RUMUNIJA 2013 Crno more,Delta Dunavai Karpati

[Sveta 5. 1984 Napisano Februar 25, 2015]

Rumunija 2013

MesecSetembar

Konstanca, Delta Dunava,PojanaBrašov,Transfagarašan,Transalpina

Pošto moja namera o kružnoj turi oko Crnog mora nije ostvarena a avgustovska vožnja kroz Bugarsku i Tursku nije istrošila skupljenu energiju za to putovanje, Rumunija je tu da mi uvek pruži utehu zbog neostvarenih želja.Daleko je od istine da je ovo moj prvi susret sa Rumunijom.Još osamdesetih godina prošlog veka Rumunija je za nas koji živimo u istočnoj Srbiji bila pravi "Eldorado".Vegeta,žvakaće gume,teksas i kralj nad kraljevuma mister „KENT“omogućavali su sve što poželiš.Imao sam tih godina čak i onaj sivi pasoš koji posedju stanovnici pograničnih mesta. Broj izlaska iz zemlje je tada bio ograničen pa je sivi pasoš bio neko rešenje tog problema.Mnogi iz ovog kraja išli na letovanja,neki na zimovanja a oni koji znaju jezik studirali i to mahom medicinu.Iz tih vremena ostale su mnoge predrasude da su Rumuni ovakvi ili onakvi,ali upravo ovakva putovanja su najefikasniji način za rušenje predrasuda.

Motorom mi je ovo drugi odlazak ,ako ne računam moto skup u Turn Severinu .Prošlogodišnja vožnja na Transfagarašan i delom Transalpine otkrila mi je svo bogastvo nekih čak i nestvarnih prirodnih lepota Rumunije.Za sebe mogu dakažem da sam ljubitelj prirode.Moji hobiji lov i ribolov me upućuju na prirodu.Moja generacija je rasla u druženju s prirodom,sva sadašnja čuda tehnike nisu postojala i nije nas vezivala za kućne razonode. TV se palio samo uveče za dnevnik i tad smo mi mladji morali da održavamo apsolutnu tišinu.U to vreme najveće dilema mog detinjstva se bio odgovor na pitanje „Jel mogu napolje“.Ujedno priznajem da me zapad nešto posebno ne fascinira,široki bulevari su za mene više dosada nego predmet divljenja,urbane sredine sa gomilom znojavih ili namirisanih sve jedno, koji nekud žure takodje,nervozan saobraćaj i usijan asfalt....

Upravo priče nekih mojih prijatelj o letovanjima u Kontanci i Mamaji opredelile su njihov obilazak ,ribolovac u meni navija za Deltu Dunava,a Afrika sama bez pitanja vuče na Transfagarašan i Transalpinu , ostale destinacije su rezultat čiste slučajnosti.





Da ne bih stalno menjao naočare i pretraživao kartu,ovako sam to rešio.

Radi dopune ovog putopisa postavljaću i neke fotografije iz prošlogodišnje vožnje 2012g.

Poprilično natovaren, u tome se na kalkulišem na putovanjima pošto uglavnom sam idem ne tako rano krećem iz Bora.Današnji cilj je stići do Konstance na Crnom moru,prilično ambiciozno za 620km bez većih deonica sa autoputem,čak ne pamtimni da li ih je bilo.Putem preko Vidina u Bugarskoj zatim Kalafat i Krajova u Rumuniji, Bukurešt i na kraju Konstanca na Crnom moru. Do Vidina koji je na stotinak kilometara od mesta polaska stižem relativno brzo.Nekadašnji "feri" file:///C:/Users/sveta/AppData/Local/Temp/msohtmlclip1/01/clip_image004.jpg





I most u izgradnji,



file:///C:/Users/sveta/AppData/Local/Temp/msohtmlclip1/01/clip_image006.jpg

file:///C:/Users/sveta/AppData/Local/Temp/msohtmlclip1/01/clip_image008.jpgzamenio je savremen i prelep most preko Dunava čiju sliku nisam uspeo da napravim. Nema više ubijanja vremena dok se "fery" čeka zatim da se stupi na njega,prelaska preko reke sve to sad ide mnogo jednostavnije i brže, ali nema ni tih upoznavanja i razgovora sa ljudima kao u tim prošlim vremenima.Stajem na naplatnu rampu po prelasku mosta ali mi devojka daje znak da produžim, za motore se ne plaća. U Bugarskoj na primer vožnja motora se ne kažnjava ,registracijom i drumarinama kao kod nas, cene registracije motora su više simbolične nego restriktivne.Više puta sam morao da ponovim jednom Bugarinu da sam 2009-te. za registraciju Harlija morao da izdvojim oko 500 evra. Toliko je u to vreme u Nemačkoj koštalo sa ful kasko osiguranjem.U isto vreme registracija kamiona sa „Grajferom“ za otpad koštala me je za oko 70 evra manje.Srbija zemlja čuda. Nastavljam dalje meni dobro poznatim putem kojim sam i prošle 2012 prošao stižem u Krajovu. Stajem na neki trg sa kružnim tokom da predahnem i proverim skretanje za Pitešti i Bukurešt.Na tom nazovi skveru ,kružnom toku koji je dosta širok, punom nekog naroda, po obodu su parkirani taksisti sa otvorenim vratima dremaju unutra ,privatna vozila zatim kamioni, autobusi bez nekog reda polaze i staju i odmah pored mene neki kombi iz koga izlaze i ulaze cigani u bar duplo većem broju od predvidjenog za to vozilo.Po sred kružnog toka preme meni ide neki Rumun, sa širokim osmehom na licu prišavši kaže da i on vozi motor i nudi pomoć. Proveravam moj dalji pravac kretanja, potvrdjuje se moje mišljenje i ja nastavljam dalje.Pitešti. Levo se skreće za Curtea de Arges,Curte je dvorište na rumunskom a Arges je reka koja tu protiče i uliva se u Dunav objasnio mi je gospodin Janković koji u tom mestu drži "Srpski restoran" sa prenoćištem u podnožju Transfagarašana. Tu uglavnom srpski bajkeri svraćaju na prenoćište pre uspona na Fagaraš planine čiju uspon počinje nedaleko od tog mesta.



file:///C:/Users/sveta/AppData/Local/Temp/msohtmlclip1/01/clip_image014.jpg Put me vodi desno to jest pravo pravcem za Bukurešt.Bukurešt ogroman grad sapreko 1.600.000 stanovnika. Posetio sam ga nekoliko puta.Prvi put 92 ili možda 93 godine bez nekog posla, onako da proskitamo, nekoliko godina kasnije na izložbu pasa (jurili smo CACIB) i sada ovog puta. Bukurešt ima dosta obilaznica oko grada čitavu mrežu prstenova koji ga obilaze, uspeo sam sve da ih promašim i bez i trunke želje da mi se to desi pravac centar dali grada ili gužve ne znam.Vidim u nevolji sam nemam vreme za gubljenje imam još dosta do Crnog mora.U svoj toj gužvi prvom prilikom stajem pored nekog gospodina i pitam za pravac za Konstancu.Iz njegovog pogleda sam video da je to nemoguće objasniti sa tog mesta i dok se on mislio kako da mi objasni da mu skratim muke pokažem rukom pravac u kome se već krećem i on potvrdi.Još nekog od prolaznika sam usput zaustavljao sa istim pitanjem da bi u susret naišao neki mladić sa sportskim motorom zastao i nekim gestom pitao otprilike šta te muči. Šta i kako da mu kažem slegnuo sam samo ramenima našta je on okrenuo motor stao pored mene pa sam tada objasnio moj problem.Za mnom pokaza mi rukom i opiči onu motorčinu kao da nam je život u pitanju.Videvši da mu nisam dorastao u toj disciplini,verovatno i ukapirao da sa bočnim koferima i sa teretom na sebi ne bih mogao tako da ga pratim pa sve i da sam Valentino Rosi smirio je malo vožnju. Dobrih pola sata, mada je meni to izgledalo mnogo duže provlačio me je kroz saobraćajnu gužvu njihovog velikog grada. Imao je neku sirenu po jačini ravnu kamionskoj uz čiju pomoć je uspešno rešavao saobraćajne probleme.Već na izlazu iz grada pokazao je pravac kojim dalje da se krećem. Do konstance još preko200 km popodne je uhvatiće me mrak što izbegavam u traženju prenoćišta .U pravcu mog kretanja, na pedesetak kilometra od Bukurešta prema Konstanci put se odvaja na desno prema mestu Sarulešti i Raduta lake raj za ribolovce. Ulovi kapitalnih primeraka pogotovu šarana ,mada i smudjeva dobrih ima , više su pravilo nego izuzetak.Jezero gde je 1999 održano prvo svetsko takmičenja u lovu šarana(World Carp cup 1999) kao i više puta organizovani masters carp kupovi.Ribolov je u neku ruku komercijalnog tipa ali sa sasvim prihvatljivim uslovima za naše prilike. Svi oni koji žele na svom štapu da osete šaranske kiklope trebalo bi da odvoje vreme i posete ovo jezero.Ja ga lično imam u planu ali verovatno kolima sa drugarima što je za neku drugu priču a ne za ovaj putopis.
Constanța Romania.Najlepši izlaz rumunije na Crno more ,najveća rumunska luka i najomiljenije letovalište.Stigao sam prilično kasno mrak je treba naći prenoćište.Nastavljam putem kojim sam stigao s leve i desne strane hoteli. Gledam i tražim neku stariju fasadu manji broj zvezdica ali bezuspešno sve novo pa i cene. Starih cena ni na vidiku.Moja tražena cena na putovanjima je kako sam već negde napisao 15e,tolerišem nerado i 20 sve preko toga samo besplatno, šator.Ovde je sve dalako,daleko iznad toga i ako je septembar nije špic sezone.Vrteo sam se tom ulicom u jednom drugom pravcu došao mislim i u Mamaju spojeno je to i ugledam pored puta neku praznu površinu.Jedan kraj do puta drugi kraj od namanje sto metra izlazi na more s leva neki hotel a desno visoka mrežasta ograda i uz nju posadjena živa ograda.Vrtim se po tom placu za morske uslove ne baš malom gde se verovatno čekaju dozvole za zidanje nekog hotela razapeo bih šator,premišljam se šta da radim.Podjem iza te zelene ograde da vidim šta ima,neki tenis klub unutra neka kućica. Od zelenila i mraka ne vidim terene. U kućici dva mladja momka verovatno čuvaju.Udjem unutra dozvolim im nekoliko trenutaka da se saberu i pitam ih da li mogu tu iza te kućice da razapnem šator. Nisu smeli da mi dozvole ,nagovarao sam ih da pozovu gazdu i pitaju, ma ne ni to ne smeju. Ima li ovde u blizini kamp pitam ih, da kilometar niže putem kažu e dobro je pomislih na glas.

Kamp na velikoj površini, na dobroj lokaciji pored puta skoro prazan, nekoliko šatora u njemu. Nadjem neko mesto raspremim šator i stvari sa motora.Vetar neki duva ubija vidim ne valja mi mesto onako montiran već šator prenesem na skroz drugi kraj placa i nadjem malo zavetrineiza parkirane kamp prikolice,prezalogajim nešto kafa na primus i spavanje.

[doktor 4750 Napisano Februar 25, 2015]

Bas pred kraj prosle sezone gledam od drugara slike iz Mamaje...fensi letovaliste, nema sta!

[spredrag 1130 Napisano Februar 25, 2015]

Baš je dobro što si se raspisao. Sa svakim novim tekstom si sve bolji.

[radeyamaha 148 Napisano Februar 25, 2015]

Pratim

[Sveta 5. 1984 Napisano Februar 25, 2015]

(+)

Pratim

[aca bre 350 Napisano Februar 26, 2015]

i ja +

[Sveta 5. 1984 Napisano Februar 27, 2015]

      Ujutu,polazim plan je da obidjem Konstancu i Mamaju.Konstanca velika luka na Crnom moru.Kombinacija  biznisa i turizama.Kao najbliža Ukraini i Rusiji preko nje se obavlja veliki promet raznih vrsta roba.Bosfor takodje nije mnogo udaljen.Bezbroj ogromnih lučkih dizalica vrši pretovar u vagone i kamione.U gradu se nalazi i veliko brodogradilište.Blizina Dunava kao i kanal od Konstance do Dunava omogućava i rečni transport, tako da kroz Konstancu nesmetano cirkulišu sve vrste prevoza.Železnicom i autoputem je na dalje povezana sa Bukureštom i kontinentalnim delom zemlje.  Ovako jak industrijski imidž nije smetao da se paralelno sa industrijom razvija turizam.Mesto poseduje dosta veoma modernih i lepih hotela.

   Mamaja,malo mesto koje je usled širenja Konstance spojeno uz nju.Mamaja je ustvari prevlaka izmedju Crnog mora i jezera Sautghiol.U Mamaji prvenstveno letuju stranci sredjena je skoro do perfekcije, kao Azurna obala i puna je mladih.Dosta su tu pokupovali i uložili stranci.Prepuna leti zimi je skoro potpuno prazna.Ima fenomenalan akva park i sve moguće i nemoguće sadržaje koji prate turizam.Plaža je nešto što se retko vidja dugačka preko 15km i široka oko 50m sa finim peskom.Prelepo i preskupo tako bih definisao Mamaju.Najveći hendikep i Mamaje i Konstance je ustvari i suština na kojoj počiva njihov turizam, more.Crno more je dosta specifično  u odnosu na druga koja poznajem.Voda sa nedovoljnim salinitetom ,plićak u nedogled,bliže obali trava a iza trave haraju meduze i po meni najveći problem, vetar.Sa tim stalno prisutnim crnomorskim vetrom susretao sam se i u Bugarskoj ali u mnogo blažem obimu. Danas ovaj ovde i dali samo danas, ne znam kojom brzinom je duvao da je motor jednostavno bilo nemoguće voziti.U jednom momentu je tako grunuo na mene da me je izbacio s puta.Na par mesta sam stao da snimim te talase i nešto interesantno,uzgred promenio i baterije na aparatu i odustao od obilaska po takvom vremenu.

   Pored kampa  neki restoran dosta veliki ali skoro prazan u koji  svraćam.Naručim rumunsko nacionalno jelo "Ciorba de burta" ili u prevodu čorba od iznutrica.Serviraju se barena tanka creva i preliju nekom čorbom  kao od kiselog mleka.Ukusno jelo probao sam ga i ranije.Pošto od  morskih radosti a i od obične šetnje nema ništa odlučim  pravac Tulča, Delta Dunava.Popakujem po tom vetru šator i stvari i na sever preko Babadaga u Tulču na delti Dunava putem  E 87 .Od Tulče me deli oko 130km.Put negde loš negde nije loš.I tamo gde nije dobar moja Afrika se ne buni a ni ja jer ne osećam posledice.  Ali vetar, još sada natovaren tu nema nikakve pomoći mislim da ustvari tu Afrika odmaže kao svi oklopljeni motori.Vozio sam čopera po vetru nije se ovako ponašao otvoren motor nema taj problem.Mislim  da na pravcu vozim iskošen pod uglom i to donekle i nije problem.Problem nastaje kad nešto veće u mimoilaženju, kamion preseče tu neprirodno stvorenu ravnotežu.Jedino rešenje je bilo smanjenje brzine čak i na 30-40 km/h.,tako da su se tih stotinak kilometra vožnje baš odužili. Isti problem sam i mao i juče prilikom dolaska u Konstancu poslednjih stotinak možda i više kilometra.Predeli ravničarski vidi se poljoprivredna orijentacija teoretska ali ne primenjena na terenu.Sve je zapušteno i zaraslo.Valjda je to danak ulaska u Evropsku uniju.Neretko se vide neke hale velike konstrukcije ali sve odaje utisak zapuštenosti ništa nisam primetio da radi,sve je to ustvari za staro gvoždje. I da se ne mučim dalje da opisujem ništa ,do Tulče neću imati memorisku karticu za aparat pa ni slike,kartica mi ostala kući u lap topu, od vetra sa strane i ne gledam samo pravo jedva čekam da stignem i da se ovo mučenje od vožnje završi.Dakle Tulča na samom ulasku u grad vidim neku prodavnicu tehničke robe i pravac po memorisku karticu, od 8 GB najveću uzimam,gledam jednu lampu ona za na čelo "Energizer" lepa al mi skupa oko 15e.Karticu u aparat i pravac u grad  na konak mrak je pa nema slikanja.Jedan,drugi,treći hotel sve skupo ne uklapa mi se u biznis plan.Stao opet ispred nekog hotela,recepcionarka stoji ispred,kaže da jeftinije neću naći to su cene,izgleda da sam tu već bio.Setim se GPS-a i one opcije "Tačke interesa" na njemu i moje proverene devize što dalje od centra jeftinije je, bar je tako u svakom normalnom gradu.

Prikačim spasioca na struju, nemam nosač a i ne koristim ga osim u gradovima kad se zagubim ili za ove situacije i izaberem nešto onako na sreću.Suflira mi "Nataša"levo desno ajd sad pravo, sve po gradu.Naidjem na neki uspon sa čudnom podlogom od rečnog kamena onako krupnog ko manje glavice kupusa,ali već pri kraju puta.Odmah iza tug uspona na GPS-u ona zastavica ,tu smo na cilju.Privatna kuća ali veća neznam  gde da udjem,vidim gde je svetlo uz stepenice i ko u dnevnu sobu da sam direktno ušao.Sede dva čoveka gledaju tevu i s jednim od njih dogovorim oko cene i smeštaja.Cena mi visoka ali nemam izbora prihvatam mučenik šta da radim.Smestim se onako smoren i direkt krevet .

         Ujutru ne budim se rano kao po običaju smoren od jučerašnje vožnje, izadjem napolje lep dan sunce,samo jesen ume da bude tako lepa Septembar je.Motor na svom mestu.Već sam informisan da sobu imam do 12h.Treba naći prenoćište sa povoljnijom cenom ostaću neki dan.Već sam gledao po karti malo.Zagazio bih u deltu Tulča je lepo mesto svašta tu ima da se vidi ali mene interesuje doživljaj Delte Dunava i odlučujem za Murgihiol dokle je najdalje moguć suvozemni pristup a duboko je u delti.Stvari ostale u sobi motor rasterećen vreme prekrasno malo mi motor leteo bih.

 

 Idem pored južnog kraka Dunava, Sv.Djordje se zove,to je jedan od tri kraka Dunava ostala dva su Cxilia i Sulina.Uz tu Sulinu svašta ima.

Sv.Djordje je dugačak 64km i maksimalno širok oko 550m

 

I evo mene na mestu o kome sam čitao i maštao, Delta Dunava ,Afrika i ja i ribolovci levo na slici.

 

 

 

 

Od Tulče prema Murgiholu gde sam se uputio prvo mesto na koje sam naišao je Nufaru to je ustvari manji grad.Sledeća je Mahmudia u koju svraćam

 

 

Mahmudija je selo na samoj obali reke.Malo po površini ali vrlo uredno.U samom centru kao ukras nalazi se lep hotel sa četiri zvezdice  zove se Mon Jardin.U samom mestu ima više  privatnih smeštaja i dobrih restorana.Ovde je turizam ozbiljno shvaćen sve mu je podredjeno i on se stalno unapredjuje

 

Hotel  Mon Jardin slika sa njihovog sajta

 

 

Putem koji se polako odvaja od kanala St.George produžavam u Murgihiol gde sam se i uputio.Sledeće mesto na ovom kanalu je selo St.Djordje ali do njega nema suvozemnog pristupa,samo rečni i ono je s druge leve strane kanala na samom ulivu Dunava u Crno more.

 

Ispred Murgihiola ubode me nešto u vrat odmah ispod kacige, osica verovatno nije bilo žaoke.Mene često ujedaju pčele i osice.Volim da vozim čopera sa otvoreno kacigom pa sam im na izvolte.Bilo šta hladno sprečava otok a kod alergičnih posledice su vrlo dramatične i brze gledao sam jednod svog prijatelj kojom brzinom posle uboda nastupaju posledice .Srećom bili smo u gradu i bolnica nije bila daleko.Rezistentni/otporni na ubod je trenutno stanje koje u svakom momentu može da se promeni   da dobije onaj predznak "Ne" ispred zato je potrebno biti preventivan. I dok sam držao flašu hladne vode na ubod da mi vreme ne teče uzalud,napravim ovaj  "English breakfast" under the open sky resort, na samoj ivici puta pored neke česme.

 

 

 Ulazak u selo velika reklama "Camping" eto srećnog čoveka pomislih,300m.levopiše na njoj.Udjem u dvorište baba neka

nezna da bekne ništa ali mi pokazuje rukom da sačekam neko će da dodje.Dok čekam vidim na nekoj tabli cenovnik kampovanje ,šator vozilo tu sve nabrojano pošteno i javno.Dodje babin sin,ja baba ona mi možda generacija a možda i mladja sa tim sa sela se ne zna.Uglavnom mesta nema za sutra sve rezervisano dolaze Nemci sa deset kampusa ali kaže malo na niže ima njegov prijatelj isto kamp i objašnjava mi gde je.Podjem na tamo eto ga taj dotrčao zaustavlja me.Jel ima mesta pitam ima cena,kaže ima internet ja opet cena on ima ovo ono lopuža obična opet cena ona što sam video kod prethodnog puta tri ide na moju neinformisanost.Tu se mi mačevasmo oko cene i prihvatim ja neku višlju od one što sam video.Kažem mu da idem po stvari u Tulču pa ću doći.Okrenem motor i pravac Tulča.Posle predjenih možda 10 km razmišljam po malo besan na vlasnika kampa pa ja nisam ni ušao u mesto on tu prvi dočekuje i muljari.Okrenem motor i nazad u Murgihiol prolazim pored njegovog kampa nema ga ne vidim ga prolazim kroz mesto ono je malo ni nalik Mahmudiji pravo selo kao ova naša.Već na kraju na izlazu

 

vidim opet reklamu za kamp .U pozadini gazda George to mi jedina njegova slika,napravljena je kasnije ne pri dolasku

 

 

U dvorištu čovek ne trza se mnogo zbog mene gledam ga kako nešto radi i ne prekida.Tek kad je završio to što radi došao je do mene.Ima li mesta za nćenje ,ima kaže cena reče nešto u lejima i dok sam ja u sebi preračunavao u evre kaže  sedam evra.Dobro pomislim ok isto mu ponovim da idem po stvari. I pravac Tulča.

[Sveta 5. 1984 Napisano Februar 28, 2015]

      U povratku kroz selo vidim onog vlasnika kampa i on me začudjenim pogledom isprati u smislu odakle ovaj kad je  otišao iz mesta , bez javljanja produžim u Tulču po stvari.U Tulči gazdi kažem da napuštam sobu , njemu vidim nije pravo zna da ostajem neko vreme,slaba mu popunjenost.Pakujem stvari , na motor pa napuštam Tulču i pravac „Delta“.                                                                       

      Tulča po mnogo čemu zaslužuje naziv centra Delte Dunava.Osnovana kao luka u davna vremena na sedam brežuljaka poput Rima, sa kojih se lako kontrolisalo njeno močvarno okruženje.Nalazi se u oblasti Dobrudža.Polazna je tačka za mnoge organizovane ekspedicije u drugoj po veličini  Evropskoj delti,kao i svetski priznatom biodiverzitetu koji sa preko 5500 vrsta flore i faune zauzima treće mesto na svetskoj lestvici, ispred mnogo poznatijih kao što je Arhipelag Galapagos u Ekvatoru i Veliki greben u Australiji. Prva je Delta Volge široka tada 120km.Kažem tada, zbog velikog nanosa mulja u deltama i velike vremenske distance pa je ta veličina relativna.Deltu Volge sam obišao davne inflatorne 93’ g. Nažalost ne motorom, preko agencije,Kon Tiki po izuzetno pristupačnoj ceni.To  je bila tek druga godina tog programa pa je verovatno na cenu uticao i  reklamni faktor.Moja žena je maher da nadje te povoljne cene aranžmana i u tome je i ostala a ja, ja sam se motorom odmetnuo na neku drugu stranu.Njoj miliji zapad a meni ove istočne vukojebine.Uostalom to je prirodno njoj je ćale bio bankar meni oficir.Sin je porastao pa joj pravi društvo ali neće to još dugo trajati, brzo raste.Odoh malo od teme ali čim se žene umešaju tu nastane konfuzija. Konstantin Fedjin se zvao brod kojim smo išli veliki,preko 100m i  4 ili 5 nivoa.Odmah su nam rekli da je vojna disciplina na brodu, nema demokratije(neznam dali je baš ta reč, ona je kasnije izmišljena ali u tom smisu) i da je kapetan broda apsolutni gospodar svega. Na brodu je bio  nekadašnji čuveni pevač  Zlatko Golubović direktni suparnik Djordja Marjanovića i po broju fanovau u tadašnjem SSSR-u apsolutni gospodar scene,pokojna glumica Tatjana Lukjanova sedela za našim stolom, Titova unuka Zlatica Broz.....U 5h ujutru budjenje, ptičica peva na razglasu melodiju koja me  vraća u najranije detinjstvo a razmenjenih 100 dolara jedva potroših za tih 15 dana......                                                                                                    Sveto,Delta Dunava je tema.....     Da,Tulča je smeštena na levoj obali kanala Sv.George koji se na nekoliko kilometara uzvodno izdvaja iz Dunava koji je tu i prirodna granica sa Ukrainom.Nažalost u tom delu suvozemni granični prelaz prema Ukraini ne postoji,jedini je preko Moldavije za čiju vizu treba aplicirati u Bukureštu zbog tih nekoliko kilometra ili stotina metra.Vodeni granični prelaz da postoji ,tu u Tulči.Tulča je osim nabrojanog i kulturni centar sa svojim muzičkim festivalima u prvo vreme nacionalni da bi se to kasnije promenilo.O Tulči bi moglo još mnogo šta  da se napiše ali idem da ne izgubim prenoćište.

      Primećujem da ulica sa onim krupnim kamenom kao podlogom nije slučajna tu gde sam je sinoć zatekao,dosta ih je i u gradu,baš su rasprostranjene.Afrika to pedantno prelazi sa puno pažnje prema vozaču.

Afrika mi je drugi enduro motor koji posedujem i koji vozim.Pre toga sam imao Apriliu Pegaso 650.Sa mojom tadašnjom malo povećanom težinom kad sednem na nju samo mi štop lampa viri iz dupeta,mala mi je za jedan broj treba mi motor u veličini XXXL.Volim velike motore.U medjuvremenu sam kupio „Harlija“ Dyna super glide cystom (FHDC komercijalna oznaka modela ,eto otkrih tajnu ) a Aprilija se prodala.Volim čopere ali ne podržavaju moje potrebe gde ja volim oni ne vole.Pa je sada i on na oglasu. Od kada sam kupio Afriku zadnje tri godine ga skoro i ne vozim.I tako da ne smaram čitajući na ovom sajtu zaključim Afrika,sve moje uslove ispunjava,volim period kad su se stvari pravile od gvoždja i da traju.Znam da ima plastiku ali i bez nje ide.Na odluku su uticale mnoge stranice napisane na ovom sajtu,pogotovu administratora Lalajka. Nova tehnika je ok, za mene.Ali  kad ne mogu da vidim to što radi kad ne radi kako radi onda ne umem ni da popravim da me dovuče  do kuće.Malo sam zastareo izgleda.Voziti motor samo u dometu Wi-fi .................

Tulča,napuštam je i polako prema Murgihiolu i delti.

 

 

Put prema i kroz deltu su uglavnom pravi bez većih krivina a asfalt na glavnim pravcima perfektan.uz put još neka slika kanala Sv.Georgije

 

 

I eto me u Murgihiolu u Džordžovom kampu u kome me dočekuje pirat nije Lipovljanski iz Černe vode ruskog 

porekla, o njima ću kasnije ovo je domaći iz Murgihiola,prelepa  i simpatična ćerkica mog domaćina,koja se samo   trudila da me šarmira šeširom i Štrumfovima

 

                                   

 

 Svo vreme sam pod prenoćištem smatrao kampovanje a Djodje  sobu,tako da je to ispalo još bolje nego što sam mislio.To popodne sam malo prošetao pešaka po mestu,video i onog za prethodno kampovanje muvao me da me vozi čamcem po delti dunava,odbio sam ga nisam hteo s njim višta ništa da imam.Ta vožnja turista po delti im je glavni biznis cena je u grupi najmanje četvoro 25e. A singl 75e. Za vožnju od dva sata.Ne možeš da prodješ ulicom da nekoliko ne zaustavi i nudi te usluge dosadni su mi malo.Na kraju sam da bi ih odbio nudio njima vožnju motorom za pare. Iz zezanja nacrtao i napisao tu u kafani na kartonu cenovnik krug oko sela 5e. slikanje pored motora 1e. na motoru 2e.Ugodno veče sam proveo u kafani i kasnije u krugu Georgijeve porodice uz kafu i priču.

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 1, 2015]

       Savladana donekle veština postavljanja Google Maps.To bi trebalo bi da unapredi putopis.Postavlena mapa je dosadašnja putanja kretanja.Inače bez karte dale kretanje po delti  teško bi se objasnilo.

 

            

                                                                                                                                                                                       Osim  mene

u kampu je  još jedan stariji bračni par i jedan solo gospodin.Sinoć smo sedeli svi zajedno u društvu.Bračni par se spremao za ribolov ujutru a Djordje je i meni nudio pribor  pošto sam mu demonstrirao sinoć neke „cake“ sa naših voda i pokazao par čvorova koje nije znao.Reče da za to neko jezero pored sela  ne treba dozvola a peca se karaš.A mene takva vrsta ribolova ne interesuje.Ja više jurim grabljivice na varalicu.Zato sam odlučio da motorom obidjem malo okolinu,van asfaltnih puteva,bez nekog plana.To su putevi kojih nema na karti pored nekih jezera ili bara ne znam šta je pa evo krećem sa periferije pored vode.

 

Čamci ne liče na naše dunavske više oblikom podsećaju na morske.Generacije i generacije su  stotinama godina usavršavali oblik svojih plovila da bi došli do najidealnijih oblika za svoje uslove.Njihovi su primetno dublji zbog većih talasa po kojima voze a i šiljat pramac i „V“ korito na talasima imaju bolji učinak od naših „Šiklji“ i „Apatinaca“ koji dominiraju našim Dunavom.Ovaj na slici se baš dobro tovari.

 

 

Veliko jato nekih belih ptica daleko ispred mene se dizalo i opet sletalo na vodu a ja zaludan ko malo dete uživao da ih podižem iz vode i jurim za njima.Naročito su interesantne one Liske i Gnjurci koji na izgled trapavo trče po površini da bi u sledećem momentu zaronili i izgubili se ispod površine vode.

 

Dok na kraju nisu odletele daleko,prema drugoj obali i van mog dometa

 

 Sinoć mi je Djordje objasnio da u blizini ima tvrdjava koja dominira krajem i na karti pokazao kojim putem se stiže do nje.Ustvari pitao sam ga za neko uzvišenje sa koga mogu da slikam jer su mi drugari od kuće tražili malo pregledniju sliku delte na kojoj se vidi delta sa neke višlje pozicije.Uzvišenje i tvdjava na njoj su u mesti Enisala (Safari village)Evo je karta puta koji mi je nacrtao.

 

Uporno kucam na G. maps Enisala a karta ide do Sarichioi,prihvatam........

 

      Nisam nameravao danas tim putem da idem ali mi je ubrzo dosadilo  da se u ovom delu vozim,pa sam odlučio da po Djoletovoj putanji napravim izlet do Enisale.

Put za Enisalu ide prema mestu i istoimenom jezeru Babadag.  Babadag je inače na granici stepskog područja na severu, tipičnom za deltu i gustih  šuma u kojoj stoletna stabla zakonom zaštićena pružaju utočište brojnim životinjskim vrstama.Pripada okrugu Tulče od koje je udaljen 35km.Kroz Babadag sam u dolasku prošao a jezero s desna strane jedva da sam i primetio.Inače mesto pod imenom Babadag se osim u Rumuniji nalazi i u planinskom delu jugozapadne Turske.Pa je i ime ovog Rumuniji očigledno  Turskog porekla.Babadag je poznat i po tome što ima veliki vojni poligon za obuku vojske i smatra se da je sa 270 km kvadratnih površine najveći i najmodernji u evropi.Počele su i amerčke snage  tu da treniraju kao početak integracije Rumunije u NATO.Ko zna šta je sve bilo upereno u mene dok sam špartao tim prostorma,mada moj anti radar sistem nije signalizirao ništa čak ni onog nevidljivog a ni ja pošten da budem ništa nisam primetio što asocira na vojsku.Pretpostavljam da je to severno od mesta  i puta E87/22 kojim sam došao iz Konstance do Tulče.U maju 2014-te održana je trening vežba u kojoj su učestvovali Rumuni,Bugari,Jermeni i Makedonci i Amerikanci kao instruktori.Da ne upadnem u zamku odavanja vojnih tajni,vratiću se svom motoru i vožnji.

Predloženom putanjom krećem prema Enisali,put je prilično prav sa ponekom blagom krivinom i gde god se pogleda vode,bare jezera šta li već tu sve ima.Kažu da postoje jezera u koja još nije kročio čovek.Suvozemno uz pamćenje nekog orijentira i može samostalno da se istražuje,ali vodena prostranstva koja ujedno umeju da zarastu u ševar i trsku,obilaze se samo sa dobrim poznavaocima terena.U jednom delu s desne strane uočavam  elektro vetrenjaču,dok stajem, zapažam i drugu,treću.Ustvari tu ih je dosta,vetro park.

 

Znatiželja prevladjuje, odvajanje sa puta i idem prema njima.

