Svaki putopis o Dalmaciji postane hit, barem u Dalmaciji

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 10, 2023]

Pre desetak godina, došao sam u dodir sa splitskim repom. Počelo je sa jednim bendom, a onda kako je vreme prolazilo otkrivao sam malo po malo sve više izvođača i javila se želja da posetim ovaj grad. Najviše zbog jako puno toponima koji se pojavljuju u pesmama. I naslov teme je parafraza uvodnih stihova pesme Dječaka „Dalmacija“. Međutim, Split nije baš blizu, smeštaj ume da bude skup, a tu i tamo se pojavi i vest o oštećenim kolima sa srpskim tablicama. Mada me ovo poslednje jeste donekle brinulo, mnogo veći problem predstavljale su cene smeštaja kojima do sada nisam uspevao da doskočim.

 

Ono što se promenilo ove godine, jeste da sam posle Turske „otključao“ kampovanje na dva točka. Na papiru, putovanja su postala duplo jeftinija. Odnosno, za iste novce može se videti duplo više. Istovremeno, pametnim upravljanjem svojim slobodnim danima, došao je kraj avgusta, a ja bi trebalo da još desetak dana ovogodišnjeg odmora iskoristim pre Nove godine. Pošto ne skijam, ni slobodne dane ne uzimam zimi. Zato se septembar pojavio kao dobar trenutak za dodati još koju hiljadu kilometara na sat motora.

 

Mada je ideja zaista bila da kampujem, i kampovi su bili odabrani, jednim mahinalnim otvaranjem Bookinga, shvatio sam da se kampovati u Hrvatskoj, makar u mestima u koja ja idem i u ovom terminu – ne isplati. Najjeftiniji kamp koji sam našao koštao je 22e po danu (primera radi, u Turskoj je 7,5e bilo početkom juna), dok se smeštaj mogao naći za 25e. Zbog toga, nekoliko dana pred put odlučujem da ne nosim opremu za kamp, već da se smestim u tradicionalne smeštaje. Svakako ću i na motoru imati veći komfor, jer neću morati da razmišljam o vezivanju torbe sa kamp opremom i o njenoj bezbednosti.

 

Okvirno, na ovaj put krećem iz tri cilja:

1-      Da vidim Makarsku i hrvatski Jadran koji svi sa kojima sam do sada pričao neizmerno hvale

2-      Da upoznam Split

3-    Da u povratku za Beograd pronađem pradedin grob. On se za vreme Bitke na Kozari sa partizanima probio kroz obruč, ali je nekoliko meseci kasnije poginuo prilikom partizanskog napada na naftne izvore u Gojlu. Prababa će tek 1959. dobiti informacije o njegovoj pogibiji i mestu gde je pokopan. Koliko ja znam, moji su posetili njegov i grob njegovih saboraca (u pitanju je zajednička grobnica gde je pokopano njih 11 partizana) samo jednom, a meni bi ovo trebalo biti prvi put, ako uspem da ga pronađem

 

Dan polaska je 9.9, a dan povratka, najkasnije, 23.9. zbog svadbe na koju moram da stignem.

 

Okvirni plan puta:

 

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 10, 2023]

Dan 1. Beograd – Jablanica (Bitka na Neretvi) - Mostar

 

 

Kao i uvek planiram da krenem što je ranije moguće ujutru kako bih mogao što više da uživam u vožnji i u mestima koje planiram da posetim. Imao sam želju da danas svratim i u Titov bunker u Konjicu. Međutim, poslednji ulaz je u 14h (prema sajtu), a da stignem tamo do tada nema šanse.

 

Spreman za start

 

Zbog toga, plan mi je danas stignem do Mostara i usput svratim do Jablanice i posetim Muzej bitke na Neretvi. Planirano vreme polaska: 9.00h. Realno vreme polaska: 10.30h.

 

Kao i uvek kad treba da otputujem negde, milion se stvari pogodi tako da se pakujem u zadnjem momentu i peglam 300 gluposti uporedo kako bih mirne glave mogao na put. Kao i kada sam kretao u Tursku, na poslu je bio haos. Mislio sam da ću dan pre sa poslom biti gotov već oko 15h, a i u 17h sam i dalje sedeo za kompom. Takođe, dva dana ranije sam ostavio karticu u bankomatu (svojom greškom) i još do polaska nisam rešio kako ću nositi pare. Odnosno, keš nikako ne volim, pa sam se nadao da ću uspeti da uplatim eure na račun u drugoj banci. Nisam uspeo.

 

Takođe, u poslednjem trenutku sam se setio da mi treba zeleni karton za Bosnu. Na jutro polaska sam i potrošio vreme tražeći AMSS misleći da mi je kod njih osiguran motor da bih se na kraju setio da nije. I tako, zbog milion stvari, krećem sa sat i po zakašnjenja iz BG-a.

Ovo kašnjenje znači da otvaram gas gde god se gas može otvoriti, nevezano da li je autoput ili je magistrala. Ne vozim 200 na autoputu, ali ne vozim ni 130. U svakom slučaju, glava mi se smirila tek kad sam krenuo.

 

Zbog radova kod Rume, već kod Pećinaca se isključujem sa autoputa i u cugu vozim do Malog Zvornika. Malo preskačem red i za tili čas sam u Bosni. Graničar kad je čuo da idem za Split, imao je svašta da prokomentariše, ali ko ga jebe. Svakako je njegova generacija već probala sa „komentarisanjem“, pa eto gde smo sad.

 

Po ulasku u Bosnu, planiram da vozim po ograničenju, ali... Nije se desilo. Ja ne znam kako oni tamo još nisu poludeli od ograničenja od 70 na sat.

 

Par skretanja nakon granice i ja se već nalazim na nekom manjem putu koji će me, preko Šehovića, dovesti kasnije na magistralu za Olovo i Kladanj, a ona do Sarajeva. Put u prvom delu nije savršen, ali je dobar. Najbitnije da nije opterećen. Krivina ima i uživanje u vožnji je zagarantovano. Stižem do Sarajeva gde me stiže i glad. Izlazim na autoput i stajem na pumpu da pojedem svoju tradicionalnu konzervu skuše i malo odmorim. Sad je 4h popodne i ovo mi je prva prava pauza. Do sada, stao sam samo jednom da sipam gorivo.

 

Kratka pauza za slikanje i divljenje Jablaničkom jezeru

 

Sa pumpe nastavljam autoputem do Konjica, gde izbijam na magistralu koja prati Neretvu i relativno brzo sam u Jablanici. Na muzej trošim oko sat vremena sa sve slikanjem, nakon čega nastavljam dalje za Mostar. Odavde kreće onaj najlepši deo puta uz Neretvu gde su krivine duge i brze, a put pregledan.

 

 

 

U Mostar stižem i dalje po danu, lako nalazim hostel koji sam rezervisao i parkiram motor u dvorištu. Tuširam se i odlazim da klopam i da se prošetam po centru grada. Kad je klopa u pitanju, odlučujem se za ćevape u ćevabdžinici Rota. Dobri su ćevapi, ali mi ide na živce što ne služe alkoholna pića, dakle, nema piva za gušt.

 

Dvorište puno, ali za motor se uvek nađe mesta  

 

Odavde, nastavljam dalje ka centru grada gde je danas fešta. Naime, tog dana je održano Red Bull takmičenje u skakanju sa Starog mosta, a publiku će uveče zabavljati poznati klupski bend Perpetuum mobile. Mada pregažen od umora, ostajem do oko pola 1 u gradu kada odlučujem da je dosta i idem na spavanje. Sutra planiram da nastavim dalje.

[Disko Nindža 9858 Napisano Decembar 10, 2023]

Inače više ne treba zeleni karton za Bosnu.

[el classico 5559 Napisano Decembar 10, 2023]

Obećava


Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 11, 2023]

Dan 2. Mostar – Tekija na Buni – Kravice – Makarska

 

 

Mada nisam navijao sat, ovog jutra se po navici budim i dalje dosta rano. Kad primetim da su se i moje dve komšinice na krevetu ispod probudile (neka devojka sa Dalekog istoka sa ćerkom), ustajem i ja. Već oko pola 10 klopam odličan burek, još jednom odlazim do mosta, sad po danu, koliko da ustanovim da noću izgleda mnogo efektnije i vraćam se da krenem dalje.

 

Most lepši po noći

 

 

Grad lepši po danu

 

Danas planiram da vidim Tekiju na Buni, okupam se na vodopadu Kravice, nađem neko mesto da pogledam finale košarke i stignem u Makarsku gde sam veče pre bukirao 3 spavanja u jednoj privatnoj vili po ceni od, za mene astronomskih, 110e za tri noći. Puna cena je 120e, ali sam dobio neku promociju od Bookinga gde sam ja iskeširao 110e, a Booking preostalih 10e. Kako i zašto – nemam pojma.

 

U svakom slučaju, oko 11h sam na motoru i jako brzo stižem do Tekije. Sunce je visoko na nebu, a ja sam zahvalan što mogu da se spustim motorom skoro skroz do Tekije i mosta preko Bune. Pošto devojka nije imala da mi vrati kusur, u Tekiju ulazim besplatno. Da se ne lažemo, prazna gajba kao i bilo koja druga i mislim da nema potrebe plaćati ulaznicu i ulaziti u samo zdanje. Nakon toga, prelazim reku, pravim par fotki u moru turista i vraćam se nazad na motor.

 

Slika koju smo svi do sad videli  

 

Pogled s prozora Tekije

 

Kakav fantastičan krov!

 

 

Odavde se vraćam na magistralu i pratim putokaz za Kravice. Umesto da idem do Čapljine, već kod Žitomislića se isključujem sa magistrale i preko planina i malo lepih serpentina, stižem do vodopada. Uz pomoć dvojice motorista iz Zadra nalazim parking u hladu, skidam opremu i ostavljam je na motoru, a ja u majici i šortsu silazim do vodopada. Ulaz se ne sećam koliko beše, jedno 4-5 evra, ali znajući šta me čeka ispod, plaćam bez razmišljanja.

 

Stvari čekaju dok se ja kupam. Sve je vezano za motor osim čizama, a ja se vodim time da se niko danas nije probudio baš da bi meni uzeo čizme  

 

Ladno, ali (standardno) lepo!

 

Kod vodopada je bila solidna gužva iako je oko pola 1. Pošto valja naći neki mesto za gledanje tekme, ne planiram da ostajem ovde predugo. Umesto toga, spuštam stvari negde sa strane, skidam se i uskačem u hladnu vodu. Da je koji stepen toplija, moglo bi se duže banjati. I ovako je lepo, mada jeste donekle i neprijatno. Nakon 10 minuta plivanja izlazim napolje, sušim se stojeći i čim sam video da mogu da se obuvam, krećem polako nazad. Pri vrhu postoji jako kulturan wc koji koristim da skinem mokar kupaći i odlazim do motora gde sledi još jedna tura presvlačenja i oblačenja moto opreme. Negde je malo pre 2 sata, a ja se nadam da ću do početka utakmice ući u Hrvatsku i naći dovoljno dobar wifi da pogledam finale. Sedam na motor i pravac Metković.

 

Na granici nije bila neka prevelika gužva, pa tako ne preskačem puno vozila da dođem na red. Kad sam ušao u HR skoro je 15h i utakmica je već počela. Sedam u prvi restoran, naručujem pivo i kačim se na wifi da pustim tekmu. Avaj, wifi je loš i streaming ne radi. Odlučujem da ne jedem tu, već da tražim neko drugo mesto sa boljim internetom. Prvi sledeći restoran – ista stvar. Naredni – internet ne dobacuje do mog stola. Odlučujem da vozim dalje i probam jednu piceriju za nekih 10 minuta. Ako tamo ne uspe, nije mi suđeno. Srećom, tamo mi jeste uspelo da pustim stream, ali mi je trebalo i nekih 20 minuta da mi to pođe za rukom. Makar radi. Naručujem burger i u isto vreme gledam tekmu trudeći se da svoje reakcije i nervozu zadržim za sebe. Mada sam se bio složio sa jednim finim pumpadžijom kome sam tražio wifi da ćemo lagano dobiti Nemce, od toga ništa nije bilo. Jbg, razočarenje se mora odagnati uživanjem u vožnji. Ovde se uključujem na Jadranku.

 

Ajme kakva divota! Vozila ima i to voze po ograničenju. Ima puno i motora, a oni baš i ne. Dakle, rešavam da rizikujem i otvaram gas. Kao i uvek, ne preterujem, ali vozim jedno 20km preko ograničenja, taman koliko da uživam u krivinama. Jako brzo pošto sam izašao na more i gužva na putu se smanjila. Ispred mene red čistog sivog asfalta, red borova i dva reda plavetnila – ono modro more, ono svetlo nebo.

 

Kratka pauza da se oči nadišu lepote

 

Iza mene kolega takođe na dva točka prati moju putanju i zajedno vozimo jedno 30km, odnosno sve dok ne stigosmo do isključenja za Makarsku. Do tamo je bila jedna neprijatna situacija gde je auto čeških tablica radio polukružno kao da ja ne postojim, ali srećom Honda ima dobre kočnice. I mada ja nisam bio u prilici da mu se nabrojim familije (morao sam da kočim), u retrovizoru sam video kolegu iza kako mu prenosi sve moje misli . U Makarskoj ja idem levo, dok kolega nastavlja dalje pravo. Uz pozdrav se razilazimo, a ja odlazim u svoj smeštaj u brdu da završim današnju vožnju.

 

Ova deonica Jadraske magistrale bio je uživanje za vožnju i jedva čekam da nastavim dalje ka Splitu. Sve što još danas valja učiniti je skinuti se i izviditi plaže. Već je oko 18h i rešio sam da kupanje ostavim za sutra, a da danas izaberem plažu na koju ću sutra ići . Odmor-odmor može da počne.

