Kako mogu da počnu dani na mestu koje je cilj nečega,za početak ovog putovanja? Da li mi je trebao plan gde da idem? Da li sam se osećao kao da sam već bio ovde? Da li su mi svi izrazi,nazivi i jednostavno tematika bili toliko prepoznatljivi i poznati da sam pojedincima koje sam sretao u toku dana da detaljnije objasnim mesta,događaje,datume i možda glupo zvuči,ali jedino što nisma znao je osećaj svakog pojedninačnog vojnika.Sa obe strane... One koji napadaju i vide gde idu,a u sebi samo misle: "Ako ovo preživim,uplaćujem loto i sedmica je moja sigurno" ili "Ako me zakači metak,neka bude neka površinska rana,poljubim i ono prođe" Siguran sam da je bilo i ovoga,ali u najvećoj meri je vladao osećaj ravnodušnosti. Ako je ovaj dan suđen,takav će i biti. U jednoj dokumentarnoj emisiji na Discovery kanalu,preživeli nemački vojnik je opisao napad ovako: "...bila je tiha noć,negde pred jutro,kada se noć lomi u dan,kao da je malo požurila,nebo je postalo svetlo..." U tom trenutku ogromna količina brodova je zapucala ka odbrambenim bunkerima na obali. Prethodnica iskrcavanja. Bilo je tu još mnogo drugih naznaka,ali da ne ulazim suviše u istoriju. I njegov komentar je bio:"...ako preživim ovaj dan!" OMAHA BEACH - dugačka plaža na kojoj se vodila najžešća bitka tog prvog dana. Obeliežja samog događaja na svakih 100-nak metara. Centralni spomenik. Gomila ugostiteljskih objekata sa simboličnim nazivima...L Omaha,D-Day... Veliki broj ljudi se samo šeta plažom,a dobar deo njih se bavi tematikom zbog koje je i poznata. Lično mišljenje: Da ova plaža nije bitna i poznata po svemu navedenom,bila bi samo jedna prelepa plaža za uživanje. Ovako,ima istoriju iza sebe pa je to čini posebnom. Sledeća lokacija: Groblje američkih vojnika u mestu Colleville. Glupo je reći da je groblje prelepo,ali se vidi da neko ovde ulaže ozbiljan trud da sve bude pod konac. Čisto,zeleno,tiho. Samo cvrkut ptica i udaranje talasa u daljini kvare tišinu. Hiljade belih spomenika. Krst ili Davidova zvezda,a na svakom Ime i prezime pogunulog vojnika,država,čin i jedinica iz koje dolazi. A na kraju i datum kada je poginuo. Na velikom broju grobova stoji natpis: "Here rest in honored glory A Comrade in arms Known but to god" U mom ličnom prevodu,a ako neko misli drugačije neka me ispravi: "Ovde u slavi počiva,brat po oružiju,čiji je identitet poznat samo bogu" U ogromnom mauzoleju na kraju groblja po zidovima stoje mape svih savezničkih akcija u Evropi tokom II sv.rata. Sledeća lokacija SWORD BEACH,poslednja u nizu plaža gde je bilo iskrcavanje,ali na ovu plažu su se iskrcali britanski vojnici. Mesto Arromanches je bitna tačka ovog događaja. Sada turistički nastrojena,sa malim muzejom i gomilom prodavnica suvenira. U celom ovom kraju na svakom koraku je neki simbol,znak,obeležje,tenk,avion,top ili nešto što ovu celu regiju čini jedinstvenom i širom sveta poznatom. Pred kraja dana sam malo popričao sa jednim momkom koji je zaposlen u kampu i on mi kaže da je od 4.6. do negde 20.6.,a posebno 6.6. ovde sveopšte ludilo. Ogroman broj ljudi iz celog sveta dolaze ovde na proslavu,a to kako izgleda...vojni kamioni,avioni,padobrani,parade,vojne uniforme,JEEP iz II sv rata. Nekoliko njih na proslavu dolazi i PRIVATNIM TENKOVIMA. Dolazi toliki broj ljudi da jednostavno nema gde da se noći,ljudi postavljaju šatore na svim livadama i tako provode dane. Ja sam hteo da dodam: Ima to i kod nas,ali se služi pečenje i kupus iz lonca. Pred kraj dana sam opet otišao do plaže OMAHA. I imam šta da vidim,od plaže koja je u najširem delu bila nekih 20m,sada je nastala ogroman plaža širine preko 200m. E to je ta plaža sa snimaka. Nešto mi od početka nije bilo u redu. Sad je još lepša. Sutra obilazim još dve lokacije u ovom kraju,a onda....koliko doguram. Cilj je oko 600km odavde. Grad Verdun. Videću kako bude tekao dan.

Još jedan sunčan dan. Hoće me lepo vreme ove godine. Ne žalim se,samo hvalim. Grad Nant,simpatičan gradić,grad,ali za mene lično nedovoljno istražen. Obišao sam ga tokom prepodneva,doručkovao ili ručao,već je bilo oko 12h u jednom vijetnamskom restoranu,da vijetnamskom restoranu i krenuo dalje. Šta me nije privuklo ovom gradu? Cene! Razlgledao sam malo i upoređivao,ovde je za 20-30% skuplje nego u ostatku Francuske,bar one delove koje sam ja obišao. Inače,pričao sam,sa finom tetom iz vijetnama koja jedna od retkih ovde zna engleski,a moram priznati da je prilično edukovana. Lično mislim da je neka gazdarica na mali restorančić na brzu hranu na grad Nant na zemlja Francuska. Nant je rodno mesto Žila Verna i mesto gde je smišljen i još uvek se proizvodi originalni keks LU Pettit Beurre. Pričala mi je nešto i o simbolici keksa,ali nisam baš razumeo. Četiri ćoska na keksu,pa rupe... Da znam da ima na internetu,ali nije poenta da prepisujem. Dosta malih zanatskih prodavnica nose naziv Žila Verna,a autobuske linije voze i u taj deo grada. Grad koji je stvorio jednog maštovitog genija sa ozbiljnom vizijom budućnosti. Sledeća lokacija NORMANDIJA. Za one manje zainteresovane na ovu temu,jedna od najvećih bitaka u II svetskom ratu. Jedna od prekretnica i prelomni trenutak kada je već postalo izvesno da se ratu vidi kraj. Najbitnije tačke te bitke su plaže na kojima su se iskrcali saveznički vojnici Američki,britanski,kanadski... Bitka je bila skoro celom dužinom kanala koji spaja Francusku sa Velikom Britanijom. Francuzi ga zovu LAMANŠ,a britanci jednostavno BRITISH CHANNEL. Cela operacija se zvala OVERLORD A mnogo je poznatija po šifrovanom nazivu D-Day i početak je bio 6.juna 1944 godine u 6.30h ujutro(ko rano rani...) Najbitnije tačke i najžešće borbe su bile u okolini gradova: Grandcamp - Maisy,Verville,Saint Laurens i Colleville A američka vojska je te delove,tj.plaže na koje su se iskrcavali nazvala svojim šifrovanim nazivima: JUNO BEACH SWORD BEACH OMAHA BEACH GOLD BEACH UTAH BEACH Najveća bitka i mesto gde je celokupna akcija mogla da propadne jeste plaža OMAHA. 3km dugačka plaža na kojoj je bio najžešći otpor nemačke vojske. Mnogo vojnika je izginulo i u jednom trenutku je čak trebalo i da se odustane od daljih napada i iskrcavanja. Mala grupa rendžera je uspela da se nekako probije do vrha litice i započne proboj. O ovoj bitci najpoznatiji film je u režiji Stivena Spilberga "Spasavanje redova Rajana". A pre njega je bilo i dosta drugih,dokumentarnih i igranih. Siguran sam da dosta Vas sada misli kako ja veličam i obožavam i ne znam šta američku vojsku. Ne! Ja jednostavno mislim da je ovo veliki podvig za sve učesnike na obe strane. Ovde su se stvarali heroji i ovde se pisala istorija. Mogao bih da ulazim u dubinu raznih razmisljanja,ali neka ipak ostavljam za sebe. Ovo je istorijska priča o vojnicima,o ljudima,o hrabrosti,o drugarstvu. Ako bilo koga interesuje,neka pogleda gorepomenuti film ili seriju "Band of Brothers",shvatiće. Ja znam da smo i mi na ovim prostorima imali gomilu sličnih priča,problem kod nas je što većina njih nije istinita,a većina se svodila na to ko koga jeste ili nije zajebao. Za neki dan ću otići na mesto,da pokažem i ispričam priču o jednom vojniku,heroju koji je nosio drugu uniformu i verovao u pobedu svoje vojske. Šmekeri ne biraju boju,uniformu ili dres,oni jednostavno veruju u sebe i u ono za šta se bore. Rat,sport,posao,život... Prva lokacija je bila plaža UTAH. Gradić Grandcamp-Maisy. Simpatičan gradić,koji se trenutno smeje na svoj način. Ušuškan u maloj uvali,kao da je oduvek takav. Deca se igraju na plaži,kopaju rupe i prave figure od peska. Sledeća lokacija POINT DE HOC Viskoke litice između plaža UTAH i OMAHA Posebne jedinice su osvojile ovu tačku,penjuću se uz same litice. Trenutno na tom mestu ostaci bunkera i gomila dece,mislim da je VIII-4 neke škole iz FR,koja su smorena što su morali da deo ekskurzije potroše na ovom mestu. Svo vreme trče i uskaču u krtere koje su napravile granate savezničke artiljerije još davne 1944god. (POINT DE HOC - ja na slici - samo se hvalim) Posle ovoga,smeštam se u kamp originalnog naziva OMAHA BEACH. Genije je smišljao danima,siguran sam. I ovde ostajem naredna dva dana. Sama plaža je udaljena nekih 200m od moje kamp kućice. A moram da priznam,kućica je SAVRŠENA! OMAHA BEACH. To je samo malo...sutra ostatak. Uživajte! A i ja ću sutra,ovo je jedan od razloga putovanja.

Jos malo!

Kao sto vidis...vise pumpa u Sahari nego u Francuskoj A za pesak,koji broj nosis,cipela? Da znam koliko da donesem da ti stane pod noge.

m Alpe sam detaljno provozao 2013 god A Dolomite 2012 Ovo je samo malo podsecanje To za tablice...istina Cim se vidi odmah imaju mini kviz...odakle je ovaj!? I cesto po tablicama misle da sam iz Italije(BG - Bergamo ili Bolonja) Hvala za podrsku!!

To su oni dana kada jednostavno NEĆE. Kada ne ide od ruke od samog početka. Da,Sunce je sijalo punom snagom,ali sve ostale "sitnice" su jednostavno činile da ovaj dan sa ovoga putovanja upišem kao BAKSUZNI DAN! Za početak,pola noći nisam spavao. Zašto? Ne znam. Ona sam se uspavao. Svako jutro ustajem oko 7.45h-8h Moram,da bih stigao sve planirano. Ustajem u 9h! Spremam se i do 10h krećem. Pored motora spremam stvari i iz džepa mi ispada jedan papirić,čim je dotakao zemlju,vetar malkice dune i tačno ga gurne do točka. Sagnem se,zavučem skroz do točka i kada sam ustajao udarim glavom u kofer. Ogrebotina. Krv. Ništa strašno! Obrišem,stavim kacigu i krenem. Prva lokacija za danas je grad LA Rochelle. U II sv.ratu poznat po tome što je u njemu bila najveća podmornička baza. Sama građevina je bila u nekoliko emisija NATIONAL GEOGRAPHICA kao jedno od čuda nacističkih građevina,a sam kompleks je bio i deo scenografije nemačkog filma DAS BOOT o naravno...podmornicama,a vezanim za II sv.rat. I kako to biva,dođem ja tamo,kad umesto turističke atrakcije,celo zdanje služi kao luka i deo