 

 

Sad je jasnije i u vezi onog vetra u dolasku.Pa da lepo se kaže "Vetro park"

 

 

Vraćam se na put i dalje putem prolazim kroz Agighiol. Tu je raskrsnica, desno je  Tulča.Stao sam na česmu i neka žena koja prodaje voće pridje i dade mi jednu jabuku.Ova sa šeširom.

Na izlasku iz Enisala tvrdjava i brdo sa koga bi trebao neki vidik da se pruži

 Evo je  tvrdjava.

 

I u malo lepšem dekoru,sa modernim "ratnicima"

 

 

Sa tvrdjave neka slika ali od ozbiljnije panorame delte nema ništa sve je u približno istoj ravni.Za vožnju je prijatno ali za fotografije panorame delte nedovoljno. Neke terasaste poloprivredne površine

 

Vidi se malo i delta ustvari  jezero Razim na delti

 

 

S raznih strana sam pokušavao i pentrao se po zidinama ali nisam nagradjen rezultato

 

Enisala je mesto za polazak mnogih safarija po Delti.U popularnim turističkim mesecima ovde se cela Evropa sjati aima i zbog čega. Foto safari,  lov , ribolov , treking.Dosta je zastupljeno  posmatranje i fotografisanje ptica a kraljevi delte su jata pelikana.Osim trekinga tu su motocikli ,kvadovi,moćni terenci ,čamci jahte ,brodovi pa i na konjima.Pretpostavljam da su sledeći baloni kao u Kapadokiji.Ustvari teško ovde je manje ili više vetar uglavnom prisutan.Za ljubitelje prirode,motora,terenca................ ovo je raj na zemlji.Zbog ovoga se dolazi na Deltu Dunava.Zato  da ne kvarim utisak o ovom kraju postaviću nekoliko probranih sajtova koji to o čemu sam pričao prezentuju profesionalno. Pa evo prvog linka i uživajte u slikama.

http://safari.ro/enisala-moto-adventure/

 

EMA ,Enisala moto adventure.“Organizacija koja promoviše duh slobode i zadovoljstva

vožnjom motora u prirodi“.

 

 

I njihova Facebook strana.

 

https://www.facebook.com/pages/EMA-Enisala-Moto-Adventure/168333193188129

 

Ova sam morao...sa EMA sajta

 

Ovo je off road,da

 

 

Kako onda nazvati ovo

 

 

ili tek ovo

 

 

 

 

Eto to je Enisala  "Safari selo" .Svakako treba obići i provozati krivine planine Fagaraš.U abecedi moto turizma zauzimaju za mene "A" poziciju iz više razloga, ali se ne treba samo na tome zadržati.Rumunija je prelepa zemlja puna prirodnih lepota,  kontrasti i za nas" bajkere" neotkrivenih destinacija. "Vožnja kroz Rumuniju je kao putovanje kroz vreme od predela koji kao da su ostali u pedesetim godinama prošlog veka  pa do najmodernijih destinacija .   (Mamaja ).

 Za sutra Djordje mi je obećao vožnju čamcem po Delti Dunava sa njegovim gostom koji ima tu u marini svoj čamac.   Dogovor je da mu sipam samo gorivo u motor.Inače ovde me je Djordje prihvatio na svoj kazan  hranim se kod njih ustvari sa njima oni nemaju restoran nego što spreme za sebe i ja jedem.

.

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 2, 2015]

            Dan sunčan vedar sa blagim vetrom kao stvoren za doživljaj koji me danas očekuje.Dan zbog koga sam i prevalio ovoliki put.Dan izlaska na vodu i obilaska delte.Vlasnik i vozač čamca opušteno pije kafu u društvu naše male gazdarice

 

 

I ja isto opušteno cupkam pored motora i čekam da popije kafu i krene

 

 

Do marine gde mu inače stoji čamac u gomili ostalih čamaca idemo mojim motorom nekoliko kilometara daleko.

Čamac  je plastični oko 5 m.dužine onako širok stabilan , motor Honda od 30ks i  vozać oko 45god.rekao bih 180cm.visok

 

 

 

Čamaca nebrojeno i s jedne i druge strane kanala.Taksi stanica i polazno mesto sa ovog dela Dunava

 

 

Prolazimo pored nje i pravac po gorivo,pumpa je na vodi

 

 

Tu je i šef koji nadgleda promet

 

 

I krećemo,saobraćaj je živ.

 

 

Čamci svih veličina oblika i boja

 

Čaušesku je često dolazio na deltu bio je zaraženi lovac i ribolovac i upravo prolazimo  pored njegove bivše ribarske  i lovačke kuće.

 

 

Kod njega je i naš Josip Broz Tito dolazio u lov ali ne na ptice u delti,na Karpatma na medvede koje je Čaušesku razmnočio u velikom broju.Po ugledu na njega nikle su brojne ribarske kućice od originalnih i jeftinih do skupih i preglomaznih koje su promašile temu i zaboravile prvobitnu namenu. 

 

 

Meni draže one u kojima su ribolovci

 

 

 

 

Odavde su mnoga jata divljih plovki zavijena u crno.Prštalo je tu perje koliko vidim na sve strane

 

 

 Vanbrodski motor od 90 konja je za poštovanje ali ovde ne ostavlja neki utisak,brojni su bolidi sa uparenim od po150 pa i 200konja.

 

 

Malo prirodne lepote, "Amazonija" na Balkanu

 

 

Sportski ribolovci u akciji

 

 

Lokvanja ko u botaničkoj bašti

 

 

Ptice u begu

 

 

Alasi na radnom mestu

 

 

I njihovi alati  sa bezbroj imena...npr "Bubnjevi"

 

 

Jata divljih plovki 

 

 

 

Na otvorenom smo pa su i talasi malo veći,opet sam u  bezuspešnom pokušaju snimanja neke ptice

 

 

Za ozbiljnije snimanje ptica na delti potrebna je dobra tehnika,poznavanje terena,strpljenje pomalo sreće a i mirna ruka.

Sve te osobine poseduje vlasnik kampa George Valcu čije slike postavljam a ja od jurnjave za pticama odustajem

 

 

 

 

 

 

Velike grupe turista iz Engleske,Nemačke,Italije,Madjarskei rusije dolaze u Deltu Dunava u potrazi za lepotama prirode i vodenim avanturama.Nemci su čak organizovali regatu i čamcima na vesla putuju od izvora do Delte Dunava učestvuje čak 150 kajakaša  na putu koji traje preko dva meseca.Na vodenim prostranstvima,stepskom priobalju ili obalama obraslim gustim ševarom i trskom doživljavaju svoje avanture za pamćenje.Do pre 20 godina delta je bila prava divljina u koju ni najodvažniji nisu smeli da zalaze.Pirati iz bajki ovde su bili stvarnost pa je ne mali broj brodova osetio njihovu surovst.Danas preko Rumunskih agencija ovde dolazi veliki broj gostiju čija je želja da vide kako nestaje lepi plavi Dunav u Talasima Crnog mora.Svojim tokom od zapada prema istoku u dužini od 2850km skuplja tokove manjih reka,rečica i potoka iz deset država. Mislim da je 2010-ta godina bila. Sa drugarima, sam bio gost našeg prijatelja bajkera u Šveningen-Filingenu u Nemačkoj. Jedan od izleta koji nam je bio upriličen je bio i poseta Švarcvaldu i njegovoj najvećoj atrkciji glečerskom jezeru Titize.U blizini jezera nalazi se gradić Donauešingen poznat kao mesto gde nastaje Dunav.Izvorom je proglašen  kružni bazen petnaestak metra u prečniku oko kojeg je plato takodje kružnog oblika za posetioce, a po ivici tog platoa  takodje u krug poredjane pojedinačne kamene/mernerne table sa nazivima svih država kroz koje dunav prolazi.A Dunav,faktički nastaje nekoliko kilometra niže pri spajanju dve planinske rečice Breg i Brigah.Silno vreme sam danas utrošio da pronadjem na kompjuteru i nekim fleš memorijama fotografije sa izvora Dunava ali bez uspeha.Na kraju sam našao na CD-u ali moj DVD to ne otvara tražiću pomoć sa strane.Više od polovine teritorije delte je netaknuta priroda.Hilade rukavaca ,jezera,plivajućih ostrva,nepregledne rečne  šume i ogromne površine pod ševarom i trskom sačinjava deltu Dunava. Ne postoji čovek na svetu koji je video celu Deltu Dunava pa  je uz veliku zahvalnost Djordju i njegovom gostu koji su mi omogućili ovaj nezaboravan doživljaj zadovoljan do sada vidjenim napuštam  pun lepih utisaka.

 

   2009god. je bila.Izvor Dunava,Nemačka Švarcvald,rešio sam fotografije.

 

 

Od ovo malo vode  ovolki  Dunav da naprave...to samo Švabe mogu 

 

Sa našim domaćinima.Iza su table sa imenima država kroz koje Dunav prolazi.

 

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 5, 2015]

 

 

 

Deltu Dunava ostavljam njenim stanovnicima svakog u svom poslu

 

I posle doručka koji su vredne ruke spremile spremam se za nastavak puta

 

 

 

Još dok sam u Tulči bio gazdarica pansiona mi je objašnjavala o nekom moto skupu u Tulči u Nedelju.Zamolim Djodja da proveri misleći da je to narednoj nedelji.Provera je utvrdjeno da je skup održan ustvari prethodne nedelje a da je naredne nedelje moto skup u Brašovu.Odlučim da ga posetim i napustim Deltu.Djordje mi daje instrukcije da ne idam preko Tulče zbog gužve na trajektu već preko Braile.Napomenuo mi je još da bi bilo vrlo interesantno videti „Blatne vulkane“ Blatni vulkani se nalaze na mom putu prema Brašovu pored mesta Buzau a tačna lokacija je Berca Blatni vulkani.Tačna putanja do Brašova je na karti ispod.

 

 

 

Već dobro poznatim putem prema Tulči ispred koje skrećem levo prema Braili i trajektu koji će me prebaciti dalje preko Dunava.Kilometraža nije velika oko 400 km pa omogućava opuštenu vožnju.

U Braili na parkingu za ukrcaj nije nema velike gužve,čak i manje od kapaciteta trajekta.Po njegovom dolasku uz vešte instrukcija posade ukrcavanje kratko traje i krećemo na drugu stranu Dunava.Tu se već neki rukavac spaja sa Dunavom

 

 

Nekoliko trajekta vrši prevoz

 

 

Tu se ujedno sa Dunavom neki rukavac spaja

 

 

A evo i Afrike

 

 

Pristajanje po redu

 

 

I Braila

 

 

 

 

Braila, po izlasku sa ferija putokaz za Buzau.Brailu ne posećujem vozim dalje,tek sam na početku današnjeg puta i ne zastajkuje mi se nigde.Planiram da prvo stajanje i odmor bude u Berci kod vulkana do koje ima oko 140 km.Do Berče put ništa posebno i zaboravio sam kako izgleda ništa mi nije skrenulo pažnju. Tih petnaestak kilometra od Berče do vulkana nešto mi se odužilo.Put dosta uzan,asfalt osrednji nije loš,brda izmedju kojih prolazim gola.Ustvari to je predeo prelaska Karpata u niziju.I iza jedne krivine nailazim na jedan neasfaltirani parking,montažna baraka kapija i ulaz na vulkane.Krupan „bradonja“ prodaje ulaznice,zamolim ga da mi pripazi motor i ulazim na područje vulkana.

 

 

Očekivao sam nešto veće grandioznije da je priroda napravila.Ti blatni vulkani za koje prvi put u životu čujem da postoje su minijature u odnosu na moje očekivanje.Predeo kao na nekoj drugoj planeti,kupe tih vulkana,teren bez ikakve vegetacile verovatno je sumpor iz utrobre zemlje zaslužan za to mada se njegov miris ne oseća.Ili smo mi iz Bora postali rezistentni na sumpor.

 

 

Službeno lice usmerava kretanje turista da bi se sačuval tragovi i sadržina tog blata u prirodnom obliku.Turisti kao i svuda obilaze slikaju,radoznaliji zavirujui vrebaju šansu da uslikaju klobuk blata koji prave gasovi pre nego što se rasprsne.Vulkani ne iziskuje neko duže razgledanje i zadržavanje.Evo uspeo sam da uhvatim taj klobuk koji gasovi prave.

 

 

 

Na parkingu pored motora pristigli Slovenci sa „Kamperima“ četri vozila pa se napravila mala gužva.U produžetku puta postoji restoran sa lepom baštom ,veliki parking i tu ima dosta naroda.

Nastavljam put dalje prema Brašovu.Sledeće mesto pre Brašova Intorsura Buzaului.Mesto s kojim se priroda malo poigrala. Zbog svog položaja u planinskom okruženju ,važi za najhladniji grad u Rumuniji. Svake godine beleži najnižu temperaturu u zemlji , -42 C stepena je čak dostigo neke godine.Na ulazu u mesto parkirani motoristi i ja zastanem i pitam za moto skup.Kažu da je moto klub iz Brašova organizator ali skup se održava u Rišnovu u podnožju čuvenog skijaškog centra Pojana Brašov.

Dolazak u Rišnev ,to je malo mesto,lokaciju moto skupa ne treba mnogo tražiti,grad okupiran motorima i bajkerima. Ulazim na skup na ulazu uobičajeni doček, ulaznica koju nisam hteo da uzmem dok ne vidim oko smeštaja.Predlažu šator tu u kampu , planina hladno je.

 

 

 

Mali bungalovi u kampu zauzeti. Pojavi se jedna devojka koja se oduševila što idem sa Delte kaže da je tamo rodjena.S nekim dečkom na motoru povedu ma nazad u grad da mi reše prenoćište u nekom pansionu.Vlasnik ne baš mnogo pričljiv i ljubazan.Stariji Rumun koji još nije izašao iz socijalizma ili već neznam čega ima sobu ali cena dosta visoka nema nameru da čini ustupke. Rumunka okreće telefone i nadje nekog prijatelja da podelimo dvokrevetnu sobu,sam nisam nameravao da je uzmem i platim. Mislio sam da produžim dalje meni ti skupovi ne znače nešto ali me ipak interesovalo kako to izgleda u Rumuniji.Moj „Cimer“ mi objašnjava da motore ne vozi već da se spušta ili leti paraglajderom.Paraglajdere sam i ja usput vidjao kako kruže iznad moje glave.Malo sredjivanje u sobi na skup.

Po izlasku iz pansiona slikam naziv u slučaju da se u povratku zamrsim pa ne mogu da pronadjem

 

Baš je on"Folea"

 

Stigo na moto skup već je mrak , kakvi mi ovo baloni po slici.Muzika sa razglasa pivo se toči veselje na sve strane.Nema neke bitnije razlike izmedju njihovog i ovih koji se kod nas organizuju.

 

 

U prolazu vidim Rumunku pita jel sve Ok.

Ako neko misli da oni u nečemu zaostaju za nama u zabludi je.Dobra muzika dobre mašine,lepe i doterane devojke čine ovaj skup dobrom zabavom.U neko vreme, kasnije, muzika je ubrzala ritam skupiše se svi oko već poredjane gomile drva koja se pretvorila u ogromnu logorsku vatru i uz muziku sa razglasa svi su pevali neke njima poznate pesme.Već je bilo kasno i to je otprilike bio vrhunac zabave.

 

 

 

Bilo je tu slobodnijeg ponašanja pojedinaca pod dejstvom alkohola ali sve u granicama i u nijednom trenutku ničije ponašanje nije bilo ni blizu incidenta.

Želim posebno da naglasim da nije bilo "Paljenja guma",pucanja iz auspuha i divljanja motorima izostali su svi ukrasi i scenski nastupi koji uveličavaju moto skupove.Iza od logorske vatre osvetljenog kruga i iza naroda koji je oko vatre poredjan jedan par se zaneo i svašta bezobrazno radio ne obazirući se na narod a ni narod se na njih nije obazirao.Da li su možda samo prvi bili u drugom poluvremanu zabave nisam sačekao da vidim bio sam umoran i otišao sam na spavanje.

Ujutru ponovo sam došao u kamp.Već su počeli lenjo da se izvlače iz šatora sa vidnim tragovima burno provedene noći,sinoćnu gužvu ispred šanka zamenila je gužva ispred česme za vodu.Poneko je već pakovao stvari ali je većina još uvek bila u horizontali.Po danu to ovako izgleda

 

 

 

 

 

 

 

Američka krstarica http://www.victorymotorcycles.com/en-us/customize

 

 

Inače organizator skupa je moto klubhttp://www.kronstadtbikers.ro/noutatii na you tube ima dosta snimka sa tog skupa iz 2013god,a Kronstadt je inače izvorni nemački naziv za Brašov.Nemci su ga kao i još šest gradova u Rumuniji i napravili.

 

Od motora na skupu preovladavali su Čoperi. od krstarice Viktorije i Harlija do svih mogućih Japanskih modela u čoper varijanti.Nekoliko rumunskih bajkera primetno po stajlingu više liče na američke bajkere nego sami američki bajkeri, ta tendencija je prisutna kod svih samo koliko kome finansije dozvoljavaju.Firmirane kožne jakne,kožne pantalone one američke kaubojske čizme sa štiklom šimi ali ništa jeftino agresivan kvalitet.Rese na njima i na motorima gde god je predvidjeno na ručicama sicu i rol barovi opleteni kožom.Kacige normalno mat crne SS varijanta i naočare "Red baron"stil.A Harli jedan, ja mislim da je u njega ugurana vrednost još jednog Harlija nema stvari kola nije zamenjena custom varijantom.Medjutim osećalo se,da ne ostavlja utisak koji su vlasnici želeli i pored skupocenosti svega nije se nekako uklapalo u ličnost vlasnika,bez obzira što su se oni ponosno šepurilli sa svim tim na sebi i na motoru.Mnogo vremena će trebati da se deca komunizma preobrate u zapadne hohštaplere.Treba biti umeren u kindjurenju, ponekad ume da bude tanka linija izmedju "Marlboro mena" i šabana.

Ostavljam privremeno motoskup i bajkere i idem da obidjem Pojanu Brašov.Čuveni i veliki Rumunski ski centar.

 

 

 

Savremena žičara

 

 

Moderni hoteli

 

 

i neobična stara drvena crkva

 

 

U povratku u Rišnev nameravao sam da obidjem zamak/tvrdjavu koja dominira iznad grada. Pošto nisu dozvolili motorom do nje a za pešaka mi se učinilo malo dalje pa sam odustao

 

 

Dana s nastavljam put,planiram da stignem u Curtea de Arges i sutra na Transfagarašan, pa se ovde ne zadržavam više. Napuštam pansion i mog vrlog gazdu

 

 

Palim za Curtea de Arges preko mesta Bran

 

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 6, 2015]

Tih sto i nešto kilometra od Rišnova do Kurtea de Arges vodi me preko mesta Bran.Bran je čuven kao mesto u kome se nalazi zamak grofa Drakule.

 

 

Tu zabludu kao i mnoge druge lansirala je filmska industrija.U zamku je sniman film o Drakuli pa su filmsku popularnost iskoristili naslednici Habzburga kojima je gradjevina vraćena postupkom restitucije.Sada se pronosi informacija da žele da ga prodaju.Inače zamak vuče Nemačko poreklo napravili su ga Saksonci iz Brašova tadašnjeg Kronstadst-a i oko njega je vremenom i nastalo mesto Bran

 

 

Natpis na zidu piše o nekom od brojnih renoviranja

 

 

Koja mu je prvobitna namena bila jasno je kada se baci pogled sa jednog od mnogobrojnih prozora.Pored njega je bilo nemoguće proći bez znanja i dozvole posednika klancem koji spaja Transilvaniju i Vlašku.I tako je krenula naplata drumarine ili carine.

 

 

 

Eksponati u samom zamku su više poreklom rumunske kraljevske porodice nego grofa Drakule.

 

 

Simbol pravosudja,terazije,s jedne strane dobra dela s druge težina prekršaja,razlika u težini značila je i razliku izmedju života i smrti

 

 

Slika sa sudjenja, eksponat u zamku

 

 

Bunar dubok 57m. koji je obezbedjivao autonomiju u slučaju duže opsade

 

 

 

U skorijoj istoriji bila je omiljeno mesto boravka kraljice Marije od Edinburga za nas važne kao majke naše bivše kraljice Marije Karadjordjević. Isprepletanost interesa i porodičnih odnosa kraljevskih porodica formiraju dobar deo istorije a Rumunija sa očuvanim spomenicima iz tih vremena omogućava nam da uživo doživimo deo te istorije .Slika ovog zamka verovatno niko nije željan na ovom forumu pa sam se ograničio samo na ovih nekoliko.

Inače Rumunija je oduvek pod jakim uticajem Nemačke a u rivalstvu sa Madjarskom.Postoje sedam grada i Rumuniji koje su Saksonci napravili.Brojne gradjevine i arhitektonska rešenja su svedoci njihovog prisustva kroz istoriju.I sadašnji predsednik Rumunije je Nemac ,Klaus Joanis.

 

Nastavljam putem bez plaćanja drumarine. Prelazim "Granicu" Transilvanije i Vlaške na putu za Curtea de Arges i sutrašnji pohod na krivine planine Fagaraš.

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 10, 2015]

Curtea De Arges,Srpski restoran, gazda Janković.Tu sam i prošle godine prenoćio kao i većina bajkera iz Srbije pa i iz ex Yugoslavije koji prolaze ovim putevima.Jankovića nisam zatekao ali me žena koja radi prepoznala i lako dogovorismo oko cene.Moj stalni problem cene za prenoćište je taj, što sam zauzimam dvokrevetnu sobu,oni uvek nastoje da mi naplate celu a ja pola pa gde se nadjemo.

Ovog puta sam rešio da obidjem crkvu u sklopu manastira Curtea de Arges.Crkva slovi za jednu od najstarijih u Vlaškoj oblasti a jedno vreme je bila i episkopska.Curtea de Arges je jedno vreme bio prestonica Vlaške.Crkva,verovatno renovirana u skorije vreme jer sva blista.Interesantan stil gradnje,sav kitnjast prepun lepih detalja ostavlja utisak da ktitor na njoj nije štedeo,sve na njoj odaje takav utisak.Unutra je puna prelepih ikona u ulju radjenih.Nisam bio siguran da je dozvoljeno slikati.Inače kao i za neke druge gradjevine iz tih vremena postoji mit da su danju zidali a nešto je noću to rušilo.Prevazišli su problem kad su nesrećnu ženu glavnog majstora čuvenog Manola zazdali u zidine crkve.Inače ktitor je bio Negoje Basarab.U njoj počivaju zemni ostaci mnogih ličnosti važnih za rumunsku istoriju a i majka naše kraljice Marije Karadjordjević.

