Изокола, наоколо и преко Карпата – двапут!

[Влајко 1883 Napisano juče u 09:36]

А двапут је двапут... 

 

ЛМ, дошло време за наше кратко годишње путовање. Као и до сада, ово се планира одмах након завршетка претходног путовања и чека се годину дана на реализацију. Разлог чекања је увек исти, финансијски. Време се уклапа са осталим обавезама, деца на распусту код бабе и деде а ми најзад користимо 5 дана само за нас.

 

Ове године ће то бити Румунија али не само ТФ и ТА мада су они незаобилазни. Ја сам већ био, она није, ред је да се оде још једанпут, можда и последњи пут. Има толико места на која треба отићи да је глупо (бар нама) понављати једно те исто. Тако рецимо и за море, никад не идемо у исто место два пута. Зашто би?

 

И опет, као и прошле године, гледам у временску прогнозу и нервирам се. И то траје данима, недељама. И опет, пар дана пред полазак одустајем од гледања иако сам се већ напатио. Паковање нам је већ уходано с тим што овај пут носимо и кишна одела. Планина је то... 

 

Дан 1.

 

 

Понедељак, буђење у 6, доручак, кафица и около 7 ајд полако. Јаворка напакована још синоћ, не буни се што је третирам као кобилу. Искрено, под овим теретом свака кобила би провриштала. Јесте она направљена за таква путовања али опет сва три кофера пуна до врха, танк торба такође, ја са својих 140 килограмчића и госпођа са више него дупло мање килограмчина па ви сабирајте. Много више него што је пријатно. Ипак, лети, не смета јој, иде исто као и кад сам сам и го. Добро, не баш го, схватате поенту...

 

 

Време је очекивано тмурно али није најцрње које сам видео. Надамо се да ћемо имати среће па да нећемо да киснемо баш цео дан. Суве јесте али питање је тренутнка. Идемо Смедерево, Ковин и ка Белој Цркви. По савету колега са форума, стајемо пред границу да заменимо паре у оној продавници. Кафана још не ради. Киша још не пада. Једини смо на граници. Пандур пита где идемо, што идемо и каже све у реду идите сада до колеге цариника. Долази нека цица у униформи и каже померите се одмах ту код оног колеге. Тај колега прича са неки ликовима нагнут на њихов прозор од аута. И прича. И игнорише нас. Чекамо, не смем да се буним. Покушавам да му дам знак очима и питам га докле ћу да стојим као будала овде. Не иде. Погледа нас и окрене главу и настави причу и смех. После неког времена излази опет она цица и прича му нешто. А шта ви чекате, пита? Па тебе, рече госпођица да се теби јавимо. Аха, добро, ништа не треба, ајде идите. Ја будала, шта ћу, окренем се и одем. Јебе луд збуњеног. 

 

Стајемо на првој пумпи да сипамо квалитетни али јефтини румунски бенѕин. Дај сендвич кад смо већ ту и дај оно кишно одело јербо је малко мрачније него кад смо пошли, мада и даље суво. Крећемо даље обучени, сад може да пада, мирни смо. Срећа да је хладњикаво па није проблем возити у оделу, не кувамо се него нам таман фино, пријатно чак.

 

 

Идемо до Оравице, заламамо десно ка националном парку и кроз исти на север ка Решици. Време за још једну паузу, кафицу, сендвичић, крата поглед на отворени музеј локомотова. Довде је цео тај пут сасвим пристојан.

 

 

 

Одавде креће много леп, нов асфалт ка Карансебешу. Ми нисмо стали али ако идете овуда станите овде, црквица поред пута, много лепо изгледа, уређено, фино и чисто, лепо место за предах. Ту опет паузирамо на пумпи, кафица, локални слаткиш.

 

 

 

Возимо право ка замку Хуњади. Ту се задржавамо мало дуже, сувенирчићи и све што иде. Време и даље тмурно али суво.

 

 

Од замка идемо на север ка националном парку Апушени и месту Бучум. Пут је и даље поприлично добар. Ту нам је прво одредиште и смештај за препоруку.

Завучено, мир, тишина, чисто... Апартман у приземљу, мотор поред прозора. Доручак је укључен у цену од 43е а газдарица је испала царица и спремила нам вечеру, која иначе није у понуди али видех у коментарима да је могуће организовати то. За вечеру смо доплатили можда неких 7е више, за обоје. Уживамо у клопи, домаћем пиву и на заслужен одмор.

 

 

 

 

 

 

Данас смо прешли око 470км, највише од свих планираних дана јер смо најодморнији.

 

И би вече, и би јутро, дан први.

[Deki Katana 1788 Napisano juče u 15:41]

Dobra pocetak!

Moja zena je odavno prestala da putuje sa mnom na motoru, tako da imate dodatnu podrsku.

Posebno me interesuje vase iskustvo i kuda ste isli posto se spremam na dugo planirano putovanje za Jasi za koju nedelju.

