"Dragi kolega, ja nemam novih reči koje ostale kolege već nisu rekli (napisali) za tvoj rad i doprinos na našem forumu. Predložio bih ti da po ugledu kolege... tako i ti otvoriš jednu temu i prebaciš sve do sada napisana putešestvija. Mislim da tvoj rad nije samo "kratka vožnja" već nešto mnogo više i korisnije, a to se vidi i po velikim brojem lajkova. Tako bi nam omogućio da lakše pronađemo neka mesta koja si opisao, kako bi se odlučili za obilazak istih. Veliki pozdrav " Započinjem citatom posta kolege @djolji koji je poslednji u nizu na temi "Kratke vožnje". Osim poruka na pomenutoj temi, dobio sam i dobar broj privatnih poruka koje su sličnih sadržina. Ovom prilikom želim još jedanput da se zahvalim SVIMA. Zbog svega toga i svih ostalih koji prate, reših da sve moje putešestvije po Srbiji skupim na ovom mestu. Počeću sa lokacijama o kojima do sada nisam pisao, pa ću vremenom prebacivati i postove sa ostalih tema, kako bi se na kraju sve zajedno našlo na jednom mestu. Tako da se neko ko do sada nije pratio ne iznenadi kada bude video fotografije i opis vožnje iz (recimo) avgusta, dok napolju veje sneg. Takođe, ovom prilikom bih hteo da zamolim sve koji budu imali neku sugestiju vezanu za moje pisanje i lokacije, da slobodno dopune temu svojim informacijama, iskustvima i fotografijama kako bi opis mesta o kome pišem bio što kompletniji i kvalitetniji. Na primer: bio sam tu, da li si video... nedaleko odatle se nalazi i... fantastično mesto... obišao sam ga... evo fotki... odmah tu je i... put vodi... Pa da krenemo...

Čačkao sam po pretrazi, jer me svrbi tzv "biker friendly" smeštaj za dvoje u Budimpešti i nisam uspeo da nađem. Ako ima negde tema o tome neka admini prebace. U principu, kao najbližu destinaciju Budimpeštu godinama ostavljam za kasnije, ali bi konačno bio red da je posetim u nekom od narednih vikenda. Ako neko ima dobrih iskustava sa pre svega čistim smeštajem, gde se na sigurnom može ostaviti motor, neka podeli lokaciju. Valjalo bi da je smeštaj dobro pozicioniran u odnosu na javni saobraćaj, kako bi se uz što manje muke obišlo sve što valja videti. Naravno (ukoliko takva tema već ne postoji, a čini mi se da ne) smisleno bi bilo da se ovde podele dobra iskustva sa smeštajima u zemlji, okruženju, širom Evrope, ali i sveta, koji su prilagođeni našim potrebama. Verujem da bi takva baza značila svima nama putnicima namernicima na dva točka, pre ili kasnije. Svako dobro!!!

Vrnjačka Banja je smeštena u centralnoj Srbiji na 200 kilometara južno od Beograda, 134 km od Niša, 289 km od Novog Sada i 25 km od Kraljeva. Ovo je jedna od najstarijih turističkih destinacija i već dugi niz godina privlači veliki broj posetilaca. Svake godine se organizuje Serbia Rally (više informacija na linku). Samim tim Vrnjačka Banja okupi veliki broj ljubitelja automobila i motora u periodu 23.-25. septembra. Vrnjačka Banja smeštaj: Postoji veliki broj smeštajnih kapaciteta u banji, samim tim možete izabrati opciju koja vama odgovara. Ukoliko vam je neophodna soba, cena se kreće od 10€ po osobi za noćenje. Cena u hotelima je nešto viša, oko 25€ po osobi za noćenje. Parking je obično obezbeđen u okviru smeštaja koji ste rezervisali. Ukoliko ipak ne bude, dostupna su vam parking mesta širom grada, koja se tokom sezone naplaćuju po zonama. Tokom sezonskog perioda, koji traje od 01.04. do 30.09, naplata parkiranja vrši se svim danima od 07-21h. Ekstra zona - 9630 (satna karta) - 45,00 din U Ekstra zoni vreme parkiranja ograniceno na 120 minuta (60+60). Cena parkiranja za svaki započeti sat iznosi 45 dinara. Crvena zona - 9631 (satna) i 9633 (dnevna karta) - 40,00 din i 155,00 din U crvenoj zoni vreme parkiranja ograniceno na 180 minuta (120+60), a postoji i opcija uplate dnevne parking karte. Cena parkiranja za svaki započeti sat iznosi 40 dinara. Cena dnevne parking karte u crvenoj zoni iznosi 155 dinara. Zelena zona - 9632 (satna karta) i 9634 (dnevna karta) - 40,00 din i 155,00 din U Zelenoj zoni vreme parkiranja nije ograničeno. Cena parkiranja za svaki započeti sat iznosi 40 dinara. Cena dnevne parking karte u zelenoj zoni iznosi 155 dinara.

Kao što sam i obećao kačim link ka mojim novim reportažama. Ovo je prva tura koja je trebala da traje ukupno šest dana, ali je sticajem okolnosti skraćena na svega tri. Koje su to okolnosti bile, ovekovečene su u trećem i poslednjem videu iz ove ture. Kao što mnogi članovi foruma znaju ovo je za mene potpuno novi način putovanja. To mi je možda četvrti ili peti put da sam seo na kvad i odlučio sam sa drugarom da napravimo nekoliko reportaža ove godine. I sledeće. I 2026. Ova prva je, zapravo, uvežbavanje za još dve kraće, ali i za jednu dvonedeljnu u septembru koju ću nazvati "Putevima rimskih imperatora - unum decennium postea". Što će imati posebnu težinu i značaj jer sam pre tačno deset godina radio fotoreportažu "Putevima rimskih imperatora". Budući da više volim da fotografišem nego da snimam kada putujem ovaj (za mene) novi koncept je izazov da prenesem atmosferu puta. Dokumentarizam mi nije stran, ali "Roadtrip" forma jeste, tako da su sugestije i kritike (i pozitivne i negativne) i više nego dobrodošle. Kako to tradicija kod mene nalaže prvi dan je (dakle, tradicionalno) počeo naopako.

Pozdrav prijatelji na dva točka, Pokrećem na ovom mestu temu za koju bih vole da bude mesto gde ce vlasnici Ducati Multistrade (svi modeli) moci da nadju odgovore za sve sto ih zanima u vezi sa motorom koji poseduju. Tema je naravno otvorena i za sve ljubitelje i buduce vlasnike pomenutog modela. Moje ime je Nikola i vlasnik sam Multistrade 1200s 2015. godiste i verujem da ce se dosta ljudi ukljuciti u ovaj odeljak na forumu. U buducnosti mozemo da organizujemo i Multistrada Club Serbia kao i zajednicke voznje u zemlji nam kao i inostranstvu. Veliki pozdrav za sve koji ce se ukljuciti i nadam se da ce tema da zazivi. Pozdrav kolege i ljubitelje dva cilindra na dve pirelli gume

GOLDEN SAND RALLY 2024 Oseti čari DAKAR-a usred Srbije, nadomak Srebrnog Jezera, uz obalu Dunava: 150km RoadBook-a podeljeno u 5 specijalnih ispita Mekani pesak koji neće nikog ostaviti ravnodušnim. Da bi svako mogao da pronadje sebe u CrossCountry-disciplini, malo su bolje optimirane kategorije: Roadbook kategorija: - Motorbikes (motori sa citacem RoadBook-a) - Quad (kvadovi sa citacem RoadBook-a) - Baggy/SSV - TH1.1 (terenci/SUV-Vozila do 2.500ccm) - TH1.2 (terenci/SUV-Vozila od 2.501ccm) Adventure kategorija (GPS trek): - Motorbike-Experience (motori BEZ citaca RoadBook-a) - Quad-Experience (kvadovi BEZ citaca RoadBook-a) 6. Juli 2024 Veliko Gradiste/Golubac Online-Prijave su otvorene: https://rallysport.events/golden-sands-rally-2024

Jeste li još tu? Izvinite što kasnim! Neće se ponoviti! Prošle godine smo radili rekapitulaciju sezone već prvog januara, a sad se malo odužilo. Jbg... Biću iskren. Nisam ni plairao da pišem, ali onda se desio niz malih ali stimulativnih okolnosti i eto me! E sad na šta će da liči, to ćemo da vidimo, jer kao i prošli put, pojma nemam kako ću da vodim ovu priču, posebno zbog toga što ovaj put pišem suvog grla (zbog anestezije - sveže ušiven i zavijen) - a to nije dobro. Mala napomena: Računam, ako ste već ovde, da se već poznajemo. Ako se ne poznajemo, tj. ko nije pročitao prošli putopis, odmah da ode tamo da se upoznamo ili da zatvori ovu temu! Sad kad smo postavili niska očekivanja od autora i visoka očekivanja od publike - možemo da počnemo! Inače, za ovaj tekst posebno su me podstakli Pamela Anderson, Ministarstvo zdravlja, a i @severian. Pre nego što pomislite da nisam normalan zbog ovog uvoda, koliko god bili u pravu ili krivu, dužan sam malo objašnjenje. Pre dva dana, tj večeri, iz krajnje dosade (ili zavisnosti od ekrana) palim Netflix. Tražim, listam, klikćem... Naslovi koje mi nudi me navode da preipitam svoje mentalno zdravlje. Danas, algoritmi za pretragu sadržaja vas bolje poznaju od rođene majke ili supruge. Tako razočaran jer Netflix dijagnostikuje da nešto sa mojim ukusom nije u redu, malo je falilo da ugasim TV, kada niotkuda, između nekih horora i svemirskih neostvarenja, iskoči ona! Ko nije pogledao - topla preporuka! Ima sisa u filmu. Međutim, nisu grudi i guzice to što je dalo podsticaj da vam danas pišem. Moglo bi se ovo pretvoriti u analizu ovog dokumentarca, ali nećemo ići toliko duboko u filozofiju. Ukratko rečeno, gospodjica, sad već u lepim godinama, je u dokumentarcu podelila mnogo svojih uspomena u vidu snimaka (da, i onih snimaka) i tačno se vidi da su joj ti zapisi pomogli da svoj život živi više puta kroz njih, a upravo zato meni putopisi i snimci služe. Nisam baš njenih godina, ali u moje vreme ona je stvorila svoja najvrednija dela kad je reč o zapisima svojih avantura. U mom rekapitulacionom putopusu neće biti seksa na čamcu, niti seksa bilo gde - bezbedni ste! Susret sa TV drugaricom iz detinjstva je bio korak broj jedan da se latim tastature. Sasvim slučajno, već sutradan, tj danas, nalazim se u čekaonici kliničkog centra, sa istim onim osećajem u stomaku kao kad stojite motorom ispred nekog nesavladivog brda i spremate se za uzlet bez znanja šta će sa vama biti do gore, i čekam da me prozovu na plastičnu hirugiju. Ne ne, nije me Pamela inspirisala na plastičnu hirurgiju! Slučajnost je, Majke mi! Bilo je zakazano još od ranije. U čekaonici, kao što možete pretpostaviti, je bilo svakakvih slučajeva. Od onih koji su doneli mladež u čaši jer je sam otpao pre operacije, do onih koijma nije ostalo mnogo života, a opušteniji su od nas koji smo došli za sitnice. Na pripremu pred zahvat je ušlo nas sedmoro od jednom. Obučeni u čiste ali ofucane zelene mantile iz '42. godine (piše broj 42 na mom), sedimo u liniji poslagani uza zid. Medicinske sestre dolaze, opipavaju nam masna tkiva. Jedan medicinski buraz drži krpu na glavi. Šaljivdžija, ali pomalo lud rekao bih. Pitam se gde li sam to došao, i planiram bekstvo. U tom me prekinu sasvim kulturna fina opuštajuća muzikica koju je taj šašavi brat iznenada pustio i počeo da pevuši. Opuštajućo se uz to, mozak se odlučio da ipak ne bežimo. Sedim, čekam i gledam kako moji saborci jedan po jedan izlaze ispod noža zavijeni. Imam vremena da previše razmišljam i zaključim koliko smo i Pamela, blesavi bolničar, stariji gospodin sa ogromnim melanomom i osmehom i ja zapravo slični. Imamo jednu zajedničku stvar - borba neozbiljnošću protiv ozbiljnosti života! Može li se neozbiljnije živeti od zaletanja motora u kojekakve vukoljubine bez ikakvog cilja? A biti takav, pomalo neozbiljan, nema nikakvog smisla ako to ne podelite sa drugima, pa eto, to je bio drugi momenat koji mi je "dao push" ka tastaturi! E sad treći, odlučujući, podsticaj za ovu temu... Pomalo glupavo, bas kao i prethodna dva. Sasvim slučajno, oglasio se telefon. Stigao mail. Otvaram, i vidim @severian postavio temu sa dokazima vožnji i time me bacio u taj režim gde mi se čita i piše po forumu. Ustajem, i evo pišem. BTW, Severianu se izvinjavam na "prozivci". Čoveka nisam upoznao lično, ali eto, kliknuo na forum u pravom trenutku da u kombinaciji sa gore navedenim ubedi moju lenju guzicu da otvori temu. Iju koliki uvod. U mojoj glavi ovo fore napisano je set sasvim logicnih i povezanih događaja, ali neću vam zameriti ako vam ništa nije jasno od onoga što napisah. E sad bi trebalo da se vratimo na temu, a to su motori i vožnja! Pogađate - nema asfalta, ali ima neverovatnih predela, sjajnih ljudi i prelepih iskustava. Ako vam se čita o tome, kliknite na neki lajk na ovoj poruci, čisto da vidimo koliko nas ima, pa da počnemo!

Pozdrav ljudi! Evo odlučih se da podelim sa vama jednu od mojih vožnji od prošle godine. Pa dok je još uvek ovo loše vreme, barem za nas na zapadnom delu severne Evrope , da napisem koju rečenicu. Nadam se da će vam se dopasti a nekom možda bude i od koristi.. nikad se ne zna.. Pa da počnem.. Početna tačka ovih mojih putešestvija je Bergen. Zapadni deo Norveške, najkišniji grad u Evropi. Čovek da se zapita kako to da ovde ima toliko motora. Mnogi od njih voze tokom cele godine. Cilj je negde mnogo južnije i sunčanije. Prokuplje, Srbija. Znam da imam par varijanti koje mogu da planiram, čitao sam dosta putopisa ovde na Forumu i odlgedao mnoštvo videa na YT kako domaćih tako i stranih motordžija, a i već sam vozio 2021 god. do Srbije. Ipak i dalje nemam jasan plan gde ću da vozim nego samo kupujem kartu za trajekt Bergen-Hirtshals na severu Danske čim sam dobio godišnji odmor. Odradjujem pripreme koje su neophodne pred svaki duži put. Servis motora, oprema koju ću koristiti usput i navikavanje tela na velike kilometraže. Pred svaki duži put vozim rute izmedju 100 i 200 km u okolini i tako tempiram formu za sedenje na motoru. Izbacujem i kafu iz upotrebe pred putovanje..mada povecam unos piva zacaran krug sta ces... nista lepse nego dobra vecera i pivo na kraju dugog dana na motoru. Kako se blizi putovanje zapisujem sve sto treba da spakujem od stvari,alata,lekova itd.. Motor koji vozim je V Strom 650 2016. Verni drug na ovim putovanjima i odlican motor za pocetnika kao sto sam ja. I dalje nemam jasnih planova gde cu da vozim i koliko ce da traje... Ne moze da traje duze od 4 nedelje zbog posla. Nedelju dana pred sam polazak pada odluka da vozim kroz Dansku,Nemačku,Švajcarsku,Lihtenštajn,Italiju,Sloveniju,Hrvatsku,BiH i Srbija kao konačno odredište. Putovanje od ispostaviće se 4500km i 14 dana. Sad treba samo još raditi tu jednu nedelju i onda krenuti na dugo očekivani put i odmor. Dan 1. Bergen-Hirtshals Izlazim iz noćne smene i žurim kući da se spakujem i natovarim motor. Kao i uvek mislio sam imaću dovoljno vremena da sve to uradim. Ipak je trajekt oko 13 h. Naravno vremena uvek malo i u žurbi se pakujem. Kačim bočne kofere,obezbedjujem torbu na sedištu i krećem. Gužva na čekiranju. Puno je bajkera iz Nemačke i Holandije. Svi su nestrpljivi ali neverovatno lep junski dan je svima popravio raspoloženje i uz razgovor čekamo na ukrcavanje.(pre toga je padala kiša danima ) Inače je bilo samo dva Suzukija. Ostalo su bili samo GS-ovi..:) Napuštamo grad sedam planina i krećemo ka Stavangeru i kasnije ka Danskoj! Put trajektom traje 18 sati. Od ove godine ce produžiti putovanje na 20 sati iz kako kažu ekoloških razloga. Na trajektu se može izabrati kabina koja je skuplja varijanta ili sedište. Svakako preporučujem kabinu jer ipak je san bitniji. Pogotovu nama na dva točka. Nastavak sledi...

S GSXR-OM U DVOJE PREMA CHERNOBYLU 20 Dana,6 Država(Hrvatska,BiH,Srbija,Rumunjska,Ukraina,Moldavija),7034 Kilometra Lipi pozdrav svima, Prvi put pišem nešto ovako pa se nadam da ću vam uspit dočarat svoje putovanje u dvoje na ovoj avanturi. Nakon nekoliko godina ‘’slinjenja’’ za Chernobylom,Pripyatom i ostatkom te zone još prije nego je HBO pustio mini seriju na TV ekrane. Dugo sam odgađao to putovanje iz standardnih razloga…Bolje financijske situacije,boljeg vremena I standardne životne prepreke koje su mi izlazile na put. Došla je 2021 godina te sam od poznanika koji je posjetio Chernobyl zonu načuo da još koju godinu i nećete više imati što za vidjeti zbog urušavanja,propadanja,prirode koja doslovno jede beton….To je zapravo bila šamarcina koja je rekla :krajnje je vrime da kreneš na put…Naravno da će te se pitati kako smo se usudili sami krenit tamo. Pa naravno da ćemo krenit sami kad bilo koja osoba kojoj sam to predložio odgovorila ‘’jesi si ti normalan znaš li ti di je to?” Reka san curi vrime je za godišnji pakiraj kufere 20.09. krećemo na put!!!Da bas možeš puno stvari ponit na motoru….Naravno tura u Chernobylu se mora rezervirati 15 dana ranije minimalno,nema povrata novca…Može se uzeti tura od jednog dana,2,5 ili pak 7 dana u ‘’exclusion zoni’’,također možete birati privatnu turu(dakle vas osobni vodič) ili pak grupna tura pa razgledavate sa kinezima,indijcima,amerima onda se ovome piski,ovaj bi ode,ovaj bi onde I to sve za za ustediti 150E (po osobi) …Da dobro ste pročitali taj ‘’luksuz’’ je samo 150 eura skuplji..Mi smo se ipak odlučili za privatnu turu 2 dana tako da možemo gledati malo duže ono sto nas zanima a malo manje ono dosadno…Paket do dva dana uključuje doručak, ručak i večeru oba dana te noćenje u hotelu u Chernobylu,privatnog vodiča, privatnog vozača te najam auta, razgledavanje nuklearnog reaktora 1,2,3 I djelomično broja 4 zbog opasnosti zračenja pa je ograničeno…(privatni vozač I auto se placa 23 eura) ukoliko ne posjedujete svoj tako da ostatak cijene ide najviše na državne namete… Naravno da smo mislili provozat se po toj zoni s motorom to bi bilo genijalno s obzirom da sam vidio na internetu ljude s kacigama itd. međutim to su prevaranti jer je strogo zabranjeno ući u zonu s bilo kakvim vozilom otvorenog tipa,motocikl,kabrijolet itd. Znači svoj motocikl možete ostaviti ispred ulaza u 30 kilometarsku zonu gdje je vojska, naizgled vas podsjeća na granični prijelaz, no da se vratim na početak kasnije ćete pročitati sočne detalje ove priče. Plan je bio krenuti iz Splita za Bosnu pa Srbija,Rumunjska,Ukraina ,Moldavia i natrag Od velikog uzbuđenja naravno da nismo uspili spavat i krenili u 2 sata po noći preko Bosne za Zenicu pa za Beograd....Prvi doticaj sa BiH je stajanje na pumpnu stanicu di ulazim unutra platit a tamo stoji momak i pusi crveni davidoff za kasom, sve zadimljeno....Izmamilo mi je osmjeh na lice i bio san impresioniran ustvari kako to tamo funkcjonira,po putu psa lutalica koliko ti duša oče, sve je to nekako otužno jer ne živi se tamo baš najbolje ali problem s BiH kad se voziš kroz nju nikad je proći voziš se satima uvik neke gužve, kamioni i nakon 6 sati prođes 180km pa imaš osjećaj da je BiH ok Rusija,nikad je proći a ja kao mislio prekratit put do Beograda na kraju sam požalio .... Beograd kao glavni grad Srbije je prekrasan kao i srbi kao domaćini za koje garantiram da nema boljih. bez obzira na moju šahovnicu na leđima, splitske registracije sve je top...Sličnosti sa BiH sam našao u tome sta pepeljare postoje u autobusima, puši se u restoranima i zatvorenim prostorima di san bio iznenađen kad me konobarica u restoranu pitala ''hoćete da vam donesem pikslu?'' (pepeljaru).To u hrvatskoj nisam čuo dugo godina...Izgleda da nekad stvarno sitnice vesele čovika bas kao i mene ta da mogu zapalit duvan di god mi padne napamet.Ne treba napominjat da je hrana brutalna i jeftina.Ceste po RS su iznenađujuće jako dobre, kvalitetan asfalt, naravno da ima rupa ali podnošljivo s obzirom na moj ovjes. Krajolik dosta podsjeća na Slavoniju po ravnicama i poljima koji okružuju cestu u nedogled...naravno da nas je kisa prala cijelim putem do Temišvara ali pripremili smo se na to...Dolazimo na granicu s Rumunjskom gdje nas simpatični granični policajac pita:''A gde će te vas dvoje mentola po ovom vremenu?'' Kad smo mu rekli u Ukrainu skoro je zanjemio,pogleda dokumente i kaže ''svaka van čast,mladosti i ludosti čuvajte se i sretan put’ ‘Na rumunjskom prijelazu nije bilo bas tako ugodno odmah su izašli njih dvoje, jedan gleda motor dali je sve ispravno drugi pregledava dokumente,prometnu,vozačku,covid potvrde,putovnice te nakon 30 ak minuta vrate to sve i kažu da smo slobodni....Engleski ne pričaju ali zato pričaju srpski pa se nije bilo teško sporazumiti...Nakon svega par kilometara po Rumunjskoj cesti koja izgleda kao avionska pista posta san jako uzbuđen i naravno dodao gas prema Temšivaru.Po doslasku odmah se mogla primijetiti arhitektura grada koja doslovno oduzima dah.Obilaskon grada može se primijetiti da je to ustvari multikulturalni grad koji odzvanja sa crkvama i svetištima mnogobrojnih religija (mi smo uspili izbrojat 14 različitih religija. Narod koji po izgledu podsjeća na cigane/rome kako ih kod nas zovu jako su srdačni, voljni pomoć veliki trgovci, zapravo su svi gradovi kod njih kao jedan veliki pazar pa samin time posjeduju i trgovačke vještine tako da te uspije uvjerit da kupiš nešto sta ti ustvari uopće ne treba ali je sve pre jeftino pa i nije na odmet. Sva srića pa smo imali ruksak, tank torbu i dvi bisage pune pa nismo ni imali stavit di još dodatnih stvari. Nastavljamo prema Cluj-Napoca tj:Kluž gdje smo odspavali i sutradan obišli neke značajne znamenitosti tog grada pa zatim Suceava gdje je Domina nasla smještaj preko bookinga za cca180kn di ustvari nismo ni gledali slike kako to izgleda. I tako ja pratim navigaciju do tog smještaja na periferiji grada kad odjednom ispred mene ogromna hotelčina koja izgleda ok dvorac, nas dvoje parkiramo motor ispred, silazimo s motora u kišnim odjelima gledamo se i nevirujemo da je to to....kaže ona ma sigurno smo pogrješili....ulazimo u Hotel di nas ljudi u odjelima,puloverima,košuljama s aktovkama osuđujuće gledaju ok dva klošara bajkerska...Prilazin ja na recepciju i promumljan da imam rezervaciju na to prezime...Gospodja jako ljubazna daje karticu od sobe te nas uputi na 4ti kat te da ujutro imamo doručak te da hotel posjeduje saunu,bazene,jacuzzi itd.mi onako šokirani odlazimo u sobu...mislim sobu...to je nešto ogromno,uredno,čisto..Tu večer spustim se u restoran na šank da uzmem par pivica a konobar posramljeno kaže pa mogli ste samo nazvati donili bi vam u sobu (ja se još vise iznenadio).Nismo puno tokom vožnje do Kijev-a stajali jer smo morali stici 25og u Kijev jer nas vodici 26og rano ujutro vode u Chernobyl pa smo rumunjsku odlučili razgledat u povratku....Dolazak na ukrajinsku granicu je bila prava noćna mora gdje smo izgubili sat vremena. Prva stvar je da tamo ne postoji policija nego samo vojska što nam je rečeno da se policiji ne zaustavljamo nego isključivo vojsci...Jako su strogi, ne ljubazni i možete pogoditi...ne, ne pričaju engleski sta još automatski otežava sve skupa...Pa meni nešto izleti na hrvatskom jeziku a vojnik kaže: ooooh you speak russian....Zamislite to....i ajde uspijemo se tako sporazumit na rusko/hrvatskom predam im potvrdu o zdravstvenom osiguranju u ukrajni na 20 dana ( bez toga ne možete ući u državu i košta vas cca-20ak eura za nas dvoje) i kažu nam da smo slobodni...Nakon doslovno 5 metara počinje noćna mora....Rupe po cesti isto kao da je bombardirano 10 dana prije, to su rupe po pola metra (tamo gdje ima ceste) jer cesta do Kijeva još nije izgrađena a do tamo imamo još dva puna dana vožnje cca 600-700km i uz to počinje kiša i te rupe se počinju punit vodon tako da postaje jako opasno za vožnju motorom. Ne treba napominjat da nismo već danima vidili niti jedan motocikl i kako ljudi bulje kad nas vide na motoru.Zbog opasnosti od tih rupa iako smo imali iskaznice od Oryx asistencije koja pokriva cijelu europu i šlep službu za motocikle da izbjegnemo te rizike odlučija san skrenit s puta i vozit se po livadi uz cestu sta za R motor uopće nije ugodno ali je sigurnije glede rupa...Ukrajina je kao sovjetska država iz filmova, jad i bijeda na ulicama, siromaštvo na vrhuncu, samo su crkve i svetišta od zlata i baš bodu oči kad prolaziš kroz naseljena mista. Na pumpnoj stanici ne možeš sam nalit gorivo nego moraš prvo platiti unaprijed zatim vam radnik ulije toliko koliko ste platili. Još jedna zanimljiva stvar je da tamo nema Eurosuper 95,98,100 nego samo euro92 koje zaudara na neprerađeno gorivo ali nisam imao nikakvih problema sa injektorima i radom motora.Nađemo smještaj Coloseum također na bookingu koji izgleda brutalno, zatvoreni parking, kipovi u dvorištu,4 zvjezdice,samo nije bilo slika spavaćih soba, cijena za nas dvoje cca-100 kuna i komentiramo kako će nas opet dočekat čudo ka i u rumunjskoj...I tako dođemo u Hmeljnicki i gledan grad koji izgleda užasno i sam sebe pitan pa di ode može bit onako dobar smještaj? Dovede nas navigacija do smještaja velika željezna kapija se otvara u centru kip Ben-hura okolo parkirani Mercedesi,Porschei,Masserattii ja govorim njoj super smo ovo pogodili uzmemo ključ od sobe odemo na prvi kat kad imamo sta i vidit kreveti od kovanog željeza namještaj iz 60-ih,wc također,madrac na federe koji probada leđa i na kojem se probudiš umorniji nego kad si lega.Malo surfanja po netu, to je kao da kod nas odeš u Radisson hotel, jednostavno nema bolje, to je tamo sami top smještaja. Sutradan još umorniji od lošeg smještaja krećemo prema Kijev-u kroz polje kukuruza, blato i cestu popločanu iz ''rimskog carstva’ ‘dakle glavne ceste nema...To je bio šok za nas jer smo mislili da je samo loša cesta s rupama problem al izgleda da nema uopće glavne ceste do Kijeva, čak ako ukucate u google maps tamo će vam se prikazati ceste koje uopće ne postoje.Dakle moraš se snalazit tražeći puteve do Kijeva jer navigacija prikazuje cestu koja još nije izgrađena a signal je toliko loš da navigacija ne može naći neki sporedan put da valja. Poslije nekoliko sati truskanja klizanja po blatu dolazimo napokon 90km od Kijeva na asfalt a to je zapravo ogroman pravac....Zamislite ravnu crtu dugu 90 kilomtara,6 traka,iznenađujuće dobar asfalt,puno prometa,svih šest traka u kolonama u oba smjera, napokon civilizacija. Kad smo se približili na nekih 30 km tog dosadnog pravca počeo se nadzirat Kijev i bas prije nego smo ušli u Kijev sretnemo par na motorima (kineskim ali 600kubika+) stanemo zapalit cigaru te ih upitamo par informacija vezano za Kiev,mjesta za izlazak,moto skupove itd. Ulazimo u Kijev grad od 3 000 000 stanovnika 3299km2 i piše mi da imamo još 26 kilometara do hotela onda možete zamisliti koliki je grad.To je neka druga dimenzija s obzirom na ostatak države, ceste su u gradu dobre, signalizacija na ulici, malo bogatiji vozni park sta nam je odmah odavalo da bi i smještaj mogao biti dobar. Uzeli smo 3 noćenja u hotelu s 4* za 580kn sa privatnom garažom jer smo morali negdi ostavit motor dok smo obilazili Chernobyl jer nije baš sigurna zemlja za ostavit motor na ulici. Večer prije odlaska u zonu slučajno smo se zadesili u bajkerskom klubu MFC Crazy Hohols koji su slavili svoj rođendan te su imali slavlje u club-house-u gdje smo na kraju jedino mi iz Hrvatske bili s motorom zbog kiše. Velikodušno su nas primili i ugostili cak smo i dobili poklone od njihovog moto kluba (majce,magnete,prišivke,beđeve)a mi smo im zauzvrat poklonili nasu prišivku MK Vuk Samotnjak. Nakon 5 dana izlazimo napokon iz motor opreme i oblačimo se u civilnu odjeću i ulazimo u auto s vodičem i vozačem te krećemo u Chernobyl exclusion zone. Po dolasku na prvi sigurnosni punkt masa autobusa,kombija,automobila,vojske,civila...Iznenađen brojem ljudi tamo pitam vodica odakle svi ovi ljudi na sto mi je on odgovorio da preko tjedna imaju 600-700 posjetilaca a vikendom i do tisuću. Dobar turizam su napravili moram priznat. Tamo pijemo kavu čekamo dozvole da nam odobre za ulazak unutra i da dobijemo dose-meter na ogrlicama koje moramo imat svo vrijeme provedeno u zoni tako da bi se moglo očitati pri izlasku dali smo kontaminirani i smijemo li napustiti područje.Dobili smo sve dozvole te započinje pustolovina kroz napušteno područje (bar smo tako mislili) ubrzo dolazimo kod skulpture na kojoj pise Chenobyl koji označava ulazak u bas grad Chernobyl koji ima par tisuća stanovnika,dućana,kantina itd.Zapravo ljudi koji tamo rade i bave se raznim djelatnostima održavanja, turistički vodići,vozači,vojnici zapravo tamo žive u zgradama.Tamo je u stvari radijacija zanemariva isto kao da živite u bilo kojem drugom gradu u Ukrajini. Zapravo je Pripyat napušten iako dan danas tamo živi 20 ak ljudi koji su stariji i ne žele napustiti te prostore iako je zabranjeno živjeti tamo. Nakon 48 sati provedenih u 30 kilometarskoj zoni napokon prolazimo kroz skenere za radijaciju i na svu sreću nismo kontaminirali ni sebe te smo mogli slobodno otići. Cjelokupni dojam ''Chenrobyl-a je fantastičan previše emocija, doživljaja stvarno nešto fantastično za proći i ako se mislite otići tamo sad je vrijeme jer za nekoliko godina neće ostati ništa za vidit jer priroda uzima k sebi nazad ono sta joj pripada. Sljedeća destinacija je bila Moldavija s tim da smo odlučili negdje na pola puta prespavati te dolazimo do mjesta Zastava koji je zapravo Hotel Resort i gazda ispred restorana ima staklenu garažu i osobnu kolekciju old timer motocikala,Jawa,ćezetka,MZ itd. Koja je dosta impresivna i koliko sam shvatio vlasnik je balkanac naravno. Nakon vožnje od nekoliko stotina kilometara i obilaska nekih prirodnih i nacionalnih parkova i noćenja u Umanu došao je i dan za Moldaviju. 150 kilometara nove ceste bez rupa bila je cista uživancija osim tu i tamo po kojeg zastoja zbog radova na cesti i dolazimo do skretanja prema graničnom prijelazu. Ponovo noćna mora sljedećih 90 kilometara bez ceste bez ičega ponovno treskanje za nas nekoliko sati da bi mi se 10 ak kilometara prije graničnog prijelaza počeo gasiti motor kad bi pustio gas i nekako se dovučemo na granični prijelaz opet vojska pregledava motocikl dali rade pokazivači smjera,svjetla,gume kao na tehničkom pregledu u suprotnom vam ne daju da napustite državu i nakon tih maltretiranja sat ipo vremena konačno nam da znak rukom da možemo nastaviti prema Moldavskoj granici međutim na okret ključa uopće nema kontakta i gleda me vojnik sta se događa ja ga pitam WC da ne bi skontao da mi ne valja motor i odguram se 10ak metara niže i padne mi na pamet nakon svih ovih rupa mora biti nešto s akumulatorom i izvadin svoj mini alat dignem sjedalo,od vibracija se odvidao vijak na minus polu vratim sve nazad upalimo Suzu i gas dalje. na moldavskoj granici, carinik uzme dokumente i kaže slobodni ste,međutim ja sam pitao možemo li dobiti pečat u putovnice zbog ratnih sukoba i podjeljenja države no ona mi je u zamjenu dala neku kao potvrdu i rekla da sa tim možemo izaci iz Moldavije. Nakon 400 metara ponovno šok ,tenkovi ,kamioni ,vojska naoružana do zuba u ful spremi okrenuti prema drugoj strani mosta koji je dug par sto metara.Mi se onako od straha zaustavimo i pitamo možemo li proći jer sve su to divlje zemlje i ne osjećaš se bas sigurno. Jedan vojnik ponovno uzima dokumente i maltretira 30 ak minuta i pusti nas dalje. Nakon prolaska mosta tamo stoji neka druga vojska naoružana i okrenuta prema onima s početka ove priče i tu kontrola putovnica papira pa nas i on pusti ali tu nije kraj za još 500 metara dolazimo na ''pravu'' moldavsku granicu gdje nas niko ništa ne pita ali sam svejedno stao i nekoliko psa lutalica su počeli lajati na nas a jedan me ugrizao za nogu tj čizmu i ja sam makinalno krenuo i ponio psa 10 ak metara za sobom. Na pumpnoj stanici nekoliko kilometara od granice sam se raspitao sta se događa na granici pa su mi rekli da se Transistria tj Prednostrovia žele biti neovisni pa je Ukrajina to prihvatila ali Moldavija nije ugl. Interni državni sukobi. Tu noćimo u glavnom gradu Kišinjevu (Chisinau).Iskreno rečeno u Moldaviji stvarno nemate šta za vidjeti osim prirode i možda najvećeg vinskog podruma na svijetu gdje imate cestu koja vas vodi kroz njih i zapravo se možete voziti kroz vinske podrume. Ostalo sta se tiče zanimljivih stvari jako loše, nije ni čudo sto je to naj ne posjećenija zemlja u Europi jer ne nude apsolutno ništa pa se nismo dugo tamo zadržali napetiji nam je bio Transfargasan i Transilvanija i prekrasna rumunjska cesta koja je doslovno kao pista. Cin smo se dohvatili Rumunjske granice i kad san ugleda onaj crni asfalt ravni, svježi bio san sritan ka malo dite i počela je zabava zavojitim cestama do Brašova gdje smo odlučili provesti večer i sutradan vidjeti Drakulin Dvorac. Dakle ta cesta u rumunjskoj je jednostavno nešto neopisivo, svaki zavoj je po pravim nagibom, bijele crte na rubu i u sredini su hrapave nema proklizavanja guma na njima te Rumunji kao vozači poštuju motocikliste za razliku vozača iz Splita hehe.Mogao bih slobodno usporediti tu vožnju kroz Transilvaniju s Grobnikom jer ti taj asfalt ulijeva povjerenje i sigurnost da se možeš bezbrižno zabaviti sa svojim ljubimcem. Nakon obilaska Brašova i drakulinog dvorca koji zapravo nema veze s vampirima ali lijepa priča i zanimljiva stvar za naučiti iz povijesti. Idemo prema Tranfargasanu koji san toliko gleda na internetu, izgleda ok najbolja pista, svi ti zavoji, dobar asfalt priroda. Kao sto vjerojatno znate Transfargasan je otvoren samo nekoliko mjeseci u godini zbog sinjega i loših vremenskih uvjeta sta znaci da se ta cesta ne održava (meni to nije bilo ni na kraj pameti ali u daljnjem tekstu ću vam ispričati anegdotu).Već nas je vata zalazak sunca a nije nam se bilo napeto vozit tom cestom po mraku našli smo drvenu savršenu kolibu u sumi uz potok za prenoćit za 90-ak kuna sa vrhunskom hranom. Ujutro dolaskom na branu iz top gear-a koji su sigurno neki gledali i mitova da je to brana gdje s snimao James Bond, vidim dosta motora sastane pa odlučimo i mi stat na puš pauzu ali ulaskom na taj parking osjećao sam se kao Valentino Rossi nakon osvojenog naslova prvaka, svi su doslovno buljili u nas i došaptavali se i gledali nas sa čuđenjem i divljenjem, neki su nas i slikavali,i sve su to bili momci sa Bmw-Gs,Honda Africa-Twin,Ducati Multistrada i njima slični motori. Govorim ja dragoj ima bit da prvi put vide pravi motor iz Japana jer sigurno nema puno ljudi sa Gsx-r om na transfargasanu sa istruganim bisagama, vrećama za spavanje, tank torbom i nas dvoje nakon 6000km.Nakon cigarete kad smo se počeli vozit uzbrdo shvatili smo zašto su nas ljudi onako gledali.Pogadjate iz dva puta. Cesta očajna, zavoji pod 90 stupnjeva i ogromne rupe u cesti u kojima R-motor bas i ne uživa dakle nema brze vožnje, samo lagano treskanje kroz planine. Od tog razočarenja u startu nakon sta se priroda počela prikazivat počeo san oduzimat gas i vozit sve sporije, činilo mi se koda sam u nekom filmu, dokumentarcu sa Discovery-a samo još 10 puta bolje, osta san bez teksta, samo san buljio u prirodu oko nas. Kad san se prilagodia vožnja je postala prava uživancija, da budem iskren i zaboravia san na vožnju jer san mora stajati 50 puta do vrha planine da upijemo tu prirodu. Kad smo prošli tunel na vrhu nisam se htio zadržavati jer me podsjetilo na sajam u Benkovcu i totalna komercijala prodaja suvenira pa smo odlučili kavu popit negdi manje poznato i još uzivat u prirodi i vožnji. Najljepših 150 kilometara ikad odvoženih po svim parametrima putovanja na motoru.Transalpinu nažalost nismo mogli proći jer je taman taj dan bila zatvorena pa smo nastavili put kroz rumunjsku uživajući u transilvanijskom duhu lijepe ceste,krajolika,naselja i gradova. Odlučili smo još nekoliko dana godišnjeg sto je ostalo provesti kod prijatelja u Beogradu gdje smo ga obišli na dugo i široko i na svim mjestima bili dobrodošli i ugošćeni kao da smo u vlastitoj kući. Nakon 19 dana putovanja gledamo se tužno na jutarnjoj kavi i ni meni ni njoj se ne da ići kuci ali moramo....Stvarno bi bilo lipo imat novaca guma i ljubavi moga bi na kraj svita...Vjerojatno nikad ne bi ni došao doma.Ostala dva dana smo obilazili prijatelje i poznanike kroz Slavoniju i liku i na posljetku vratili se u rodni Split.Nakon kiše,sunca,7000 kilometara,puno doživljaja...nisam mjesec dana ovo niti mogao napisati jer mi se još dojmovi nisu slegli al se nadam da sam bar nekima uspio dočarati ovo putovanje. Duje Laštre

