Mala Balkan turica

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 9, 2017]

Dan 4 (20 Jul): Tivat, 300km

Naravno, idemo po magistralu. A tamo, zna se kako se vozi, polako u kolonu, uzak put i nema mnogo mogucnosti za provlacenje. I tako mi dok vozimo u kolonu dogodi se jedan mali incident, udarimo u jednog Poljaka. Naravno krivica generalno moja, ali covek je imao cudan nacin voznje sto sam malo kasnije primetio, a to je da naglo koci i zatim pusti pedalu i inercija ga nosi jos malo napred. Tako da, ja sam samo gumom udario u branik sa mozda 5km/h i nije bilo nikakve stete. Na to moja je saputnica malo poletela i aterirala opet na sediste, ali sa nogama koje vise. Prepala se ona, jadna, ali nije nista komentarisla. Samo mi dala do znanja da joj nije bilo lepo, sto se podrazumeva.

Polako stizemo do granice sa Neuma. E tu smo za prvi put videli kolonu. I to je bila dobra kolona, oko 1000 auta. Naravno, provlacimo se, i stanemo nekih 5-10 auta pre kucice. Da ne bodemo u oci. Tako i bi, lako prolazimo i pravac na benzinsku da odmorimo i natocimo benzin (jeftiniji je, 1,96KM). Tu naidosmo na dva motora, Slovenci, koji su vec bili pri kraju odmora. Kratko razmenimo koju rec, naravno nije bilo problema sta pricamo na Srpski, ko, sta i gde ide, i pozeleli srecan put. Dobro se odmorimo, gledamo u horizont more i nebo, razmenimo koji rec sa saputnicom, ali samo po koju rec, ne prica nam se puno jer uzivamo, iako smo na benzinskoj. Idemo dalje, i opet ista prica, guzva. Opet se mi provlacino, ista taktika, 5-10 auta ispred kucice, prolazimo brzo i pravac Dubrovnik. Kako ne zurimo, pravimo vise pauza i stizemo do Dubrovnika oko 14h. Iako mi nije prvi put u Dubrovniku, ali nikada nisam ulazio/izlazio sa zapada, tako da ovaj most me iznenadio, prijatno. Zanimljiva arhitektura, odlicna pozicija, a da bi bilo jos veca atrakcija, napravili su mesto za odmor bas ispred mosta.

 

Naravno, i mi se prikljucimo ljudima koji su stali i napravili par selfija. Danas nam nije plan da se zaustavljamo tako da produzujemo prema Tivtu i CG granice. Jos samo 70km i stizemo. Ovaj deo puta prolazimo znacajnije brze, tako da za manje od 1h stizemo na granicu. E tu je bilo vece guzve nego pre. Vidi se kako se ljudi pomire sa guzvom i da ne sede u autu, nego da se krecu pored (ako se auto krece) ili nadju neku ladovinu da popiju kafu ili sok. MKD auta skoro i da nije bilo, u celu kolonu skoro do granice je bilo mozda 3. I na samu granicu jos jedna, iz Skoplja. Naravno mi stanemo u red ispred nje. I pocnemo malo da pricamo sa vozacem koji je bio na odmoru mislim da je rekao Cavtat. Kada smo videli da putuje/bio na odmoru sa mamom i caletom, a on ima oko 35god, sa curom so sme samo pogledali, i poceli da se smejemo. Naravno bilo smo kulturni pa smo se malo povukli za taj prvi nalet smeha, jer bilo je stvarno komicno. Srecom brzo smo stigli do carinika, tako da nije bilo vise potrebe da se krijemo. Guzvu na CG strani je puno manja. Ocigledno je da su HR carinici stegli stvari i pregledavaju sve i svasta. Videli smo kako su pretresali jedan auto AL registracije sa troje muskaraca do koze. Dok CG su opusteniji, ne kazem da ne rade posao, ali nisu tako kruti. I sam govor tela je bio takav. Cak kada sam poceo da trazim po djepu saobracajnu sa zelenim kartonom, covek mi fino lepo kaze, OK verujem ti i srecan put. Ostatak puta prolazi lagano, polako provucujici se kroz guzvu kod Igalo, HN, Bijela da bi stigli na trajekt kod Kamenari. Karta za motor je 2 eura. Put od Dubrovnika do Tivat je trajao 3h, najvise zbog guzva od granice do Tivta. Pre Igalo, ima jedan Biker’s Bar u kom nismo imali snage da stanemo.

Naravno, posto nismo u prvom redu kuca, nadjemo mi jednog taksistu i platimo mu da nas odvede do kuce. U brdu je, sto bi nekome verovatno smetalo, ali hladovina je i posto mi ne idemo na “lokalnu” plazu, nama svejedno. Gazdarica je jedna starija zena, oko 70 god, koja zivi u veliku kuci sa suprugom sinom, snajkom, cerkom i vnuka od sina. Ima jos 4 sobe za izdavanje i jedan apartman. Mi smo uzeli sobu, i vidi ti, komsije su nam par iz MKD, Tetovo. Hahahahh, i oni stigli istog dana, ali naravno, ujutru. Posto smo mi stalno negde setali, nismo se bas puno druzili, jer oni su imali jedan film, mi malo drugaciji. Ali ipak sprijateljili smo se. Smestaj odlican, meni najbitnije da imam svoje kupatilo. Kuhinja je zajednicka i malo u “partizanskom” stilu, ali obavlja posao. Popijemo mi nabrzinu kafu, upoznamo se, vidim da se gazdarica koprlja, da se cudi kako da postupa samnom. To je tako jer nisam bas mallih gabarita, pa jos i dugacka kosa, I sve to odaje lazan utisak da sam bad-boy. I odosmo mi odma na prvu, najblizu plazu da se bucnemo, dosta nam je 4 dana sanjanja mora.

 

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 9, 2017]

Po sugestiju gazdarice, idemo na glavni trg, gde smo seli u Pine. To je i hotel i restoran. Porucili corbe. Saputnica telecu, ali ja se sjebo ko retko ko do sada, porucio od brokule.

Corbe od brokule su obicno ukusne i zato sam je narucio. Ali, veliko ALI, ovde su teski prevaranti. Corba je bila u stvari obarena brokula i blendovana u vodi u kojoj je kuvana. Bez soli i bilo kakvog zacina. Ja pokusao da dodam i so, i biber, i crno sirce, ali NE bre ne ide i ne ide. I naravno ostavim je. Ovako je izgledala.

Dodje konobar, vidi da ostavljam celu corbu, pita me jel mi se nije dopala na sto je dobio potvrdan odgovor i precutao. Hmmmm, to mi se nije svidelo, da nije pitao nista i ne bi pomislio, ali ovako, kada pitas ocekujem da ima zasto pitas i das mi alternative, da napustim restoran zadovoljan. Ovako mogu samo da kazem NULA. A kostala je celih 3,5eura. Nenormalna cena. Kasnije u HN vidim da je DO 2eura. Ostadoh gladan. Hahaha, mozda i skinem koje kilo ovako. Vratimo se kuci i ja utonem u san nakon par sekundi. Nemoj da neko pomisli da se nisam istusirao pre nego sto sam lego J

 

[vlajo965 89 Napisano Avgust 9, 2017]

On 15.2.2017. at 19:10, vortex4borg je napisao:

da znate da me ozbiljno premisljavate ali imam par pitanja za vas posto znate puteve.

vidim da BG-BJ je 140km i to se brzo prolazi. 2h max http://prnt.sc/e95h8l

ali .... BJ-BL je 240 i to putem koji mi vako na mapi izgleda jako krivuljast. pitanje je: jel taj put ok da se vozi i koliko vremena bi bilo potrebno ako se drzimo pravila i propisa jer koliko znam kazne su sada kod vas ko kod nas, astronomske http://prnt.sc/e95i1u

i jel se isplati da se tera sve do SA? ili da se pernoci u BL? http://prnt.sc/e95j7i

i ako treba da se prenoci, znate li neki hostel? necu da pitam prijatelje jer ocu da ih iznenadim ili mozda neki kolega pa da bude jeftinije

Nebi ti to preporucio(jedino ako spavas negde u Srbiji).Izgubit ces puno vremena.Put je losiji i uglavnon prolazi kroz naseljena mesta a nemas sta ni da vidis posebno.Jedino kad predjes Pavlovica most pre Bjeljine imas etno selo "Stanisic".To vredi da se obidje.Mi smo poslu u 9.00 iz Novog Grada i u Beograd dosli u 20.00 Stajanje je bilo jenom za sipanje goriva i kafu,drugi put za rucak i treci u etno selu.Eto ti otprilike orijentir pa ti vidi.P.S.Ima dosta i policije.

[Štef 969 Napisano Avgust 9, 2017]

Sale care ! ! !

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk

[draki 2547 Napisano Avgust 10, 2017]

On 8/8/2017 at 20:28, vortex4borg je napisao:

Dan 2 (18 Jul): Dnevna kilometraza 330km

Danasnja ruta bi trebala da se odvija preko Bijeljine, tu cemo da dorucak i upoznamo jos dvoje bajkera, SlobodanR1 iz Bijeljine i Guliver iz Ugljevika. Nastavak bi trebao da bude preko Zvornika, Vlasenica i zavrsetak u Sarajevu. Total oko 330km

Malo autoputa i kod Kuzmina skrecemo. Vozi se kroz dobre duboke krivine, okolica opet odusevljava, neka nepoznata sela koja mi deluju jako privlecno. A polja nasadjena kukuruzom i psenicom. Ima i suncokreta koje kao pravi narcisi se krecu levo/desno u pravcu sunca. Vidi se da je zemlja plodna, a miris djubriva, iako bi nekima, mnogima smetala, meni to daje za pravo da kazem da mi lepo mirise jer su zemljoradnici ovde jos uvek “prirodni”, da sve sto se gaji je sa sto manje pesticida i hemikalijama. To me raduje.

Stizemo u Bijeljinu oko 8:30 (navigacija opet radi bezgresno), i na pumpu nas vec ceka SlobodanR1. Decko koji nije decko vec samo tako izgleda, mladoliko i ne bi mu dao vise od 21 godinu, a ustvari odrastao covek koji sa svojih 28 godina me odusevljava na prve.Moze se pretpostavit sta vozi J Otvoren za pricu, vidi se da je spreman za druzbu, a bogami zajedno sa Guliverom potrudili su se da nas najprijatnije iznenade u vezi Bijeljine. Guliver, vec mogu reci covek mojih godina koji na prvu deluje povuceno i mirno, ali kratko nakon toga sam prepoznao vatru koju ima u sebi.

Isli na dorucak (corba) kod Semberski Salas.

Ma corba je bila jedna od najboljih koje sam jeo. A tek hleb, uf, nisam jeo takav hleb vec decenijama. Kad mi ponestalo corbe, jeo sam ga tako bez nista, jer je sam imao neki ukus.

I tako mi krenemo u posetu Etno Selu Stanisic. Auuuuu, e to je stvarno bilo iznenadjenje. To je bilo nesto sto nisam ocekivao i stvarno me odusevilo. Prave, orginalne kuce sa raznih delova zemlje su donosene tamo, jezerca puna crnih labudova, par zivotinja, ko srna ili zec, kafic i kafana, crkva i maticno, pa neki vozic i sve to da bi privuklo ljude i turiste. BRAVO za investitora. I umesto da mi ostanemo u Bijeljini 1-1,5h mi smo ostali cak 5h. To samo po sebi govori koliko smo uzivali i u ambijentu i u drustvu Slobodana i Gulivera. Znam da znate, ali vraticemo se mi opet, ali ovaj put na bar 3 dana da mozemo da uzivamo u Bijeljini kako treba.

 

Nemas pojma koliko mi je zao sto se nismo vidjeli  Sto bi jedan moj drugar rekao "J**em poslu majku!". Drago mi je da ti se moja Bijeljina svidjela, Slobo i Milijan su bili domacini za desetku (koliko vidim) Za vikend sam bio sa Slobom i pricao mi je o tebi sve u superlativu  I bas o ovome da si planirao da ostanes sat vremena a ostao 5 Svaka cast na voznji a ja nastavljam da citam

[draki 2547 Napisano Avgust 10, 2017]

On 8/8/2017 at 21:44, SlobodanR1 je napisao:

Zahvaljujem na finom opisu mene Bilo je zadovoljstvo upoznati vas , i budite sigurni da vas očekujemo na bis

Slobo vidi se da ste bili samo 5h  Ne bi Sale imao takvo misljenje da te zna skoro 20 godina Sala mala Slobo je car  Pravi istinski ljubitelj motora, benzina, piva i provoda  

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 10, 2017]

Pre 3 sati, draki je napisao:

Nemas pojma koliko mi je zao sto se nismo vidjeli  Sto bi jedan moj drugar rekao "J**em poslu majku!". Drago mi je da ti se moja Bijeljina svidjela, Slobo i Milijan su bili domacini za desetku (koliko vidim) Za vikend sam bio sa Slobom i pricao mi je o tebi sve u superlativu  I bas o ovome da si planirao da ostanes sat vremena a ostao 5 Svaka cast na voznji a ja nastavljam da citam

Bice i drugih prilika Draki, bice, i ono sto sam rekao da cu opet u Bijeljinu, nije bilo sala.

Nego, ne znam zasto, ali ne mogu da kacim slike ...... zato je za Split samo jedna, ..... mozda prduzim da pisem ali bez slike

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 10, 2017]

Dan 5 (21 Jul):

Dan za relaksaciju, plazu i lencarenje. Ustajemo samo, bez budilnika, i razmisljamo gde. Odluka pala na Becici. Kako je Budva 20km od Tivta, Becici je jos samo jedan, tako da smo ostavili otvorenu opciju da mozda i ostanemo u Budvu. Naravno, guzva do bola, pa kada smo stigli do Slovenske plaze, resili smo da ostanemo ne vozimo vise i legacimo tu. Guzva, sve puno, a od cene za lezaljke boli glava, 10eura najeftiji pa do 15, za dve lezaljke i suncobran. Nasli smo od onih velikih reklamnih suncobrana za 10. Plaza nije bila bas nesto, sto prljava, a i voda, prevelika guzva nesto za sto nisam veliki fan. Srecom muzika je bila super, nije bilo turbo ili sl, nego neki soft rock. I tako nakon 2 kupanja, ja utonem u san, i odspavah celi sat. LOL, cura me probudila jer sam poceo da r’cem, pa da ne cuju svi da ja pajkim.

Kafa, setnja do starog grada, prodjemo mi i pored glavnog biker’s bara u Budvi koji osim imena ne odaje utisak da ima bajkera unutra. Nije bilo nijednog motora ispred. Kafic je uredjen u Americkom stilu, i par eksponata sa vanjske strane. Stvarno interesantno, ali ipak, nikako da prestanem misliti da nema nijednog motora. Malo razocaran, sa nadom da se mozda tamo ide uvece, pa cu to da proverim kroz neki dan.

Kupovina “repro”materijala za frizider i tiganj je bila u okviru ocekivanoga, cene i sl su ok u supermarketima. Nisam hteo da opet legnem gladan hahahahha.

Danas malo kasnije idemo na glavni trg u Tivtu, a tu sasvim drugacije nego prosle noci kada smo bili oko 19h. Kontamo da zivot pocinje posle 20:30h kada na centralnom brodu Jadran ima zivu muziku, svirao bend koji je izvodio pesme od The Doors i od tog vremena. Stvarno su bili dobri, ili mozda zato sto volim The Doors ko zna.

 

Nakon njih je dosao drugi bend koji je bio malo suvremeniji, i uvodna pesma je bila Human od Rag’n’Bone Man. Ne da pesna ne valja, ali nije bas bas po mom ukusu pa resili smo da prosetamo po Porto Montenegro. To je nov kompleks hotela, restorana, slasticara i najbitnije, mesto gde se moze ostaviti jahta. Uf, kako je samo to bilo dobro, najblizi obali su manji brodovi/jahte, dok one vece i velike su u dubljim vodama. Naravno sve je to povezano i da najudaljenije tacke. Vidi se da su se svojski potrudili da naprave suvremen kompleks koji nakon toga je prodan nekom biznismenu iz Arabije. Tako da, nije bilo za iznenadjenje da smo videli puno zena obucena u burku ili hidzab. Iako je to neobicno za Tivat i okolica. Na povratak odlucili smo da kupimo karte (23ci) za turu po Boka-Kotorskom zalivu, i posetu Plave Spilje.

 

Sumarum za danasnji dan, jako opusteno!!!

 

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 10, 2017]

I za danas je plan da se uziva na plazi, pa odlucili smo se za Jaz. Puno bolji izbor nego juce. Cene su ko u Budvi, a i za ocekivanje, jer je Jaz ….. Jaz.

E tu ako nista drugo bilo je raznih atrakcija od wind-surfing pa do voznju gliserom na balonom (ono kad te vuku). Izbrali smo ovo drugo i bilo je pun pogodak. Nismo skidali osmeh do ostatka dana. Setali okolo i samo potvrdili da je Jaz puno bolji od Slovensku plazu. Dok smo lezali, ja malo opet odspavao, malo se kuckali sa Bobi Krofna, i dogovarali detalje za 24tog, da se nadjemo u Trebinju. Kada vidimo, 60km do Trebinje iz Tivat, i jos manje od 30 od Trebinje do Dubrovnik. Tako da kontamo da je bolje da odspavamo u Trebinje, jer bi inace trebali da jurimo nazad, a uz to i plan nam je bio da idemo neki dan do Dubrovnika. Tako i bi, rezervisali u istu kucu gde i Krofna. A uz to i ustedili muke kroz guzvu od Kamenari do Igalo da vozimo dva puta. Posto je dogovor da se nadjemo posle 17h na 24ti, odlucili smo da put do Trebinje podelimo, ali to cu kasnije da opisem.

Uvece opet na trgu, opet neki nastan, ziva svirka je obavezna, i kuci da odspavamo.

Opet opusten dan.

[PaPaja 1187 Napisano Avgust 10, 2017]

a u Trebinju Bobi Krofna, na to nismo bili spremni...

 

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 12, 2017]

I ovaj dan ocekujem da bude relax ali sa puno zanimljivijih stvari. Trebalo je da krenemo u 9:30, a da budemo u 9:15 najkasnije na brod. Doslo 9:20, brod prazan, jedva 10ak ljudi. Cudimo se zasto, kada su nam rekli da je svaka tura puna do kraja. Naravno, ovo je Balkan pa su dve ture stigle malo kasnije i krenuli nekih 15ak min kasnije. I stvarno, brod je bio pun. Eh moj Balkane, imamo mi jos puno toga da ucimo o profesionalizmu.

 

Tura krece is Tivta prema HN. Moguc je i rucak sa najavom i kasnije smo videli da izgleda sasvim ok. Uz put se vide tuneli za podmornice bivse JNA, par ostrova i puno istorije koje prica na 4 jezika nas vodic. Prica na srpskom, engleskom, poljskom i ruskom. Svaka mu cast, ne prestaje, celo vreme je u zivo, nije snimak. Odusevio me covek. Ako je potrebna preporuka, brod se zove Vesna 5.

 

Nesto sto se moglo videti je steta koja je prouzrokovana pozarima. A cela obala Jadranskog Mora je sjebana. U Splitu smo pricali sa gazdaricom i rekla nam da su 4 nezavisna pozara u isto vreme startovala nalo severnije od Splita par nedelja ranije. A pricali smo i tu u CG i slicna prica. Narocito TIvat i okolica. Nazalost izgleda da neko oce da unisti turizam na Jadranu, i to jako grub, razarajuci nacin, unistenjem prirode. Naravno nema dokaza za takvo nesto, ali zdrav razum to nalaze. Gorelo je jos uvek na poluotoku sa strane Tivata i Budve. Mozda nije bilo puno dima, ali ipak jos uvek je gorelo.

 

Stizemo u HN. Mi smo odlucili da se NE penjemo stepenicama, 318 nije sala, tako da smo malo prosetali i seli u jedan kafic na plazi. Utvrdili smo da su cene daleko povoljnije, da ne kazem normalne, jer kafa je bila 1euro za razliku od Budve gde je bila cak i 2eura. Lezaljke sa suncobranom 8eura. Corba, 2eura. U principu, 1-2 eura jeftinije sve. Kada se to sabere, na nivo od 10 dana, sigurno matematika je oko 100+eura razlike.

 

Od HN krecemo prema plazu Zanjice gde cemo da se prebacimo u manji brodic da bi mogli da idemo i udjemo u Plavu Spilju. Za ovaj dan smo se specijalno opremili i sa cam koju korisitmo na motoru. Na bordu upoznajemo par iz Nemacke, cura nasa koja je rodjena i odrasla u Nemacku, udala se za Nemca i provode odmor tu. Jako ok par, tako da prica sama ide, bez nekih posebnih napora. Dok se vozimo/plovimo, vodic objasnjava sve sto vidimo kao na primer ostrovo Mamula, zasto se zove tako, ko je bio taj general i sl. Stete od pozara se svugde vide, opet moram da naglasim jer mi je stvarno bilo lose u stomaku zbog toga.

Prebujemo se na brodic i idemo za Plavu Spilju. A ona je opravdala ocekivanja, sve one price su stvarno istinite, odusevljava vas jos na ulasku. Jedino voda je bila toplija nego sto sam ocekivao sto i nije bilo lose i za one koje ne vole hladnu vodu.

 

Nakon toga smo se osetili ko da smo dostigli vrhunac i opustili i nismo puno obracali paznju nag las vodica. Kretali smo se prema Kotoru, stali na ostrovo koje se zove “Gospa iz spilje” gde se nalazi neka crkva, za vodic kroz crkvu se naplacuje ulaz od 1euro, ali mi smo krst noge seli u seni od broda i popili kafu.

 

Kratko, nakon nekih 30 min krecemo za Kotor. Sa daljine, Kotor izgleda stvarno impresivno. Sa svim onim zidinama koje se protezu vertikalno po planini. Prolazimo pored jedne krstarice, koja zbog velicine, mora da bude ukotvena dajle od pristanista i da ih malim brodicima odnose do obale. Impresivna je krstarica. Mozda cemo i mi jednog dana na nesto slicno. U Kotor ostajemo samo 10 min, dok se iskrcaju oni ranije pomenuti turisti koji su kasnili. Njima je drugacije organizovan prevoz jer su dolazili iz Budve. Izmedju njih i par iz Nemacke.

 

Vracanje je bilo prava uzivancija, bez guzve, prebacujemo se sa jedne na drugu stranu, bez da se guramo i smetamo nekome, razmenjujemo pozdrave sa camcima i gliserima koje nas prolaze, sve na sve, odlican zavrsetak. Komplimenti vodicu i kapetanu za uspesnu turu.

Stizemo kuci, pijemo kafu sa MKD komsije i spremamo se za nastavak dana. Idemo u pozoriste, da gledamo Magbet, u izvedbi pozorisne plesne grupe iz Beograda. Izvedba vrhunska. Svaka cast ekipi, sastavljena od 3 momka i 4 devojke. Naravno, posto u takvoj vrsti prestave se ne prica, nego ples je jedini nacin da se prenese poruka, ili preprica prica, ostavlja puno prostora za imaginaciju i tumacenje iste na razlicitih nacina. Ono sto sam ja “shvatio” i ono sto je cura su dve sasvim razlicite stvari, teme. A po meni to je dobro odigrana prestava, jer tako I treba biti, da svaki gledalac razvije svoju pricu kroz ples koji gleda.

 

Prezadovoljni danasnjim danom, koji traje vec punih 15h idemo kuci oko 23h i tonemo u san sa osmehom na licu.

Sledeci dan, put do Trebinje.

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 12, 2017]

Sve bi ovo bilo bolje da sam mogao da stavim i par slika, ali ne mogu, ne znam zasto

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 12, 2017]

Dan 8 (24ti Jul):

 

Resili smo da put do Trebinje podelimo na dva dela, a to je da prvo idemo, vidimo i kupamo HN I Igalo. HN je bio zakrcat nesto, tako da silom prilike smo direktno otisli do Igalo. Prosetali malo, razgledali cene i ponudu menija, zakljucili da su iste ko u HN, i otisli na jednu plazu. Betonsku, ali ovog puta nam je i takva trebala, jer smo bili u skoro punoj opremi. Pa bi nam oblacenje bilo lakse, bez kamencica ili peska. Tih 3-4 sata su brzo proletela, muzika je bila isto tako super (ko sto se moze primetiti, jako sam prebirljiv oko muzike), konobari usluzljivi, raja kulturna, sta reci osim pohvalne reci za celu plazu koja se zove La Bamba.

 

Put do Trebinje vodi kroz jake krivine, neobican pejsaz, sa velikim nagibom, mislim da je bilo na par mesta cak i 9%. Na gracini skoro i da nema ljudi, tako da prolazimo za par minuta. Regluarna provera saobracajne sa zelenim kartonom, i idemo dalje. Nisam mogao da verujem (16:20h) koliko brzo sam stigao do Trebinje, a navigacija je radila besprekorno. Moram da je opet pohvalim. Tamo smo naisli na super domacine, a u dvoristu je sedeo jos jedan momak (cije ime nisam od prvu cuo/zapamtio) koji je isto bio biker i cekao drugara da mu dodje. Smestimo se mi u sobu, prostrana, cista, ma odlicna. Je da smo imali svoje privatno kupatilo, ali ulaz nije bio od sobe, nego smo morali da idemo preko hodnika. Hmmmm, pa i nije to nesto strasno

Pisem ja Krofni da smo stigli i cekamo njegov odgovor. Covek se javi da je na ulaz ali nema adresu, koordinate. Saljem mu ja, ali nesto nece pa nece. Jurcam ja po Trebinju, do platana i sl, ali nikako da se nadjemo. Covek se snasao u medjuveremenu, i ceka me kuci. Snasao se tako sto je ustvari ON bio dogovren sa likom iz dvorista. Hahahahah. E sada smo se i upoznali kako treba sa covekom, jer i mi i on smo se cudili jel moguce da svi mi razlicitih grupa na istom mestu ugovaramo. Lik je nas dragi Pa-Paja. Covek velikog srca, koji me oborio snogu na prvu.

A za Krofnu sta da kazem, u zivotu nisam upoznao opustenijeg coveka, sali se non stop, a i kada se ne sali, ne znas u kom je fazonu. Pocevsi od njegovog motora koji iz miloste ga zove NJONJA. LOL a to je ninja bre!!! Idemo sada kako treba do platana, i pijemo kafu/sok/pivo opusteno i pricamo o nasim avanturama. Naravno, Krofna je car, prica sama za sebe, koliko je taj covek prosao i video, meni ce trebati bar jos dva zivota da bi postigao sta je on do sada.

 

Prebacujemo se u kafanu gde je rostilj bio prava poslastica. Ne znam ime kafane, tako da ako neko zna, nek me nadopuni. Grad je prelep. Narocito stari deo. A ljudi nasmejani, sto mi ostavlja jako pozitivan utisak. Slicno ko u Splitu. Dogovaramo se da se sutra nadjemo u Budvu, u biker’s baru i proslavimo curi rodjus . Nas put vodi do Dubrovnika preko dana. Njihov, sa jos dvoje bajkera prema Bigova, naselje izmedju Tivta i Budve. Steta, da se nismo useli sresti u Budvi, ali bice dana za megdana.

 

Danasnja prica jos nije gotova, jer u toku noci je bilo jako nevreme, sa jakim vetrovima i grad. Grad velicine oraha. Probudilo nas je oko 4h, nije bilo sanse da proverim motore, jer bi sigurno pretrpeo ozbiljne povrede od grada, tako da cekam da prestane. Pola sata kasnije idem i vidim da su motori ok. Meni i Krofni je zastitilo drvo, a Pa-Paji iako je bio na otvorenom, nije bilo nista. Sreca!

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 12, 2017]

Dan 9 (25ti Jul): RODJUS!!!

