Homoljske Planine i Stara Planina: 860km on/off road

[severian 16413 Napisano Jul 8, 2009]

Od prošlog vikenda pripremam u glavi ovu vožnju. Nikada nisam bio na Homoljskim planinama, a takođe nikada ni na Staroj Planini. Interesovanje za ovo drugo još više je podstaknuto mojom strašću za skijanjem (koja je ništa manja nego strast prema motorima). Dodatno sve to povežem sa željom da posetim Pirot, mesto gde sam služio Slobinu vojsku ).

 

I tako – odlučim da je vikend 4/5 jul pravi vikend za ovaj plan! Vremenska prognoza me ovog leta uopšte ne zanima, budući da ukoliko čovek odluči da obraća pažnju na istu, onda nikad ne bi ni isterao motor iz garaže.

 

Oni koji su hteli sa mnom nisu mogli, oni koji su mogli nisu hteli (posle im je bilo žao), a čak je i Viki ostala kući – kompromis kako bi išli zajedno na Mačkov kamen (dala mi da od 3 vikenda izaberem 2 u kojima ćemo ići na vožnje zajedno ).

 

I tako, krenem sam – subota 4. jul, 8h ujutro, polazak sa OMV pumpe u Bloku 70. Naoružan kartama i večitom željom:

 

 

Ruta auto-putem do Požarevca, rutinski samo pojesti kilometre što pre. Posle toga idem ka Petrovcu na Mlavi. Radujem se unapred, taj grad sam isključivo zbog imena uvek hteo da vidim. Jašem 10min iza kiše i stižem u Petrovac:

 

 

 

Pauza protiče u čekanju da kiša pobegne ka jugu. Tankovanje goriva i krećem. U daljini se već naziru Homoljske planine – tamo idem (!):

 

 

Sa prvim obroncima ulazim u klisuru Mlave. Put je odličan za vožnju, malo se i prosušio. Ubrzo stižem do prvog od dva manastira na ovoj deonici koje sam planirao da vidim. Manastir Gornjak, pored same Mlave, uklesan u stenu. Definitivno ambijent da se približite Bogu:

 

 

 

Idemo dalje – čeka me još mnogo kilometara. Na oko 45km od Petrovca na Mlavi nalazi se Trška crkva. Prelepa crkva iz 14. veka, koja ima i malu zajednicu monaha:

 

 

 

Sve vreme prateći tok Mlave, kroz veoma živopisne predele polako stižem do Žagubice. U Žagubici je vrelo Mlave, a to sam obavezno hteo da vidim. Na samom vrelu postoji odličan motel (spavanje sa doručkom 1200din, bajkeri, čak i veće grupe, su dobrodošli):

 

 

 

Ovde odlučujem da ostanem na ručku (odlična i jeftina pastrmka, ima i roštilja). Ubrzo, vreme se kvari i ja žurim da ovoga puta pobegnem od kiše.

 

Sedam na motor, napuštam Žagubicu i počinjem brzi uspon ka Crnom vrhu. Put je na momente odličan, a uglavnom solidan, tek sa retkim lošim deonicama. Vreme je vrlo sparno, pred kišu.

 

Na samom Crnom vrhu počinje kiša. I onda odjednom: kolona na putu, policija - zatvoren put zbog brdskih auto trka;) i to do 19h uveče. Može se nazad do Žagubice, pa okolnim putem preko Jasikova do Bora. Ili 20km kroz šumu, off road deonicom.

 

Šta mislite šta sam izabrao? )

 

Ovde treba reći da je pljusak već dobro prašio i da je taj put kroz šumu bio veoma raskvašen. Ipak, našao sam neke drvoseče;) koje su mi potvrdile da se može proći motorom. Imao sam i dobru kartu (to sam bar u tom trenutku mislio;). Nije mi bilo svejedno da krenem sam – od Crnog vrha već nije bilo signala mobilne telefonije, a dovoljno je pucanje gume da se čovek nađe u problemu. No, činjenica da je bilo još veoma rano (rano popodne) i avanturistički duh su odneli prevagu.

 

I tako krenem ja:

 

 

 

 

Ovo što se vidi, na žalost, nije tvrd makadam, već veoma raskvašen sitan šljunak/pesak i vožnja Stroma u tim uslovima je dosta teška. Stajanja na takvim deonicama nema, jer motor odmah krene da tone.

 

Put je bio sve više raskvašen:

 

 

Ali je zato priroda, čak i po kiši, na proplancima između deonica šume, bila divna:

 

 

Put – od lošeg ka gorem. Najmanje 4-5 račvanja i skretanja, potpuno neobeleženo, karte sada više nisu ni za q*. Samo osećaj i zdrava logika. Digresija: tu se setim i Diskaverija i svih onih emisija o preživljavanju – samo prati reku nizvodno i mora se pre ili kasnije stići do civilizacije;)). Smejem se sam sebi i nekako lakše podnesem neizvesnost izbora putanje na slepo;)

 

Na momente put je bio potpuna kaljuga:

 

 

 

Ipak, lagano uz zdravu dozu respekta, sve sam preživeo. Posle nešto manje od 20km dolazim do lokalnog asfalta:

 

 

Zaustavim neki auto da potvrdim gde sam, a oni me gledaju onako kaljavog i kažu: „a ti si malo bio u prirodi“).

 

I tako posle 15-ak km vožnje asfaltom, stignem na borsko jezero:

 

 

Na borskom jezeru bajkerski skup (zato sam i uključio to u putanju):

 

 

Kako je moj off-road potrajao (sve ukupno oko 2h;) ne stižem na planirani susret sa 3OPAH-om – čovek već krenuo ka Beogradu. Ništa zato, odlazim da prvi put u životu vidim Bor.

 

Ovo je strogi centar grada;):

 

 

 

Od Bora ubrzavam – već je kasno, a do Pirota je daleko. Teška srca odlučujem da propustim defile i odmah hitam ka Zaječaru. Od Zaječara u Knjaževac (kratak odmor) i lokalnim putem preko Trgovišta i Temske, obroncima Stare Planine hitam ka prenoćištu u Pirotu.

 

Sa puta se u daljini već ukazuje Stara planina:

 

 

Neka, neka, mislim se - tebe ću detaljno prešpartati sutra.

 

U Pirot stižem posle nekih 400km, tačno pošto je pao mrak:

 

 

Odlazak u hotel, raspakivanje, opet na motor – tankovanje i pumpanje guma (rasturio me onaj off road;)), pa u grad. Grad je lep i za njega me vežu mnoge, mnoge uspomene iz vojske, ali to je neka druga priča...

 

Nastaviće se...

 

 

 

[perisicboro 262 Napisano Jul 8, 2009]

Nastaviće se...   

 

Pozuri!

 

 

[severian 16413 Napisano Jul 8, 2009]

Dan II

 

Budim se rano, jer danas me čeka Stara Planina i više od 450km raznovrsne vožnje.

 

Hotel u kome sam prespavao (1950din sa dobrim doručkom, bajkeri dobrodošli i u grupama) ima odličan i čuvan parking:

 

 

Posle brzog doručka i kratkog fotografisanja Pirota, već u 9h sam na vidikovcu iznad grada. Panorama Pirota:

 

 

Krećem ka Zavojskom jezeru. Jezero je udaljeno svega 20-ak km od Pirota, a ja ga nikada nisam video. Inače, čuveno je po vanredno čistoj vodi i načinu nastanka. Naime, Zavojsko jezero jedino je jezero u Srbiji nastalo koluvijalnim procesom – srpski rečeno, urvinsko jezero. Branu nastalu prirodnim klizištem kasnije su proširili ljudi i tada je voda iz Zavosjkog jezera cevima sprevedena do reverzibilne HE Pirot.

 

Solidan put, neopterećen i pun krivina odličan je za razbuđivanje. Stižem do jezera, a pogled puca:

 

 

 

Posle kraćeg piknika, krećem na planiranu off-road deonicu. Umesto povratka u Pirot i dolaska na Staru Planinu asfaltnim putem, plan je ispod brane proći šumskom deonicom uz reku Visočicu i izbiti na padine Stare Planine ispod Babinog zuba.

 

Krećem, spuštam se ispod brane:

 

 

Podloga puta je krupno kamenje, a spust je veoma strm. Za mene i Stroma ni malo naivno:

 

 

 

Tako je nekih 2km, a onda podloga puta postaje zemlja, mada blatnjava i raskvašena. Ali na blato sam već navikao i ova promena me opušta:

 

 

Posle još nekoliko km, put je sasvim korektan a priroda sve vreme predivna:

 

 

Dolazim i do jednog proplanka, u senci stena gde pravim kratak odmor. Na stenama je grafit koji me svojom groteksnošću zabavlja:

 

 

Nastavljam dalje, prateći Visočicu. U jednom trenutku na samom zemljanom prelazu (prevlaci) preko reke, odlučujem da stanem i uslikam za vas svu tu lepotu:

 

 

 

Niz neko kamenje i stene spuštam se do reke sa idejom da se tu umijem u potpuno čistoj vodi:

 

 

Posle nekog vremena (ukupna off-road deonica traje oko 1h), dolazim do uskog, ali veoma solidnog asfaltnog puta:

 

 

Ovim putem moguće je stići do sela Topli Do, a onda još jednom off-road deonicom od oko 20km, teškim i strmim usponom doći do samog planinarskog doma ispod Babinog zuba. Ipak, odlučujem da o’ladim;) – sam sam, a neki ljudi koje sam zaustavio (išli „u ribu“) mi kažu da je uspon veoma strm i pun oštrog kamenja. Signal mobilne telefonije ostavio sam još kod Zavojskog jezera i odlučujem da dalje ne iskušavam sreću koja me je do sada na off road deonicama pratila. Na usponu, ako mi Strom eventualno negde padne, neću tih 230kg moći sam da podignem.

 

Krenem dakle, obilazno sa druge strane oko 50km, asfaltnom (bar tako karta kaže) deonicom, ovim uskim putem do Temske, a onda preko Kalne.

 

Iza Kalne, skrećem ka vrhovima Stare Planine. U daljini su Babin zub i Midžor:

 

 

Počinje uspon. Put je na momente veoma loš:

 

 

Na momente i sjajan:

 

 

A na momente nema puta (bar ne asfaltnog;):

 

 

Šalu na stranu – za godinu-dve put će u potpunosti bizi izgrađen i uspon neće biti veći problem. Sada jeste malo loše, ali uz laganu vožnju bilo koji motor može gore.

 

I tako iza jedne krivine, ukazuju se stene Babinog zuba u punoj svojoj lepoti:

 

 

Naravno, stigao sam na usponu i da pokisnem;), ali sigurnim tempom stižem na Konjarnik – podnožje skijališta. Levo je Konjarnik i početak nove žice (četvorosedežnica) a desno se nastavlja još 10km uspon do planinarskog doma ispod Babinog zuba:

 

 

I stižem na Konjarnik:

 

 

Staze su odlične, VRHUNSKI zatravljene i zaštićene mrežom (skijaši znaju koliko je ovo važno, kako ne bi zimi kamenje narušavalo užitak skijanja). Zaista vrhunski odrađeno:

 

 

Nastavlam uspon ka Babinom zubu. Lepota Stare Planine ostavlja bez daha:

 

 

Obronci ka zapadu:

 

 

I onda stižem. Planinarsku dom i mali hotel (2*) nalaze se ispod same stene Babinog zuba. Babin zub je visok 1780m nv, a jsa sam trenutno na nekih 1600m nv:

 

 

U blizini se vidi i Midžor, jedan od najviših vrhova Srbije (2169m nv). Prelep i pitom:

 

 

 

Do Midžora se može peške. Ja na žalost nemam vremena (uspon i povratak traju oko 5h). Ali zato neki Poljaci, koji kampuju ovde, imaju:

 

 

Za info: osoblje hotela i planinarskog doma nema ništa protiv kampera, a ja sam video bar 3 dobre lokacije za kampovanje.

 

Parkiram motor i odlazim na ski staze. Još jednom se uveravam da su vrhunski, vrhunski odrađene:

 

 

 

Dugo sam proveo na ovom mestu. Veoma prijatno, sveže, lepota gde god pogledaš. Pogledajte jednu panoramu:

 

 

Vreme počinje da se kvari:

 

 

Dan je dobro odmakao, mene čeka puno kilometara do Beograda i sa setom se opraštam od ovog mesta, sedam na motor i krećem.

 

Spuštanje niz Staru planinu (oko 30km), preko Kalne i Tgovošta do Knjaževca – veoma ugodna vožnja. Od Knjaževca klasično – preko Svrljiga stići što pre do Niša.

 

U Nišu se zaustavljam na tankovanju i ručku. Poznato mesto „Kod Rajka“ – u samom centru u kaldrma ulici kod Kalča – odlična klopa za sitne pare. Pogledajte šta ima za ukupno 400din;):

 

 

Siti i motor i ja;), krećemo polako ka Beogradu. Na izlazu iz Niša saobraćajni udes – vozač crvene sportske Kawe zakucao se u bankinu. Sreća ok je – mada dosta izgreban. Nije nosio ni kacigu, ni opremu (šorts i treger majca). Kaže da je ok i da mu ne treba pomoć. Ja se mislim još jednom – ljudi, pamet u glavu: oprema, oprema i uvek oprema!

 

Već je kasno (iza 19h) i krećem auto-putem. Strom guta kilometre kao od šale. Volim ovaj motor! Od šume i blata, strmog kamenja i prolaska kroz vodu, do krstarenja auto-putem. Kiša, vrućina, prašina, blato, asfalt – samo gura napred.

 

Za dva dana, ukupno 862km i više od 20h na motoru – a mene jedva da su zabolela leđa! Šte reći, osim ponoviti – volim ovaj motor...

 

I evo me stižem na NBG, pred svoju garažu. Žena izašla da me sačeka, pa me slikala kako stižem:

 

 

Ovoliko sreće i energije može da vam donese samo motor! Puno srce, do sledeće vožnje.

 

KRAJ

 

 

[Arakis 5238 Napisano Jul 8, 2009]

Bravo komšija! Predivne slike i nezaboravan izlet.

 

Ako smisliš još neku akciju ali ne toliko dugačku, zivni

[aca-pn 6145 Napisano Jul 8, 2009]

Odlicna tura, bravo. Sledeci put postavi plan putovanja na forum, verovatno bi ti se neko pridruzio

[kobra 152 Napisano Jul 8, 2009]

Prelepo , svaka cast , uzivao sam u citanju!!

[Boban 496 Napisano Jul 8, 2009]

Šte reći, osim ponoviti – volim ovaj motor...Ovoliko sreće i energije može da vam donese samo motor!

 

Upravo ovo sam ja tebi mislio da napisem dok sam citao putopis. Izgleda da postoji neki sablon u rezonovanju svih nas...

[perisicboro 262 Napisano Jul 9, 2009]

Au, mnogo dobro. :o  Priroda lepa, blato jos lepse, putopis extra!

[saxi 513 Napisano Jul 9, 2009]

Pa ovo je super, pregazio si za medalju onaj offroad, a ni kilometraza nije za potcenjivanje, sta vise za veliko je divljenje  .... Stromic te vodio gde god si pozeleo, a avaturisticki duh ti je prikazaon prirodu u njenom najlepsem izdanju 

Svaka cast 

[soony 217 Napisano Jul 9, 2009]

  druze podigao si mi raspolozenje samo tako ....  volim kada vidim nekoga ko istrazuje ovu našu lepu zemlju ........

 

[kepo 4525 Napisano Jul 9, 2009]

Lepa prica!

 

Ovo mora i da se dozivi, nadam se uskoro  ;D

[joska 63 Napisano Jul 9, 2009]

Nemam reci!Odlicno isplanirana voznja,uzivao sam citajuci, i gledajuci slike!

 

[severian 16413 Napisano Jul 10, 2009]

Ljudi, hvala na podrsci.

 

Ja volim da pisem ovakve putposie, jer zaista sve prozivim jos jednom. Izgleda da je motor za poneke od nas istinski sveti gral - izvor mladosti i nepresusne energije.

 

 

[doktor 4654 Napisano Jul 10, 2009]

Cestitam! Vidim da ne gubis vreme...

[severian 16413 Napisano Jul 10, 2009]

Cestitam! Vidim da ne gubis vreme...

 

Pa moram da stignem svetle Stromerske uzore  ...

 

 

[herodikus 3 Napisano Jul 11, 2009]

Свака част, уживао сам у путопису...

[Mc SREMac 1116 Napisano Jul 12, 2009]

Prelepo....

[Miroslav Gajic 152 Napisano Jul 13, 2009]

Veoma interesantna ruta.Nadam se da ti  je u Boru bilo interesantno koliko i na celoj ruti.....pozdrav

[abby 21 Napisano Jul 20, 2009]

Jako lepo za pročitati i pogledati, a prašnjavci Ti i zavide!

[jager 3445 Napisano Jul 20, 2009]

Auuuuu, Severiane ... tek sad sam video ovaj tvoj putopis.

Ama svaka ti čast na SVEMU! Trebalo je imati pre svega hrabrosti krenuti sam motorom na takav put, pogotovo gde ni signala mobilne telefonije nema.

A sam putopis i slike su ti za medalju. I to zlatnu.

Zavidim ti na ovom divnom iskustvu koje si imao... Samo nastavi tako!

Kada napokon i do mene dođe neki enduro, nije nemoguće da ti se pridružim u jednoj ovako divnoj avanturi! Čista petica, zaista!

 

[Majstor_kvarisa 957 Napisano Jul 21, 2009]

Zaista posteno dobra voznja...

[Gremlin 24 Napisano Jul 21, 2009]

Super voznja i putpis, osim sto bih ja rado zamenio auto-put od Beograda do Nisha onom Reli 2009 turom, preko Knjazevca, Negotina i Kladova, pa Djerdapskom magistralom - naravno to znaci jos jedan dan puta.

 

 

 

[severian 16413 Napisano Jul 21, 2009]

Kada napokon i do mene dođe neki enduro, nije nemoguće da ti se pridružim u jednoj ovako divnoj avanturi! Čista petica, zaista!

 

Vidi, nas dvojica ako negde, slično ovome, krenemo zajedno - kad nam sabereš želju i volju ima ili da se izlomimo ko ćurani ili ima da nastane dokumentarni film...

 

 

 

[jager 3445 Napisano Jul 21, 2009]

Vidi, nas dvojica ako negde, slično ovome, krenemo zajedno - kad nam sabereš želju i volju ima ili da se izlomimo ko ćurani ili ima da nastane dokumentarni film...

 

Uopšte nije pitanje DA LI .... pitanje je samo KADA će se to desiti

Da ćemo se izlomiti, ne verujem, ni jedan od nas nije blesav baš toliko. Možda malo pomeramo granice, ali to tako valjda i treba

Za film baš ne znam, ali fotki će biti u izobilju, 100% ;D

[Guest Velimlje Napisano Avgust 4, 2009]

Super  ;D