 

 

Slike iznad su iz 2012-te god.

 

 

Imalo bi tu o tom manastiru i crkvi još dosta stvari da se napiše ali da ne gnjavim mnogo ograničiću se na ovome.

 

 

Šta napisati i koju sliku Transfagarašana postaviti a da to već nije uradjeno.Skrenuti pažnju čitalaca pored Engleza Džeremi Klarksona,Hamonda i Džemsa Meja iz "Top gir-a" pa do najmaštovitijih putopisaca sa "našeg"sajta je težak zadatak.Ali svako to svojim očima gleda pa i svaki putopis može na svoj način da bude interesantan.

Ulazim polako u planinske predele iz ravnice

 

 

Putem s relativno brzo stiže do jezera Vidraru.Ostaje iza nas pravi dvorac Grofa Drakule za čije razgledanje je potrebno savladati 1480 stepenika.On se uočava pored puta ali odaje utisak zapuštenosti.Možda i nije ali 1480 stepenika jeste.

 

Iza jedne krivine....Veliki vodja

 

 

 

Zaštita od odrona pretpostavljam a voda sa svih strana.Prepuni su šume i vode ima za celu Evropu

 

 

 

Mislim da su svi upoznatisa činjenicom da ovaj put ima izvesna ograničenja.Otvoren je samo nekoliko letnjih meseci zbog vremenskih prilika odnosno neprilika.Moje opredeljenje za obilazak je Septembar mesec. Nije nikakva "Dojava " u pitanju već što sam 2012-te imao lepo vreme pa evo i sada imam tu sreću.Zna ovde u sred Jula meseca magla ,kiša i nevreme da onemoguće prelazak i da se putnici vrate nazad.Za preventivu na vrhu postoje web.cam.pa se može videti vreme pre polaska.Postoji takodje zabrana i noćne vožnje pretpostavljam da im je dosadilo da traže neodgovorne i neozbiljne turiste po prostranstvima Fagaraš planine.

 

 

Brana jezera Lake Vidraru kažu jedinstvena.Obično su brane konkavnog oblika preme akumulaciji,ovde je u obliku slova "S"i u tome se ogleda izuzetnost njenog tehničkog rešenja.Tu neki štandovi za prodaju svega i svačega obično nepotrebnog.U jednom momentu neko mi se obraća na srpskom dobar dan reče i još nešto neznam.Otkud rekoh u ovoj vuko...... neko iz Srbije.Ko kaže iz Srbije....Da ne prepričavam razgovor.Čovek je Francuz,vozač u penziji dolazio je često vozeći nešto za Srbiju pa je naučio srpski jezik.Pričao je svojima kod kuće o Transfagarašanu pa je na kraju kupio terenca neki manji u njega stavio unuku i najboljeg prijatelja i sa njima prolazi ovim lepim predelima.Više puta smo se preticali obilazili i medjusobno pozdravljali.Nisam nažalost napravio fotografiju sa njima.

 

Koliko je visoka brana ne znam ali ona bela tačka na dnu je auto.

 

 

 

 

Uspon prema vrhu i prve lepe serpentine

 

 

 

 

Još uvek sam na južnoj strani

 

 

Tunel sa gvozdenim vratima na vrhu.Čuo sam negde da ih zimi ne zaključavaju nego ih zavare.To je neprovereno.

 

 

I evo "Autlet-a"

 

 

Afrku sam častio sa presvlakom za sic od "Ovce"

 

 

Put za gorski biser Balea lac

 

 

I Balea Lac

 

 

 

 

Levo od motela uzvišenje sa koga se prave lepe slike severne strane Transfagarašana pa se i ja sa ostalim narodom penjem radi fotografisanja.

 

 

 

 

Možda bi trebalo videti i iz vazduha

 

 

 

Sa Rumunom koga sam smarao da me slika

 

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 15, 2015]

Još neka slika sa Transfagarašana za rastanak

 

 

 

 

 

Nastavljam dalje prema svom odredištu.Sledeći deo mog puta je Transalpina,namera mi je da prenoćim u Sibiu ili Sebešu.

Prethodne 2012 god. već sam prošao ovim putem ali bez Crnog mora i Delte dunava.

 

 

Namera mi je bila da iz Rumunije predjem u Madjarsku pa sam zato obišao samo pola Transalpine i to onaj deo koji je manje atraktivan . Obârşia Lotrului, je mesto gde sam na Transalpini skrenuo desno ,na sever pravcem za Madjarsku.Iz Curtea de arges sam krenuo i neznam kako prevideo i promašio skretanje za Brezoi.Tek kad sam video da mi se nešto odužilo putovanje stanem ispred prve table za naseljeno mesto da proverim šta radim.To malo mesto na karti nisam uspeo da pronaadjem selo neko verovatno više i ne pamtim kako se zove.S druge strane puta na pedesetak metara od mene nekoliko čoveka ,čekaju nešto a u medjuvremenu takodje na nekoj udaljenosti staje kamion i neka žena izlazi iz njega.Podjem sa kartom prema njoj da se informišem a oni što stoje dobacuju nešto prosto da kažem zajebavaju.Ukapiram kome se obraćam i napuštam poprište dogadjaja,devojku prepuštam sledećem kamionu koji će da naidje i nazad u pravcu kojim sam došao.Sumrak je, mrak samo što nije vozim očekujući tablu Brezoi.Konačno i ona.Mrak je već apsolutno osvojio situaciju.Stanem na tu raskrsnicu,mrak apsolutni raskrsnica neosvetljena,pravo ispred preko raskrsnice policija zaustavlja po svom izboru neka vozila tako što pored policajca sa onom tablicom pali i rotaciju,povremeno iz nekog razoga i one njihove sirene.Levo od mene preko puta kafana.Neka dreka pijano to sve i razuzdano i u kafani i ispred nje.Razmišljam i treznima sa motorom skrećem pažnju a za pijane sam verovatno kao magnet.Desno gde bih trebao da idem znam da je planinčina, bez ikakve informacije stojim promatram situaciju.Obraćam pažnju na vozila koja skreću.Da li ima i putničkih ili samo oni kamioni za prevoz drva.Razmišljam se šta da radim.Tu je i neka pumpa benzinska možda i na njoj da zanoćim ne svidja mi se situacija.Vidim i poneko putničko vozilo da skreće a vidim i svetla neka pa odlučim da podjem prema tom planinskom kraju i izvidim situaciju.Nisam ni išao mnogo daleko i sreća s desne strane "Pansion" Ramona se zove https://www.google.com/maps/place/Pensiunea+Ramona/@45.3298437,24.2689014,15z/data=!4m7!1m4!3m3!1s0x474db76b1a0accd3:0x648f1765cc7a3835,super.Gazdaok dečko lako se dogovorismo da ja tu prenoćim.Cena je bila oko 10 ili 12 e.Ustvari to je mesto Brezoi koje sam i tražio.

 

 

 

Dok sam se raspremao i raspitivao gde je najsigurnije motor da parkiram ,čovek iza mojih ledja na srpskom mi se obraća.Otkud bre ti ovde iz Srbije da se sretnemo.Ma nije Srbin, čovek je Turčin kaže da on zna bugarski i to ti je isto još je rekao da ako zapne nešto može da mi pomogne oko prevoda.Ponudio mi je da parkiram motor pa će on kombijem da ga zagradi.Za tu uslugu sam se zahvalio ali nisam to prihvatio jer nekad umem baš rano da se probudim i da krenem dalje.Tu u razgovoru Turčin reče da pravi večeru pa poziva i mene.

Za večeru svakom po jedna pastrmka i ogromna salata.Tri turčina ja gazda pansiona i njegov otac. Nudim ih pićem, pivom da se revanširam neće posle nekog vremena ponovo, odbijaju, ne piju.Izgleda da mi da ti Turci uopšte ne piju primetio sam to i u Turskoj.Turčin u razgovoru hvali gazdu da je super ,dobar,pošten takav je utisak i na mene ostavio.Turčin neki biznis planira pilanu mislim da pravi i kaže da tu godinama dolazi sve kod ovog gazde.U neko vreme dodje Rumun 35,40 godina možda visok jak krupan tako,iposle malo vremena ispod jakne vadi jednu mušku cipelu novu ,kao zazire od mene iz ponašanja bih rekao i priča nešto njima na rumunskom.Turčin mi prevede da im on nudi da proda i kaže da ima neku veću količinu da ne nagadjam 300 možda i više pari.Ustvari to je pokraden ili opljačkan ceo kamion a moždai ono kao kola skinuto sa osiguranja ne znam al je neki opasan kriminalni tip ne samo po izgledu već očigledno i u praksi.

Ujutro ustajem rano i pravac prema Transalpini.Put lep planinsko okruženje kroz koje se prolazi po neka mala smetnja na putu koja samo upotpunjuje sliku ovih predela

 

 

Do raskrsnice još 22km

 

 

Asfalt ko da juče stavljen crn ko zift lepi gume možeš da radiš u vožnji šta ti padne na pamet i kilometrima nigde žive duše,kao da je napravljen samo za jednu osobu u ovom slučaju za mena takav je osećaj.Tom nesvakidašnjem osećanju dosta doprinosi za mene najlepši mesec jeseni ,septembar.Temperatura prava onako taman kako treba

U Rumuniji se dosta gradi ,investira

 

 

U puteve naročito ali i u ostale objekte naročito za zimski turizam.

 

 

Iz gradilišta prosto zrači organizovanost ne vidi se tu ono razvlačenje koje je zaostalo iz socijalizma.Da li su Rumuni evoluirali ili to stranci rade? Medjutim vidi se da Rumunija napreduje.Napredak je očigledan.

Prolazim pored velike vode ,jezero Lacual Vidra.NJegova brana i hidroelektrana druga po veličini u Rumuniji posle Djerdapa.Put vijuga obalom 8 km.dugog jezera.Površina jezera je preko hiljadu hektara i nalazi se na 1289m n/v To je ogromno jezero sa velikim brojem pritoka i čitavim sistemom za akumulaciju vode.

 

 

 

 

Stižem do raskrsnice na Transalpini ,levo Novaci desno Sebeš.Pošto mi je namera odlazak u Madjarsku skrećem desno pravac Sebeš i na dalje.Do Sebeša planinski put,očekivanih atrakcija nema,ostale su u delu kojim ovog puta ne idem.Pored još dva neka jezara sam prošao ali bez zadržavanja.Tamo se atraktivnost tih lepih jezera,reka i voda uopšte gubi jer ih ima svuda,pa više i ne skreću tolko pažnju.Osim lepe prirode koja se vidi u prvih desetak kilometra to isto se proteže u nedogled celim putem sve do Sugaga. Posle njega put već postepeno gubi taj osećaj da se vozi po planini i ako je i dalje okruženje planinsko.Draži Transalpine nisam doživeo mada je vožnja planinskim putevima uvek atrakcija sama za sebe.Eto i razloga da ponovo dodjem.

Za Madjarsku na kraju nisam otišao.Toliko me je ubio vetar na putu iza Sebeša možda i od Deve ne znam, da sam brzinu povremeno spuštao i na 50 km na sat.Put prometan ali dvosmerni i ne mnogo širok pa se na nekim mestima pravila i kolona iza mene.Nisam dozvoljavao kamionima da me pretiču baš kad i kako oni žele .Totalno smoren kasno uveče stigao sam u Beograd posle predjenih 620km.

 

Ovog puta sam na popravnom. Transalpinu želim da doživim u svoj njenoj veličini pa sam tako ovaj put i isplanirao.Želim da je prodjem od Sebeša do mesta Novaci,zatim Targu Jiu i dalje.

 

 

Na ulazu u Sibiu benzinska pumpa,neki motorista na njoj,stanem da se kod njega informišem oko prenoćišta.Rumunski bajkeri su predusretljivi nije im teško da te motorom odvedu i do mesta.

 

 

 

Izmedju Sibiu-a i Sebeša on mi predlaže da prespavam u seocetu Sugag.Kaže da tu ima veliki izbor prenoćišta i da nije skupo što ja prihvatam i današnju vožnju završavam dolaskom u Sugag.

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 15, 2015]

Ova Rumunija je malo "izlizana" tema ,mada je moja ruta izašla iz uobičajenih destinacija , trudim se u opisima da predstavim i neke druge stvari u Rumuniji.Ustvari i ja ja sam se izlizao od ovolikog pisanja.

[Dane Deda 2639 Napisano Mart 15, 2015]

Ma dobar si,samo nastavi.

[lalajko 2003 Napisano Mart 15, 2015]

Procitao sa uzivanjem!

[hard_rock 7449 Napisano Mart 18, 2015]

Takodje, lep putopis. Konacno je neko ubacio i jedan motoskup iz Rumunije

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 19, 2015]

Transalpina ili „Kraljevski put“ kako je meštani zovu,Transfagarašan ili „Čaušeskova ludost“ dva pojma za dve i iste ali i dve različite stvari,babe i žabe ili jedinstvena lepota.Istim ih čine Karpati na kojima se nalaze,slična nadmorska visina na koju se penju ,dva prelepa puta u mrtvoj trci za prefiks „naj“ a takodje i dva puta koja svaki ljubitelj prirodnih lepota mora da vidi i bajker da provoza. Jedan preseca planinu popreko, drugi ide planinskim vencem.Transalpinu pravili Rimljani a Transfagarašan Čaušesku.Kako su Rimljani u svoje vreme to uspeli da urade nije mi poznato,ali je poznato da uz velike troškove napore i ljudske žrtve Transfagarašan izgradjen sedamdesetih godina prošlog veka nakon Ruske vojne agresije na Čehoslovačku. Da li za vojne potrebe kako se tada pravdala izgradnja ili megalomanski porivi vlastodršca koštali su života 40 vojnika koji su učestvovali u izgradnji puta.Šteta je očigledno napravljena ali je iza nje ostalo mesto hodočašća za sve ljubitelje dva točka.Postoje nekoliko „Svetih“ mesta za bajkere u Evropi za mene su ova dva visoko u vrhu.

Od Sibiu do Sugaga deli me oko 140 km.Do Sebeša je saobraćajom opterećeni tranzitni put koji se posle Deve račva u dva pravca za Temišvar ili Arad odnosno za Srbiju ili Madjarsku. Ja se u Sebešu odvajam na put 67c za Sugag ili Transalpinu.

Transalpinu kao što sam već napisao napravili su još stari Rimljani, ide po vrhu tog dela južnih Karpata i svoju najveću visinu postiže na tački Urdele 2145m. n/v .Nemci su je za vreme II svetskog rata renovirali ,delom i asfaltirali.A sadašnle stanje puta odnosno kolovoza zahvaljuje radovima na njegovoj obnovi koji su počeli 2007god i još traju. Da nije bilo Transalpine nebi nastao ni Transfagarašan ? Neki teoretičari tvrde da je Čaušesku hteo da nadmaši Transalpinu praveći Transfagarašan.Nije nemoguće,ti komunistički imperatori na zalasku svojih karijera prkosili su i istoriji i bogu i zdravom razumu.U njegovo vreme zemlja čiji je život gradjana bio vrlo loš gradi drugu po veličini predsedničku palatu na svetu, odmah iza bele kuce u Americi. U izgradnji zvana „Kuća naroda“ progutala je tri miliona tona mermera i čak tri hiljade i petsto tona kristala kao i mnoge druge skupocene materijale.

Tri jedinice ih dele u nadmorskoj visini, za 111m je Transalpina višlja od Transfagarašana. Vojni aspekt više nije prioritet,nekadašnje ratne strategije postepeno odlaze u istoriju a ratovi se sve više sele prema drugim dimenzijama. Transalpina ostaje kao večni spomenik ljudskih potreba,graditeljskih sposobnosti i na usluzi novim osvajačima na dva ili četiri točka sve jedno.

Ulazim u Sugag vreme se dosta promenilo ,oblačno retka magla svi simptomi kiše su prisutni,ali na svu sreću kiše nema.S desne strane kompleks nekih pansiona ili bungalova .Na recepciji devojka cena kaže 80 leja,to je inače standardna cena dvokrevetne sobe pansiona tog nivoa.To je oko 20 evra možda malo manje.Ne uspevam u pokušaju da prepolovim cenu pošto sam sam, pa čak ni malo da umanjim.Vidim da je ona tu radnik bez ovlašćenja za umanjenje cene i produžavam dalje ka centru ako tako mogu da ga nazovem.Sugag je ustvari selo kroz koje prolazi tranzitni put Transalpina a levo i desno su kuće .Sugag je smešten u dolini okružen sa svih strana brdima i fino se smestio u tom prelepom okruženju.Sledeći pansion sa leve strane pristojna gradjevina, http://www.valea-frumoasei.ro/„ Lepa dolina“ na Srpskom.

Unutra gospodja,gazdarica je izgleda. Cena isto kao i u prethodnom,muvam je tu uz upotrbu svog preostalog neistrošenog šarma. Put je potrajao pa su i ti ljudski resursi već na rezervi. Kažem da sam singl kao da ona to ne vidi i kažem da sam bajker i da bajkeri nemaju pare i da mogu da platim 40 lei.Dobro kaže može 50 lei ali kaži mi šta je to „Bajker“.............Penjem ove silne stvari kofere ,šator vreću ,imaju lep restoran kroz koji prolazim noseći stvari u sobu. Na meniju veliki izbor i ja tu prezalogajim nešto.Ispred restorana terasa kaznim svoj organizam sa jednim hladnim i rešim da se motorom malo promuvam po mestu.Na izlasku iz mesta levo odvaja se neki put uzan planinski provozao se malo po njemu. Posle vidim na karti da ide negde dalje u planine.Ničega tu interesantnog za mene nije bilo i nazad. Sa nekog sporednog puta oni kao sa njive što izlaze, neki moćan terenac pikap onako baš gabaritan izlazi. U njemu ljudi primećujem vični lovu ali im se oružje ne vidi .Pod tim „Vični lovu“ podrazumevam lovokradice.Ne gledam mnogo u njihovom pravcu idem svojim putem i gledam svoja posla.U takvim situacijama nema mesta prevelikoj radoznalosti .Vreme i dalje tmurno.Takvo vreme i mrak zatiče.Mučim se oko kuće da bezbedno smestim motor i da ga od kiše sklonim jer je očekujem.Soba lepa čista uredna.

Cele noći me povremeno dobovanje ne jake kiše po okapnicama budilo,brinem šta me sutra čeka.Karpati,hirovita planina, poznati po vremenskim ćudima.Da li je sutra nastavak sa lepom završnicom puta ili odustajanje i povratak. Znam ljude koji su u Julu mesecu odustajali zbog vremenskih neprilika,jer se zbog tumaranja po gustoj magli ne dolazi na Transalpinu. Ovde neke sile povremeno požele da ignorišu naš kalendar i našu predstavu o redosledu godišnjih doba pa može da vam se u sred leta desi prava zima.Toga sam se cele noći pribojavao pa sam bio više budan nego u snu.

Jutro ne donosi optimizam,oblačno, barice na ulici kao svedoci noćne kiše.Šta li je tek u planini gore,pogled u tom pravcu me ne uveseljava.Ne žurim se sa polaskom čekam da razvoj dana i vreme učine nešto. To je jedino što mogu.Kasnije nego obično nastavljam putovanje idem ususret tim oblacima koje odavde vidim..... Za sada je sve ok, stanje ni bolje ni gore nego na mestu polaska

 

Na 17 km od Sugaga jezero. Suranea, glečersko jezero .Poribljeno pastrmkom. Za nju idealni uslovi. .Dvadeset kilometara dalje istim putem sledeće ne znam više koje po redu jezero.Veće dosta od prethodnog zove se Lacul Oasa .Akumulacija na reci Sebeš u Sueranu planinama kao i prethodno.S druge strane jezera nalazi se veoma cenjen manastir.U njemu svake godine rumunska Pravoslavna crkva organizuje studentski kamp u kome studenti uz meditaciju i molitvu šire svoja saznanja o hristu i pravoslavlju,dominantnoj veri u Rumuniji. O očuvanju duhovnih vrednosti u Rumuniji moglo bi mnogo toga da se napiše a i nauči od njih.

Nevoljno pravim po neku sliku.Vreme me ne čini raspoloženim.

 

 

 

Kao i jezero pored koga prolazim nalazim sa na 1255 m. n/v,dalje istim putem idem još 20 km do mesta Obrasija lotrului.To ja za mene i kraj puta kojim sam prošle godine prošao.

 

 

Dalje od tog mesta počinje deo Transalpine o kome maštamo,što ne umanjuje vrednost i do sada predjenog puta.Loše vreme je uticalo ustvari više pretnja i očekivanje lošeg vremena nisu stvorili uslove za opširnije opise i neku fotografiju više.Raskrsnica put levo vodi prema mestu Brezoi na 60km koje sam već opisao a odatle ko gde želi.

 

 

Desno, Ranca i Novaci što nas interesuje a još malo tim putem pa je odvajanje za Petrosan iz koga dalje desno ide Deva a iza nje desno Temišvar ili Arad a levo prema Turn severinu i Kladovu.Držim se svog pravca Transalpine i puta 67C.

 

 

 

Odmah po skretanju neki čudan kamp.

 

 

Trust mozgova na letnjoj nastavi

 

 

I kao u svakodnevnom životu: "Uvek neko mora da se izdvaja iz društva"

 

 

Sa zvonom oko vrata ili je sklon ekcesima, mislim gubljenju ili je vodja čije se zvono prati

 

 

Evo gde idem,prema prevoju a izgleda i prema magli

 

 

Fotografije...koje izabrati od bezbroj uradjenih

 

 

 

Transalpinu opsedaju brojni turisti,Rumuna ima najviše

 

 

 

 

Nekoliko trenutaka kasnije

 

 

Šta kažete za asfalt...još miriše,biće tu i signalizacija.

 

 

 

Obaveštenje o nacionalnom parku,njenim stanovnicima i merama za očuvanje

 

 

 

 

Planina potsiče apetit

 

 

I nastavljam prema vrhu prevoja

 

 

 

Ispred samog vrha prevoja sam. Ovo sada moram da postavim.Tekst mi je u wordu ali mi je juče pao sistem pa su mi se slike sve obrisale a njihovo ponovo učitavanje je dosadno i oduzima dosta vremana

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 19, 2015]

Ma dobar si,samo nastavi.

Hvala nastavljam

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 19, 2015]

Procitao sa uzivanjem!

Drago mi je da ti se svidja

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 19, 2015]

Transalpina ili „Kraljevski put“ kako je meštani zovu,Transfagarašan ili „Čaušeskova ludost“ dva pojma za dve i iste ali i dve različite stvari,babe i žabe ili jedinstvena lepota.Istim ih čine Karpati na kojima se nalaze,slična nadmorska visina na koju se penju ,dva prelepa puta u mrtvoj trci za prefiks „naj“ a takodje i dva puta koja svaki ljubitelj prirodnih lepota mora da vidi i bajker da provoza. Jedan preseca planinu popreko, drugi ide planinskim vencem.Transalpinu pravili Rimljani a Transfagarašan Čaušesku.Kako su Rimljani u svoje vreme to uspeli da urade nije mi poznato. Poznato je medjutim da je uz velike troškove napore i ljudske žrtve Transfagarašan izgradjen sedamdesetih godina prošlog veka nakon Ruske vojne agresije na Čehoslovačku. Da li za vojne potrebe kako se tada pravdala izgradnja ili megalomanski porivi vlastodršca koštali su života 40 vojnika koji su učestvovali u izgradnji puta.Šteta je očigledno napravljena ali je iza nje ostalo mesto hodočašća za sve ljubitelje dva točka.Postoje nekoliko „Svetih“ mesta za bajkere u Evropi za mene su ova dva visoko u vrhu.

Od Sibiu do Sugaga deli me oko 140 km.Do Sebeša je saobraćajom opterećeni tranzitni put koji se posle Deve račva u dva pravca za Temišvar ili Arad odnosno za Srbiju ili Madjarsku. Ja se u Sebešu odvajam na put 67c za Sugag ili Transalpinu.

Transalpinu, kao što sam već napisao napravili su još stari Rimljani, ide po vrhu tog dela južnih Karpata i svoju najveću visinu postiže na tački Urdele 2145m. n/v .Nemci su je za vreme II svetskog rata renovirali ,delom i asfaltirali.Sadašnje stanje puta odnosno kolovoza zahvaljuje radovima na njegovoj obnovi koji su počeli 2007god i još traju. Da nije bilo Transalpine nebi nastao ni Transfagarašan ? Neki teoretičari tvrde da je Čaušesku hteo da nadmaši Transalpinu praveći Transfagarašan.Nije nemoguće,ti komunistički imperatori na zalasku svojih karijera prkosili su i istoriji i bogu i zdravom razumu ništa im sveto nije bilo.U njegovo vreme zemlja čiji život gradjana bio vrlo loš gradi drugu po veličini predsedničku palatu na svetu odmah iza bele kuce u Americi. U izgradnji zvana „Kuća naroda“ progutala je tri miliona tona mermera i čak tri hiljade i petsto tona kristala kao i mnoge druge skupocene materijale.

Tri jedinice ih dele u nadmorskoj visini, za 111m je Transalpina višlja od Transfagarašana. Vojni aspekt više nije najvažniji ,nekadašnje ratne strategije postepeno odlaze u istoriju , ratovi dobijaju druge dimenzije. A Transalpina i Transfagarašan ostaju kao večni spomenici ljudskih potreba,graditeljskih sposobnosti na usluzi novim osvajačima na dva ili četiri točka sve jedno.

Ulazim u Sugag vreme se dosta promenilo ,oblačno retka magla, simptomi koji predskazuju kišu su prisutni,ali na svu sreću kiše nema.S desne strane kompleks nekih pansiona ili bungalova .Na recepciji devojka cena kaže 80 leja,to je inače standardna cena dvokrevetne sobe pansiona tog nivoa.To je oko 20 možda i nešto manje evra.Ne uspevam u pokušaju da prepolovim cenu pošto sam sam, pa čak ni da je umanjim.Vidim da je ona tu radnik bez ovlašćenja za promenu cene i produžavam dalje ka centru ako tako mogu da ga nazovem.Sugag je ustvari selo kroz koje prolazi tranzitni put Transfagarašan a levo i desno su kuće .Smešten u dolini okružen sa svih strana brdima .Fino mesto u tom prelepom okruženju.Sledeći pansion sa leve strane pristojna gradjevina, http://www.valea-frumoasei.ro/„ Lepa dolina“ na Srpskom.

Unutra gospodja,gazdarica je izgleda.Cena isto kao i u prethodnom,muvam je tu uz upotrbu svog preostalog neistrošenog šarma.Put je potrajao pa su i ti ljudski resursi već na rezervi. Kažem da sam singl kao da ona to ne vidi i kažem da sam bajker i da bajkeri nemaju pare i da mogu da platim 40 lei.Dobro kaže može 50 lei ali kaži mi šta je to „Bajker“.............Penjem ove silne stvari kofere ,šator vreću ,imaju lep restoran kroz koji penjući se prema sobi prolazim. Na meniju veliki izbor i ja sam prezalogajio nešto.Ispred restorana terasa kaznim svoj organizam sa jednim hladnim i rešim da se motorom malo promuvam po mestu.Na izlasku iz mesta levo odvaja se neki put provozao se malo njime. Posle vidim na karti da on ide negde dalje u planine.Ničega tu interesantnog za mene nije bilo i nazad. Sa nekog sporednog puta oni putevi kao sa njive, neki moćan terenac pikap onako baš gabaritan izlazi u njemu ljudi primećujem vični lovu ali im se oružje ne vidi .Pod tim „Vični lovu“ podrazumevam lovokradice.Ne gledam mnogo u njihovom pravcu idem svojim putem i gledam svoja posla.U takvim situacijama nema mesta prevelikoj radoznalosti .Vreme i dalje tmurno.Takvo vreme i mrak zatiče.Mučim se oko kuće da bezbedno smestim motor i da ga od kiše sklonim jer je očekujem.Soba lepa čista uredna.

Cele noći me je povremeno dobovanje ne jake kiše po okapnicama budilo,brinem šta me sutra čeka.Karpati,hirovita planina, poznati po vremenskim ćudima.Da li je sutra nastavak sa lepom završnicom puta ili odustajanje i povratak. Znam ljude koji su u Julu mesecu odustajali zbog vremenskih neprilika,jer se zbog tumaranja po gustoj magli ne dolazi na Transalpinu. Ovde neke sile povremeno požele da ignorišu naš kalendar i našu pretstavu o redosledu godišnjih doba pa može da vam se u sred leta desi prava zima.Toga sam se cele noći pribojavao pa sam bio više budan nego u snu.

Jutro ne donosi optimizam,oblačno, barice na ulici kao svedocinoćne kiše.Šta li je tek u planini gore,pogled u tom pravcu me ne uveseljava.Ne žurim se sa polaskom čekam da razvoj dana i vreme učine nešto. To je jedino što mogu.Kasnije nego obično nastavljam putovanje idem u susret tim oblacima koje odavde vidim..... Za sada je sve ok, stanje ni bolje ni gore nego na mestu polaska.

 

Na 17 km od Sugaga jezero. Suranea, glečersko jezero , poribljeno pastrmkom,raj za ribolovce. .Dvadeset kilometara dalje istim putem sledeće ne znam više koje po redu jezero.Veće dosta od prethodnog zove se Lacul Oasa .Akumulacija na reci Sebeš u Sueranu planinama kao i prethodno.S druge strane jezera nalazi se veoma cenjen manastir.U njemu svake godine rumunska Pravoslavna crkva organizuje studentski kamp u kome studenti uz meditaciju i molitvu šire svoja saznanja o hristu i pravoslavlju,dominantnoj veri u Rumuniji. O očuvanju duhovnih vrednosti u Rumuniji moglo bi mnogo toga da se napiše a i nauči od njih.

Nevoljno pravim po neku sliku.Vremenski uslovi ne doprinose raspoloženju .

 

 

 

Kao i jezero pored koga prolazim nalazim sa na 1255 m. n/v,dalje istim putem idem još 20 km do mesta Obrasija lotrului.To ja za mene i kraj puta kojim sam prošle godine prošao.

 

 

Dalje od tog mesta počinje deo Transalpine o kome maštamo,što ne umanjuje vrednost i do sada predjenog puta.Loše vreme je uticalo,ustvari više pretnja i očekivanje lošeg vremena nisu stvorili preduslove za opširnije opise i neku fotografiju više.Raskrsnica put levo vodi prema mestu Brezoi na 60km koje sam već opisao a odatle ko gde želi.

 

 

Desno, Ranca i Novaci što nas interesuje a još malo tim putem pa je odvajanje za Petrosan iz koga dalje desno ide Deva a iza nje desno Temišvar ili Arad a levo prema Turn severinu i Kladovo.Držim se svog pravca Transalpine i puta 67C.

 

 

 

Odmah po skretanju neki čudan kamp.

 

 

Trust mozgova na letnjoj nastavi

 

 

I kao u svakodnevnom životu: "Uvek neko mora da se izdvaja iz društva"

 

 

Sa zvonom oko vrata ili je sklon ekcesima, mislim gubljenju ili je vodja

 

 

Evo gde idem,prema prevoju a izgleda i prema magli

 

 

Fotografije...koje izabrati od bezbroj uradjenih

 

 

 

Transalpinu opsedaju brojni turisti,Rumuna ima najviše

 

 

 

 

Nekoliko trenutaka kasnije

 

 

Šta kažete za asfalt...još miriše,biće tu i signalizacija.

 

 

 

 

Obaveštenje o nacionalnom parku,njenim stanovnicima i merama za očuvanje

 

 

 

 

Planina potsiče apetit

 

 

Približavam se vrhu prevoja,ovo moram da objavim nešto mi se brišu poslednje fotografije,ponovno postavljanje oduzima vreme i dosadno je.Ujedno i da razmislim o postavljanju fotografija kojih imam dosta.

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 19, 2015]

Takodje, lep putopis. Konacno je neko ubacio i jedan motoskup iz Rumunije

Da malo si žurio sa pitanjem oko moto skupa u Rumuniji,na sajtu kluba iz Brašova možeš više da se informišeš.

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 19, 2015]

Procitao sa uzivanjem!

Drago mi je

[Sveta 5. 1984 Napisano Mart 20, 2015]

Prometno je i na nebu

 

 

Magle više nema ostala je niže,iza nas i kiša me više ne plaši.

 

Prodavnice suvenira i proizvoda domaće radinosti

 

 

 

Pristiže još jedan motor iz suprotnog pravca parkira se ,putnici iz Poljske.

 

 

Foto za uspomenu

 

 

Poslovni razgovori na visokom nivou, preko 2000metara

 

 

Baš nešto nisam gladan malopre sam jeo

 

 

Ostavljam Poljake da razgledaju i nastavljam dalje

 

 

Ne znam šta više fascinira krivudava trasa puta ili oblaci pored ili iznad kojih prolazim

 

 

 

 

Put u...nebo

 

 

 

Ova je ispala baš dobra.Barem ja tako mislim

 

 

Ako preterujem sa slikama ne zamerite "Ja sam u oblacima"

 

 

Posle nekoliko trenutaka

 

 

 

Ovde sam već ispred

 

 

Rance

 

 

Ranca zimski turistički centar,veliki broj staza je opremljen ski liftovima.Leti je polazna tačka za planinare i uživaoce trekinga

 

 

Iza mene ...izgleda da sam imao sreću ovog puta.

 

 

Danas planiram povratak kući.Ruta je oko 450 km.Sa pauzama za slikanje i malom putnom brzinom potrajaće dosta ,fotografije više ne pravim i preko Targu jiu,Banje Herkulane i Djerdapa vozim prema Boru