Pet motora i jedan Ducati na putu za Nordkapp

[abarth_maniac 6031 Napisano Decembar 14, 2017]

I ovaj sto cisti garazu nas drzi u neizvesnosti a i Panda. A napolju ruzno vreme. Jos sam ja "preko" pa kad zavrsim s poslom, treba mi terapija, kadonomedjutim! 

[djolji 1273 Napisano Decembar 15, 2017]

Ma nisu se oni ni vratili, ostali u Norveškoj zavejani. Sada smišljaju kako da preplove do južnih krajeva, snime filmić, a onda okače nastavak putopisa. Tako da još malo strpljenja, biće to super nastavaka priče

[delimba 26 Napisano Decembar 15, 2017]

covek se toliko trudi a ja citam za jedno vece

samo polako cekam povratak

 

[The Krle 29 Napisano Januar 5, 2018]

Sad će čika Panda, samo da pregura praznike.

Sent from my SM-G388F using Tapatalk

[el classico 6083 Napisano Januar 6, 2018]

Strpljen spašen. Kreativnost se ne da iznuditi..


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

[Zivko 299 Napisano Januar 6, 2018]

Bice bice, pa cemo uzivati.

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

DRUGI DEO :-)

 

10. dan / 29. 07. 2017.

Nordkapp - Alta (Norveška) / 2%

 

Videsmo i taj Nordkapp. Vreme je da idemo dalje.

 

Prvi dan povratka a istovremeno i prvi dan obilaska Norveške, započeo je siv i mutan. Rominja kišica a mi, obučeni u kišna odelja, nevoljno pakujemo torbe na mokre motore. Оd ovoga jutra pa na dalje, krećemo se ka jugu. Valjda će prestati da pada… nadamo se… 

 

Po planu, trebalo je sinoć oko ponoći da odemo na Nordkapp pa smo za danas ostavili manju kilometražu. Cilj nam je gradić Alta, to jest kamp Ongajok u njegovoj okolini. Taj kamp, nekih 20-tak kilometara udaljen od grada, bio je jedino mesto u celoj regiji u kome smo našli slobodan smeštaj. Na google maps i street view nam ništa nije izlazilo na toj lokaciji ali nismo imali izbora pa smo ga rezervisali.

 

Kaplje tu i tamo, maglovito je vreme i prolazimo putem kojim smo došli na ostrvo. Na žalost, kada se putuje u grupi, fotografisanje je malo otežano pa smo propustili da stanemo i ovekovečimo nekoliko zaista spektakularnih mesta. Šteta.

 

 

Par reči u vezi fotografisanja. Osim mene, ostatak ekipe je računao na telefone. Ni ja nisam imao prevelike ambicije pa sam na put poneo dva kompaktna Leica fotoparata - jedan “brz” i jedan sa malo jačim zumom. Iskreno govoreći, nisam se baš pretrgao od fotkanja. Uglavnom sam ih držao u tank torbi i fotografisao kada stanemo, ako se setim. Za vreme kretanja je bilo komplikovano koristiti ih zbog rukavica a i nije bilo poželjno vaditi ih kada pada kiša.

 

Za snimanje tokom vožnje, kupio sam malu GoPro Session 5. Nisam veliki ljubitelj video editovanja pa sam planirao da snimam interesantne stvari i posle da skidam fotke. Pošto kameru pre polaska nisam uspeo da testiram nije mi baš sve išlo od ruke. Na primer, kaciga mi je stajala na kacigi izvan vidnog polja, pa nisam znao da li je uključena ili ne. Par puta je bez veze snimala a da ja to nisam znao. Kada naiđe nešto interesantno ja stisnem dugme… i ugasim je. Dešavalo se da joj ne dopunim bateriju ili ne ispraznim karticu pa joj je često jedina funkcija bila da kvari aerodinamiku. Srećom, tu je bio Mile pa je mnogo fotki skinuto sa njegovih snimaka. Za ovaj putopis su korišćeni foto materijali svih učesnika ture. Na žalost, mnoge stvari su ostale zapečećene samo u našim sećanjima.

 

Posle kratke pauze na benzinskoj pumpi kod Olderfjord-a, skrećemo ka zapadnoj obali Norveške. 

 

Ubrzo se nebo nad nama razvedrilo. To je dobro. Treba nam malo optimizma jer je vožnja postala jezivo dosadna a mi malo smoreni od lošeg vremena. Teren kojim prolazimo je blago valovit i nigde ljudske krivine.

 

Sa ovog dela puta pamtim samo 3 stvari:

 

1.  Kilometrima oko nas šume ogolelih breza. Pretpostavljam da ih je udarila nekakva bolest pa je opalo svo lišće.  

 

 

2. Duuuga raaavna ravnica. 50 kilometara bez i jedne jedine ozbiljne krivine. Tempomat svo vreme zakucan na 90. 

 

 

Uraaaa… Nazire se jedna krivina u daljini… Spremamo se za oštar countersteering.

 

3. Oseka kada smo izašli na jedan od zaliva Norveškog mora u blizini Alte. Posle smo diskutovali da li je more prljavo ili su u pitanju alge koje su isplivale kada se voda povukla. Biće da je ovo drugo. 

Spoiler

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Ulazimo u Altu i rešavamo da napravimo pauzu u centru grada. Zlićko i Lale su seli u obližnji kafić a mi ostali smo se promivali na okolo. Posle pola sata svi se nalazimo u kafiću. Zatičemo onu dvojicu koji gledaju u jednu tačku a donja vilica im visi do poda. “Jebote… Jedno pivo, espreso i čaša vode (česmovače) skoro 20 evra…” Momci, da begamo… Na kraju smo ipak naručili jednu turu. Prišli su nam neki zemljaci koji ovde žive, pa ajde, da se ne brukamo pred njima. “Ceco, ovde su sokovi džabe!”

 

Od tog dana samoposluga je postala naš drug. Tamo pivo košta “samo” 5-6 evra.

 

Par reči o cenama u Norveškoj… Ne, ne mogu. Srce mi se cepa kada pomislim na to. Samo jedan, najbrutalniji primer. Kutija cigara na benzinskoj pumpi košta oko 15 evra. 

 

Posle ispijanja zlatnog piva krećemo ka smeštaju. Gps nas vodi prema koordinatama sa booking.com-a i na jednoj raskrsnici nam saopštava da smo stigli. Gledamo a na okolo… ništa. Jedva primetimo majušnu tabelu na poštanskom sandučetu na kojoj piše da treba da produžimo nekim blatnjavim putem. OK, nastavljamo off-road. Tek smo krenuli kad pored puta motivaciona tabela: “Teški putevi vode do prelepih mesta. Još samo 3,7 kilometra do Ongajok-a.” 

 

I tako svako malo: “Just do it”, “Isplati se, videćeš” i slično. Posle jedne od tih tabela, najzad stižemo.  

 

 

Parking za automobile se nalazi ispred ulaza u kamp ali nam je simpatični gazda dozvolio da uteramo motore pravo do kućica. 

 

 

 

 

Spoiler

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Nisu lagali na onim tabelama - stvarno se isplati voziti dovde. Kao da smo ušli u grad Hobita.    

 

 

 

 

 

 

Oduševljeni smo i kliberimo se kao klinci. 

 

 

Iznajmili smo tri brvnare sa eko WC-ima (ke*aš u neku rupu a ništa ne smrdi). Dok sam prethodne večeri pravio rezervaciju, postojala je i opcija smeštaja u tradicionalnom norveškom šatoru. Upali se vatra u sredini i dobiješ medveđe kože na kojima spavaš.  

 

 

Na moju žalost, niko nije pokazao interesovanje za šator. Dušek je dušek, komfor je komfor, eko klonja je eko klonja. 