verovatno nekih magacina. Izračunali ljudi da im se više tako isplati. Ko se još pali na podmornice. Sve je okruženo ogromnom žicom i nema pristupa. Nekoliko fotki na brzinu i bežim dok ne zapucaju. Pored grada ostrvo Rhe...u punom nazivu Ile de Re. Spojeno mostom dužine 3km. Prelep most i prelep pogled sa njega. A samo ostrvo,a sa malim ulicama i naseljima koja su verovatno punija tokom letnjih meseci. Na lokalnoj plaži doručkujem. Prelep pogled i jedino što smeta je vetar koji počinje jako da duva. Krećem dalje. Pogledam gorivo,ima za još 100km. Biće nešto uskoro. Neka pumpa. Inače ceo krajolik prvog dela dana je kao Vojvodina. Sve ravno i putevi kao lenjirom crtani. Otprilike kao kada se krene iz Zrenjanina ka Kikindi,da nema Melenaca ne bi ni prikočio,ovako moraš bar malo,a ima i jedna polu krivina na izlasku iz mesta. NEMA PUMPE nigde! 80,70,50,30...km Stajem po selima,pitam gde ima,kažu...nema! Ne radi! Non passaran!(nema povlačenja) Jedva nađem neku pored supemarketa koja je automatska i radi samo na kartice. I neverovatno! Zadnje tri godine nikada nisam imao problem sa karticma. A sada,nijednu neće da primi. Imam tri kartice. Pogledam malo navigaciju. Malo internet! Sledeća pumpa udaljena 16km. Malo veće mesto. A meni piše da imam goriva za još 22km. Kada sma kretao iz SRB,na auto putu mi je nestlao goriva kada je pisalo da ima još za 20km. Već vidim sebe kako stopiram na nekoj livadi i sa dubokim tenorom objašnjavam moj problem preplašenoj francuskoj porodici. Kakva vožnja tih 16km! Tačno proračuanto kočenje i vožnja na leru pred kružni tok. Dolazim na pumpu. RADI! PRIMA KARTICE! Da jeste malo skuplje gorivom,ali očigledno znaju za foru,pa muzu ovce - mene i slične. Po katalogu u moj motocikl do vrha staje 32 L. Vidite na slici koliko je stalo! Sledeća lokacija do koje sam stigao brzo je "Passage du Gois" Lokalni put koji spaja ostvo i kopno,ali samo kada je OSEKA,kada je plima,tuda je zabranjen ili nemoguć prolaz. E naravno,pošto je ovaj dan takav kakav jeste,ja sam otišao sa obe strane i ne može! Voda je visoka i zabranjena je vožnja. Šta da kažem,a ovo želim od polaska. Moj drug iz Sofije(Neša Panda)mi je ukazao na ovo,a posle su mi u u San Sebastijanu isto rekli. Takav dan! NANT - žurim u opet dobro poznat hotel F1. Ogroma gužva pred gradom. Probijam se. Dolazim do hotela. Fina recepcionerka ne zna engleski,ali zna da kaže FULL. Nema mesta! Snađem se brzo i nađem drugi,ne moj omiljeni,ali tolerantan sam na ovakve gluposti. Naravno,smestim se u sobu i dok sam kačio stvari na vešalicu,glavom opet udarim u ćošak vrata na ormanu. Na isto mesto. Ovaj put malo jače. I nisam se iznervirao. Tako počeo dan,tako se i završava. Inače ceo dan je na svim mestima duvao baš jak vetar,meni lično je to gore od kiše. Sutra ujutro idem do centra NANTA,da malo vidim,najbolji grad za život u Francuskoj(to mi rekao Tijeri),a možda sretnem nekoga poznatog. Ko zna...mali je svet. 300 km do Normandije! Vidimo se!

Savršeno je kada se probudiš i čuješ kako talasi udaraju o kamenje. Prelepo kada pogledaš kroz prozor i vidiš nepreglednu vodenu površinu,a ako malo proturiš nos napolje,osetiš i miris. 5 D video format. Još da sam bio malo bliže da me voda i poprska bio bi kompletan doživljaj. Mada je i ovako...znam tu reč,ali sam je trenutno zaboravio. Nešto lepo,pa još malo lepše,pa više od toga. E to...! Čak nisam primetio ni da je napolju prilično tmurno. Ali to ne kvari jutro u San Sebastijanu. Ako me neko bude pitao da opišem San Sebastijan u nekoliko reči,mogu ovako: Grad pored ogromne plaže! Čak i preiferija grada ima svoju plažu. A oni koji ne žive pored plaže? Pa to je već drugi grad. Za početak dana odlazim na vidikovac iznad grada sa koga se verovatno slikaju razglednice i služi za najbolje selfije. Znam neke koji bi ispunili više Gb memorijskih kartica samo sa ovog mesta. Za savršenu fotografiju! Mada za takvu treba i sunčan dan?! ili ipak ne?! Put me dalje vodi ka francuskoj granici. Na tom navodnom prelazu,odbor za doček,gomila policajaca koja pravilno raspoređena čeka "fine momke"koji hoće neko zlo da učine. Gledaju u mom pravcu,ja prilazim i mahnem. "Ja sam Vaš,iako ne znam jezik!"(prevod mahanja) Nisam sačekao odgovor,u okretu desnog zgloba sam otišao dalje. Većina danjašnjeg dana je bila po auto putu. Jedini način da se u normalnom vremenu i bez prevelikog zamora mišića pređe veća kilometraža. Danas nije bilo mnogo,oko 400km. Ogromna gužva oko Bordo-a i vreme koje je smenjivalo svoje rasploženje. Sunce i oblaci su se igrali...pali-gasi. I ovakav dan ima svojih prednosti,lakša je vožnja,sluša se muzika. Krajnja tačka je grad La Rochelle. Na obali(opet istog) okeana. Samo ovaj ovde priča francuski. N kraju nisam stigao do samog grada,već 5km ispred. i kada sam se smestio i krenuo ka gradu,ljudi mi rekoše da se ne isplati da sada idem. Saobraćajni je špic i za tih 5km bi mi trebalo sat vremena. Malo sam obišao ovu periferiju i moram da priznam,baš ružno izgleda. Ili se ovde nešto veliko sprema,da se napravi pa je priprema takva. Mislim na obalu. Seoce je sasvim simpatično,kao i sva prethodna. Otprilike kao Vinča,ali mnogo lepše. Opet sam smešten u hotelu F1. Shvatio sam da je to u FR najjeftiniji način za smeštaj. Čisto,lepo i uglancano. Svemu se zna mesto i namena. Kada bih ovo poredio sa nečim što je svima poznato,ovo bi bio "McDonald hotel" Plastika sa ukusom. Za sutra planirano još 300km. Prvo do La Rochell,dve lokacije,možda tri. Pa zatim severno još 120km,jedna lokacija A za kraj grad Nant. Poslednja stanica pre francuske pokrajine Normandija. Razlog celog ovog putovanja. Ili možda čak i najdalja tačka od Beograda.

Drago mi je da sam stvorio emociju-glad. Niko ništa nikada. Malo poznajem tematiku oglašavanja alkoholnih pića i to stoji ovako...realno,kod nas ne bi smelo nijedno alkoholno piće da budu istaknuto na vozilima. Brend ili naznaka brenda (pivo i vino se računaju u hranu). Za inostranstvo,baš ih briga,ti si za njih stranac i dok nemaš obeležja koja nekoga vređaju,rasno ili bilo kako...ne interesu je ih. Mada su njihovi zakoni mnogo strožiji. Znam hrvatski zakon i on je baš zajeban,a francuski sam čuo da je jedan od najstrožijih po pitanju oglašavanja. Istina je da svi zagledaju,ali više tablice. