Bukuljci na Jadranskoj magistrali 2025

[Budja 117 Napisano pre 7 sati (promenjeno)]

Kao i svake godine za ustaljenu ekipu koja se svakodnevno druži i putuje, pocetak juna meseca je tradicionalni period kada se kreće na neku dalju, višednevnu turu.
U tom period @lestra i ja kostistimo godišnje odmore, a ostala dva clana ekipe kombinuju slobodne dana, beže od kuće, posla i tako se vožnja sprovodi u delo.
Tokom zime kada se planira i mašta o putovanjima, prvobitni plan je bio da vozimo Dolomite i da rutu napravimo prema tom planu i zamisli.
Kako je vreme prolazilo, a zima bila sve duža i kako se sneg na Dolomitima zadrzao pa cak i pred sam polazak na put ponovo obeleo te planinske prevoje i serpentine, @lestrai @Spale_ar predlažu da se vozi kompletna Jadranska magistrala, pocev od Slovenije - Portorož pa do Crne gore - Herceg Novog u nekih šest dana voznje...
Tih dana pred sam polazak na put, svi smo u nekom haosu sa poslom, ne stižemo svi da se uklopimo sa vremenom, vidimo i detaljnije dogovorimo... Sve dogovaramo preko Whatsapp grupe gde nam Lestra i Spale daju informacije šta treba da radimo, a oni su su vec rutu napravili.

 

 

Za rezervaciju smeštaja svi smo uplatili Spaletu na racun sa koga ce on putem Bookiga placati smeštaj danas za sutra i tako svaki dan dok smo na putovanju.

Ivan je isključen po pitnju rezervacije smeštaja, jer se njegova rezervacija svodi na to da rezerviše samo sto je najskuplje u ponudi i tu se prica zavrsava tako da smo jednoglasno odlucili da on ne traži smeštaj. 

Pozak je 03.06.2025 god. u 08:00h sa "donje" NIS pumpe iz Aranđelovca.
Planirana putanja je:
Aranđelovac - Gradiška- Kozara - Prijedor - Sanski Most - Bihać (568km)
Jutro prolecno prelepo, asfal cist, miris prirode, sve nagovestava dobru voznju.

 

 

Koristimo auto put nekih +-300km od Malog Požarevca do Gradiske kako bi najbolje iskoristili vreme zbog zadate kilometraze i gledamo da odmaknemo sto dalje do prve pauze, ali sa druge strane pazimo na Ivana koji je prosle godine operisao koleno i uopšte ne znamo koliko dugo moze da vozi bez pauze jer od operacije uopste nije vozio, a pritom je par dana pre voznje opet imao nekih problemcica sa nogom... Lestra i ja vozimo napred, pratimo situaciju i vidimo da sve to ide kako treba, pa samim tim nesvesno postepeno podizemo tempo gde smo u jednom trenutku odmakli i izdvojili se napred nakon cega u retrovizoru vidim kako nam se velikom brzonom Ducati približava, blica i Deki nervozano mase rukama da usporimo, ne vucemo tempo bespotrebno i da stanemo na pauzu jer je vec pocela ogromna vrucina i da im je pauza potrebna.

 

Stajemo na prvo iskljucenje i odmaraliste pored autoputa i tu krece prva čarka i mala međusobna rasprava (nismo jos bili uvozani i sinhronizovani) puš pauza i krecemo...
Iskljucujemo se sa autoputa i vozimo ka Nacionalnom parku Kozara gde prolazimo kroz prelepu prirodu, zelenilo, listopadnu i cetinsrsku sumu, lepe krivine, ali put je pun rizle i prasine pa mora da se pripazi malo vise... Stizemo do ski centra, parkiramo se, skidamo opremu i udisemo taj cist planinski vasduh...Temperatura prijatna, kafica, osvezenje, uzivanje je vec pocelo.
Iz kafica ustajemo i krecemo u obilazak spomenika i memorijalnog kompleksa.

 

 

Nakon osvezenja, obilaska memorijalnog parka i setnje krecemo put Prijedora, Sanskog Mosta i krajnje destinacije Bihaća gde je planiran ručak i prenoćište.
Smeštaj smo rezervisali u "Apartments Jack - Bihac" za koje imamo samo reci hvale...kako za apartmane, tako i za vlasnike apartmana.
Apartmani poseduju svoje dvoriste i parking za automobile i motore.
Docekuje nas vlasnica aprtmana, ulazimo u dvoriste gde se parkiramo, kapija se zatvara, smestamo se i odmah kreće spremanje za izlazak na ručak / večeru...

 

Pre povratka u smestaj, kupujemo neko pivce i jos nesto za sutrasnji put i idemo da se opustimo jos malo pred odmor.

 

Plan za sutra je da se obidje podzemni aerodrom Željava koji je na par  kilometara od smeštaja i putem Slunj - Ogulin - Delnice - Rijeka odemo u Portorož.