 

Sinoć nismo uspeli da se istuširamo pa smo u roku od 5 minuta sva šestorica okupirali zajedničko kupatilo. Uh koje olakšanje kada skineš naslage znoja sa sebe… I gaće smo oprali i okačili ih da se osuše.

Spoiler

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Primetili smo da se gomilaju sivi oblaci pa smo rešili da iskoristimo ovo malo lepog vremena i da razgledamo okolinu. Pre šetnje, obavezna krema protiv komaraca. I ovde ih ima k'o muva. 

 

 

Predivno. Ceo kraj je ispresecan divljim rekama, mostićima i šumicama.      

 

 

 

 

 

Ta dammmm…

 

Majo se fotografisao između dva stabla divljO norveškO brezAJOu. “Mama, ovo u sredini sam ja.” 

 

Proveravamo kvalitet mosta jer tu sutra treba da prođemo motorima. Mile kaže da je OK, znači da je OK. 

 

Inače, pravi život u ovom kampu se odvija zimi. Tada može da se vidi aurora koje, na našu žalost, leti nema. Kamp pruža mogućnost da se prave duge ture motornim sankama po okolini. U ovo doba godine niti ima aurore nit možemo da vozimo sanke, samo čista, netaknuta priroda.

 

Kad smo se vratili iz šetnje pojavio se gazda i ponudio nam da za skromnih 40 evra po osobi (bez pića) večeramo u restoranu. “Oh, pa to je super! Baš povoljno. Na žalost, uopšte nismo gladni. Malo pre smo jeli u gradu.” Posle pet minuta… 

 

 

Uz kamin, dobro poznat jelovnik i finu muziku provodimo ostatak večeri. Počela je da pada kiša pa smo jedan po jedan otrčali do soba. Poslednji pakuje klopu. Vreme je za spavanje iako je napolju još uvek svetlo. 

 

“Smučile su mi se ove bele noći! Jedva čekam da mi smrkne.” - Majo.

 

Današnji dan: 237km

Krivine:                      *****

Predeli:                      *****

Kvalitet puta:            *****

Zezanje:                     *****

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

11. dan / 30. 07. 2017.

Alta - Tromso (Norveška) / 3%

 

Dok dobuje kiša u ritmu tam-tama… ustajemo i pakujemo stvari. 

 

Neke kolege su kasno noćas stigle čim ih nismo čuli. Sigurno im nije bilo zabavno da po kiši i sumraku voze po kaljavom putu do kampa. Daaa… nisu nešto raspoloženi. Ni dobro jutro nam nisu rekli.

 

Za nas je dobra vest to što u cenu soba ulazi i doručak. Napokon da malo promenimo jelovnik. Restoran se nalazi u glavnoj zgradi.

 

Iako su većinom u ponudi bile slatke stvari, svi smo oduševljeni ambijentom i kvalitetom hrane.

 

 

 

Klopamo i potvrđujemo plan za danas. Odlazimo u Tromso da posetimo naše Pančevce, bračni par Arsenović. Dušan i Mirjana žive tamo već mnogo godina i Lale im nosi neki paket iz domovine. Kada su se čuli pre dva dana, Dušan je ljubazno ponudio da prespavamo kod njih u kući. To je bilo jako milo sa njegove strane ali… on ne vozi motor a samim tim, ne zna šta znači da ti u kuću upadnu mokri bajkeri sa gomilom prtljaga. Lale je u principu prihvatio ponudu ali sa rezervom. Dogovorili smo se da ćemo na licu mesta rešiti da li ostajemo kod njih ili tražimo smeštaj. Bojan i ja smo ponudili da nas dvojica, ako bude gužve, odemo u neki hotel. Ovo možda zvuči kao samožrtva sa naše strane ali su u pozadini toga bile niske strasti: “Zamisli Bojane… sam spavaš u sobi, mini-bar, room servis, lično kupatilo…”

 

Plaćamo račun i krećemo. Prvih par kilometara prolazimo starim dobrim blatnjavim putem bez ikakvih problema.  

 

 

Čak i Ducati.  

 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Izlazimo na glavni put E6 i pratimo tabele za Tromso.   

 

 

 

Predeli kroz koje prolazimo su jako lepi ali, na žalost, ceo dan vozimo po kiši i lošem vremenu.    

 

 

 

 

 

Za nas, kao i za mnoge druge motocikliste, ovakav dan je nezamisliv bez kišnih odela. 

 

 

 

U jednom trenutku smo prošli nekakvim prevojem na kome je bilo snega. Temperatura - par stepeni iznad nule. Pada kiša, naravno.

 

 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

I dok vozimo, bez ikakvog upozorenja, put se završava u trajektnoj luci. Počinje. Zbog velikog broja fjordova, ovo je često jedini način da se putuje kroz razuđenu obalu Norveške. Teorijski, moguće je ići okolo, putevima oko zaliva, ali se ne isplati ni vremenski ni finansijski.

 

Pitamo gde se kupuju karte i kažu nam na brodu. Ulazimo.

 

 

 

Ukrcamo se na trajekt, parkiramo motore pa odemo do šaltera na spratu da platimo. Tamo je toplo i suvo. Milina. 

 

 

Malo smo se iznenadili ovako “primitivnim” načinom naplate jer sistem ima toliko rupa da svaki prosečni balkanac može da ga provali za 2 sekunde. Prosto se ukrcaš, ne kupiš kartu, muvaš se po palubi da te eventualno neki ridžovan ne navata a kada brod pristane - bež.

 

To je mislio i jedan mladi kolega bajker iz Grčke. Međutim, nije to baš tako. Dok smo se sušili u toploj kabini, momak koji radi na brodu je prišao Zlićku i zamolio ga da pokaže motore iz naše grupe. Kaže, prodao je šest karata za motore a na brodu se nalazi sedam. Zlićko je pokazao naše mašine i momak je metodom isključenja trećeg, shvatio da Grk pokušava da se prošvercuje. Kada je počelo iskrcavanje, stao je ispred njega i odvojio ga na stranu. Šta se dalje desilo ne znamo.

 

Vozeći kroz Norvešku, promenili smo na desetine trajekata. 

 

Interesantno je da su potpuno vremenski sinhronizovani. Izađeš sa jednog i ako voziš u okvirima ograničenja, stižeš tačno na vreme za sledeći. Kada smo mi prvi put izašli sa broda, vođeni Zlićkovom žutom minutom, prešišali smo celu kolonu automobila koja se oformila ispred nas. 

 

Prvi smo stali u red za sledeći trajekt ali je ukrcavanje započelo tek kada je i poslednji automobil koji smo pretekli lagano pristigao. Brod kreće tačno u minut. Nema smisla žuriti.

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Kiša pada jako i na radost svih, u daljini ugledamo obrise Tromsa. 

 

Ovaj grad, veličine Pančeva je najveći u ovom delu Norveške, takozvanoj Severnoj zemlji. Nalazi se na istoimenom ostrvu i do njega se stiže ogromnim mostom.

 

Prelazimo most i gps nas navodi u tunel. 

 

 

 

 

Dovde je sve OK. Međutim, dok se vozimo ispod zemlje, nailazimo na nešto što niko od nas do sada video nije - kružni tok u sred tunela. 

 

 

Kasnije smo saznali da je ispod celog grada napravljena mreža tunela koji izlaze na pet različitih strana ostrva i da postoje dva podzemna kružna toka. Fantastičan način da se smanji gužva u gradu… i nadasve jeftin.

 

Bez problema nalazimo kuću Arsenovića. Dušan nas je čuo i sa osmehom nas dočekuje ispred ulaza.

 

 

Ono što sledi više je ličilo na najezdu varvara nego na dolazak gostiju.

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Prvo smo ceo hodnik zakrčili mokrim odelima i obućom. Iako voda curi na sve strane, Mirjani oko nije trepnulo - srdačna je i nasmejana. Ona je lekar pa se verovatno svačega nagledala u životu. 

 

Potom smo otišli na sprat u dnevnu sobu gde nam se pridružila njihova ćerka. Dolaze Bojan, Zli i Mile… i pojavljuju se u gaćama (mislili su da ćemo ovde da spavamo pa su se malo raskomotili). U zemlju da propadnemo. Kad smo se razbaškarili po svim divanima i foteljama, Dušan nam domaćinski ponudi razna bezalkoholna pića koje je kupio specijalno za nas. “Vi bajkeri sigurno ne pijete alkohol kad vozite?” Ubrzo je shvatio kakva je situacija pa izvadi rakiju, viski i vino. Prelazimo za trpezarijski sto gde nas čeka carski ručak. U ogromnoj mega posudi Mirjana je spremila neki lokalni specijalitet sa lososom, povrćem i sosom… Prste da poližeš. Kada su videli kakvim intenzitetom tamanimo klopu, domaćini su rekli da slobodno možemo da močimo u činiji. Dolazi sladoled za desert… i nestaje u trenu. Kao iz gladi da smo izašli. Dok nazdravljamo uz čašicu, Majo izgovori istorijsku rečenicu: “Dobro Vam Mi došli.” E tu smo već svi popadali.

 

Zamislite ljude koji su utočište od nedaća divljeg Balkana našli u malom gradiću na severu Evrope. Okruženi mirom i spokojstvom rade svoje poslove, vraćaju se kući, odmaraju se uz kamin, deca uče o tome kako je tolerancija jedna od najvećih ljudskih vrednosti… I tada im se desi isto kao u onoj narodnoj poslovici: Život može i da ti je lep sve dok ti jednog dana u kuću ne upadne šest bajkera.

 

Posle klope, dugo smo sedeli i pričali. Nama je bilo interesantno da slušamo o životu u ovom delu sveta. Kao što smo i pretpostavili, najteže im pada zima zbog kratkog dana. Ni leto ode nije onako kako smo mi navikli. Prošle godine, kaže Dušan, leto je imalo 111 kišnih dana. Kada ovde nekoga pitaš koliko drva troši za grejanje on kaže “zimi ili leti?”.

 

Domaćini se žale da im retko dolaze gosti iz otadžbine. “Pa ko će ovde da vam dođe… Samo neko ko ide na Severni pol.” Majo je u formi. :-))))

 

Na naše insistiranje pričali su i o brutalno visokim cenama. Logika je prosta. Da bi svi, i baštovani i fizički radnici i kelneri mogli da imaju visoke plate (čak i za evropske uslove) i cene moraju da su visoke. Zanimljivo je da je jaz između bogatih i siromašnih jako mali zbog progresivnog sistema oporezivanja. Što više zaradjuješ više ti otkidaju glavu porezima. Zato je većina stanovništva srednja klasa i ima malo ekstremno bogatih.

 

Dušan nam je ispričao interesantnu priču o poreklu bogatstva Norveške. Do 70-tih godina, to je bila srednje razvijena zemlja koja je živela od ribolova, stočarstva i proizvodnje drveta. Kada su otkrili da u morima imaju ogromne količine nafte, nisu čak imali novca ni da započnu eksploataciju. Predložili su Švedskoj da im pomogne u finansiranju i da posle dele zaradu ali su oni to odbili. Greška za Švedjane, sreća za Norvežane. Trenutno su jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Zahvaljujući nafti i gasu čija je eksploatacija ostala u vlasništvu države (nije privatizovana), budžet zemlje je postao nenormalno visok. Višak novca su uložili u državni fond koji je trenutno težak 1 trilion Evra (da, 12 nula posle jedinice). Fond ima 1,3 procenata akcija u svim kompanijama na svetskim berzama pa ne postoji način da nije u dobitku. Prosta kalkulacija pokazuje da po glavi stanovnika imaju rezerve od oko 200.000 Evra.

 

U jednom trenutku Dušan je započeo razgovor oko toga gde će ko da spava ali smo ga Lale i ja prekinuli u pola rečenice. Saopštimo mu da nećemo da spavamo kod njih. Sutra je ponedeljak, oni rano idu na posao a mi smo previše kabasti i nećemo da im komplikujemo život. I previse su se potrudili oko nas. Zamolimo ga da pozove obližnji kamp koji smo prethodne večeri našli na netu i da proveri da li ima mesta. Na sajtu piše da nema. Domaćinu je verovatno olaknulo što ne mora da izmišlja gde da nas rasporedi po hodnicima ali to ni jednog trenutka nije pokazao. Pozvao je kamp i posle malo rasprave na norveškom, rezervisao nam je dva poslednja bungalova. Već su ih bili skinuli sa ponude. 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Posle izuzetno prijatnog popodneva, došlo je vreme za rastanak… ehhhh, rastanak… Ova reč mi u današnjem kontekstu zvuči zastrašujuće i veoma tužno. Tada još nismo znali da nam je ovo rastanak… za uvek. Nedavno, dok mi je na kompjuteru stajala poslednja napisana rečenica ovog putopisa Dušan nas je čuo i sa osmehom nas dočekuje ispred ulaza… pozovem Laleta. On mi tada saopšti užasnu vest: Dušan je umro. Pokosio ga je težak infarkt. Ovo me je totalno satrlo. Izgubio sam volju i da pišem i da se sećam svih blesavih i veselih detalja koje smo proživeli sa njim i njegovom porodicom. Nadali smo se da ćemo imati prilike da mu uzvratimo za gostoprimstvo ali je sudbina imala neke druge planove.

 

Iako je svoj mir i sreću pronašao daleko na severu, njegova duša će večno broditi Tamišom. Večna ti slava dobri čoveče.

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Sedamo na motore i preko mosta se vraćamo na suprotnu stranu Tromsa.

 

Veče smo dočekali u velikom kampu na obodu grada. Takvih kampova ima mnogo u Skandinaviji. Obično se oko recepcije nalazi mini-market, restoran i neki zabavni sadržaj. U ponudi su bolje ili lošije opremljene brvnare, mesta za parkiranje kampera (sa svim priključcima) i livade za šatore. Kada su ovako loši vremenski uslovi, bungalovi idu kao beli leb a samo pravi entuzijasti ili oni koji su izvisili razapinju šatore.

 

Otišli smo do kućica i uverili se, po ko zna koji put, da život nije pravedan. Ona četvorica su dobila super luksuzan bungalov a Lale i ja ovu malu oronulu brvnaru. 

 

Kiša pada li pada... Puni zavisti, ćutke sedimo na našoj terasici, pušimo i gledamo u pravcu njihove rezidencije. Odande se čuju smeh i muzika... Odem i kupim kikiriki.

 

Današnji dan: 313 km

Krivine:                      *****

Predeli:                      *****

Kvalitet puta:            *****

Zezanje:                    *****

[Baki Vrsac 240 Napisano Januar 7, 2018]

Vecna mu slava i neka su mu svetli puti

[vortex4borg 391 Napisano Januar 7, 2018]

Jedva sam docekao nastavak, ali ovo sa Dusanom me .... u jbte ...... RIP Dusane iako sam te "upoznao" samo preko Pandinog putopisa

[mile fazer 4464 Napisano Januar 7, 2018]

odlican putopis i uživanje za citanje.

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

12. dan / 31. 07. 2017.

Tromso - Ballstad (Norveška) / 5%

 

Danas idemo na Lofotska ostrva ili Lofoten kako ga zovu Norvežani. 

Reč je o arhipelagu koji je jedna od najpopularnijih atrakcija u ovom delu sveta. Sastoji se od velikog broja ostrva i poluostrva koji su međusobno povezani mostovima i tunelima. Iako se nalazi iznad polarnog kruga, karakteristično za Lofoten je da ima umerenu klimu, bogat biljni i životinjski svet i predivne pejzaže. Zahvaljujući Golfskoj struju, čak i zimi temperatura retko pada ispod nule.

 

Imali smo velika očekivanja od ove oblasti i zato smo rešili da napravimo jedan dan pauze kako bismo mogli da je detaljnije upoznamo. Ovo će nam, od kad smo krenuli, biti prvi put da spavamo dve noći na istom mestu. Iznajmili smo stan u malom mestašcu Ballstad.

 

Iako je prepodne često padala kiša, vožnja od Tromsa do naše današnje destinacije je bila odlična. Krstarimo uz obale fjordova, prelazimo mostove i prevoje... i svuda na okolo lepota. Preovlađuje siva nijansa ali ona lepa siva, koja vuče na srebro.

 

 

 

 

 

 

Put je u odličnom stanju i gume su kao zalepljene za njega. Neko nam je kazao da u asfaltu ima granitnog peska pa zato gume tako dobro leže. Jedini problem su nam ogračičenja brzina jer ne možemo da odvrnemo malo više gas. 

 

 

 

Prošli smo ko zna koliko mostova.

 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Stajemo na parkingu kod jednog spomenika. 

 

 

Ceo ovaj kraj Norveške je tokom Drugog svetskog rata bio poprište poznate bitke kod Narvika i spomenik je posvećen njoj. Saveznici i Nemci su se takmičili ko će prvi da osvoji ovu važnu luku jer su kroz nju Nemci transportovali metalnu rudu sa severa Švedske. Pobedili Nemci. Inače, Švetska je dostavljala čak 90% rude potrebne Nemačkoj za vreme II Svetskog rata. Zbog toga je, od svih zemalja u okolini, jedina ostala sa statusom “zemlja koja ne učestvuje u ratu”.

 

“Hajde bre istor’ćari… Treba da krećemo.”

 

“Brada mi porasla dok vas čekam.”

 

“Stižeeem… Samo da nahranim ribice…”

 

U jednom trenutku se i vreme saobrazilo sa našim nadama - granulo je sunce. 

 

 

Neverovatno kako se raspoloženje popravlja kada malo zapeče velika zvezda. Stajemo i skidamo kišna odela sa sebe. Dosta je bilo plastike za danas. 

 

 

 

Stali smo na potpuno slučajno mesto ali ne možemo da odvojimo oči od lepote. Paleta boja prirode je nestvarna. 

 

 

Partibrejker: “Idemo momci...”

 

“Momenat… Uživam u prirodi.””

 

“Samo još dva minuta… Dišem punim plućima.”

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Danas je trebalo proći relativno veliku kilometražu pa je Bojan vodio grupu dosta aktivno. Za razliku od drugih kolega, mi skoro nigde ne stajemo. 

 

 

U jednom trenutku stupamo na teritoriju Lafoten-a. Po ovakvom vremenu, putu i u ovakvom okruženju mogli bismo voziti danima bez zaustavljanja. Da vam to dočaram, ostatak posta su samo fotografije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Na nekih stotinak kilometara od smeštaja, došlo je do malog nesporazuma - izgubili smo Bojana. Zli koji je vozio iza njega je rešio da stane na parking sa vidikovcem i povukao je ostatak grupe za sobom. Ode Bojan…

 

 

Lale je ostao pored puta da ga sačeka ako se vrati… (nije)…

 

… a ova četvorica su se bacila na razgledanje i fotografisanje.

 

Sa male uzvišice puca fenomenalan pogled ka zalivu. Vide se karakteristične planine koje izranjaju iz vode. 

 

 

 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 7, 2018]

Ubrzo krećemo i posle par krivina nailazimo na Bojana. Grrrrrrr…. Ako izuzmemo malu raspravu koja je usledila, ostatak vožnje je bio nezaboravan.