Tamo gdje sam stao u 2018. godini nastavio sam u narednoj godini druženja sa V Stromom. Početak sezone bio je praćen lošim vremenskim prilikama ali to me nije spriječilo da se vozim drumovima Srbije, Republike Srpske (Bosne i Hercegovine) i Hrvatske. Ređala su se kraća putovanja, ali za ono glavno godišnje putovanje još uvek nisam bio spreman. Do poslednjeg momenta nisam znao kada ću dobiti godišnji odmor te nisam bio u situaciji bilo šta da planiram. Petnaestak dana prije godišnjeg dobio sam zeleno svijetlo za dodatnih 10 dana te sam odmah krenuo da pravim plan kuda bih se vozio. Bila mi je želja da obiđem nekoliko moto događaja na kojima do sada nisam bio, ali isto tako sam htio da se „spustim“ do Crne Gore da provedem dva tri dana sa roditeljima koji su u tom periodu planirali da budu u Tivtu. Prikaz maršrute vožnje "Malo po Balkanu i još po kojoj državi, 2019" Za razliku od prošlogodišnjeg putovanja ovog puta sam detaljno provjerio motor pred polazak, uradio mali servis i spakovao samo neophodne stvari. U petak, 5. jula u poslepodnevnim časovima, sa benzinske pumpe „Eko“ započeo sam vožnju pod nazivom „Malo po Balkanu i još po kojoj državi, 2019“. Polazak na putovanje, jul 2019. Tokom prvog dana vožnje bilo je planirano da dođem u Apatin na moto susret kod MK „Panter“. Autoputem do Vrbasa, pa onda vojvođanskom ravnicom do Sombora i moto kampa u Apatinu. Na ulazu u kamp dočekali su me članovi sa širokim osmijehom i domaćom rakijom. Prijateljstvo sa ovim klubom traje još od 2013. godine te se kod njih stvarno osjećam jako prijatno i koristim svaku priliku da ih posjetim. Mladen, moj zemljak i član kluba, mi je ustupio svoju radnu sobu da prenoćim, a ja sam se odužio tako što sam radio za šankom. Nisam htio da konzumiram alkohol u većim količinama jer me je ujutro čekao put dug 320 kilometara. Autor sa Mladenom iz MK "Panter" Apatin, jul 2019. Detalj sa moto susreta u Apatinu, jul 2019.

MOTOTEK https://www.mototeksrbija.com/ Interesantan splet okolnosti koji je doveo do otvaranja još jednog moto servis i tjuning objekta u ovoj našoj lepoj Srbiji: Naime, Ian Coffey je Irac oženjen Dalidom koja je srpskog porekla, a ovim poslom bavio se u svojoj rodnoj zemlji pod brendom Blackwater Motorcycles. Na nekoj od vožnji Balkanom, sa svojom suprugom, zatreskali su se u podrudničke krajeve i izabrali selo Dobraču za mesto svog prebega iz Irske (tako Ian kaže). Nešto im je kliknulo, pazarili su lepu kuću negde na pola puta između Kragujevca i Gornjeg Milanovca (100m od glavnog puta) i definitivno rešili da život nastave ovde. Naravno, Ian nastavlja da radi ono u čemu je najbolji i čime se bavio i u svojoj rodnoj Irskoj. Rezultat svega toga je MOTOTEK. Imao sam priliku da kod njega zimus predihtujem motor i zamenim vodenu pumpu. Ne razumem se nikako u motomehaniku, ali sam primetio da sve radi po katalozima, uz odgovarajući softver i originalne delove. Prostor radionice uredan kao apoteka, nema šta. Zatekao sam kod njega par Smakovaca i jednog od vlasnika kompanije Sunce Kragujevac, koji su mi rekli da im je neko kao Ian oduvek falio da im priprema motore za stazu. Po njihovim rečima Ian je totalni frik za to što radi. Sajt je još uvek samo na engleskom jeziku, priprema se prevod na srpski. Ian Srpski po malo koristi, za sve izvan toga tu je supruga Dalida. Za sad nemam više informacija da podelim, ali kako se budu ređala iskustva nek se ređaju i komentari

Od izvora tri putica, vode na tri strane Glavni akteri ovogaaa skupaaaa su.... pu @PaPaja s'Caponordce, @Bojanko s'NC, @GAGI74 s'MT07, Milos s'Burger650 i moja malenkos takodjer s'NC-etom. Ekipa mladih muzicara koja ne pravi mnogo pitanja, dogovara se u 4 reci.... hocemo da idemo tam - hocemo...... kad - tad, moze...... ende. Nema priprema, nema izvoljevanja, nema a sta ti nosis a sta ja da ponesem.... ponesi dokumenta, kes mani i rezervni kljucenzi i prokleto kisno odelo. Zasto bas "Od Izvora Tri Putica", zato sto je Milosu i meni putovanje pocelo u nedelju (16.06), otisli smo do CG, Papaja i ostatak ekipe krece u ponedeljak. S'tim da Papaja odlazi za Cerovac odakle ce krenuti, Boki i Gagi krecu iz Bg-a..... 5 ljudi, 3 tacke ce se spojiti u Albaniji tacnije Skadru..... pa da pocnemo. 1. Dan, ceka nas sledece Nismo nesto poranili, krenuli smo oko 08:30' standardnom rutom, avalski do Mladenovca - Topola - Rudnik gde bese prva pauza. Ne zadrzavamo se mnogo, popili po kafu i izeli palacinci s'dzem u Koti 555, kacige na glavu i vozi misko. Na putu se nista ne desava, nema guzve, ima sitnih radova tako da brzo stizemo do Zlatibora. Zlatibor ki Zlatibor, nema se sta pametno videti, cirkus napravise i da ne duzim dalje, sve vec znate. nismo svratili, picimo dalje do restorana "Borova Glava" pauza, gasi makine pakleno vruce, Milos kao da jos uvek spava ljubi ga Majka posto smo se dobro nakrkali kod kuce, ne zadrzavamo se mnogo na pauzi pali makine, pravac gran. prelaz Jabuka.... tam mala guzva, nista bit'cemo kurturni u redu kako smo usli u CG, tako se navukli neki sivi oblaci, mislim se u sebi pa neces valjda da tuces gde je najlepse tako i bi nanicu joj njenu, 2-3km pred Durdjevica Tarom poce kisa, zamakli dok ne stane, mali skljoc na Mos tukla je nekih 15-20min, ne vise od po sata, dovoljno da ti sjebe najlepsi deo za voznju temperatura za 10C ode dole, par slicica Dj. Tare - Zabljak - Savnik stigli u Niksic, tankaj gorivo te produzi do Bogetica, pao plovak u zeludcu...odosmo na krku restoran "Na Kamenu Podostroskom" i da znate, klopa nije bas jeftina podize se plovak, spusta se lagano mrak, ustaj Losmi Ostrog nas ceka Parkirali se, poskidali sta smo imali, usli unutra, prizor neverovatan. Za divno cudo nema guzve, vrlo malo ljudi. Darovali te gledamo hocemo li nociti napolju il untra. Milos kaze da su najavili moguce pljuskove u toku noci, sto me je odmah navelo na misli od pre dve godine.... uzas! Poceo je duvati jaci vetar, unutra se oseca na ustajalo, ma nikako... tako da grabimo cebad, ambolije, jastuke i idemo vani. taman kad smo sve namestili, vetar prestaje da duva.... ima neceg, kazem ja sam sebi Laka noc, vidmo se sutra.....

Nekoliko dana pred polazak sa drugarima dogovorili smo vikend vožnju po Srbiji. 2 dana, subota 27. i nedelja 28. 06. Kako nismo svi iz istog grada, Čačak, Užice, Batočina, Zrenjanin mesto sastajanja Subota: Valjevo / Lovački dom 11h odakle grupno krećemo u vožnju. A plan a za taj dan bilo je: Valjevo - Loznica - Bajina Bašta - Perućac U 9h nalazim se sa @Marko05 u Požezi i krećemo preko Požege, Kosjerića ka Divčibarama dalje ka Valjevu. Sve lepo, milina, jutro kao stvoreno za vožnju i na ulasku u Valjevo, posle kružnog toka peh na Banditu puca sajla od gasa, Stali smo...., šta nam valja činiti, nisam nikako za odustajanje od vožnje, ne, nakon svih ovih sr*nja i lošeg vremena. Javljam se drugarima - kolegama iz MK Sorabi - Valjevo koji me odmah spajaju sa majstor Mićko gde mu objašnjavam nastali problem nakon čega mi javlja da je poslao šlep po motor, šlep stiže kroz 5 min.i motor dolazi u servis gde se odmah preuzima u rad i rešavanje problema.... Kako je tek 10:20 ali ipak obaveštavam ostatak ekipe Ivan / Batočina Sapa / Zrenjanin o nastalom problemu Rešavamo šlep i u servisu uz jako gostoljubivog domaćina prepričavamo sve i svašta. Jednom rečju ljudina od čoveka. Majstor za pohvalu, mnoštvo korisnih stvari čuli, savete, preporuke koje smo usvojili i na tome mu hvala. Sredio je sajlu, uradio novu, pregledao motor i bukvalno me isterao jer nisam hteo da prihatim da ne želi da naplati svoj rad i maltretiranje iako ga je ubacio preko reda i omogućio mi da nesmetano nastavim dalji put. Na čemu mu neću ostati dužan kao ni kolegama iz MK Sorabi Valjevo. Vidimo se na moto skupu uskoro!!! Nastavljamo dalje...... .... Stižemo do Lovačkog doma gde nas čekaju drugari kako bi krenuli dalje na najlepšoj deonici za vožnju po krivinama. Iako nam propada planiran doručak u "Lovačkom domu" zbog problema dogovor je da klopa bude u Tršiću. Vožnja, vožnja, vožnja.... krivine, saobraćaja i kolega baš malo na drumu i eto nas u Tršiću. Biciklo sam poterao kao rezerva ako mi se opet nešto dogodi [emoji6] Mmmmm klopa, sve iz menija je za preporuku, pogače koje se peku odmah i domaći čvarci kao grickalice dok ne stigne glavno jelo. Mesto je bilo bap puno turista, tako i treba Posle klope bilo je reči da se prućimo po livadi u debeli lad i svarimo onoliku hranu.... Ali, vožnja vožnja čeka Nastavljamo dalje ka Loznici, tankamo gorivo i krećemo na Ljuboviji.... ... Gde će se Saša / Zrenjanin isključiti i preko Osečine nazad ka VA vrača kuči. U Ljuboviju stižemo, sa Sašom se pozdravljamo i mi krećemo dalje ka BB i Perućcu kad navukoše se neki oblaci i uhvati nas kiša, malo, kratko al tačno. Zastajemo nakon što smo u goloj vodi, trebali smo ranije al ajd, oblaci odoše dalje, nastavljamo i eto nas u B. Bašti... .....i Marko se isključuje ka Užicu zbog obaveza a Ivan i Ja nastavljamo ka Perućcu gde uz kratku pauzu pravimo plan za dalje i vožnju za nedelju. Dogovor je da od Perućca preko Kadinječe i Užica idemo na Zlatibor i tu prespavamo. A vožnja za nedelju je dogovorena da bude Zlatibor - Kokin brod - Nova Varoš - Zlatar - Uvac - Golija - Kopaonik - Goč - Kraljevo. Tako je i bilo........gas, gas, gas, rupe malo jer je baš loš put od B.B. preko Kadinjače ka Užicu. Stižemo na istorijsko mesto "Kadinjača" Radovi neki oko prilaza ka spomeniku nisu nas sprečili da se uskom stazom popenjemo na vrh. Ja koji večito nešto čačkam Tel. dole na platou Evo me malo bliže Kako se danu bliži kraj hitano ka Zlatiboru gde oko 21h stižemo u smeštaj, sređivanje i malo da protegnemo noge ka centru i nešto stavimo u kljun pa na spavanje Nedelja 09h spremamo se za nastavak vožnje i krećemo ka Kokinom brodu i Novoj Varoši. Nismo mogli zaobići komplet lepinju i kiselo mleko kod "Zorina krčma" na "Borovoj glavi" Punih stomaka krećemo, prolazimo Kokin brod jer je velika gužva, kao i Zlatar planinu, jako je lepo videti mnoštvo ljudi koji su na otvorenom i uživaju. Put nas dalje vodi ka Sjenici. Sređen put skroz i jako lepo za vožnju (bio na istom mestu u Avg.2019.god. kada su tekli radovi na sanaciji kolovoza) Skrećemo ka Vidikovcu UVAC i poznatom mestu "MOLITVA". Makadam u dužini od oko 9km. nas dovodi do vidikovca. "put" ovo nije ni za volovska kola a kamoli za automobile, motore i ostalo. Jedna velika sramota za lokalni kraj da ovakva lepota nema dostojan prilaz. Nadao sam se da će biti nekih pomaka od prošle godine ali JOK. Opet oblaci i kreće kiša koja je doprinela tome da motori budu baš usvinjeni i da ne možemo više uživati u prizoru. Gledamo u nebo i vidimo da nam nema druge nego da skratimo turu i krenemo ka planini Javor, dalje ka Ivanjici i Guči. U Ivanjicu stižemo gde mi moji javljaju da je u Čačku padao grad i da je trenutno kiša. 16h, na žalost ne preostaje nam ništa drugo nego da se rastajemo i destinacije koje smo planirali ostavimo za drugi put. Ali za utehu svraćano u poslastičarnicu u Ivanjici gde se gostimo sa jako dobrim "tri leče" i limunadom, nisam stigao da fotkam, brzinski je nestalo [emoji14] 17h, opet kratko pokisli, po treći put ali već navikli, xaxa, stižemo u Čačak gde Ivan nastavlja dalje ka svojoj Batočini. U svakom slučaju, jedno lepo druženje, vožnja i lepo proveden vikend.

Evo kako izgleda kad neko uloži stvarno dosta vremena, živaca i novca u motocikl. Dosta delova, kao npr. rezervoar, sedište, rep, heblovi, izduvne grane, lonci, far, retrovizori, polugice, trouglovi su unikatni. Ako ima zainteresovanih, okačiću i neke fotke koje sam napravio mada mislim da sve što vas zanima možete naći na linkovima koje sam okačio ispod HONDA CB 750 - Messnermoto custom-made motorcycle MESSNERMOTO.COM This Honda CB750 is a handmade motorcycle designed by MessnerMoto. It took tree years to design, engineer and build this motorcycle to perfection. https://www.instagram.com/messnermoto/ Front Triple Top Tree for GSX-R Conversion is designed by MessnerMoto and it is CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Triple Bottom Tree for GSX-R Conversion is designed by MessnerMoto and it is CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Front forks came from GSX-R 750 2007 Brembo calipers with performance Brembo Series Oro brake discs Front brake master cylinder is hidden below the tank Steering shock is integrated with a custom holder on the frame below the bottom triple tree Frame Back Frame if shortened at the back and bracing for mono-shock conversion is added to the frame Tail lights are integrated into rear frame tubes Part of the frame, above the engine, can be disassembled and engine work can be done without taking out the engine from the frame Rear fork is designed by MessnerMoto and it made from DOHC cb900 1981 fork with added bracing for mono-shock conversion Rear mono-shock is OHLINS from Yamaha r1 2012. Spring of mono-shock is chrome plated The rear brake caliper is taken from KTM Adventure 1290R including Brembo brake rotor Carrier for the rear brake is designed by MessnerMoto and it is CNC machined from 6082-T6 billet aluminum The frame is cleared of all unnecessary hinges and brackets Rear wheel Rear wheel is 18“x4.5“ sourced from KTM Adventure 1290R Tire is 170/60zr18 Bridgestone BATTLAX BT-54 Front and rear drive sprockets are specially made to accept 525 chain and to be compatible with upgraded rear wheel Fenders Front and rear fender are designed by MessnerMoto and both are 3D printed Hidden carrier for front fender is made using 3D printing and it is reinforced with carbon tubes and stainless steel Controls Front Handlebars are designed by MessnerMoto and they are CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Control levers are designed by MessnerMoto and they are CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Mini Push Buttons for handlebars are designed by MessnerMoto and they are CNC machined from 6082-T6 billet aluminum Throttle control is designed by MessnerMoto and it is laser cut and CNC machined Rear Rear-set Brackets for Tarozzi Rear sets are designed by MessnerMoto and they are CNC machined from 6082-T6 billet aluminum All brake tubing and control cables are custom made for this project Electrics Installation Motogedget m-unit v2.0 is center of the electrical system. M-unit is packed in a box below seat with two lithium batteries Motogedget Motoscope Pro digital dashboard Temperature, pressure and end other parameters of the engine are monitored using special gauges and information from gauges is displayed on Motoscope Pro Lights The front light is made of 45w LED unit integrated in aluminum metal-shaped headlight bucket designed by MessnerMoto Turn signals are hidden inside of the front light bucket Tail lights are designed by MessnerMoto and they are smartly integrated in rear frame tubes. Tail lights are made using custom LED diodes and lenses Power Alternator, flywheel, and rectifier were sourced from Yamaha R1 2009 Alternator engine cover is modified to accept R1 stator Engine Lightened and balanced crankshaft Stronger and lighter connecting rods Forged pistons with an increased compression ratio 1:10.5 Increased engine displacement from 736cc to 836cc Race Cut transmission gear Reinforced primary and camshaft chains Honda CB750 Cam Chain Tensioner - High Performance designed by MessnerMoto Honda CB750 Primary Chain Tensioner High Performance designed by MessnerMoto Ported and polished head Hi-flow racing valves Racing beehive valve springs Racing camshaft CX-7 has 2mm more lift on intake and exhaust sides than stock camshaft Hard-welded rocker arms Optical multi-spark ignition Mikuni RS34 racing carbs Honda CB750 Oil Pump Rebuild Kit CNC ROTORS engineered by MessnerMoto and CNC machined from 4732 billet steel Oil cooler fitted in front of the bike Exhaust All four exhaust pipes are hand-bent and designed by MessnerMoto Handmade mufflers designed by MessnerMoto Hidden exhaust mounting brackets All parts of the exhaust system are made from 304 stainless steel Bodywork Tank, tail and headlight bucket are designed by MessnerMoto and they are metal-shaped from aluminum Aluminum is left uncovered with brushed finish The tail is a functional oil tank for engine dry sump oiling system Front light holders are 3D printed and reinforced with stainless steel Motoscope PRO is supported by hidden 3D printed holders Mold for Seat foam is 3D printed Upholstery was done using artificial black leather. The only visible MessnerMoto logo is on the seat Custom designed side stand. When retracted it blends into the frame Engine casings are vapor-blasted

”Slabo divanim mađarski dve tri reči i to s greškom tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom Ali mađarski ne umem daj nauči me 'leba ti nisam mog'o da pomislim da će mi tol'ko trebati “ Nekada prije, dok sam bio mlađi, dosadu sam ubijao igrajući fudbal sa društvom ili igrajući igrice na kompu. Kako sam prevazišao igrice, a društvo se rasulo po svijetu, ostalo mi je da pronađem dobar način da se dosada iskorijeni. Kada sam počeo da vozim motor, prije 13 godina, nisam mogao zamisliti da će mi baš to biti najveći saveznik u borbi protiv dosade. Vikend se bližio, a ja nisam imao nikakavu ideju kako da ga provedem. U stanu mi se nije ostajalo. Sjetim se da sam prije par mjeseci pričao sa komšijom o vožnji do Segedina i u sekundi odlučim da će taj grad biti moja sledeća destinacija. Pozovem par drugara da vidim da li su voljni da mi se pridruže, ali neki drugi faktori bili su jači od njihove volje. Bez puno razmišljanja, odlučim da krenem sam. Dođe i subota. U ranim jutarnjim satima spakujem sebe i motor i krenem put Mađarske. Odmah sam se uključio na auto put i do Bačke Topole nisam stajao. Primjetio sam ogromnu gužvu na putu, ali na svu sreću sa suportne strane. Kasnije sam slušao na vijestima da je, baš taj dan, označen kao dan kada se očekuje najveći priliv tursta kojima je Srbija ili krajnja destinacija ili tranzit na putu do Grčke i Crne Gore. Dok sam se vozio odlučio sam da na Palićkom jezeru napravim pauzu za doručak. Pošto put nisam znao najbolje, uključim navigaciju na telefonu (Here We Go), ali zaboravim da isključim opciju najbržeg puta. Malo po malo počne navigacija da me vodi kroz prigradska naselja Subotice. Posvađamo nas dvoje. Ja bih na jednu stranu, ona vodi na drugu, a tvrdoglavi oboje. Konačno nađemo kompromis i zajedničkim snagama pronađemo pravi put. Stižem na Palić, ili kako sam ga nazvao - oaza mira. Sunce se već podiglo visoko iznad jezera, a jezero, kao more. Ne vidi se kraj. Palićko jezero je dika i ponos, ne samo sjeverne Bačke, već i cijele Srbije. U trenutku kada sam ja stigao na šetalištu pored jezera nije bilo nikoga. Idealna prilika da se postavi stativ i napravi neka fotografija. Zelenilo i cvijetni aranžmani ovaj Park prirode čine još privlačnijim. Doručak, po svim običajima, obavio sam u restoranu “Riblja Čarda”. Ima jedna zanimljiva anegdota o ovom restoranu. Prije nekih desetak godina sa roditeljima sam bio na odmoru na Paliću. I baš u ovom restoranu smo odlučli da ručamo. Za ovaj restoran kažu da je najbolji riblji restoran u Vojvodini. A ja tada ribu nisam jeo. Zašto? Pojma nemam. Na meniju su bile razne vrste riba, ribljih specijaliteta, čorbi, salata… ma svega. Pola sata su moji odlučivali šta će da jedu, a ja sam se bacio u potragu za nečim mesnatim. I taman kada sam pomislio da je moja potraga bila bez uspijeha, sitnim slovima u nekom ćošku vidim da piše “Bečka šnicla”. Sreća u mojim očima, radost u mom stomaku. Dolazi konobar i pita me šta ću da poručim. Ja tiho, dječačkim glasom kažem da bih jeo tu šniclu, a on sav iznenađen veoma glasno ponovi “BEČKU!?!?!” Ljudi moji, desetine pari očiju su me oštro pogledale, ljudima sa okolnih stolova su kašike i viljuške od šoka poispadale. Mene uhvati neko crvenilo ali nisam odustao. Pojeo sam šniclu i bio veoma srećan. Pošto sam od tada malo promijenio izgled znao sam da me niko neće prepoznati i sa ponosom opet uzeo doručak bez ribe. Nastavljam da vozim prema Segedinu. Vanjska temperature 36 stepeni, a na meni puna oprema. Ni sam ne znam zašto odlučih da idem na granični prelaz Bački vinogradi. Loša odluka! Posle obilaska kilometarske kolone policajac koji me je srdačno dočekao ispred kućice mi fino kaže da ja sa papirima BiH ne mogu preći granicu na ovom graničnom prelazu. Granični prelaz Bački vinogradi, i još dva prelaza (sjećam se da je spomenuo Đer) su napravljeni samo za građane EU i Srbije, a mi ostali da idemo na Horgoš ili Kelebiju. Pomalo ljut okrenem se i krenem put Horgoša, koji na svu sreću ima dva prelaza - jedan na auto putu gdje se čeka satima, i jedan u samom selu gdje se ne čeka dugo, ali taj prelaz radi samo od 7 do 19 časova. Tu na prelazu sam dobio detaljne informacije o graničnim prelazima sa Mađarskom. Policajac (preziva se Ognjenović) me je izvukao iz kolone duge skoro jedan kilometer i rekao da na tom prelazu motoristi imaju pravo da obiđu kolonu i prije svih dođu na red. Dok su Mađari pregledali auto ispred mene, od policajca sam dobio dosta informacija o putu za Segedin i samom gradu. Konačno stigoh u Mađarsku. Sedma država u kojoj sam se ove godine vozio. Od Horgoša do Segedina nema ni dvadest kilometera, a veliki dio tog puta je pokriven drvoredom. Već na samom uslasku u grad primjetio sam da sam došao u grad koji ima dugu istoriju. Austrougraska arhitektura je najizraženija, ali kao i svuda, moderna gradnja pokušava da uzme primat. Parkirao sam se ispred Gradske kuće na trgu Sečenji. Izgradnja ove zgrade je započeta još davne 1799. godine. Preko puta se nalazi park koji vodi sve do korzoa. Na samom ulazu u korzo nalaze se bakarne skulpture koje označavaju festivalsko raspoloženje koje ovde počinje još u ranim proljećnim danima. Šetajući se korzom, stižem do Dugonjićevog trga, na kojem dominira muzička fontana. Tu se još nalazi i zgrada rektorata Univerziteta u Segedinu, nekoliko kafića i prodavnica suvenira i narodnih rukotvorina. Ono što mi je posebno drago jeste činjenica da sam uspio da pronađem Srpsku pravoslavnu crkvu posvećenu Svetom Nikoli. Crkva je građena u periodu od 1773. do 1781. godine i u njoj se, kako kažu, nalazi jedinstveni ikonostas i nekoliko unikatnih primjera ikona, kao što je ikona Bogorodice koja je donijeta iz Sirije. Nažalost, u crkvu nisam mogao da uđem, jer paroh nije bio tu, a vrućina me je polako trjerala iz jezgra grada. U povratuku, ne tako daleko od pravoslavne crkve, vidio sam ogromnu katoličku katedralu. Brzinski se ulogujem na net i saznam sve o ovom maestralnom zdanju. Segedinska katedrala je visoka 54 metra, a njene kupole čak 91. Ona je četvrta po veličini katedrala u Mađarskoj, a vidiljiva je iz svih dijelova Segedina. U ovoj katedrali se nalaze i orgulje sa 9.040 dirki, a to su, prema podacima sa interneta, treće po veličini orgulje u Evropi. Poslednje što sam obišao u glavnom gradu županije Čongrad bilo je šetaliste u blizini Tise. Puno je zelenila, klupa za odmor, spomenika… Zaboravio sam da napišem da je ovo najčistiji grad u kome sam bio. Prošetao sam se do Segedinskog mosta i time završio tursitički obilazak ovog divnog grada. Pozdravio sam se sa Segedinom i obećao mu da ću opet doći, nadam se sa drućtvom i na duže. Put ka mome privremenom domu, u bloku 62, vodio me je preko Kanjiže do Kikinde gdje me sačekao moj veliki prijatelj Mirko Brkanlić. Kako to obično biva kada se prijetelji sretnu, razne teme se otvoriše. Riječ o ovome, riječ o onome, prođe 3 sata. A ja planirao da u Kikindi ostanem svega sat vremena. Dok je sunce zalazilo vozio sam se banatskim drumovima. Prizor kako sunce napusta vojvođanska polja, izmamio je osjećaje sreće i zadovoljstva. Zastao sam na čas da uživam u pogledu, ali telefon nisam vadio. Postoje pogledi koji se ne fotografišu i koji ostaju u mislima cijeli zivot. Put od skoro 550 km se završio nešto malo prije ponoći. Uživao sam u svakom kilometru, posjetio još jedan grad i državu ali i još jednom shvatio koliko je naša Srbija lijepa. Nadam se da će ovaj kratki putopis pomoći nekome u planiranju svoje rute. Živi bili i dugo se vozili! Dražen Draki Karišik

Poštovani prijatelji i kolege, ovom prilikom želim da vas obavestim o mom velikom putu oko Evrope (40-50 dana, 10 000km) na motoru (Honda VF750 CafeRacer), koji sam sam napravio. U prilogu se nalazi PDF document sa detaljima ovog puta... svaka pomoc mi je dobrodošla (u vidu saveta, nekih vaših iskustva) PONUDA-ZA-SARADNJU.pdf

http://www.autoslavia.com/1-serbia-vespa-days-zlatibor-2017/#.WT_YPVNcXCw.facebook http://www.moto-berza.com/moto-vesti/moto-skupovi/1--serbia-vespa-days---zlatibor-2017-/ Na Zlatiboru je od 09-11.juna 2017. održan 1. Nacionalni Vespa Skup u Srbiji pod nazivom "SERBIA VESPA DAYS 2017." u organizaciji Društva Ljubitelja Vespe Beograd - Vespasian, a pod pokroviteljstvom Vespa Saveza Srbije - Vespa Club Serbia, koji je ugostio više od 150 Vespi i preko 180 učesnika iz preko 14 zemalja sa više od 30 klubova. U trodnevnom programu moglo se naći: vožnja Bobom na Torniku u petak i nedelju, a glavni dan subota je bila vožnja Vespama u koloni od centra Zlatibora do Šarganske osmice gde su se učesnici skupa provozali vozom "Nostalgija", a nakon toga se Vespama išlo u posetu Drvengradu. Svi su bili i više nego zadovoljni organizacijom kao i samim skupom, te su takvi u nedelju otišli srećni svojim kućama. U petak, na sam početak skupa i prijem učesnika, u 13:30 do nas je stigla stravična vest da se kod Sevojna desila strašna saobraćajna nesreća u kojoj je život tragično izgubio muž naše vespašice Maruške, Vladimir na svom motociklu Moto Guzzi, koji je bio naš prijatelj i drug. Sahrana će se održati u petak 16.06.2017. u 12:15 na bežanijskom groblju. Vespa Savez Srbije - Vespa Club Serbia Predsednik Marko Dimitrijević

Veliki pozdrav postovane kolege Zelim sa vama da podelim svoje iskustvo, koje sam imao pre mesec dana Zapravo dobio sam 9 dana odmora, smestaj u Grckoj i Crnoj Gori, pa sam sebi organizaovao jedan lep odmor i voznju od 9 dana Prosao sam 2000km, potrosio oko 100l goriva i prove se ludo i nezaboravno... ja bas i nisam neko ko voli da kucka, ljubitelj sam VIDEO zatisa (pokretnih slika) zato zelim sa vama da podelim svih 9 dana u 9 kratkih video snimaka koje cu objavljivati svake nedelje... za sada postavljam uvodni snimak moje avanture... pa ako vam se svidi zapratite me na YouTube kanalu i uzivajte u ostalim klipovima... naravno ja cu i na forumu postavljati svaki dan tjs. klim koji izbacim Uzivajte i nemojte da zaboravite da kliknete na dugme SUBSCRIBE http://www.youtube.com/c/JovanDasic http://www.youtube.com/c/JovanDasic

Pozdrav svima. Izvinite ako otvaram temu na pogrešnom mestu,ali interesuje me da li ima i gde da se kupi NOV u Srbiji navedeni motor Qingqi 125 2D? Nigde na netu nisam uspeo da nadjem nesto vise o tome Hvala unapred na odgovoru!

Uzimajući u obzir da je svima nama zima najgori deo godine iz očiglednih razloga i da neki (čitajte JA) pre radnog vremena, za vreme radnog vremena i posle radnog vremena, jedva čekaju da se pojavi nešto novo na ovom forumu, reših da malo osvežim rubriku "PUTOPISI". Odmah da se ogradim da ovo nije nešto nesvakidašnje (shodno i imenu), niti nešto gde verovatno niste bili (baš naprotiv), ali kao što ja volim da vidim slike predela i mesta na kojima sam bio iz neke druge perspektive, verovatno to želi još neko. Ovo čak i nije klasičan putopis jer neću biti precizan kao do sada niti će naglasak biti stavljen na naraciju i deskripciju, delom zbog toga što je ovo retrospektiva 2014. i 2015. godine pa sam i zaboravio dosta pojedinosti, delom zbog toga što, ponavljam verovatno ste i vi već ovo prošli tako da naglasak ovaj put stavljam isključivo na slike naše lepe zemlje koju svako treba da upozna pre nego što krene u neke ozbiljnije "pohode". Nadam se da će Vam se svideti. Beše to 2014. za vreme "velikog potopa" Srbije, odnosno onih poplava. Sezona je verovatno većini bila nikakva a nisam ni ja bio izuzetak. Posle posla uprkos tome što sam video da će me kiša negde dočekati, krećem ka Srebrnom jezeru gde sam planirao da kampujem. Kiša me je dočekala a gde drugo nego u Obrenovcu. I odmah posle Obrenovca je prestala... Promrzao i sav mokar dočepam se Srebrnog jezera oko 21h, postavljam šator i vreću (500 dinara je bilo mesto za to, a 1000 dinara da spavam u prikolici). Pošto sam tek kupio šator, nisam hteo da ga neiskoristim. Sutradan ujutru, ustajem rano kao i uvek i polako nastavljam Dunavskom ka Boru i Borskom jezeru, Feliks Romulijani, Sokobanji i Nišu gde sam prespavao. image hosting free no registration picture uploading

Poshto najavljuju lepshe vreme vetj od sutra, reshili smo da se u subotu malo provozamo. Tura je Avala-Ibarska - kafana 4 vetra [ukupno tje biti oko 80-120km] Okupljanje je u 10:30 kod kafitja Solo na NBG, Jurija Gagarina , na kraju ENJUB trznog centra. Za sada prijavljeni za voznju su : Lazar [Evil Zo], Nesha XX i ja ...

Danas sam se setio da sam vam ostao duzan za jedan putopis koji je odvozan u aprilu prosle godine. Posto nemam mnogo vremena da pisem, kao za put u Trebinje, potrudice se da postavim dovoljno slika kako bih vam docarao ono sto smo moja lepsa polovina i ja doziveli na putovanju. Dan 01 Beograd - Belusic 24/04/2006 387+ kilometara Dan 02 Belusic – Beograd 25/04/2006 255+ kilometara DAN 01 Rano ujutro startujemo iz Beograda. Celim putem vozimo lagano i uzivamo u prirodi. Djerdapska klisura Iznenadjenja na putu Lepenski vir Medjudrzavni incident Idemo dalje kad tamo... Rajkova pecina, nazalost zatvorena u tom periodu Borsko jezero A onda pun gas pa u Belusice na spavanje. Uhvatio nas mrak u sred sume, jezivo ali to je deo avanture. Stigli smo negde oko 22. DAN 2 Belusic Jagodina. Hvala bajkeru koji nam je pomogao da kupimo ulje. Put ka Resavskoj pecini Resavska pecina. Ako ste blizu ovo nemojte propustiti. Vodopad Lisine, nedaleko od pecine. Definitivno mesto koje treba posetiti. Samo pola sata voznje od pecine. Odmor i dobra klopa. Jos malo pa kuci Mi kuci kad ono ispred zgrade Toliko od mene za ovaj put

Leti cesto vozimo ovu turu biciklom. Kad vec imamo ovo januarsko leto, resio sam da ljutoj masini malo protegnem noge. Ususkan u kacigu i toplo odelo krenuo sam po blagom popodnevnom suncu. Vec posle par kilometara se vidi najlepsi deo puta brdo Vagan. Do Vagana se stize lagodnom voznjom preko malog mesta Darosava (bivsi Partizani). Ko nije prolazio neka pogleda spomenik u centru mesta. Podigao ga je otac u spomen na 9 sinova poginulim u Kumanovskoj bici. Sa Vagana puca pogled na okolinu pa se vide Kosmaj, Avala i Bukulja koja je u neposrednoj blizini. Atmosfera nije bila bas cista pa evo kako je izgledao Kosmaj u izmaglici: Dalje put ide preko Zivkovaca. Velja se potrudio te je sad ovde potpuno nov asfalt. Neki delovi ipaj jos nisu gotovi, pa treba biti oprezan jer se iznenada moze uleteti u nezavrsen deo. Teskoce mi je pravilo i sunce jer sam stalno vozio ka zapadu pa na momente nisam mogao da vidim vise od 30-tak metara. Posto je ovo ipak januar, delovi krivina u senkama su jos vlazni, a na samom Vaganu ima dosta zaostalog snega. Dakle, oprez! Petnaestak kilometara prelepog puta i okoline dovodi me u Belanovicu, malo mesto u kotlini. Na zalost, basta mog omiljenog kafica iz letnjeg perioda nije radila (ipak nije _toliko_ toplo) pa se ovde nisam zaustavljao. Ispod Vojine vikendice ususkane izmedju borova, put se odvaja desno za Brajkovac. Opet nov asfalt (ko ce kome nego svoj svome) opet predivna okolina. Ubrzo se stize u Brajkovac. To se vec nekoliko godina nalazi ovo: Avion je bio u upotrebi u RV od 1953 do 1968 godine. Preostali deo puta do Lazarevca ide preko Stubickog visa (najvisa tacka opstine Lazarevac 380 mnv). Takodje odlican asfalt, vijugav put kroz sumu. Treba posetiti crkvicu brvnaru par kilometara posle Brajkovca. Sve u svemu jedna lepa opustajuca voznjica, meni prva sa ovim motociklom, a sve ovo je samo vezba za predstojece leto. Sto rece neko: Kad porastem bicu Djura (mada sam stariji od njega) Pozdrav svima.

Izwinjawam se nadleznima shto prawim nowu temu sa istim sadrzajem .. ali lakshe je i urednije owako .. onu prethodnu koja je bila u swojstwu dogowora oko pomenute akcije mozete slobodno da obrishete.. Dakle josh jedna sunchana subota .. josh jedna lepa woznjica od oko 450 km .. owog puta cilj je bio Maglich i Studenica koju smo na zalost morali da izbacimo iz plana zbog sticaja nepredwidjenih okolnosti .. (Koma nas je usporawao weci deo puta ) Dogowor je sklopljen da krenemo sa malo chudne lokacije .. okupljanje kod plawog mosta :shock: shto je u nekima izazwalo razne poriwe :whistle: Organizacija na niwou .. naprawili smo i wideo zapis Kragujewac .. prwa jutarnja kafa .. Mikka moram da primetim da na swakoj slici drzish cigaretu :fcab: Maglich ... Ibar ..

Dogovor je pao iznenada. Mina je ponudila vožnju do Èaèka, Evil je prihvatio i Nataša se obradovala èim je èula za vožnju. Ja nisam mogao da odbijem, ipak, zna se ko u našem braku pije pivo i prièa glasno. Zakazali smo polazak u 9:30 ispred Minine gajbe na Senjaku. (Dobro zvuèi, a?) Ja sam kasnio jer je moj pametni burazer (Glista prim. aut.) poneo kljuèeve od Honde u bolnicu gde je operisao bruh, a usput iskljuèio telefon, pa nisam mogao da pronaðem ni kljuè ni kalauz, popizdeo sam, ali kada sam video njegove tugaljive okice, sve sam mu oprostio... Krenuli smo oko 10:15, Èukarica, Ibarska... Standardno opuštena vožnjica, uz pandure koji su nas uglavnom ispratili pogledom, sve do Ljiga i prvog zaustavljanja, jer nas je uhvatio semafor. Ekipa je bila sledeæa, Milan na Banditu 1400, Evil i Mina na nekoj Yamahi R6 i Nat i ja na VFR-u. Sledeæi checkpoint je bio na vrhu Rudnika jer Evil obožava ovaj deo puta, sa krivinama do prevoja "Rudnik". Naime, prièa se da on prosto obožava krivine. I dok su Bandit i R6 peglali krivine, meni se u jednom trenutku otvorio padobran, odnosno izletela mi je kapuljaèa i poèela da me davi. Sreæom imao sam Natašu iza koja mi je pomogla da dovedem svoju opremu red. Nismo se zaustavljali do Èaèka. U Èaèku nas je doèekala ekipa iz MC Manèula, i tu sam ja i izvadio fotoaparat. Pružanjenogu nakon èuèanja do Èaèka... Uživanje u Novembarskom suncu... Dožli smo gladni i žedni, a naši domaæini su se potrudili da odemo potpuno drugaèije raspoloženi. Napojili su nas i nahranili. Doèekali su nas kao prijatelje i organizovali roštilj u našu èast. Zaista lep gest. Nadamo se da æemo imati priliku da im se revanširamo za gostoprimstvo. Uz neizostavnu šalu i moto anegdote, vreme koje smo planirali da provedemo u Èaèku je prošlo i brže nego što smo mislili. Neke anegdote su bile toliko smešne da su se pojedinci dolovce upišali od smeha. U povratku smo rešili da na prevoju Rudnik skrenemo desno ka Topoli i Mladenovcu. Put je bez pravaca, sa mnooogo krivina, ali i blata i govana na putu tako da smo vozili dosta oprezno. To, naravno, ne znaèi da nije bilo preglednih èistih krivina na kojima smo uživali. Usput smo sreli patrole milicije, a jedna nam je, videvši da smo usporili zarad njih, davala znake da pièimo... Lep gest, neuobièajen. Zaustavljanje posle Mladenovca. Evo dokle smo gulili gume. Stigli smo u Limun taman i kada smo skinuli opremu javljeno nam je da je Èeh imao udes (sreæom lagan) pa smo produžili do njega. Nakon toga smo otišli do Gliste u bolnicu da ga obiðemo. Mina je vrtela krugove oko benzinske pumpe dok je Evil uživao u zvuku njegovog Termignonija. Ghost rider(ka) Trudili smo se da izbegnemo noæ, i plan nam je bio da doðemo do BG-a pre mraka. Nismo uspeli da izbenemo sumrak. Usput smo, rekoh malopre, naleteli na delove puta prekrivene blatom zbog kopanja kanala za odvod vode pored puta, vrlo malo rupa, i slab intenzitet saobraæaja. Meni je dok smo išli ka Èaèku u par navrata smetalo sunce koje se odbijalo o asvalt, a u povratku smo imali situaciju da nas sunce par puta udari u oèi preko retrovizora. Sve u svemu, prijatna vožnjica od oko 300km. Još jednom hvala MC Manèula iz Èaèka na divnom doèeku i lepo provedenom vremenu. Milan, Mina, Evil_Zo, Nataša i Najzli P.S. Jel Vam se èini da Mini baš leži ona Yamahica, a? najzli