Presretac 47 Napisano Octobar 7, 2015 U prolazu, 90 postova Lokacija: Valjevo Prijavi odgovor kao problematičan Како сам дошао на идеју за овај пут, нисам сигуран , али знам само да сам у мају морао да направим неку акцију . Скупио се ваљда неки неиздрж и то је то . Размишљам где би ишао , вртим стране света … Север - равно , хладно … Исток – Румунија , рано је , био скоро … Запад – лепо , нисам био , али ауто пут , скупо ми сад , и опет рано … Југ – за мај месец чини се као најбоља опција , може … Али где … ? А онда се преко зиме појави једна водиља – договорио сам породично камповање код неког Бобсовог познаника у камп приколици за јун и јул месец , место Платамон , Грчка . Све је то лепо изгледало на сликама , али зашто не би отишао доле у мају да све то уживо погледам и анализирам . И то је то , план је зачет .Следећа фаза је била да саставим руту која би стала у 5-6 дана , била колико толико финансијски подношљива , и која би ако може испунила мој омиљени услов : не возити истим путем у повратку . И то сам скоцкао , оквирно цео пут разделио, анализирао и дефинисао, пронашао кампове и остале варијанте за преноћиште .Предлог сам изнео на првом нашем окупљању , мото благослову у селу Оглађеновац код Ваљева и тада се јавио и потенцијални сапутник коме се путовање свидело на прву лопту . Тако смо се Боги и ја брзо договорили и почели са организацијом .Све је ишло као по лоју , али пред сам полазак је дошло до перипетија и одлагања , што због политичке ситуације на југу , што због најављених великих пљускова , због којих смо руту окретали као Рубикову коцку .Ипак , кренути се мора , а тако и би у понедељак 11. маја . Адреналин и узбуђење не мањкају , тако да целу ноћ спавам на једно око и устајем наравно пре аларма на телефону . Купим прње , поздрављам се са укућанима и крећем ка гаражи где ме чека од прошле ноћи спакован магаренко . Тужан поглед жене ме мало ремети , „као , где ћеш лудаку у ту Албанију“ . Али брзо смо то превазишли , касније током пута по мало опуштајућих телефонских разговора , и брига је прошла …Договор је да се Боги и ја око 10 сати нађемо у Баточини , кафана „Капија Шумадије“ . Поглед ка небу које је било шарено али сунце углавном успева да пробије облаке тако да је дан обећавао за добру вожњу. У суштини сада прогноза и није неки битан фактор , пошто је путовање почело и нема назад . Битно је само колико си спреман на све изазове које ти пут доноси . Крећем из Ваљева око 8 да се нађем са својим сапутником Богијем и братом Пеђом из Крагујевца који је нашао времена да нас испрати и пожели срећу на овом путовању.До Баточине се возим добро познатим путем : Лазаревац – Аранђеловац – Топола – Марковац – Баточина . Безброј пута вожена деоница , а опет никада досадна . У Тополи се јављам Пеђи , да га опоменем да је време да крене из Крагујевца . Убрзо сва тројица , један за другим стижемо на договорено место . Кафица , пријатељско ћаскање и мала анализа пута су увек добра увертира за свако путовање , поготову ште ће Богију и мени ово бити први пут да точковима крочимо на ове друмове . А мени је поред тога и број дана на путу и удаљеност од куће за сада лични рекорд у овом моторашком постојању . После испијене кафе и мало прилога од зајебанције дошло је време да се крене даље. Ја сам као и увек за максимално избегавање ауто – путева , а и Боги је сличног мишљења , тако да решавамо да се према југу спуштамо западно од ауто – пута , кроз Јагодину и Ћуприју , па у Параћину скренемо према Ртњу и Сокобањи . Овај део пута ми је остао у лепом сећању још од скупа на Бованском језеру , када сам и први пут прошао овом деоницом . Поготову је део Параћин – Ртањ – Сокобања феноменалан . Има за свакога по нешто , од пеглања по брзој магистрали , преко уживања у уском планинском путу ушушканом у хладовини великих крошњи , до прелепих крајолика и погледа на спусту према Сокобањи. На Ртњу правимо паузу , и зовемо нашег брата Жику кога нисмо видели од када нас је угостио 2013. на језеру . Жика наравно багерише у свом стилу , и прилично изненађен нашим доласком налази мало времена да се испричамо. Код Сокобање је почела и утакмица са временом које је полако почело да се меша у путовање . Поглед уназад према Ртњу је показивао да смо се за длаку мимоишли са облацима и избегли прави кијамет . Жика нам је давао инструкције којим путем је боље да наставимо даље . Наша жеља је била да идемо преко Књажевца на Белу Паланку али се тамо надвило црнило и усмеравало нас на другу страну . Поздрављамо се са Жиком и уз његов савет идемо на другу страну према Алексинцу и Нишу . Опет возимо паралелно уз ауто – пут. Ту се десила једна комична ситуација , када смо Боги и ја стали и гледамо опаке црне облаке на једној и ведро небо на другој страни . Ми били пуни среће мислећи да се удаљавамо од облака . Убрзо нам је Невена показала колико смо били дезоријентисани и усмерила нас право у кијамет . Недуго затим почиње и киша па стајемо на некој напуштеној пумпи . Пошто нам је било добро пролазно време договарамо се да мало сачекамо . Киша стаје , крећемо даље , али због мокрог асфалта ипак облачимо кишна одела , што и није била лоша идеја пошто нас је ускоро саставио још један пљусак који нас је поштено прашио тако да наредни део пута до Беле Паланке и нисам запамтио баш најбоље . Да не би навигације не знам ни куда би ишао - Карактеристично је то да нас је Невена водила уским локалним путевима и често смо наилазили на неке ископе црвене земље која је била расута свуда по путу тако да смо се поштено усвињили . Пролазимо Белу Паланку и сунце се поново појављује , расположење расте , природа поново доминира . Возимо уским путем уз Коритничку реку , брдски предели јужне србије су заиста фантастични . Боги се поздравља са мештанима као домаћи , види се да је редован гост у овом крају .Окрећемо назад према Мезграји и зовемо нашег домаћина Владу, који је иначе брат Бобсовог зета , власника куће у којој ноћимо . Још једном морам да напоменем да сам одушевљен пејзажима овог краја . Природа ми делује некако дивљија и безобразнија , не дозвољава толико да је људи укроте . Поготову од Беле Паланке јужно , путеви су сажвакани крошњама огромног дрвећа, уски, извитоперени и џомбави као да природа каже , е овуда нећеш моћи . Чак су и локална села некако пуста , зграде трошне и оронуле , на прсте људе да пребројиш .Стижемо ускоро и до нашег „хотела“ . Било је мало повуци потегни да нађемо раван део и паркирамо натоварене моторе , али се све добро завршило . Влада нас је срдачно дочекао , као прави домаћин . Убрзо нам се придружио и Владин пријатељ , такође мештанин овог села . Поседасмо сви на клупицу испред куће , вадимо Зајечарско из кофера које је јуначки издржало тумбање по макадаму од продавнице до куће . Поглед пичи у даљину , све около брда и шуме , мозак на леру , милина . Чак је и дуга изашла да поздрави уморне путнике. Иначе њих двојица су колико сам схватио једини тих година у Мезграји , тако да им је друштво добро дошло . Ако пожеле мало кафане и провода треба да иду километрима по шумама и горама до суседног села . Врсни су пецароши и берачи гљива којих у Мезграји има у изобиљу , а њима омогућава и неки додатни приход. Уживање и одмор , разговор уз чашицу се протегао до дубоко у ноћ . Знате како је када се људи први пут сретну , или се опет ретко виђају , па још попију коју , причама никад доста . Али умор и топлота која зрачи из ужареног шпорета ( иначе ручни рад Бобсовог зета ) чини своје . Све више зевамо и ускоро полако прелазимо у хоризонталу .Сутра нас чека , чини се најдужа километража на целом путу .И ако бих морао да издвојим неки лични утисак првог дана пута то је свакако лепота југа , шуме и дивљине које освајају , људи који одлазе и села која нестају ... Помало горак укус , јер иако је прелепо за путнике који су ипак у пролазу , чини се да је јако тешко за оне малобројне који ту живе ... Ево је и деоница куда смо возили 1. дан , негде око 400 км 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Presretac 47 Napisano Octobar 7, 2015 U prolazu, 90 postova Lokacija: Valjevo Prijavi odgovor kao problematičan Dan 2 – Mezgraja – Platamon , preko BugarskeLagano ustajanje ujutru bez potrebe da nešto posebno ranimo . Pakujemo stvari na motore , dok na smederevcu krčka voda za prvu jutarnju kaficu . Posebno moram da naglasim taj osećaj dok se ispija prva kafa, sa strane stoje natovarene mašine koje jedva čekaju da zabrundaju , a mi gledamo u kartu i pravimo malu analizu naredne deonice . Još i pogled ka nebu koje obećava dan idealan za vožnju . Eh , hedonizam .... tome težimo i to upijamo, svako na svoj način ... Pozdravljamo se sa domaćinima , svaka im čast na svemu . Viđaćemo se mi još sigurno. Palimo motore , pozdrav Mezgraji i gass ... Doduše ne baš , jer na tom delu puta od Mezgraje , preko Babušnice do Pirota asfalt nije baš u sjajnom stanju . Ali dobrog pogleda svakako ne manjka ... Spuštamo se prema Pirotu , prolazimo ga mislim nekom obilaznicom bez zadržavanja , i malo kasnije stajemo na pumpi da doručkujemo i iskoristimo perionicu da skinemo koliko toliko ono crveno blato što se nahvatalo po motorima . Od Pirota do granice sa Bugarskom dobar put, zvižde šleperi i automobili , nema slikanja, uglavnom samo pravo i gas . Pred samu granicu stajemo na OMV pumpi da se natankamo i potom ulazimo u Bugarsku . Dobra vest , da za motore ne treba vinjeta . Od granice do Sofije nije autoput , ali kao da jeste , samo pravo , brzo i opet nema slikanja ... Vetar nam je pravio malo neprijatne situacije , ali šta ćeš ... U Sofiju naravno ne svraćamo , nego se pre nje isključujemo desno i pičimo na jug ... Jer tamo je more ... Sledi autoput do Dupnice , nekih xxx km , odličnog kvaliteta . Pretpostavljam da je i skoro izgrađen . Vožnja autoputem kroz Bugarsku nije dosadna, krajolik je lep , a u daljini nas pozdravlja planina Rila sa svojim snežnim vrhvima . Na autoputu pravimo jednu pauzu , opet na nekoj pumpi za malo protezanja i podmazivanje lanca . Pičimo dalje, prestaje autoput i počinje dobar magistralni put . Prolazi se kroz dosta naseljenih mesta , ali sve ide brzo , nema semafora i gužve koji bi usporavali . Predeli izmedju gradova takodje nisu loši , brda, šume , reke ... praćeno dobrim asfaltom daje fin doživljaj. Pravimo povremene pauze , cigarete , klopa ... Vozeći kroz Bugarsku, kao i celim putem pratimo navigaciju ( odnosno Nevenina uputstva sa mog HTC Wildfire ... ) , ali je bilo par zavlačenja ... Jedno od tih je bilo na jugu Bugarske gde nas je kako mi se čini Nevena navodila na put koji je koliko smo videli još bio u izgradnji . Vidi se da je žena sa vizijom ... Bilo je tu malo tamo - vamo , kreni pa se vraćaj , ali smo se ipak na kraju dobro snašli ... Pratili smo putokaze za Kulatu , pa smo morali malo da obidjemo , prema Petriču ka Makedoniji pa opet nazad na Kulatu . Sudeći po malo gušćem saobraćaju na toj deonici i velikom broju šlepera , to je ipak bila prava alternativa dok su trajali radovi na izgradnji glavnog puta . Prolazimo i granični prelaz , nigde nikog, i ulazimo u Grčku . Vozimo malo autoputem i vrlo brzo se isključujemo na neki alternativni put gde je bar za mene bilo pravo uživanje voziti . Nepregledna polja raznih boja , skroz neopterećen put , samo poneki "pick up" mahne u prolazu ... Odličan asfalt , vidi se da Grci nisu toliko uzalud trošili pare od kredita ... Šteta , imam samo jednu sliku odatle jer je baš tada riknula baterija na aparatu ... Napravio sam grešku jer sam ga držao stalno uljučenog , da ga ne palim i ne gasim svaki čas ,a i nezgodno je sa rukavicama ... Rucak krajputas,negde u Grckoj , malo pre Soluna ... I negde oko devet sati uvece stizemo u kamp Kalamaki kod brata Bobsa... Gde se odmah pali I montiraju spavace sobe... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Presretac 47 Napisano Octobar 7, 2015 U prolazu, 90 postova Lokacija: Valjevo Prijavi odgovor kao problematičan 2. dan - oko 520 km 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Presretac 47 Napisano Octobar 7, 2015 U prolazu, 90 postova Lokacija: Valjevo Prijavi odgovor kao problematičan Dan 3 – smucanje po kampu i okolini , motori na "stand by" .. Budimo se uz karakterističnu pesmu olimpskih slavuja skrivenih po krošnjama ogromnih platana . Skoro je podne , naspavali smo se za sve pare . Sinoć smo , posle malo premišlajnja odlučili da uopšte ne palimo mašine , nego da ceo dan bude relaks varijanta . Naravno i da pomognemo Bobsu oko montaže konstrukcije i tende na njegovom kamp mestu . Naši apartmani Dok smo mi spavali radovi su već bili uveliko u toku .Ovde Bogi objašnjava majstor Grku da je malo nakosio te šipke i da bez srpske šljive nema šanse da uhvati vinklu ... Posle doručka sam krenuo malo u obilazak kampa , koji je kako smo i očekivali bio skoro prazan ... Inače se otvara 1. maja . Tu i tamo se takođe nešto majstoriše i vrše se pripreme za sezonu .U ovoj hladovini sam ja kasnije u junu i julu proveo 15 dana sa porodicom ... Naravno tada je još uvek sve bilo u zimskom snu , nesređeno i neraspakovano ... A evo , kako to izgleda u sezoni ... Došlo vreme da se ode malo i do plaže , osole noge i pozdravi more No.1 - Egejsko .... Sunce prži , pesak vreo a nigde nikog ... Valjda svi po defaultu čekaju taj jul i avgust ... Mič Presretač - čuvar plaže ... I tako posle malo švrljanja i razgledanja odlučujemo da danas posetimo bar jednu znamenitost ili ti turističku atrakciju u okolini . Između Olimpa, tvrđave Platamonas i crkve Svete Petke biramo treću varijantu . Bobsov otac se dobrovoljno javlja da nam bude vodič ( a i pomalo da iskrivinari poslove koje su oni započeli ) . Sedamo u Tundru i krećemo ka crkvi Svete Petke . Vozimo putem prema Larisi . Od kampa do crkve ima oko 15 km , ne može se promašiti jer se na parkingu pored puta nalazi veliki broj automobila i autobusa sa jedne i druge strane puta . Odmah ispod puta se nalazi mala pijaca gde se prodaju ikone i suveniri. Posle pijace prelazimo viseći most skriven u krošnjama džinovskih platana . Zapamtio sam čak i ime reke - Pinios . Crkva Svete Petke je veliko svetilište grka. Po predanju, Sveta Mati Paraskeva je, na svom putu prema Larisi zatečena lepotom ovog svetog mesta, u pećini u kojoj se danas nalazi crkva, provela nekoliko dana .U blizini se nalazi nekoliko desetina izvora koji izbijaju iz litica i ulivaju se u reku , tako da je voda led - ledeni ( negde oko 10 stepeni ) , naravno pijaća je, i na onoj vrućini dođe kao melem za dušu . Samo se najhrabriji i pokvase , evo Bogi je izdržao celih 10 sekundi .. Jedan od izvora se nalazi u pećini i za njega se veruje da je čudotvoran. Interesantno je da se do samog svetog izvora dolazi uskim pećinskim hodnikom u kojem se bukvalno morate pognuti i, polako proći, pazeći da ne udarite glavom u tavanicu, koja je visoka tek nešto preko metra. Sam izvor se nalazi u dubini pećine ali je voda dovedena u mali mermerni sud, tako da je na dohvat ruke.Ulaz u crkvu i oltarski prostor ... Ceo kompleks je uredjen tako, da u njemu možete napraviti piknik i provesti ugodno vreme, jer je postavljen veliki broj stolova i klupa svuda okoloPosle lepe ekskurzije vraćamo se u kamp i priljučujemo radovima da bi uspeli sve da završimo pre mraka . Sledi najkomplikovaniji deo - krojenje i postavljanje tende ... Ovde Bobs kudi jedno drvo , gde baš tu da poraste ... Uspeo sam da se iskradem u jednom trenutku i odem do plaže da malo uživam u zalasku sunca ...Poslove završavamo na vreme i odlazimo u nabavku do grada . Od radnika u prodavnici naručujemo za ujutru i jedan Ciporo ( domaći Uzo ) za poneti ... Spremamo sendviče za sutra . A posle naravno druženje i priča do kasno u noć ... 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2739 Napisano Octobar 9, 2015 Drug član, 2111 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Lepo. Cekam nastavak. Inace kako se dobija aranzman u tom kampu u sezoni? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Igor va 743 Napisano Octobar 14, 2015 Zainteresovan, 853 postova Lokacija: Valjevo Motocikl: PX 200 E Arcobaleno Prijavi odgovor kao problematičan Bravo momci....ajmo dalje... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
djolji 1275 Napisano Novembar 16, 2015 Drug član, 1073 postova Lokacija: Beograd- Cerak Motocikl: Tracer MT09 Prijavi odgovor kao problematičan Bravo, kako su dani prolazili vi ste bili sve raskošniji Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Presretac 47 Napisano Novembar 26, 2015 U prolazu, 90 postova Lokacija: Valjevo Prijavi odgovor kao problematičan 4. dan - Platamon - IgoumenitsaPrijao nam je jučerašnji dan odmora i vreme provedeno sa našim prijateljima i domaćinima , a u isto vreme nam se i pojačala želja da što pre osedlamo mašine i krenemo dalje . Za ovaj dan je planiran prelazak sa zapadne na istočnu obalu Grčke , ili sa Egejskog na Jonsko more .Po izlasku iz Platamona točimo gorivo i ubrzo izlazimo na autoput. Ali ne zadugo . Autoput nas iz ravnice koja se nalazi izmedju Olimpa i mora uvodi u klanac Tempi i autoput prelazi u običan magistralni put . Usled tektonskih pomeranja i nastajanja planinskih venaca Olimpa sa jedne, i Ose sa druge strane, vode velikog tesalijskog jezera, koje se nalazilo u njihovom zaledju, istekle su kroz klanac Tempi u more, ostavljajući, iza sebe tesalijsku ravnicu prema kojoj vozimo . Lepota kanjona i reke je fascinantna. U kanjonu treba obavezno stati i uživati u prirodi i pogledu na manastire koji se nalaze na okolnim stenama .Karakteristično je da kroz ceo klanac postoje dve pune linije, I njihov prelazak je ozbiljan saobraćajni prekršaj , a uz to i opasan jer je frekventnost saobraćaja poprilično velika . Ko hoće samo da poseti neki manastir i da se vrati nazad “legal” verzija je da se vozi još jedno 10-ak kilometara prema Larisi I onda na izlasku iz klanca ima naplatna rampa na kojoj može da se okrene I vrati nazad . Uskoro izlazimo iz klanca I put nas uvodi u tesalisjku ravnicu .Ne mogu a da malo ne čačnem istoriju . Pokrajine Tesalija i Epir, su u jednom trenutku slavnih Nemanjića bile deo velike srpske carevine pod okriljem Stefana Dušana - Silnog, cara Srba i Grka . Ta moćna srpska carevina, kojom se mi danas ponosimo, se prostirala od Dunava na severu do Korinta na jugu i od Jadranskog mora na zapadu do Egejskog mora na istoku. Možda malo gnjavim , ali priča o prošlosti i sadašnjosti svetih Meteora prema kojima se približavamo je priča o isprepletanoj istoriji Grka i Srba .Pored Larise, najvećeg i glavnog grada Tesalije smo samo projurili gradskom obilaznicom a do Meteora su nam još ostali Trikala i Kalampaka...Pauza pred Kalampaku . Dan je bio vreo , jedva smo našli malo hlada uz put i iskoristili za "cigaret" pauzu i osveženje . Prilazimo Kalampaki i ispred nas su se ukazale čudesne stene ...U gradić ne ulazimo , ali malo i o njemu . U letnjem periodu Kalampaka je pravo turističko mesto kao što su i sva turistička mesta u primorju. Jedino što je on udaljen od mora nekih stotinak kilometara. Dosta turista odvoji nekoliko dana da poseti meteorske manastire i uživa u njima. Kalampaka, gradić ispod Metora, je idealan za posete manastirima, jer ima dosta