 

Kraj dana kao po zasluzi  

[živke 4193 Napisano Decembar 11, 2023 (promenjeno)]

Pratim.
 

On 12/10/2023 at 12:23 PM, Forsberg said:

Takođe, dva dana ranije sam ostavio karticu u bankomatu (svojom greškom) i još do polaska nisam rešio kako ću nositi pare.

Meni se često desi da zaboravim karticu kući, a nemam keša. I konačno rešim da instaliram google wallet na telefon, tj. uhvatim neku lepu akciju za Mastercard (koja još uvek traje), pa instaliram. Mogu ti reći da je super stvar, baš za ovakve situacije, kad zaboraviš ili izgubiš karticu.

p.s: Ne bih smeo da ovako ostavim čizme Niko se nije probudio i rekao danas ću da ukradem čizme na parkingu, ali mnogi neće propustiti priliku da povoljno dođu do skupog dela opreme.

 

 

Promenio Decembar 11, 2023 član živke

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 11, 2023]

Dan 3. Makarska

 

Pošto sam veče pre izvidio plaže, našao sam mesto koje mi je savršeno odgovaralo da se smestim. Najbitnije mi je bilo da imam hlada od borova i toga sam imao napretek. Peškir na kamen, kamen pod glavu, novine pred oči i nema srce od čega da iskoči ovaj ceo dan proveo sam malo izvan same gradske plaže, ali sam siguran da se i ovaj deo ubraja pod nju. Ja, babe i unučići.

 

Popodne, u povratku kući ću se prošetati po rivi i odlučiti da sutradan probam drugu plažu, FKK Nugal.

 

Ovo nije Nugal, ovo je plaža u Makarskoj, a iza ovog lukobrana desno kreću marina i riva  

 

Dan 4. Makarska, odnosno plaža Nugal

 

Nisam poranio ovog jutra, tako da oko 10 krećem na plažu. Usput kupujem novine i magazin Motoreviju kako bih imao čime da se zanimam na plaži i krećem u laganu šetnju. Put kroz park-šumu je prijatan, ali bi se mnogo lakše pregazio u patikama nego u japankama u kojima sam ja. Ipak, one se, kao i skoro 10 godina do sad, pokazuju jako izdržljive i kao fantastično uloženih, čini mi se, 4 dolara u San Francisku 2014.

 

Početak staze

 

Početak poslednje trećine puta

 

Prvi pogled na FKK Nugal

 

Oko 11h stižem na plažu koja je pola standardna, a pola nudistička (FKK), smeštam se i otkrivam koliko je ovde more prelepo. I juče je bilo lepo, ali ova plaža je divljija, zavučena, sa više mlađeg sveta, ali nije to bitno. Bitna je ta modrina Jadrana koja je ovde ostala izvorna. Izvorna u smislu da plaža nije nasipana nikakvim sitnijim šljunkom ili bilo čime drugim. I dalje su tu obluci koji žuljaju, pa sad, po prvi put u životu razumem zašto u kući imamo one stare sunđere za plažu koje skoro nikad nismo koristili.

 

Lično meni najbolje plaža u zadnjih 10 godina, a stigao sam i do Kariba

 

Vreme da se krene kući

 

Kad se uđe u more, prvih 20cm pri vrhu voda je je topla, a onda kako ideš sve dublje voda je sve hladnija. Ipak, vreme je savršeno i te nijanse vode sasvim se lepo uklapaju sa spoljašnji tridesetak stepeni. Sunce je dovoljno slabo da max jedan sat dnevno moraš da se pomeriš u hlad da ne izgoriš, a ujedno i dovoljno jako da možeš da uživaš u onoj vrelini koja ti greje leđa tačno toliko da, da je jače, ne bi valjalo. More je toliko prozirno da se dno na 5-6 metara jako lepo vidi, ribe na 2m se bez problema razaznaju, kao i detalji prstiju na nogama. Vetra nema i more je mirno, pa se voda (da izvinu Dalmatinci :D) talasa kao površina ogledala bez bilo kakve agresije i penušanja. Meni je inače kupanje dosadno, ali danas sam proveo skoro 3 sata efektivno u vodi, a to se nije desilo godinama. Jednostavno mesto i dan kao iz raja.

 

Ča je život vengo fantažija

 

Pošto je sredina septembra, dan je kraći i već oko 18h napuštam plažu i do grada stižem u pravom trenutku da uživam u zalasku sunca. Zalazak k’o zalazak, ali lepo zaokružuje ovaj fantastičan dan.

 

 

U povratku kući raspitujem se oko izleta koji se nude odavde. Jedina opcija koja mi je delovala primamljivo bila je poseta Zlatom ratu na Bolu, Jelsi na Hvaru još jednom mestu i to po ceni od 60e. Uz malo promišljanja, odustajem od ove opcije i odlučujem da sutra posetim NP Biokovo, a nakon toga nađem neku novu plažu na putu ka Splitu. U Splitu imam rezervisan hostel na 3 noći.

[Mladen V 99 Napisano Decembar 11, 2023]

Vozim redovno  cjelom Hrvatskom obalom motorom vec nekih 15-tak godina.Nikada mi nije dosadilo ...

 U toku svake sezone odem bar 3-4 puta motorom. 

Nema volje a ni smisla da nesto ovako fino napisem kao putopis ali uvjek sam za pomoci sto se tice ruta ,smjestaja ,kampova i ostalog.

[Zog 1577 Napisano Decembar 11, 2023]

Zanimliivo, idemo dalje.

Poslano sa mog Redmi 6 koristeći Tapatalk

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 13, 2023]

Dan 5. Makarska – Biokovo – Brela – Split

 

 

Kad sam stigao prvi dan u smeštaj, domaćini su mi rekli da je check-out do 9h ujutru. Malo mi je zaparalo uši, jer mi je delovalo rano, ali kasnije sam shvatio da mi ovaj rani izlazak iz sobe zapravo odlično odgovara. Neću imati lufta da se razvlačim po krevetu, a to znači da ću kvalitetnije moći da iskoristim dan.

 

Kao što smo se i dogovorili, u 9h izlazim iz sobe, palim motor i budim ekipu čije sobe gledaju na ulicu i odlazim nebu pod oblake. Put do Biokova ne traje dugo i već posle nekih 20 minuta sam na ulazu u NP. Kupujem kartu, čini mi se da je cena 8 evra, i prolazim rampu. Motori i bicikli mogu da prođu bilo kada, ali autopbusi i kola ulaze na pun sat, jer je put uzan i na nekoliko mesta dva automobila ne mogu da se mimoiđu.

 

Do prve stanice imam oko 15 minuta vožnje u kombinaciji serpentina i konstantnog uspona. Nakon tih 15 minuta stižem do Skywalk-a, odnosno platforme koja je pre nekoliko godina izgrađena na jednoj litici i odakle se pruža fantatičan pogled na more, ali pošto se hoda po staklu, i fantastičan pogled na stene ispod. Nije baš svejedno  

 

Pogled sa Skywalk-a

 

Platforma je interesantna, ali već posle 5 minuta sam spreman da nastavim dalje. Mada deo posetilaca odavde krene natrag, ja nastavljam dalje uzbrdo do drugog najvišeg vrha Hrvatske, Sv. Jure, i najviše crkve u zemlji. Parkiram i istražujem okolinu i poglede i upoznajem jednog Poljaka koji je, ne mogu da verujem, na skuteru doputovao do Hrvatske.

 

 

Pogled sa vrha Sv. Jure

 

Ovim putem iza leđa mi je crkva

 

Okruženje je lepo, ali mene definitivno na ovom putu više privlači 0 metara nadmorske visine, tako da posle prošetanog kruga skačem na motor i krećem u spust. Tu i tamo bude zezanja sa mimoilaženjem, ali već posle oko pola sata već sam izašao iz NP-a i stajem u Konzum da kupim malo tečnog šećera u vidu koce. Shvatam da sam gladan i odlučujem da investiram i u jedno od onih gotovih jela što se mogu naći u hipermarketima. Kakvo oduševljenje! Posle dva dana sendviča i supe iz kesice, za manje od 7e dobijam 3 šnicle srednje veličine u nekom braon umaku sa dodatkom pirinča. Klopa preukusna! Smeštam se na parking i 15 minuta uživam u čarima dobre, a jeftine klope

 

Pošto sam se u Makarskoj već kupao, još dan pre sam odlučio da danas istražim neku drugu plažu. Kao mali, priča se, letovao sam u Baškoj vodi, kao i moji roditelji. Keva me cima da odem tamo, ali gledam mapu i deluje mi preveliko mesto da se zezam sa saobraćajem i parkiranjem motora samo zbog jednog dana kupanja. Umesto tamo, odlučujem da odem u Brelu. Deluje kao manje mesto, pa će valjda biti i lako za parking.

 

Mada mi se mesto zaista i sad čini malim, za parking je bilo malo zezanje. Malo mesto – male ulice. Čak se i ne može motorom skroz do šetališta, već se mora naći neki alternativni parking. Kao što možete da pretpostavite, svi parkinzi u okolini se naplaćuju. Ja odlučujem da parking ispred jedne crkvice. Ovde ima 6-7 parking mesta za kola i jedan ostatak taman za motor. Parking se plaća vrtoglavih 4 evra po satu, ali ja sam motorom! Mada nemam pojma da li će da mi pišu kaznu, odlučujem da testiram sreću i da se švercujem za parking! Parkiram u rikverc, prema ogradi, em da bih kasnije lakše krenuo dalje, ali i da moje BG table ne vrište „bahati Beograđani“ (ovo se dešava 3-4 dana nakon što je Sergej okupao Mileta u Splitu i olakšao se za 1.500e) i pozivaju na kaznu, kad već možda ima šanse da se provučem bez nje. Računam, ostaću 3-4 sata, a to mu dođe 12-16e ukupno, a kazna je 30e. Gde se ima, tu se i prosipa, jel tako? E pa nek je!

 

Uspevam sve stvari da spakujem tako da ništa ne ostaje pored motora, dok samo čarape vise iz top case-a kako bi se osušile do popodne ja obuvam japanke i laganim korakom pravednika spuštam se nizbrdo u pravcu dubokog plavetnila.

 

Kulturiška parking u Breli

 

Deo plaže u Breli

 

Lepši deo plaže u Breli i mnogo puniji nego dve plaže na kojima sam bio dan i dva dana pre

 

Plaža u Breli me nije oduševila. Prvo, primetnija je gužva nego u Makarskoj. Drugo, gradska je plaža i kultivisanija je nego ona na kojoj sam juče bio. Ono što je super je što se ovde tuš ne plaća, dok je on u Makarskoj koštao 50 centi. Nije toliko problem u 50 centi koliko u meni koji u novčaniku nemam pregradu za siću, pa nikad ne znam gde su mi kovanice.

 

Šetalište je, s druge strane, jako lepo  

 

 

Nekome je palo na pamet da ove tone betona izgradi na samoj obali...

 

Ovde ću ostati do popodne i oko pola 5 ću krenuti dalje, za Split. Mrak rano pada, a ja bih želeo da stignem  u smeštaj po danu, ali bih i voleo da usput svratim na još jedno mesto.

 

Ko je slušao Vojka V, sigurno zna za pesmu Ne može, a samim tim je sigurno čuo i za piceriju Mirakul, ali i Bilog pivca, kiosk brze hrane Već sam na početku pomenuo da me je poseti Splitu privukla muzika, te sam istražujući shvatio da mi je Bili pivac usput i odlučio da tu i klopam i vidim u čemu je fora  

 

Đavolja kokoš  

 

Put do Splita je bio opterećeniji nego pre nekoliko dana kada sam se spuštao za Makarsku, a u jednom trenutku, na ulazu u Split napravila se i kolona duga nekoliko kilometara. Naravno, nas trojica na po dva točka, besomučno obilazimo sirotinju u kolima i ne baš polako, ali svakako sigurno, napredujemo ka gradu.

 

Bili pivac se ispostavio kao okej mesto, ali više turistička atrakcija za nas fanove, nego što je klopa za obavezno svratiti. Eventualno možemo istaći da je odličan kvalitet za sendvič koji košta manje od 5e ili reasonably priced picetu.

 

U sumrak ulazim u Split i po prvi put vidim grad „od tehno-betona, cvit Mediterana gdi skupljači boca ne daju pit“. Bogami, vidim ja da sam u miksu Konjarnika i novobeogradskih blokova. Napredujem polako i mada „Poljičkom (ne) vozim srebrni ljes“, već plavu Hondu, uz malo poteškoća, nalazim hostel zavučen u jednom od blokova.

 

Smeštam se, upoznajem jednog nam zemljaka od oko 60 godina kome do dan-danas neću saznati ime iako smo nekoliko večeri sedeli zajedno, i odlazim da probam da istražim grad, odnosno makar deo koji mi je blizu. Okupan u znoju pogledah malo matorce kako igraju picigin i prošetah se pored mora dok nisam rešio da je bolje da se vratim u smeštaj i isplaniram sutrašnji dan.

[mali_zmaj 734 Napisano Decembar 14, 2023]

Ljepota!!

[Zog 1577 Napisano Decembar 14, 2023]

Ne Breli nego Brela, genitiv-Brelima, nastavi dalje, odličan putopis.

Poslano sa mog Redmi 6 koristeći Tapatalk

[Vroc-Kapo 1940 Napisano Decembar 14, 2023]

Lipo si ovo sve napisa, evala

[Toreador 504 Napisano Decembar 15, 2023]

Zanimljivo,dobar krug.

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 15, 2023]

Dan 6. Split

 

Riva

 

Kada sam prošle godine bio u Španiji, otkrio sam koliko su tzv. besplatne walking tours ustvari super! Svašta može da se čuje od tih vodiča, atmosfera je uvek prijateljska, a svaka grupa različita i uvek se može upoznati neko interesantan. Zbog toga odlučujem da svoje istraživanje Splita započnem upravo na ovaj način. Taman ću dobiti osnovu za samostalno istraživanje kasnije.

 

Nakon što sam doručkovao u jednoj pekari na gradskoj tržnici, u pola 11 se pridružujem grupi i vodiču koja će nas provesti kroz istoriju starog grada Splita, Dioklecijanove palate i onoga što je ostalo od Venecijanaca. Mada tura nije bila jedna od boljih koje pamtim, mahom zbog količine turista u gradu (ne mogu ni da zamislim kako je ovde u jeku sezone), dobio sam neki pregled kako je Split postao Split, te nastavljam dalje.

 

Malo slika iz grada

 

 

 

 

 

Sledeće mesto za posetiti je park šuma Marjan, ogroman park koji nisam ni mogao da zamislim da je baš toliko veliki. Mada sam imao želju popeti se do vrha, odabir doba dana kada sam išao u posetu je bio pogrešan, pa tako po najjačem suncu uspevam da vidim samo deo parka dok nisam prelomio da je prevruće i da bi bilo dobro bućnuti se jednom kad sam već tu. Dakle umesto uspona, krećem u silazak u pravcu kupališta Bene, do kog neću stići, već ću naći jedan mul na kom ću se prostrti na kameni zidić i narednih sat i po uživati u septembarskom suncu  u kombinaciji sa vetrom koji ovde duva. Kako se kraj radnog vremena približavao, tako je i broj ljudi porastao. Od nas 3-4 kada sam došao, kad sam krenuo dalje već je ovde bilo desetak ljudi.

 

U usponu ka Marjanu nailazim na ovu fantastično oslikanu fasadu

 

 

 

 

Pošto je Split moja poslednja destinacija na moru na ovom putu, rešio sam da se častim jednim morskim ručkom. Ako ste čuli da su cene visoke, sve ste tačno čuli. Tako da sam gospođicu vodiča zamolio da mi da preporuku gde jesti ribu, a da ne bude u turističkom delu grada. Ona mi je preporučila lučicu koju ja nalazim na mapi i inicijalno se upućujem tamo. Međutim, pola sata kasnije, a nakon što sam stigao tamo gde sam mislio da treba da dođem, shvatam da je nisam baš najbolje razumeo i da bi trebalo nastaviti još malo unutar zaliva u deo gde ima nekoliko marina (otud i ime lučica). Ipak, gledajući mapu shvatam da je ceo ovaj deo jako blizu Poljuda i nekako mi se ne da ići u tom smeru. Da sam mislio da će nešto da mi se desi jer sam iz BG-a, ne bih ni došao u Split, ali mislim da baš i ne moram da idem „mečki na rupu“. Kasnije sam shvatio da u beloj majici sa aplikacijom u crveno-plavoj boji, lagano sam mogao da se uklopim u „bili“ narativ Hajduka  

 

Pogled s vidilice na Marjanu

 

I još jedan

 

Umesto toga, otvaram mapu još jednom i gledam koje su mi opcije. U tom listanju prisećam se da Kid Rađa „voli visit vanka, voli sist u Tinel“, međutim nalazim jedno drugo mesto koje ima malo bolju ocenu od Tinela i zapućujem se tamo. Nažalost, moj prvi pik je u potpunosti rezervisan, te se odlučujem jesti u Skalinadi, manje-više prvom restoranu koji sam ugledao.

 

Naručujem gregadu, lokalno jelo kao neka vrsta ajmokca ili paprikaša (bez paprike), sa belom ribom, škampima, dagnjama, lignjama i još ponekim morskim plodovima. Uz to jednu salatu, pivo i desert u vidu suvih kolača. Sve u svemu 50e ćao-zdravo.

 

Nimalo nisam zažalio što sam se odlučio za gregadu

 

Odavde se spuštam na rivu i odlazim da popijem jedno pivo na još jednom opevanom mestu – Matejušci. Mala marina maltene kod same rive poznata je (meni) po tome što ima svoje nezvanične redare koji žive od skupljanja reciklaže praznih limenki, pa opet možemo u pesmi čuti: „Na Matejušci čujes samo momak jel prazno“, dok ekipa žuri da pokupi nekad i ne u potpunosti prazne limenke. Danas ovde nije gužva, ipak je četvrtak oko 8h uveče, ali prazne limenke čekaju da se redari pojave i pokupe ih.

 

Ono što mi se nikako nije svidelo u Splitu je težak miris sumpora koji se oseća na rivi i u starom gradu. Vodič nam je objasnila da ispod grada postoji jako puno izvora sumpornih gasova i da to (možda) datira još iz vremena Dioklecijana. Kako bilo, za mene koji nisam navikao, miris mi je jako teško pao, tako da sam svoje pivo popio relativno brzo i zaputio se da istražim stari grad po noći. Sad je mnogo prazniji, pa bih tako i preporučio popodnevne / večernje termine za walking ture ovde.

 

Što se tiče plana za sutra, nisam siguran šta mi je činiti. Dobar deo turističkih atrakcija sam obišao i počinjem ponovo da razmišljam o nekoj turi brodom / čamcem. Dobijam nekoliko ponuda, ali su dosta skupe. Ono što bi me interesovalo košta 120e, a ne mogu da prelomim da potrošim toliki novac za jedan dan. Zbog toga, odlučujem se da ostanem u gradu i da sutradan posetim još tih nekoliko mesta koje sam imao na radaru. Nisam pogrešio.

[Zog 1577 Napisano Decembar 15, 2023]

Moga si slobodno do stadiona na Poljudu, ne bi te niko dira jer nikoga ni nema od navijača kad nije utakmica, drugi pur se javi pa ako šta mogu pomoć.

Poslano sa mog Redmi 6 koristeći Tapatalk

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 15, 2023]

Ma znam, izglupirao sam se. 

[croarcher 2564 Napisano Decembar 15, 2023]

Uplašio si se kao da imaš ZG tablice

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 16, 2023]

Dan 7. Split

 

 

Umesto da istražujem čamcem okolne plaže i špilje, danas imam nekoliko mesta koje želim da posetim. Na Sustipanu neću „tući đoku“, ali hoću se prošetati pre nego što me put navede u Galeriju Meštrović.

 

Sustipan

 

Danas park, koliko sam shvatio, Sustipan je nekad bio groblje. I dalje je to mirno mesto (pun intended) na litici iznad mora odakle je pogled, naravno, prefantastičan. Odavde, idem dalje u definitivno highlight današnjeg dana, a to je već pomenuta galerija.

 

 

 

 

Galerija je smeštena u vili koju je gradio Meštrović i koja izgleda kao sa filma. Čim se prođe ulazna kapija dolazimo do stepeništa sa kog se eventualno vidi krov zdanja. Penjući se uz stepenice otvara se pogled na monumentalnu dvospratnicu sa dva simetrično građena krila i prelepim vrtom ispred kroz koji se pristupa još jenom redu stepenica na samom ulazu u vilu. Vrt je lepo održavan i u njemu su izložene neke od skulptura koje je Meštrović stvorio. Na samom ulazu u zdanje počinje stalna postavka koja se prostire na oba sprata, dok se u levom krilu nalazi trpezarija koja je jedina ostala u izvornom obliku kako ju je Meštrović i uredio. To podrazumeva prostor sa kaminom i nekoliko fotelja oko njega, trpezarijski sto i stolice, kao i veći sto na kom su, verovatno, primani gosti. Na zidovima su portreti članova porodice umetnika u raznim dobima života, dok jedan ceo zid, tačno iznad dela gde su gosti se smeštali prekriva slika Tajne večere.

 

 

 

Mada meni spomen-kuće nisu uvek mnogo interesantne, ovde me fascinira to što je sav nameštaj pravljen po uputima koje je Meštrović dao i sama činjenica da je soba u potpunosti ista kao za njegovog života čini da još više uživam u ovoj poseti.

 

 

 

 

Ono što mi se dopalo je što ispod jako puno dela, mada ne ispod svih, postoji QR kod čijim skeniranjem se otvara YT video o tom delu. Videi su koncizni i traju u proseku između 1-2 minuta, tako da jako lako i brzo je moguće saznati više o umetničkim delima ispred sebe.

 

Nakon što sam ovde proveo više vremena nego što sam planirao, rešavam da odem na plažu. Prepodne je bilo pomalo tmurno uz nešto malo kiše, ali sada se vreme prolepšalo, pa bi bilo greota bilo propustiti još ovo malo sunčevih zraka. Mada sam želeo da napravim foru i odem da se kupam na plaži Kaštjuni (istoj onoj gde je Sergej napravio sranje nekoliko dana pre) i slikam taj famozni znak, odlučujem da 20 minuta dodatne šetnje samo zbog toga nije vredno mog vremena, te se spuštam na prvu obližnju plažu Kaštelet gde svakako nailazim na reprezentativni primer tog znaka. Ovde sam do oko 6h.

 

Znak koji svi razumeju kao zabranjeno šetanja pasa, dok Sergej ovde čita:"Rezervisano za Mileta"

 

Nakon toga ću bazati još neko vreme po gradu i u kraju otići na burger (sa pivom 12e) pre nego što odem na šišanje i prinudno brijanje. Zašto prinudno? Pa, hteo sam da skratim bradu, ali frizerka i ja shvatamo da se nismo razumeli tačno koliko, tek kad je mašinicom napravila prvi potez i brada nestade, a u ogledalu pojavi se momak od 25 godina . Uz malo smejanja i zaključka "pa, porašće", razilazimo se i ja odlazim u hostel da se spakujem za sutrašnji nastavak dalje na reku Zrmanju.

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 16, 2023]

Dan 8. Split – Primošten – Zrmanja (Kaštel Žegarski)

 

 

Već nekoliko godina jedan rođak iz Inđije radi kao kajak vodič na reci Zrmanji. Put od Inđije do Zrmanje vodio ga je preko Kostarike i Paname, te se ispostavilo da i pored prelepog mora i nestvarne prirode Centralne Amerike, ipak ne možeš Balkan iz Balkanca izbit’

Do sada mi Zrmanja, kao ni bilo koji drugi deo Hrvatske, skoro nikad nisu bili u planovima, tako da sam čim sam shvatio na mapi gde se ova reka nalazi, rešio da ga posetim i vidim u koju se to zabit smešta već 3-4 leta.

 

Malo narodnih umotvorina za kraj  

 

Od Splita dovde treba nešto manje od 2 sata vožnje autoputem i to znači da bih mogao već oko 11h da budem kod njega. Ipak, on će danas, neplanirano, raditi, tako da nema potrebe da žurim. Umesto da spalim do tamo, odlučujem da ukradem još malo vremena za plažu i uz to da se provozam magistralom uz more koliko god to bude moguće.

 

U skladu sa planom, oko 9h napuštam Split i preko Trogira i Marine vozim u pravcu Šibenika. Saobraćaja ima i nema, u zavisnosti od deonice. U ovim gradovima imam neke porodične poznanike koje ne bih mogao da kažem da baš poznajem, pa odlučujem da to nije pravo mesto za kupanje. Ipak, nedugo zatim, ispred mene se ukazuje predivan pogled na grad na poluostrvu. Toliko lepo izgleda da odmah odlučujem da ga moram posetiti, a kad sam već tu, mogao bih se i smestiti na plažu. Znak kaže – Primošten.

 

Ovde je pala odluka da se poseti Primošten

 

Kao i u Breli, prilaz kolima do samog ulaza u stari grad (ni)je moguć, već se mora parkirati negde pre. Videvši sa desne strane, a pored rampe nekoliko parkiranih motora, odlučujem da je ovo još jedna odlična prilika testirati strpljenje lokalnog stanovništva i tolerancu BG tablica. Nalazim mesto u hladu gde se jedna od saobraćajnih traka završava u zidiću i tu parkiram. Da smetam bilo kome – to ne može biti slučaj. Kao i pre par dana sve stvari ostavljam na motoru, bez čarapa da se suše i krećem u istraživanje grada.

 

Parking kako bog zapoveda

 

Ulaz u grad

 

Odmah iza zidina

 

Sam grad se jako brzo obiđe. Prošavši zidine otvaraju se dva puta koji vode do crkve gde se spajaju. Kao još nekoliko turista, biram da krenem desnom stranom i već posle ne više od 5-6 minuta sam stigao do već pomenute crkve odakle putić kreće nazad. Ovde je groblje, a ispod se nalaze kućice sa pogledom na more. Prelepo! Nastavljam u krug dok se okolo ukazuju sitne uličice. Jako brzo sam nazad u centru. Okej, video sam šta je bilo za videti, vreme je za plažu!

 

Jedna od ulica u gradu

 

I pogled u povratku

 

Investiram malo evara u jedan magnet, Slobodnu Dalmaciju, kroasan i kocu i smeštam se na kamenitu plažu. Malo čitam, malo dremam, a vetar duva, duva, duva. I pored njega, vreme je super, samo me ne vuče na kupanje. I bolje, ko će posle da se presvlači i suši kupaći.

