Srpski Sibir

[djolji 1286 Napisano Septembar 26, 2016]

A neki selfi na BMW-u, da se vidi zadovoljstvo za pravu odluku o vožnjici?

[deki295 547 Napisano Octobar 2, 2016]

Par puta vec procitao a sad i sa kartom Srbije ispod telefona he he. Mora da se obidje i uzivo samo tesko u jednom danu iz Beograda tako da sad trazim neko mesto za nocenje tu negde oko Nove varosi pa da prosirim turu i na povratak preko Ivanjice ili Zlatibora.

 

Послато са LG-K420 уз помоћ Тапатока

[Komsa 1831 Napisano Octobar 3, 2016]

 Tutin, Leskova, Suvi Do, Karajukići Bunari, Budjevo, Raždaginja, Sjenica. Tim putem se vidi lepota i širina Peštera.

  A što se ćevapa tiče, još su i bolji u Tutinu preko puta pošte no bilo gde u Pazaru.

Da li je ova ruta asfaltirana celom dužinom? Prošle godine sam pošao iz Nove Varoši ka Sjenici i htedoh ka Tutinu (pa dalje na more) ali mi rekoše Sjeničani da tamo nema asfalta već loš makadam!

[Bojan_Jgd 1627 Napisano Octobar 3, 2016]

Nije asfalt celom dužinom. Put od Sjenice ka Razdaginji je recimo nekih 10 kma makadama...otprilike...možda i manje. Zapravo dobar tucanik. Posle toga je asfalt.

[bobbra 1489 Napisano Octobar 11, 2016]

Tigre bas si me odusevio sa putopisom  a vidim da ima jos ljudi kojima se dopalo tura odlicna dobar put eto izazova za sledecu godinu.

Jedina primedba na ove komentare u vezi cevapa je da  jedes porciju cevapa u Pazaru pa porciju u Sjenici pa porciju u Tutinu i tako redom pa isprobas sve preporuke.

[Komsa 1831 Napisano Octobar 13, 2016]

Nije asfalt celom dužinom. Put od Sjenice ka Razdaginji je recimo nekih 10 kma makadama...otprilike...možda i manje. Zapravo dobar tucanik. Posle toga je asfalt.

Dakle može sa turing motorom da se komotno prođe?

[Bojan_Jgd 1627 Napisano Octobar 13, 2016]

Mislim da imam sliku tog makadama pa ću postaviti. Moram da prelistam snimke. Ali na prvu loptu mi se čini da može.

[Bor-i-slave 7568 Napisano Octobar 13, 2016]

Nije bas za motore namenjene asfaltu, ima malo i uzbrdice, pogotovo ako su padale kise-blata do kolena. Ostalo je asfalt, ali na  nekoliko mesta ima bas deonica gde je asfalt u manjini, a rupe su povelike. Pogotovo u pravcu mesta Ugao gde se odvaja levo za Tutin...

[GastroBiker 1227 Napisano Jun 7, 2017]

Pročitao bokijev putopis u dahu i to dok se slova još nisu ni osušila. Zacrtao sebi rutu i taman kada sam pomislio da od toga nema ništa iskrsne mi poslovni sastanak u Novom Pazaru, zbog prirode sastanka bio je podeljen na dva dana tako da sam imao obezbedjeno spavanje u Novom Pazaru, da skratim, 12 maj, naravno ubedio sam sebe da mi je auto neispravan, idem motorom, još jednom proučavam Bokijev putopis i vozim njegovim stopama. Dolazim do kraja asfalta i odlučujem da idem dalje, kiša je padala dva dana pre, slažem se sa Slavetom 74, evo par slika gde se vidi malo bolji deo:

Meni je bilo uživanje, što se tiče rute boki je sve objasnio, ništa tu ne bih dodavao osim malo teletine pored onih ćevapa.

[Bojan_Jgd 1627 Napisano Novembar 16]

 

Prošlo je skoro 10 godina od ovog putopisa a ja sve mlađi () Kako to ne znam ali zato znam da Pešter zaslužuje da se za njega napiše još koji redak.

Da ne bih otvarao novu temu za ovu kratku vožnju, napisaću ovde jedan mali report sa ovog trodnevnog novembarskog uživanja pa možda nekom koristi kao ideja za neku narednu vožnju ili eventualno prekraćivanje kišnih dana na poslu koji slede.

Dakle, "Pešter-srpski Sibir" vol. 2 (dopunjeno izdanje).

 

[Bojan_Jgd 1627 Napisano Novembar 16]

INTRO:

 

Posle Bosne i Jadranke u avgustu i jedne brzopotezne vožnje do Krfa  (preko Albanije) u i nazad u tri septembarska dana (zapravo u 4 ali jedan dan smo proveli na ostrvu) nije bilo vožnji ove sezone. Malo vremenske (ne)prilike a malo nagomilane obaveze su kumulativno dovele do toga da su prvo Integra a zatim i Versys bili više pod ceradom nego na putu ove godine. Tri vezana sunčana novembarska dana (i to za vikend) su jasno nagoveštavala da će se to promeniti. Gledam umorne i ispucale Mitasice TF na točkovima dok mi Nešine reči odzvanjaju glavom "dobre su do 10.000....dobre su do 10.000....dobre su do 10.000"....naravno da su prešle tu Nešinu granicu i da gaze 14.000-ti kilometar ali vremena za zamenu nema. Idemo ovako. Ali gde?
Srbija svakako. Uvek može jugo-istočni deo zemlje. Krepoljin, Petrovac, Kučevo, Rudna Glava, Zaječar, Vlasina, Grdelica, Vranje pa nazad preko Leskovca, Lece i Prolom Banje...lep krug ali vožen. Više puta.
Onda se setim ove moje vožnje od skoro pre 10 godina. Naravno, odluka je donesena u sekundi. To je to. Prošli put je put bio izveden za jedan dan i tada je pređeno oko 600 km-a.. manje-više. Ovog puta je isplanirano proširenje rute, kraći je dan i nema potrebe za velikim dnevnim kilometražama.
Vožnja je lagana. Oko 800km podeljeno na tri etape.

[Bojan_Jgd 1627 Napisano Novembar 16]

Dan 1.

 

Jagodina-Kraljevo-Ušće-Ivanjica-Prilike-Kokin Brod-Nova Varoš (280 km).

Do Kraljeva naravno živi smor....baš ne volim taj put. Pogotovo izlaz iz Kragujevca prema Kraljevu/Čačku. Ali što se mora-nije teško. Jagodina-Batočina-Kg-pa na Kraljevo preko Balosave. Pravo uživanje kreće tek pošto je manastir Žiča ostao iza nas. Ibarska. 

Prva pauza u Ušću.

 Tu srećemo kolegu iz Kraljeva na Gileri 500. Zanimljiv momak. Bubnjar, personalni trener, downhill biciklista, moto detailing majstor, čovek maksimalno posvećen svemu što radi. U tom momentu je, kako kaže, išao da vežba leve krivine..."dan kao stvoren za to" dodaje. Mislim da nije na forumu. Razmenismo Insta uz obećanje da će se javiti kada dođe na naš kraj. Zanimljiv momak, kao što rekoh.

Vreme je još uvek lepo ali već vidim da će nas uhvatiti mrak. Krećemo dalje i uživamo. Prelepi predeli i super put je skoro sve vreme (ovde kažem "skoro" jer ima delova koji su sa krpljenim asfaltom). U Ivanjici dilema da li da nastavljamo do Nove Varoši ili spavamo tu....naravno da smo krenuli i naravno da nas je već malo iza Prilika uhvatio mrak. Onda je sunčan i topao novembarski dan zamenila novembarska noć....koja naravno nije sunčana a pogotovo ne topla....zapravo sasvim suprotno....vrlo je hladna. Međutim hladnoća je manji problem. Vožnja preko Mučnja po mrklom mraku nije baš nešto što bih preporučio bilo kome. 
Kao da mrak, hladnoća i krivine nisu već dovoljne, kreće i put da se kvari. Međutim znam od ranije da nailazak ove lošije deonice nagoveštava da smo blizu Kokinog Broda pa se već polako radujem nailasku na put E-763. Ubrzo smo to i dočekali pa je nastavak do Nove Varoši bio "peace of cake".
Klopa u piceriji Bona Fides Gusto i odlazak u smeštaj. 

Good night.

[Bojan_Jgd 1627 Napisano Novembar 16]

Dan 2.

 

Svanulo je jutro u skladu sa prognozom "Weather Channel"-a. Sunčano. Za mene malo stvari može da bude tako lepo kao sunčano jesenje jutro. Sveže a toplo. To mi dođe kao neki boost za razbuđivanje bolji od bilo kakve kafe.
Kada ne idem sam na put trudim se da se prilagodim saputniku. To je i sada slučaj pa sam se pomirio sa jutarnjim razvlačenjem. Jasno mi je da je malo ljudi spremno da odmah iz kreveta skoči na motor pa sam vremenom naučio da poštujem jutarnje rutine saputnika. 
Kako-god....vreme za polazak je došlo i krenuli smo. Današnja vožnja nije imala jasan konačan  cilj osim plana da se obiđe Pešter što je više moguće. Svelo se na ovo: Nova Varoš-Karajukića Bunari-Tutin-Novi Pazar-Duga Poljana-Rasno-Karajukića Bunari-Sjenica (201 km). Sve ovo sa pauzom za ručak u Etno selu "Raduške staze".
Šta da kažem za ovu vožnju? Iako smatram muziku najvećim čovečijim dostignućem uvek sam se divio ljudima koji mogu da opišu neki pejzaž tako da ga i čitalac vidi i doživi. Ja to ne mogu i ne umem pa ću ovaj dan morati da "začinim" nekom fotografijom ne bi li preneo deo osećaja vožnje ovim putevima. 
Fenomenalan asfalt, fenomenalna priroda, fenomenalne krivine, fenomenalno vreme. Mogu pisati do sutra u superlativima ali neću moći da prenesem ni deo onoga što sam ja doživeo vozeći Pešterom. Zato ću se zadržati na tehnički detaljima i po kojoj fotki.

 

 

 

 

 

 

Kao što se vidi putevi po Pešteru zbog prelepih krivina i kvaliteta asfalta pružaju mogućnost da se vozi dosta brzo ipak treba biti oprezan zbog krava koje ove puteve smatraju svojim trasama, njihovih "ostataka" po istim kao i po kog deteta koje vozi bicikl. 
Vrhunsku vožnju od Nove Varoši, preko Sjenice do (skoro) Tutina krunišemo klopom u etno selu koja je bila  je bila isto takva-vrhunska. Teletina na roštilju, domaći kajmak i sir, ljuta paprika u kiselom mleku i ostale đakonije su učinile doživljaj ovog puta još autentičnijim. U razgovoru sa konobarom smo saznali da je etno selo svoju priču započelo kao mala kafanica ali se kvalitetom usluge pretvorilo u hotel sa sobama, prelepom baštom, velikom salom za ručavanje i odličnom klopom. Preporuka.

 

 

Posle klope nastavljamo dalje ka Novom Pazaru novoizgrađenim putem (barem što se mene tiče....nisam znao za njega) koji svojim izgledom podseća na čuvenu zmiju Stelvio pass-a. 
Ne ulazimo u Pazar već kod mesta Rajčinoviće skrećemo ka Dugoj Poljani. Ovde nailazimo i na jednu "crnu mrlju" ove rute. I to ne zato što je loša nego zato što ova deonica nije savršena kao deo koji smo prešli a kako se ispostavilo i koji ćemo preći. Ovo se odnosi na kvalitet asfalta pre svega koji ovde nije kao na ostatku rute.
Dalje, od Duge Poljane ka Karajukića Bunarima čisto savršenstvo (iako možda deo oko Duge Poljane ne ukazuje koliko je savršen deo puta koji sledi).

Dodatak, bili smo smešteni u vili "Etno selo Pantović" koje se nalazi na oko 10 km-a udaljeno od Sjenice na putu koji vodi ka Dugoj Poljani. Divni ljudi i fenomenalan smeštaj. Takođe velika preporuka.

[Bojan_Jgd 1627 Napisano Novembar 16 (promenjeno)]

Dan 3.

 

Ovaj dan ću početi slikom sa terase smeštaja:

Dobro jutro.

 

 

Jutarnje razvlačenje svedeno na minimum. Na motorima smo sat vremena pre nego juče. Krećemo:
Sjenica-Golija-Raška-Rudnica-Kopaonik-Brzeće-Kruševac-Jagodina (255 km).

Ako bi me pitali da li mi je sa rute drugog dana bila bolja vožnja ili hrana, ne bih mogao da vam odgovorim. I jedno i drugo a svako na svoj način je uživanje u ovom danu podiglo za jednu stepenicu više......Možda bih i danas bio u nekoj blagoj dilemi ukoliko bi me pitali isto (a sve zbog pite od borovnica sa Kopaonika) samo da nisam prošao put od Brnjice do Golije. Ljudi moji. Kratko ali mnooooogo slatko. Nov put, fenomenalne kratke krivine, asfalt za koji se čak i stare, ispucale Mitasice lepe kao lepkom. Šteta što nisam bolji vozač pa ne mogu da iskoristim ove uslove do maksimuma ali su mi i moje skromne vozačke sposobnosti omogućile da uživam do maksimuma. Svečano proglašavam ovaj put najboljim koji sam vozio ove sezone (mada efekat iznenađenja igra ogromnu ulogu u odluci ali i u nedostatku fotografija što je šteta jer je put vrlo fotogeničan....stvarno ovo nisam očekivao). Manu ima jednu. I to veliku. Kratak je ().

 

 

 

 

Doručak Vili Jela u centru Golije i gas ka Kopu.

Put do Raške pored hotela "Sedlo" je isto nov. Tehnički je zahtevniji. Prvo što ide nizbrdo a drugo jer ima i oštrije krivine. Meni još jedna stvar na ovoj deonici otežava vožnju. A to je ovaj crni asfalt. Iz nekog razloga ne volim da vozim njime. Međutim i tu je uživanje na maksimumu.

 

 

Od Raške je put dobro znan. Raška-Rudnica-Kop. Iz nekog razloga obožavam ovde da vozim. 

 

 

 

 

Na kopu pauza za već pomenutu pitu od borovnica i malo kuliranja na planinskom suncu.

 

 

 Vreme brzo prolazi i lagani vetrić koji je prijao dok je sunce bilo jasno polako prerasta u hladan vetar koji nas tera da oblačimo jakne ali i da nas podseća da nam predstoji još 150 km do Jagodine i vožnja od bar 40-ak minuta po mraku.

Tako je i bilo.

Uživanje do Ćelija preko Brzeća i Brusa brzo postaje dosadan put pun gužve do Kruševca preko sela:

 

 

Dosada je kulminirala poslednjom etapom koju smo od Kruševca do Jagodine prevezli auto putem.

 

Zaključak sa ovog puta je da mi je Golija i putevi po njoj definitivno postala jedna od omiljenih moto ruta ali i da je Pešter učvrstio svoju poziciju kao destinacija kojoj se svakako vredi vraćati. Mislim da ovi putevi definitivno trebaju da ostanu (ko je bio) ali i postanu (ko nije) obavezna stranica dnevnika svakog ljubitelja moto putovanja. 

 

Pozdrav za sve.
 

Promenio Novembar 16 član Bojan_Jgd