Pratim......

[Влајко 1883 Napisano pre 7 sati (promenjeno)]

Дан 2.

 

 

Будимо се рано ујутру, одморни, наспавани. Газдарица иначе служи доручак од 8:30ч али је нама учинила услугу и послужила 30мин раније. Ми смо били спремни да кренемо и још добрано пре тога али ОК. Лепо клопамо, и слано и слатко, чај, кафа, шта ко воли...

 

 

Из фрижидера узимамо наше расхлађене флаше са водом и залеђене оне мале пластичне ђаволе за ручни фрижидерчић. Крећемо ка Турди и чувеном руднику соли.

 

Пре него што стигнемо тамо, морам да похвалим овај пут број 75. Ја одавно нисам лепши пут возио. Зелено около, река све време поред, нигде никог нема, много убаво. Има ту и места за стајање, ресторанчића, водопада ма милина. И тако добрих 100км. Време идеално, једва који облачић, сунце дође и оде, ма један од оних путева где би комотно могао да идем назад па опет да га прођем.

 

Рудник је прича за себе. Купујемо карте, није гужва а имају и ормариће за кациге, бесплатне наравно. Прво силазимо мало степеницама, онда дугачак ходник па опет степенице и тада пуца поглед на дубину рудника. До доле се може пешака, дрвеним степеницама или лифтом. Пешака је то око 13 спратова. Срећом није била гужва па смо сачекали лифт и то ми је био најнепријатнији део. По 6 особа иде унутра, не улива ми сигурност, клима се лево десно, ради без престанка, највећа ми фрка била у њему. Преживех... некако. Када се спустите доле, имате опцију још неколико спратова ниже да се спустите до језера, па изнајмите чамац и возикате се. Иначе свашта има доле, махом спортске активности, стони тенис, мини голф и сл. Сувенири. Јесте доживљај, јесте посебно. Касније сам сазнао да је Чаушеску то користио као затвор пре него се десило шта се десило. Спуки, што би амери рекли...

 

Ах да, купио сам камен (да камен, од кило и сто).

 

Одморили се доле, расхладили, надисали оног ваздуха.

 

 

 

 

 

 

Када смо изашли горе, схватили смо да је управо стигла огромна екскурзија, гомила деце креће у рудник, да смо мало окаснили никад лифт дочекали не би, а ја да табанам толико спратова нисам баш баждарен... Ах да, и време креће да се мути. Јебга. Облачи одело.

 

Крећемо ка Сигишоари. На пола пута нас хвата киша, најзад. Па дуго је и трајало то суве време. Стајемо на једној пумпи да наточимо гориво и настављамо по киши, шта сад, нема поенте да се чека да прође. Пролазимо кроз разна места, махом сморени и стижемо у тај леп градић. Како смо стигли, сунце нас обасјало и пошело да пржи од испаравања. Одмах паркинг, скидање и први ресторанчић. Ширимо се као мачке на оном сунцу. Презалогајимо пицу која је била феноменална, попијемо кафицу, пивце, прошетамо градом. Много је лепо. Мирно место за одмор. Све лагано, све опуштено. Свака кућа и зграда у другој боји, као из бајке. Вреди доћи овде на неко дуже време а не само у пролазу, као ми.

 

 

 

 

 

Идемо даље кад нашој крајњој дестинацији за тај дан, Брашов. Мој добар друг, агент 47 је исто био ономад тамо и како ми је причао време је непредвидиво. Па, није лагао. Пола пута до тамо је било суво али онда је почела киша и то киша – киша, оно баш лепа. Сипало је по нама добрих пола сата и јаче док нисмо стигли. Спора вожња, клизаво, ништа не видим, хаос.

 

Стигосмо некако и нађосмо смештај. Цена 53е. Рецепционерка нам одмах показа на гаражу а не на паркинг као остали пезенти. Фини смештај, соба огромна, близу старог дела, препорука! Киша и даље пада, ми се распакујемо полако.

 

Овде ваља поменути наша кишна одела. Купљена су на неким попустима у Декатлону. Оба одела су била око 6.000+. Било је и скупљих, квалитетнијих, имају више звездица (1-5) за ветро и водо одбојност али ми смо узели јефтинија јер, разуме се, финансије. Били смо суви к’о барут. Ништа, нигде. Ето.

 

Стаје киша, идемо да се прошетамо. И ово је убав град, нема шта. Ми смо били смештени у близини старог дела, ту смо се и шетали додуше хтео сам и на видиковац да одем успињачом али облак је појео све.

 

 

 

 

 

 

 

После краће шетње, правац Лидл (наравно), куповина, онда назад у собу на клопу, пивце и одмарање. Треба доћи овде на одмор, на дуже, верујем да вреди. Пређосмо око 350км.

 

И би вече, и би јутро, дан други.

Promenio pre 7 sati član Влајко