Oko 16h nastavljam dalje. Pomislio sam da svratim na Skradinski buk u NP Krka, ali sam par dana ranije saznao da je ulaznica 40 evra! Eto još jedne ideje iz edicije nije-se-desilo. Zbog toga, samo prolazim pored ulaza u NP i puštam da me put vodi preko Benkovca do mog konačnog odredišta za danas. Uz malo zajebancije oko 18h nalazim kamp u kom mi je samo rođak danas – svi ostali su otišli na Velebit da jedu pečurke . I mi se odlučujemo da pratimo njihov primer, samo što će naše pečurke biti šampinjoni na odličnoj pici  

 

Ekipa naredna 24 sata bićemo ja, rođak mi i neka riba s kojom se on spanđao neposredno pre mog dolaska. Lepa devojka iz Nemačke sa dominikanskim i indijskim genima, obrazovana i mlada sa jednom manom – upala je u taj feminizam trip i ne brije noge malo je reći da smo rođaku dupe pomerali kad se ostatak ekipe vratio sa planine

 

U svakom slučaju to je to za danas. Ja spavam u šatoru, a „mladenci na 36h“ u kanuima pod otvorenim nebom. Sutra idemo na reku.

[kimi94 18 Napisano Decembar 17, 2023]

Ja sam inače rodom iz Obrovca. Pa ako te put nanese tokom letnjih meseci navrati,ima šta da se vidi (kanjon zrmanje) i muškovci. 

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 17, 2023]

Dan 9. Zrmanja

 

Buđenje u pola 9, brzi doručak i već u pola 10 spuštamo čamce u reku. Ovo dvoje ide u jedan ljubavni kanu, dok ja dobijam svoj. Septembar je i Zrmanja je dosta niska i zahteva više veslanja nego što bi to bio inače bio slučaj.

 

Reka na startu ne obećava, ali kasnije postaje dublja i interesantnija

 

Ne bih se ugledao na Tolstoja, pa ovaj spust opisivao detaljno kao kosidbu u Ani Karenjinoj ali bih vas podržao sve koji volite rafting da imate Zrmanju na vidu. Reka je čista i voda pitka, priroda je takođe za uživanje, dok u blizini postoji još jedna jako lepa reka, Krupa, koja se u Zrmanju uliva. Mada standardne ture ne uključuju Krupu, u dogovoru sa ekipom koja radi rafting može se i ona dogovoriti, odnosno deo nje. Kažem deo, jer na oko 15 minuta veslanja od ušća u Zrmanju nalazi se vodopad oko 7m visine, pa se čamcima gore ne može. Kod ovog vodopada se može kupati, što mi i činimo.

 

Nastavljajući dalje nizvodno doći ćemo do još nekoliko lepih vodopada i jednom impozantnog 10m visokog. Ovde izlazimo iz čamaca i njih puštamo niz vodopad dok se mi spuštamo okolnim putićem. Iz kasnije vodopade smo se spuštali u čamcima, ovaj je jedini baš toliko veliki.

 

Sada je reka toliko niska da se sve ove stene vide, inače je sve ovo vodopad

 

Puštamo kajake niz vodopadčić, a mi se spuštamo peške okolo, tu sa leve strane

 

Niz manje bukove smo se spuštali u čamcima. doduše, ovo nije merodavno mesto...

 

...Ali ovi vodopadi to mogu biti  

 

Oko 15h naša avantura se završava i odlazimo na zasluženo pivo dok čekamo kombi da nas vrati do kampa. Slede ručak i još piva, piva i piva. U međuvremenu se i ekipa sa Velebita vratila, tako da je i kamp živnuo. Nažalost, veći deo će otići svojim kućama u Novigrad, a sa nama će ostati samo jedan super lik po nadimku Deda, ali i to je bolje nego da opet držim sveću ovim kudravima

 

Kao što se može pretpostaviti, relativno brzo smo ostali bez piva, a u ovom mestu ne postoji prodavnica. Umesto toga, pivo se, u slučaju nužde, nabavlja od 3 babe iz sela. Te smo se zbog toga, mi zaputili upravo kod jedne od njih. 21h, mrak je pao, mesto je pusto, ali bar ulična rasveta radi. Dolazimo do kuće gde živi već pomenuta baba i sad kreće da se razvija scena kao iz vesterna.

 

Nas četvoro prilazi kapiji dvorišta u kom ne radi ni jedno svetlo. Do kuće ima oko 10 metara, dakle ima da se korača dok se ne stigne do ulaza. Ispred, na tremu, smerno sedi baba sa štapom za hodanje u ruci. Pored nje lik od oko 45 godina, sedi na stolici, ne gleda nas, već gleda u prste  i mulja nešto po njima. Desno od njih neki nebitan lik sedi u mraku. Mi stupamo u dvorište i pozdravljamo domaćine jednim:„Dobro veče!“ Niko ništa. Baba ćuti i gleda nas dok prilazimo, dok onaj lik od 45 godina i dalje gleda u patos i vrti nešto po prstima.

 

Ranije kad sam stigao mi je objašnjeno da je ovo srpski kraj i ono kuća što bi moglo da se proda Srbi eventualno pristaju da prodaju ostalim Srbima, inače ih zadržavaju u vlasništvu ako nemaju love ili interesa da ih obnove. Zbog toga Deda, koji je iz Samobora, kroz zube procedi:„Hajde vas dvojica pričajte, vi znate taj lokalni (srpski) jezik“. Dok mi koračamo, i dalje je jedino osvetljenje ono ulično iza nas, a kuća je u potpunom mraku.

 

Prilazimo i tražimo pivo. Baba nas nepoverljivo i nevoljno pogleda ispod oka kao da smo došli da joj to pivo otmemo, pa upita šta ćemo za flaše. Rekosmo da ćemo popiti tu pored i vratiti posle. Sekund pauze i baba uze pare. Utom, ovaj što je muljao štošta po prstima ustade, ode u kuću, upali svetlo, izvadi 4 piva iz frižidera, ugasi svetlo i dade nam ih. Mi se okrenusmo i uz doviđenja napustismo dvorište. Iza nas muk. Oni iza ostadoše da sede u mraku. Mi odahnusmo, srećni što nas niko nije istranžirao. I dalje sam pod utiskom koliko loša atmosfera, nikad se tako neprijatno nisam osećao, a bez očevidnih naznaka da bilo čega lošeg može biti. 

 

Šta reći dalje? Popismo to pivo, na drugom mestu kupismo još, ali i to popismo, pa pređosmo na neku Dedinu rakiju. Dušu sam ispustio kasnije tu noć i to u nekoliko navrata i mrzeo sebe ujutru. Pišem ovo, dakle, živ sam. Sutradan idem dalje, ali ću na još jednom mestu proklinjati i pivo i rakiju. 

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 17, 2023]

Dan 10. Zrmanja – Obrovac – Kudin most na Krupi – Željava – Bihać

 

 

Polako se nazire kraj ovog mog putovanja. Mada sam mislio da možda ostanem malo duže sa rođakom, shvatam da ovde se nema šta previše raditi ako si skroz sam i da bi najbolje bilo da nastavim dalje. Imao sam želju da idem u hiking po Velebitu, ali nit imam obuću za taj teren nit mi se ide samom. Zbog toga, mamuran, ustajem i pakujem se dok se novi turisti smeštaju u kanue. Moj rođak je jedini koji ostaje ovde nadalje, čak se i Deda vraća u Samobor danas.

 

Nakon što sam se spakovao, sedam na motor i krećem za Obrovac, prvo veće mesto na oko 20 minuta odavde gde je prva prodavnica i pekara. Dok sedim ispred pekare i jedem lošu rol-viršlu, razmišljam kako na prvi pogled koliko sam mogao da vidim u dolasku, Obrovac ima neki lep šmek. Dosta je malo mesto, ali je šetalište pored reke lepo uređeno.

 

Odavde se vraćam nazad odakle sam došao, prolazim kroz Kaštel Žegarski, onaj most i babinu kuću gde smo sinoć kupili pivo, manastir Krupu i penjem se u brda koja će me dovesti do Kudinog mosta na Krupi. Ne baš preplavljen entuzijazmom, spuštam se stazom do mosta i reke, šetam okolo i cevčim vodu kao da je tri dana nisam pio. Dvadeset minuta mi je trebalo da se spustim. Samo kad pomislim da treba da se popnem nazad istim putem, nije mi dobro. Mučan mi je ovaj početak dana, baš baš.

 

Pogled s parkinga šta me čeka ispod

 

Jedan od vodopada na Krupi...

 

...I Kudin most. Ne dajte da vas situacija zavara, kad je viši vodostaj, skoro sve tlo koje vidite bude pod vodom

 

Lepo je ovo mesto, ali je voda niska i pored svih sitnih slapova računam da je lepše doći ranije u godini kad ima više vode. Posle jedno pola sata, shvatam da nemam snage da se verem po ovom kamenju i otkrivam prirodu, te odlučujem da se vratim do motora i nastavlim dalje. Ovo je deo kad sam proklinjao i pivo i rakiju od sinoć. Bar pola sata mi je trebalo da se popnem. Spustio sam se relativno lagano, ali povratak mi je jako teško pao. Duša u nosu dok glava bubnji.

 

Poslednji pozdrav pred odlazak

 

Ne znam čija je gajba, ali hvala joj što mi dade malo hlada i prijatnog kamena za sesti da dođem sebi

 

Sat vremena sam posle sedeo pored motora, delimično dolazio sebi, a delimično kovao plan za dalje. Činilo mi se prerano otići od mora, ali mi se i nije vraćalo nazad na obalu samo na jednu noć ili tako nešto. Na razne sam prevare pokušao da se nateram da okrenem motor u kontra smeru, ali ipak odlučujem da je bilo dosta. Vreme je krenuti polako u smeru Srbije. Imam još dosta stvari koji za obaviti na ovom putu.

 

*

 

Prvo mesto koje preostaje da se poseti je aerodrom Željava. Razmišljao sam i o Plitvicama, ali sam odlučio da njih ostavim za neko proleće ili rano leto. S kim god da sam razgovarao, smatrao je da će biti malo vode na Plitvicama i da se ne isplati plaćati ulaz za ono što sad to mesto ima da ponudi. Zbog toga, posle Kudinog mosta izlazim na magistralu sa jako kvalitetnim asfaltom.

 

Polako kreće adrenalin da se luči  

 

Mada sam prvi deo dana umirao, onih sat vremena u hladu pored motora ozbiljno mi je prijalo, tako da sad tokom celog puta uživam u vožnji. Put me vodi kroz lepe predele bez policije. Nakon par sati, eto me kod skretanja za Ličko Petrovo Selo i samog skretanja za Željavu. Još nekoliko stotina metara dalje i eto me kod Daglasa C-47.

 

 

Malo je sređen avion iznutra u odnosu na fotke koje sam ranije viđao

 

 

 

Bacam par fotki kod aviona, lepim nalepnicu koja mi je ostala od Turske i idem dalje. Jedva čekam da uđem u tunele! Dolazim do jednog od ulaza, parkiram i krećem u obilazak.

 

 

Nisam imao pojma da je ovako mračno unutra! Svetlo na telefonu je korisno koliko da osvetliš pod ispred sebe, ali ništa više od toga. Srećom, upomoć dolaze dva džipa od kojih jedan na krovu ima ceo red reflektora. Tek kad su oni upalili reflektore osetio sam se kao Družina prstena kad Gandalf „rizikuje malo više svetla“ u rudnicima Morije

 

Kad znaš kakvo svetlo da obezbediš

 

Ovo nisam ja, nisam želeo da rizikujem probušenu gumu i na ovom putovanju, a svakako je lepše šetati po ovim mestima nego voziti se njima. Ipak, hvala kolegi zahvaljujući kom se lepo vidi stepen oštećenja

 

Pogled na svetlo na kraju tunela

 

Ovde upoznajem i jedan par, ona je Brazilka, a on Francuz, a upoznajemo se tako što oni pričaju na Španskom, pa koristim priliku da se ubacim u konverzaciju. Išli smo zajedno koliko su oni bili raspoloženi, a onda se vraćamo nazad. Nakon slikanja na ulazu upoznajem drugu devojku, ona je Francuskinja, i sa njom naredna dva sata istražujem tunele u svim ulazima koji postoje.

 

Za razliku od mene, ona je ponela i lampu za čelo, pa to koristimo i da bolje osvetlimo, ali i da napravimo par jako interesantnih fotki koje možete videti u nastavku.

 

Stakler - Shadow of Željava  

 

I Stalkerka  

 

Put od žute cigle  

 

Osim ovih tunela, vozili smo se još po pisti i pokušali da uđemo gde god se ući može, ali oko 18h je već vreme da se rastajemo. Oboma nam je bilo žao što putovanje nastavljamo u različitim smerovima, ali takva je sudbina. Ona tog istog dana(!) treba da stigne do Karlobaga, dok je moja krajnja destinacija neuporedivo bliža – Bihać.

 

 

Prelazim granicu i sad zaista imam utisak da je putovanju kraj iako imam još nekoliko dana lutanja ispred sebe. Povratak u Bosnu kao da je spustio rampu na avanturu i osećam se kao da je Beograd iza ćoška.

 

Smeštaj u Bihaću sam našao za 16e u jednoj kući u kojoj se izdaje nekoliko soba na poslednjem spratu. Ocene su jako visoke i to sa razlogom. Smeštanje, večera i spavanje.

[Forsberg 3159 Napisano Decembar 17, 2023]

4 hours ago, kimi94 said:

Ja sam inače rodom iz Obrovca. Pa ako te put nanese tokom letnjih meseci navrati,ima šta da se vidi (kanjon zrmanje) i muškovci. 

U Muškovcima smo završili spust  

[Paf 191 Napisano Decembar 17, 2023]

Nisi bio daleko, mogao si i do Zadra, pa ako put nanese, samo upisi Maremy-Zadar...za Bajkere uvjek  popust...