prečica, koje vode prema manastirima , do kojih stižete za nekih pola sata lagane ali naporne šetnje.Isključujemo se pre grada i počinje uspon ka manastirima ... A onda , eto i nas gore ... Sveti Meteori, monaški grad na stenama, su posle Svete Gore najveći i najznačajniji centar pravoslavalja na grčkom tlu . Meteori su zaista sveta zemlja jer je svaki pedalj zemlje, svaki kamen, pećina osvećeni od svetih asketa i mučenika koji su kroz vekove hodili ovom svetom zemljom.Po predanjima, Sveti Meteori su nastali u 11 veku dolaskom prvih asketa koji su se naselili u vetrovitim šupljinama ovih stena kojih na Meteorima ima na stotine . Za procvat Svetih Meteora velike zasluge imaju i bogati prilozi srpske vlastele i samog Cara Stefana Dušana .Danas šest manastira radi i otvoreno je za posetioce. Još malo slika sa Meteora . Stvarno prelepo mesto ... Hvatamo pravac prema Janjini i nastavljamo dalje odličnim lokalnim putem . Vozimo na priličnoj nadmorskoj visini i vetar nas pomalo šamara levo - desno . Ali slabo šta može da nas poremeti ... Pičimo, uživamo , upijamo sve oko nas ... Vrućina je povelika tako da koristimo priliku kada naiđemo na debelu hladovinu da se malo okrepimo ...Vozimo tako nekih 40-ak kilometara i onda izlazimo na čuveni autoput "Egnatia Odos" koji je ostavio u meni neki utisak pa sada moram malo i o njemu ... Taj fascinantni put se prostire od granice sa Turskom na istoku do Jonskog mora i Igumenice na zapadu , dužine oko 670 km, cena neverovatnih 6 milijardi evra ( ko će posle da kaže da su Grci bezveze sprcali sve kredite koje su dobili ... )Ono što je mene oduševilo je da trasa ide preko planinskih masiva , tako da jaki udari vetra ( na šta brojne zastavice pored puta i upozoravaju ) i brojni tuneli i vijadukti dodatno pojačavaju dozu adrenalina . Našao sam podatak da ima 76 tunela ukupne dužine 99 km i neverovatnih 1650 vijadukta i mostova ... Imali smo i par "situacija" ... Npr. jedna moja kad sam navalio da obiđem šleper na mostu neposredno pre ulaska u tunel . Bila je blaga desna krivina i taman da ga preteknem vetar kreće da me gura na levo ka ivici tunela , bukvalno mi ispravlja krivinu i ne dozvoljava da oborim motor ... Nekako sam izborio , ali nije bilo naivno ... Pogled sa jednog od vijadukta ... Cela trasa je izgleda pokrivena kamerama , što smo Bogi i ja uvideli kada je ne baš prijatan glas počeo da se dere na nas preko razglasa. Zamislite , samo smo "onako stali" da se slikamo u sred tunela dugog 4,5 km. Ludaci ... Sva sreća nije bilo posledica , kazne i slično . Ubrzo stižemo u Janjinu , gradić okružen planinama sa svih strana , a kako sam od Bogija čuo bratski grad sa njegovim Požarevcom .Tražeći debelu hladovimu i bežični internet smeštamo se u jedan kafić na jezeru Pamvotide da se okrepimo i javimo svojim ukućanima . Bogi je iskoristio da preko video poziva čestita sinu rodjendan ... Dalje do Igumenice imamo dva izbora . Lepši ali sporiji i zahtevniji planinski put ili brži autoput . Odlučujemo se za drugu opciju da bi što pre stigli , raspakovali se i kulirali pored vode . Dakle ponovo Egnatia i pali ... Provlačimo se kroz Igumenicu i vozimo prema kampu Drepanos . Stvarno prelep kamp udaljen nekih 5km od grada , nalazi se na malom jezičku kopna koga opkoljava more sa dve strane . Kao za baksuz , kada smo stigli počeo je da duva poprilično jak vetar koji nam je pravio probleme pri postavljanju šatora . Jedva nekako uspevamo da ih ukrotimo i dobro uvežemo . I naravno , kako smo zategli zadnji kanap vetar , ko na dugme, prestaje da duva. Posle raspakivanja opet u sedla i nazad u grad u "nabavku" . Ostatak večeri , iako nije bilo baš toplo uživamo u zalasku sunca, ispijamo grčko pivo i sabiramo utiske sa današnjeg puta ... I naravno putanja tog dana 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
