mesta, na pravcu puta E-60, zaobilaze. Mi smo opet bili u čudu kakvi likovi sve promiču ovuda i kakva vozila se voze (BMW, Mercedes-Benz, Audi isl.), verujte nam da je tesna trka bila u obostranom čuđenju.

post-4591-12879055981079_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

 

Vraćamo se svi zajedno na Rompetrolovu pumpu i tamo menjamo taman toliko evra koliko nam treba za gorivo (shvatićete kasnije da je to bila greška), jer je kurs po nama baš nepovoljan (1€=3,70 leja) i nastavljamo ubrzano dalje međunarodnim putem E-60 ka Konstanci, pošto smo opet izgubili nešto više od planiranog vremena. Vetar je konstatno duvao, ne toliko jak koliko neprijatno hladan, međutim vremena za kukanje nije bilo već smo gledali samo napred željno iščekujući tablu sa nazivom grada “Constanta”.

Nakon pređenih 10-tak kilometara odličnim putem, nailazimo na naplatnu rampu, misleći da je ona tu postavljena jer ipak izbijamo na autoput, međutim mi plaćamo taksu za “ulazak u region Konstance” odnosno između redova čitajte plaćamo taksu za izbegavanje autoputa. Nama ova taksa posebno pravi problem, jer opet nemamo dovoljno sitnine u lejima, a na rampi primaju isključivo leje i ja odlazim stotinak metara napred kod jedne kućice, gde su zapravo stacionirani ulični dileri (isti kao oni naši iz 90-tih). Nekako uz mnogo natezanja uspevam da ih ubedim da prime za menjanje novčanicu od 50€, jer zamislite neće gospoda da menjaju manje od 100 evra i to po “bezeobraznom” kursu od 1€  = 3,00 leja, ali šta da se radi kad ovakvi likovi samo čekaju turističke ovčice poput nas da ih ošišaju a drugog izlaza nemamo, pa pravimo razmenu sa njima mada izgledaju kao da su “od grdog oca i još grđe matere”.

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

 

Naravoučenije je da na vreme promenite novac po zvaničnom kursu (naročito pre nedelje), da se kasnije ne kajete i da imate još za posla sa uličnim prevarantima, pošto je ovaj diler imao samo novčanice od 10 leja pa je nevešto brojao svojim prljavim lepljivim prstima i normalno pokušao da nas izradi, ali mi nismo ni “inglezi” ni “đermana” već “serbešć” i odmah je ustuknuo i izbrojao nam još nedostajućih 50 leja i sa osmehom okrenuo priču o fudbalu, kako Srbija ide na SP u Južnu Afriku jer su Rumuni definitivno otpali. Nastavljamo dalje po relativno dobrom putu i vetrovitom vremenu, kako bi što pre zaboravili epizodu sa naplatne rampe i konačno stigli u Konstancu.

Do Konstance putem E-60 prolazimo kroz mesta Tandarei, Harsova, Stupina, Crucea, Nicolae Balcescu, Mihail Kolgalniceanu (gde se nalazi veliki aerodrom) i Ovidiu. Od aerodroma kreće dalje put rezervisan za motorna vozila sa dve saobraćajne trake po smeru i dali smo malojače po gasu, jer se već polako dan jenjava, a mi smo opet morali da mislimo kako i gde pronaći kamp u Mamaji kod Konstance. Oko19 20 časova po lokalnom vremenu ulazimo u Konstancu i na jednoj raskrsnici gde se nalazi veliki brod na postolju sa natpisom „Constanta“, skrenuli smo levo ka Mamaji, najvećem rumunskom turističkom mestu na crnom moru. Stali smo posle par kilometara da pitamo prolaznike za veliki kamp, koji je na kraju Mamaje ka mestu Navodari, a sa leve strane puta smo ugledali nakakvu veliku vodu (čudne je boje da bi to bilo more), kasnije saznajemo da je to veliko jezero „Lacul Sautghiol“, kome često varira nivo zbog blizine crnog mora i smenjivanja plime i oseke (od crnog mora ga deli samo nasip širine od jedva jednog kilometra).

 

post-4591-1287905598206_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 306 postova
  • Lokacija: verschez

Brzo smo našli kamp i smestili smo se u bungalove, jer je vetar sve jače duvao, a nebo je bilo sve oblačnije. Cena po šatoru je bila 10 leja, dok je za bungalov bila 100 leja za dve osobe ali je zato smeštaj u bungalovima odličan, uz klima uređaje, kablovsku TV, toaletom sa tušem i toplom vodom i parkiranje motocikala skoro ispred samih vrata. Raspakovali smo opremu sa motora i usledila je zajednička večera sa obaveznom „Dobra SL“ supom, a posle nje ukusna gotova jela „Mitrosa SL“. Prijao nam je komoditet smeštaja sa toplim tušem, posle vožnje po jakoj kiši i hladnom vetru, tako da Peca i ja brzo odlazimo na spavanje (nas dvojica smo, dok su Borko i Kidža malo prošetali noću i napravili su nekoliko lepih fotki po Mamaji, na obali crnog mora i jezera „Sautghiol“.

 

post-4591-12879055982306_thumb.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja