Mala vožnja do Kosmaja

[Jocke 170 Napisano Jun 20, 2009]

Subota,  prognozeri vremena najaviše munje, gromove i kišu a ono svanu sunčano jutro idealno za dvotočkanje po okolini.

Po obavljenim zadacima (pijaca, prodavnica, pekara), lagano doručkovah, opasah se pa na doraTA.

Poznati avalski drum i uživanje u krivinama sa ponekim četvorotočkašem da nije dosadno.

Posle pedesetak km u podnožju Kosmaja stajem ispred manastira Tresije.

Kratko oslobađanje od putne opreme, umivanje i poseta crkvi posvećenoj Svetom Saboru Arhangela sagrađenoj u XIII veku.

 

 

Okrepljen nastavljam dalje.

Cilj mi je spomenik izginulim srpskim ratnicima iz Prvog svetskog rata kod Belog Kamena, napravljen 1935.godine.

Put ide uzbrdo do hotela Kosmaj, koji je nekada bio lepo sređen (i u bazenu je bilo vode) a sada oko njega vrzina i neki kamperi (valjda).

 

 

Ovo je planinarski dom "Zlatar" u kome sam bio za vreme bombardovanja 99.godine skoro mesec i pol dana.

 

 

Kroz gustu bukovu šumu ne naviknutu na prolaznike na dva točka probijam se sekući poneku paukovu mrežu do spomenika.

 

 

 

Spomenik je posve'en izginulim borcima u odbrani Beograda za vreme Kolubarske bitke.

Srpska Vrhovna Komanda naredila je novembra 1914.godine da se odbrana Beograda povuče na položaj Kosmaj– Varovnice, u odsudnu odbranu.

Kosmajski odsek branila su tri srpska puka Timočke divizije.

Na ploči su stihovi Đure Jakšića:

„I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema-

nogom ćeš stupit. Možda poganom.

Drzneš li dalje? Čućeš gromove

Kako tišinu zemlje Slobodne

Sa grmljavinom strašnom kidaju“

 

 

Odavde je prelep pogled.

Kada je vedro vidi se VMA i pet solitera na Banjici.

 

Odmaram gledajući kako jastreb seče plavo nebo u ravnomernim krugovima vrebajući potencijalni ručak.

Ručak!

Pakujem aparat, čuturicu praznu pa nazad u veliki prljavi grad.

[ARES 1240 Napisano Jun 23, 2009]

Lepo, nema sta. Pobegao si na trenutak iz ovog nistavila.

 

Najezio sam se kada sam procitao stihove Đure Jakšića.