Ujutru se pozdravljamo sa Krofnu i Pa-Paju, i dok izlazimo iz ulicu, razilazimo se sa dvoje bajkera koje su trebala stici. Steta, nismo se upoznali, pa ne znam jesi li i nasi clanovi. Ako se prepoznaju, nek se jave

 

Put je jako interesantan, iako na jednom mestu me secnuo. Naime, znate kada prave brazde da bi se auta/kamioni lakse mogli uspinjati? E to je pocelo u sred krivinu. I malo me poljulalo na stranu ali otpustio gas i nekako prosao tu neugodnost. Srecom nije bilo vise nekih iznenadjenja. Na granicu (Brgat Gornji) lako i brzo se prolazi, ali primetio sam nesto sto smo sa gazdaricom juce pricali. A to je da puno ljudi iz Dubrovnika izdaju svoje kuce/stanove u toku leta I dolazze da zive u Trebinju, jer je se jeftinije, a oni zarade par hiljada eura za tih par meseci. Tako da, sa HR strane ima puno auta DU registracijama. Izmedju njiih, moze se videti i poneka BIH registracija, a to su oni koji sun na odmoru, odnosno, jednom presli granicu, i peske idu do kuce gde su smesteni u Ivanici.

 

Ulazak u Dubrovnik je ko lutrija, ne znas na sta ces da naidjes, guzva i svega i svacega. Setio sam se jedne teme gde ste vi kolege pisali za Dubrovnik i besplatni parking, pa nasao ja to iz prve J Na nekih 50m od glavnog ulaza gde je i taxi stajaliste. E sada mi dodje da se ubijem, najvise mrzim kada treba da setam jaknom i kacigom na 38+ stepeni. I to kroz guzvu, jer je kako svi znamo Dubrovnik fokus turizma sto zbog istorije, sto zbog nove istorije a to je snimanje The Game of Thrones. Cak su i prodavaci svenira pomalo arogantni. Bila jedna zena, obucena u narodnoj nosnji (jako simpaticno i lepo), i mi hteli da slikamo. Kada ona nama, ne kupujete, ne moze!!! Seta se stari grad, sve u temi “zabavite turiste” sto papagajima, sto pantomimicarima, muzeji i zidine, sve sto moze da vam izvuce koji eura iz djepa.

 

Kako vec znamo da je to tako, mi smo spremni i setamo sa flasom vode u ruci. Flasa vode, od pola litre, u starom gradu je 1,5-2 eura. Pa sada ti vidi oces li kupiti kada mozes da napunis sa javnih cesmama. Kugla sladoleda je i do 5 eura, aloooooo, jeste li vi normalni? Sasvim slucajno naidjemo na neki prolaz, prodjemo kroz i izasli smo na neku bar-plazu. Ne bi znao opet da je nadjem. Tu se malo rashladimo, ima neki vetar koji “puse”.

 

Reslili smo da nam je dosta starog grada i krecemo prema zicari. Nova stvar koja je jako zanimljiva (jos jedan nacin da se sakupe pare od turista, ali za ovo svaka cast) i nosi te na brdo odakle se vidi celi Dubrovnik, naravno, stari deo. A kolona, par stotina ludi i ceka se skoro 2h na suncu. Strpljivo cekamo dok se kuvamo i pocinjem da dehidriramo. Jadva izdrzimo, platimo kunama (euro NE) “samo” 140 kuna ili u prevodu 20eura u oba pravca po coveka, i krenuli prema gore.

 

Gore, u hladu zgrade, sedimo, i pijemo vodu u hektolitrima. Jedva smo dosli pri sebi, nakon 1-1,5h I onda resimo da pogledamo okolicu. Ima i Buggy-Safari, a i par konja, koje mogu da se rentaju da bi sisli dole.

 

Mission accomplished! To nam je i bio glavni cilj, da vidimo/vozimo zicarom.

 

To je to i idemo prema motoru. Tu, upravo su stigli i parkirali Poljaci na GSu. Sacekamo ih, jer pravili bi bezveze guzvu. Oni se presvuce, u papuce i sorceve, napikaju kacige i odela u kofere (mi ljubomorni do jaja) i odose, “maskirani” ko svaki normalan turist.

 

Put od Duborvnika do TIvta nam je vec poznat, prosli smo ga pre par dana, vozi se brzim tempom, i….. opet na granici guzva, mozda veca nego pre. Motorom napred, provlacimo se, na 5-10 auta ispred kucice nas propuste (kulturno smo pitali) i resili stvar u nasu korist za par minuta. Ovog puta nije bilo situacije “ja imam 35 god i idem na odmor sa mamom i caletom”.

 

Stizemo kuci i pokusavam da se dogovorim sa Krofnom da se nadjemo u Biker’s baru. Jbga, nije nam uspelo. Idemo mi sami da proslavimo po setalistu u Budvi. Naisli na jedan bar, koji je imao svega i svacega, od pice i giro do rostilja. Sta bi? Hmmm, kako nam nije bilo do rostilja, narucili giro, koje je bilo skroz na skorz ukusno. A konobar 10+. Osmeh, usluzljiv, pazljiv, i odma smo napravili komparaciju sa onim iz prvog dana. Naravno sledela je i fina napojnica, sto zbog rodjusa, sto je covek stvarno zasluzio.

 

Sledeca stanica kod bajkera. A tu? E tu sve ima ali bajkera nema. Samo jedan motor. I nas. Delovalo mi smesno. A bar pun. Svi bulje u TV, da bi kasnije skontao da je igrao Partizan kada je primio gol. Sednemo mi I razgledavamo ambijent. Ma sve super, gazda se stvarno potrudio da ga napravi posebnim. I uspeo je u tome. Live music, rock se cuje iz daljine, ali slabo jer svi gledaju fudbal i se deru.

 

Centralno mesto je imao motor (pogledaj galariju Balkan), koji sa svetlom izgleda ko da nije iz nase galaksije. Ipak nase je raspolozenje na nivou, nista nam ga ne moze umanjiti. Sve nam je lepo, zanimljivo, cak i ludi koji gledaju fudbal. Zadovljni napustamo i krecemo kuci. Tonemo u san sa osmehom na licu.

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 12, 2017]

Dan 10 (26ti Jul):

 

Dan nije obecavao dobro vreme. Uz jutarnju kafu odlucimo da idemo do Kotora. Kroz “novi” tunel samo 10km. I naravno kolona na ulasku. Parkiramo na sami pocetak starog grada, pored jednog GSa. I tu, odma do nas, pijac. Uh kako sam se samo obradovao domacem siru i prsut. Odma u akciju. Probaj ova, probaj onaj, da bi na kraju kupli neki jako ukusan kravji sir, i jedan sa orasima. I prsut naravno. Plan e da to mezimo kuci kasnije danas, sa vinom iz Splita (Marica nam dala ko poklon), kako verovatno necemo ici na plazu. Prosetamo, slikamo ulicne svirace, razgledavamo, i sve nam je bolje nego juce, ili u Budvi. Manje ljudi, manje guzve, vise prostora i moze vise/sve da se vidi.

 

Sa zidina se gleda sve, kako su pravili odbrane od napada sa kanalima i mostovima, a i zidovi koji se penju uz planinu koja se nadvija iznad Kotora. Visko bre, ko ce da se penje? Mi sigurno NE J hahahahha i krenemo prema parku nasuprot zidina. Uz put nailazimo na slasticaru, sa super slatkisima. Ma nismo na dijeti, tako da udjemo i probamo par stvari. Baklava je bila vrh. Kafu u ruku i sednemo u parku sa pogledom prema moru. Uzivancija!!!

Put pod noge i idemo kuci. Ulazna kolona je sada citavih 4km. Trebas biti lud da cekas autom. Jedva cekam da sednem za stolom i pocnem meziti. Tako i bi.

 

A ova “Julija” je stvarno bila slatka. Iako pise likersko vino, meni je bilo ko da pijem Visnjovacu. Pogledamo sat. Pa ima vreme i za na plazu, ovu lokalnu u Tivat. I toliko od ovog dana, mogu reci najopusteniji do sada.

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 12, 2017]

Dan 11 (27mi Jul):

 

Dan je obecavao. Plan nam je bio da idemo do Njegusi, rodno mesto Njegosa, Lovcen i Cetinje. Put je uzak, pun lakat krivina, cak 25 na borju, ali vidik je nestvaran. Stanemo par puta da uzivamo, napravimo I po koju sliku, i teramo dalje.

 

Uz put vidim reklamu da na 5km ima zip-line. Joj, kako sam se samo obradovao. Derem se i ubedjujem saputnicu da proba. I ja do sada nikada nisam probao to. Ona se misli i premislja, i kaze, aj videcu kada se ti prvi spustis.

 

Stizemo. Meni adrenalin do krova. Dajem pare coveku, stavlja mi sigurnosne pojase, pricamo malo oko sigurnosnih sistema i sl, stavljamo cam na slemu i zakaci me covek. Ja jos uvek sam u fazonu IDEM. E tu sada nastaje problem. Da bih se uverio u sigurnost, kaze mi covek obesi se, da osetis. Uradim to i ……………… KRAH. Ne znam sta se desilo u meni, ali osetio sam ko da tonem, od pogleda u ambis ili ko zna sta, ali meni se svet okrenuo naopacke. Joj jebote, jesam li ja takva kukavica? Bogami jesam. Noge su pocee da se tresu, ruke isto. Ne mogu da sastavim recenicu pa pricam ko neka budala. Smejem se bezveze. Stajemo tako par min da bi mogao da dojdem pri sebi. Ali badava, ne ide i ne ide. Jednostavno nisam sam svoj. I na moju veliku zalost moram da se otkazem. Eto drugovi moji, toliko od mojih muda. Gleda me cura i smeje se ko luda, ne sto je ona pod nekim utiskom, nego sam joj ja smesan jer sam bio toliko siguran i ubedjen da cu otici. I zasluzio sam, a i pridruzujem joj se tog zezanja.

 

Sada ja pokusavam da nju ubedim, jer jos nije 100% NE. Ali ipak i ona je na kraju odustala. OK, ona se barem nije silila ko mene. Produzijemo prema Njegusi.

 

Nismo ni znali da smo ustvari bili na ulazak u Njegusi. Putokaz nam pokazuje gde treba da vozimo da bi nasli rodnu kucu Njegosa. Tu, jedan stariji I krupniji covek nam naplati kartu (2eura) i pocne pricati istoriju. Neke stvari sam vec znao iz casova istorije, ali naucio sam puno o toj dinastiji i o samom Njegosu od onoga sto nam je rekao. Na pr da je bio visok 208cm. Jbte, visok bre. Nakon setnje, pita nas jel bi hteli da kupimo orginal Njeguski Prsut, a da ako ocemo, da trebamo ici do onih koji sami gaje stoku i prave svoj prsut. Poslao nas je do ovih momaka, Nikola i njegov brat. Nadjemo ih lako, odma na kraju sela, gde se izvode gradjevinski radovi. U ovom periodu godine, put je pod rekonstrukcijom i zatvoren za saobracaj 8-10h ujutru, i 14-16h popodne.

 

Udjemo mi u ducan, koji po meni je pravi raj za one koje vole meso i sir. Dok pregovaramo sto i koliko kupiti, pitamo za neki bar, kafic gde bi mogli da popijemo kafu pre nego nastavimo prema Lovcenu. Oni nas ponude domacom kafu, koju mi rado prihvatili. Ljudi su u pravom smislu DOMACINI!!! Iznenadili nas sa prsut i sirom na sto direkt na sunce sa kafom. Auuuu, koja je to perverzija. Nikada ranije nisam pio kafu i mezio prsutom. A prsut na “sobnoj” temperaturi. Topi se u usta. Uf uf, perverzija!

 

Dok sedimo, nailaze jos turisti, gosti koji oce da kupe. Sve ih doceka sa osmehom, strpljenjem, objasnjava i nudi da se proba. Slike su neizbezne. Dok pijuckamo, gledamo kako bager utovara kamiona, auta se provlace ispod kofe bagera da bi isli u pravcu Cetinja. Odjednom, pojavi se motor (Honda Crosstourer). Stane covek, sa saputnicom I cekaju da bager zavrsi svoj posao kako bi oni produzili. Kako se odma poznaje da “nisu odavde” jer strpljivo cekaju na suncu od 40 stepeni, resim da im pridjem. Francuzi. Samo vozac prica engleski, dok saputnica mozda 10 reci ukupno. Nema veze, razmenjujemo pokoju rec. Kazu da idi za Cetinje. Ja ih pitam jel dolaze iz Lovcena. Oni me zbunjeno pogledaju i kontam da nemaju pojma ko je Njegos. Objasnim im da je to najznacajnija fifura Crnogorske istorije i da je na Lovcenu grob Njegosa. Pogledaju se. Opet skontam sta misle, a to je … jel da idu do Lovcena ili ne. Pitam ih jel ocu sa nama jer mi idemo tamo za par minuta. Ono ko od groma, DA. Joj, drustvo, super!!! Trcim nazad, kazem curi da se brzo spremi i da imamo drustvo otkacenih Francuza. Nisam ih ni pitao za imena. Samo skocimo na motor i krenemo. Put opet vodi kroz lakat krivina, predivnu prirodu, uzak ali super asfalt koji drzi. Naravno, ne juri se.

 

Za koji pola sata stizemo na Lovcen. Impozantno deluje. 461 stepanica do vrha. Puno ali reseni smo da idemo do kraja. A tamo, ko da sin a vrhu sveta. Sve sto vidis je ispod tebe. Vidi se cak i Podgorica (mislim). E tu, kada sidjemo sa motora, prestavimo se jedni drugima. Paskal i ….. on postar, ona vozac autobusa. Carica. Da iznenadjenje bude jos vece, kaze: Ja imala vakav (misli na moj CBR 1000F) ali sada vozim CBF1000 i pokazuju mi slike, kada ono kontamo da su oba dvoje dosli sa motorima, ali da se danas voze samo na Crosstourer-u. Carica na kvadrat!!! Pokazuju nam na mapu koja se nalazi na zadnjem koferu odakle su. Ja samo pitam: “HellFest”?, na sto oba dvoje sa ovacijama odgovorise YES, HellFest near. Da bi odma nakon toga pozvali da im budemo gosti ako idemo na HellFest. Instant drugarstvo. Neopisiv osecaj. Da se sa nekim mozes tako lako i brzo povezati. Dok smo se penjali, tih 461 stepenik, ponovili su jos par puta, da ih ozbiljno shavtimo, da se ne zezaju. Nudili cak i njihove motore da vozimo, jer je skoro nemoguce da se stigne za 14-15 dana ide, ostane tamo 4 dana i vratimo kuci, pa zato avion do Nanta je opcija. Stvarno otkaceni likovi, on 55god, ona ….. nismo pitali ali tu negde.

 

Dok se penjemo, ja se malo glupiram, ali na vrhu, cura mi je napravila super fotku sa Paskalom. Prava umetnicka.

 

Silazimo, sednemo u kafic na podnozju stepenika i upoznajemo se jos bolje. Impresije samo rastu. Nasmejani krecemo prema Cetinju. Put ko do sada, san, prelep, krivina i priroda, a nema umora, milina da se vozi.

 

Ulaza za Cetinje nekako cudan, pust, ko da ulazis u neko napusteno selo. Ali nakon 2-3 krivina vidi se grad. Dobijam utisak da je ovo miran grad, gde nema mnogo turisa, a stime ljudi zive mirnije i opustenije. Posto je bilo vreme rucka, resili smo da nabrzinu razgledamo sta ima da se vidi i sednemo negde. Posebno me zanimala “Bilijarda”. Sve na svemu, lep gradic sa jos boljom arhitekturom, nema nebodera i sl.

 

Nailazimo na dve kafane jedna do drugu. Jadna puna, druga prazna. Ko svaki dobar turist, odlucim da cekam slobodno mesto u onu punu kafanu. Pravilo je ako ne znas gde, onda idi tamo gde ima ljudi/guzva. Tako i bi, odabrali mi dnevno meni, koje je bilo od corbu, bolonjeze i desert. Kako je Paskal platio, ne znam tacnu cenu, ali siguran sam da sa pivom i vodom nije bilo vise od 30eura za sve. Tu se rastanemo, oni ostaju jer imaju nesto drugo u svojoj agendi, a mi nastavljamo prema Becici. Ipak, mi bi da uhvatimo bar 2h plaze, da se okupamo i malo opustimo sa kafom dok pricamo i sumiramo utiske. Put do Becici je nov, super put na kome jos uvek ima radova na putu. Sa vrha gleda se Becici, i stanemo da ovekovecimo vidik. Zakljucujemo da sa bilo kojeg viseg mesta ili planina, kada se pogleda u pravcu mora, pogled vas ostavlja bez vazduha. Ili sto bi Englezi rekli “breathless”.

 

Vracamo se kuci, kada to komsije, Makedonci, cura ima rodjendan. Sakupimo se svi, ukljucujuci i gazdaricu sa porodicom, i proslavimo mi taj poseban dan. Tada smo se i malo vise povezali sa komsijama, pa razmenili i telefone.

 

Suma sumarum, predivan dan, srecni da smo upoznali Paskal i Djinu, i naravno, Lovcen kao vrh sveta.

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 14, 2017]

Dan 12 (28mi):

Za ovaj dan, kao poslednji dan smo resili da ga provedemo lagano, opustenije da bi se vratili kuci ranije i spakovali. Jer posvuda po sobi je bilo svega i svacega hahhaha, pa dok to sakupimo bice veselo. A gde? Pa na Plavi Horizont. Iako je tu do skoro bio pozar, a jos uvek ga ima ali vec pod kontrolu, mi resimo da vidimo i taj dragulj Crne Gore. Juce su nam rekli da i nije kako treba da bude, jer pre par godina je neko kupih hotel, srusio ga da bi gradio novi, ali I da je nakon toga sve prekinuto. Niko ne zna pravi razlog i da je sada na tom mestu rupa gde bi trebali biti temelji hotela, ograda i par cuvara. Ipak, restoran je ostao, plaza je sada veca jer je onaj deo koji pripadao hotelu sada dostupan za sve.

 

Plavi horizont je u malom zalivu gde ulazi, a ne izlazi. Tako da, ides vise od 100m u vodu, a voda ti nije ni do grudi. Covek bi pomislio da posto je pesak, da ce voda da bude mutna. Naravno, velika greska. Pesak je specifican i odma utone i ostaje tirkiz plava boja vode.

 

Restoran, iako jedini je sa normalnim cenama. Svaka cast gazdi i menadzerima. A i jelo je po propisima. Ukusno i dovoljno u porciju. Setamo setalistom koje je u svojih dobrih dana bilo predivno. Vidi se da su se planeri potrudili da ostave utisak i da gostima bude sto ugodnije. Sada, nakon komunizma, vidi se da se vise niko posebno ne brine za taj deo, da to korzo bude osvetljeno i sa citavim klupama. A bogami i da bude cisto, bez smeca i kojekakvih telesnih tekucina. Ipak, utisak koji su ostavili cvrcaci, na milijone njih je bio Betovenova 9ta simfonija za moje usi.

 

Idemo kuci i u najavi imamo rostilj od domacice. I mi i komsije sutra se vracamo, pa u nasu cast su hteli da naprave rostiljijadu. Gazdarica je bila presretna da je imala takve gosta, iako se na prvu drzala za glavu kako ce samnom, da bi mi bar 4 puta rekla kako je pogresila i sretna da smo im mi goste. Nasmejani, zadovoljni, svi, ne samo ja i cura, kasno u noc razdvajamo se.

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 14, 2017]

Dan 13 (29ti):

Dosao i taj dan, idemo kuci. Ne ide nam se, osecamo da ima jos puno toga da se vidi i proseta, ali kako moja logika govori da ako se tako osecas, znaci da ti je bilo lepo, da nisi postigao maksimum i postalo dosadno. Neko ce da kaze da se na taj nacin tesim, a mozda i DA, ali nema veze, meni je to drago da je tako sa nadom da cu nekad opet doci i video ono sto sam propustio.

 

Ipak, oko 8h krecemo. Polako se provlacimo kroz auta, koje na nase iznenadjenje ih nema kao pre par dana, i prolazimo redom Budvu, Becici, Przno, Sv. Stefan, Petrovac, Canj, Sutomore da bi pauzu napravili u Bar. Suptilno se primecuje razlika u svemu kako se ide na jugu. Kako je tu manje guzve, ali i manje culture saobracaja, narocito u vezi motora gde su se “gore” sklanjali udesno da bi mi ostavili prolaz, dok ovde je to redje. Bar, velika luka, vidi se sa daljine silosi, rezervoari, brodovi, dok mi pijemo kaficu na plazu. Od ovog trenutka, pa sve do Ulcinja razlika je drasticnija. Ovde se vec oseca i prisustvo Albanaca, jer svigde je napisano na Albanski, a sve redje na nasem jeziku za servis, supermarket, tehnicki pregled vozila, pekare… Sve vise svicarske registracije, a manje Crnogorske. Sve vise zidina oko kuca. Polako ali sigurno oseca se da taj deo sve manje pripada Crnoj Gori. Na granici pricaju naski. Ali vec u prvom lokalu ne prica se nista drugo osim Albanski. To otezava komunikaciju, narocito ako imas nesto pitati, a imao sam jer sam prvi put u Albaniji, pa su dovely jednog decaka od oko 20ak godina da mi prevede sa Engleskog. Pitanje je bilo jer mora da se razmeni valuta ili se moze placate u evrima na benzinskim. Odgovor je da moze da se placa u evrima. Super, ne moram da mislim koliko para cu da razmenim.

 

Ulazak u Skadar je prava nocna mora, haos i osecaj gadjenja je jos uvek prisutan. Zasto? Jer na ulasku u Skadar, na mostu te docekuje rulja prosjaka, cigana, koja prosi. Da bi utisak bio kompletan, sve, ama sve okolo smrdi od njih. Pitam se jesu li se oni ikada okupali kada ih ja mogu namirisati preko kacige. Jednostavno receno, ruzno. Put do Lezhe je lokalan put, ali dobar, a posto je to glavna veznica sa ostalim delom Albanije, ima i znacajno vise saobracaja. U Lezhe stajemo da stavimo benzin, a ujedno i grad nam deluje dobro. Nema veze sa Skadarom. Na samu benzisku, svadba. Super. Dok stavljamo benzin, slusamo kako se ljudu raduju unutra. To nam dopunjuje pozitivan utisak za grad.

 

Od ovog trenutka nakon sto napustim grad vozimo po autoputu. Nov autoput, asfalt koji drzi, super krivine za brzine od oko 140+km/h, ali, ima ALI, ima i ulegnuca koja mogu da te kompletno izbace. Autima je to lakse proci i tolerirati, ali motor to teze trpi. Zato i brzina ne moze da bude veca od 120 najcesce. Samo kada primetim da auta koja nas obilaze ne ljuljaju onda i ja dam malo gas, ali na kratko jer auta ne idu vise od 160, a ja ih stignem za cas. Vazno je da nema bocnog vetra koji kako sam vec napomenuo najvise mrzim. Put je takav sve do Kosovske granice i Prizren.

 

Na granicu nas i nisu proverili, nisu nam uzeli pasose. Samo nam je carinik tecnim srpskim savetovao da bi trebali stati u Prizren na rostilj u centru grada. Gledamo sat, pa DA, zasto da ne, kada smo vec tu. Lako nadjemo centar grada, koji je u stvari i pesacka zona. Parkiramo motor, prosetamo malo, da razgledamo i sednemo da jedemo. Naravno, sve je ili govedje ili piletina. Ali ukusno. Nema tu sta se drugo reci osim da je stvarno bilo ukusno. Mesan rostilj, a meni se najvise dopala jetra. Usluga je bila na nivou.

 

Idemo za Urosevac (ili kako tamo ocu da se kaze Ferizaj) preko vijugavog puta preko nacionalnog parka Sar Planina i ski centra Brezovica. Imali smo ludu srecu da smo stali u Prizren. Jer da nismo, stajali bismo na nekom obronku satima dok brdska trka ne zavrsi. A mi stignemo na vrh tamam na vreme kada je objavljen kraj. Zapeli su auta, jer svako oce da se protne, pa tako nastao pravi haos. Cak i ja sa motorom ne mogu da se provucem. Cak i gasim motor na par minuta, bojim se pregrejavanja. Nekako izadjem I pocnem se spustati sa svim onim autima koji su bili tamo gore, a i sa trkackim autima. A oni zeljni dokazivanja, izazivaju me, oce da se trkaju. E bogami nece, nisam ja tu da se trkam, nego da se vratim kuci pa ih ostavljam da jure krivinama. Put nas vodi do srpskog sela Brezovica, gde i stavljamo benzin. Nakon toga lako i brzo stizemo do granicu i kuci.

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 14, 2017]

Putovanje je bilo prelepo, mozda fizicki malo naprno, ali mentalno sam se odmorio ko covek. Video puno novih stvari, upoznao predivne ljude, sve nove bajkere su za mene sada braca i ne mogu, a i necu da izdvojim nijedan jer svi su do jedan bili predini i prihvatili mene i saputnicu ramnopravnim njima. A one koje nisam uspeo da upoznam, krivo mi, znam da su i oni super, ali bice drugih prilika drugari. Ovde mislim na Bocca_Bastard, Draki i AdrenalinSpeed

Vidimo se negde, na putu, kafanu ili kod mene u Skoplju.

[PaPaja 1187 Napisano Avgust 14, 2017]

Bravo Sale
Hajde idemo 26. malo do Rumunije

[draki 2547 Napisano Avgust 14, 2017]

Pre sat vremena, vortex4borg je napisao:

Putovanje je bilo prelepo, mozda fizicki malo naprno, ali mentalno sam se odmorio ko covek. Video puno novih stvari, upoznao predivne ljude, sve nove bajkere su za mene sada braca i ne mogu, a i necu da izdvojim nijedan jer svi su do jedan bili predini i prihvatili mene i saputnicu ramnopravnim njima. A one koje nisam uspeo da upoznam, krivo mi, znam da su i oni super, ali bice drugih prilika drugari. Ovde mislim na Bocca_Bastard, Draki i AdrenalinSpeed

 

Vidimo se negde, na putu, kafanu ili kod mene u Skoplju.

 

Ako Bog da bice prilike  Ko zna mozda na proljece dodjem u Skoplje

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 14, 2017]

ako ja ne dodjem ranije u BG i Bijeljinu hahhahah a kako stvari stoje bice

 

[Guliver 807 Napisano Avgust 14, 2017]

Pre 5 sati, vortex4borg je napisao:

...

Dosao i taj dan, idemo kuci. Ne ide nam se, osecamo da ima jos puno toga da se vidi i proseta, ali kako moja logika govori da ako se tako osecas, znaci da ti je bilo lepo, da nisi postigao maksimum i postalo dosadno. Neko ce da kaze da se na taj nacin tesim, a mozda i DA, ali nema veze, meni je to drago da je tako sa nadom da cu nekad opet doci i video ono sto sam propustio.

...

Imao sam zadovoljstvo da upoznam Beti i Sašu u Bijeljini.

Umjesto planiranih sat vremana zadržali smo se 4-5 puta toliko. Nisam primijetio nervozu ili loše raspoloženje zbog odstupanja od plana za taj dan. Ovaj citat kojim Saša opisuje logiku kojom se vodi na putovanju to donekle objašnjava.

Imao je okviran plan, veliku volju i energiju kao i dovoljno fleksibilnosti da u datom vemenu i okolnostima izvuče maksimum zadovoljstva iz ove ,,Male Balkan Turice'' i obilazeći mjesta i družeći se sa ljudima. Meni to nekad nedostaje i zavidim mu na tome. 

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 14, 2017]

pre 21 minuta, Guliver je napisao:

Imao sam zadovoljstvo da upoznam Beti i Sašu u Bijeljini.

Umjesto planiranih sat vremana zadržali smo se 4-5 puta toliko. Nisam primijetio nervozu ili loše raspoloženje zbog odstupanja od plana za taj dan. Ovaj citat kojim Saša opisuje logiku kojom se vodi na putovanju to donekle objašnjava.

Imao je okviran plan, veliku volju i energiju kao i dovoljno fleksibilnosti da u datom vemenu i okolnostima izvuče maksimum zadovoljstva iz ove ,,Male Balkan Turice'' i obilazeći mjesta i družeći se sa ljudima. Meni to nekad nedostaje i zavidim mu na tome. 

bilo je ogromno zadovoljstvo da se druzimo ... i bece jos od ovoga

[vortex4borg 391 Napisano Avgust 14, 2017]

Pre 6 sati, PaPaja je napisao:

Bravo Sale
Hajde idemo 26. malo do Rumunije

ubio si me sada .... kako da postignem ja to odavde? ..... zato kazem da sam u Sandanski taj vikend pa ako je neko u blizini nek se javi