Dan dva 280km:

Budimo se dobro naspavani, pijemo kafu, smejemo se, energija i raspoloženje na vidnom nivou.
Spakovani krecemo do prve pumpe da sipamo gorivo i pravac Željava.
Pre dolaska do same piste, nailazimo na napisteni avion iz doba JNA... stajemo, ulazimo u njega, pravimo neku fotografiju i krecemo put piste i podzemnog aerodroma.

 

Prvi put smo tu pa nam se odmah sve dopada... Fotografisemo se ispred ulaza u podzemi aerodrom koji je u obliku aviona, a zatim ulazimo u unutrasnjost objekta koji je izrazito mracan, neuredjen i hladan.

 

 

Lestra i Ivan odlaze do kafica pre piste na pice, a Spale i ja testiramo nase metalne konjice na pisti i njihovu maksimslnu brzinu sa koferima...   Jos neka slika i spustsmo se do kafica pored aviona pre aerodroma.

 

Krecemo dalje lepim i krivudavim putem i planiramo dorucak u prirodi negde. Lestra ide prvi, on ima dobar njuh da uvek pronadje neko dobro mesto sto se i pokazalo kao tacno.
U mestu Primišlje posle mosta na reci Mreznici skrecemo sa glavnog puta i parkiramo se ispod mosta.
Mesto perfektno idealno.
Cista i bistra voda, hladovina, priroda... Spale vadi njegov pokretni frizider i iz njega suhomesnate proizvode iz svoje mesare, a ostatak ekipe priprema salatu dok ja slikam.
Posle dobre klope i malog odmora, krecemo dalje do Stare Sušice gde ce biti sledeca pauza..

 

 

Tempo voznje odličan, ekipa se vec uvozala i sinhronizovala, stajemo na malu pauzicu i hitnu akciju pronalaska wc-a za jednog clana ekipe...sve se srecno zavrsava i nastavljamo voznju putem Delnice - Rijeka. 
Put kao da je projektovan za motor.
Tempo visoko intezivan, voznja bez jedne greske, adrenalin radi svoje, sreca na max... Falilo nam je to posle nekih 600-700km predjenih.

 

Obilazimo Rijeku i auto putem ulazimo pravo u Sloveniju.

Slovenija kao i uvek uredna i prelepa.
Preticemo kampere i kolone automobila dolazimo do mesta Kozin gde su neki radovi na putu i gde se saobracaj odvija kroz kruzne tokove ciji su izlazi usmereni ka autoputu.
Lestra i ja smo prilikom preticanja na trenutak izmakli grupi, usli u kruzni tok i ukljucili se na auto put, a Ivan nas sustize dok je Spale na račvanju umesto za nama slučajno promašio i otisao na drugi izlaz.
Mi vozimo polako misleći da će nas stići čak na jednom mestu stajemo i zovemo ga na telefon.
Javlja se i kaze da do prvog iskljucenja ima oko 20ak min i da ce tu okrenuti, a mi da ga sačekamo kada izađemo sa autoputa. Tako je i bilo.

Pred ulazak u Portorož na uzvišenju se parkiramo, pravimo pauzu, a ubrzo i Spale stize koji je inace bukirao smestaj i sve sto nam je dalje potrebno zavisi od njega.
Naravno nervozan i ljut, jer se situacija u trenutku nepaznje svih nas tako namestila i to nikome ne prija.
Lestra i ja se gledamo, znamo da će sve ubrzo leći na svoje i da ce sve ovo biti jedna dobra avantura i odmah celu priču prebacujemo na šalu.
Stizemo do smestaja, gde nas docekuje jedna gospođica/gospođa vrlo prijatna i komunikativna koja nas sprovodi do sobe gde se smeštamo.
Lestra i ja odmah oblacenje kupaceg, osedlavanje metalnih konjica i silazak do plaže. Inace smesta je bio povise ulice lipa i bio je odličan.
Nalazimo mesto za kupanje i odmah u vodu... More i motor to je taj čarobni spoj.

 

Vracamo se u smeštaj, kupanje i izlazimo svi zajedno na klopu i pice... Smeštamo se u neki restoran na plazi, krecemo sa nazdravljanjem i već živeli - živeli uzima maha...
Prebacujemo se u restoran "Stara Oljka" narucujemo dobru klopu i nastavljamo prethodno započeto.
Vracamo se u apartman i vec bukiramo smeštaj za sledeći dan.

 

Plan za treći dan vožnje je da od Portoroža krenemo kroz Istru i pored mora vozimo Jadransku magistralu.

Treci dan je osvanuo, kafa na terasi servirana, pakovanje i pokret do prve pekare...

Danasnja ruta je: Portorož - Karlobag

Promenio pre 7 sati član Budja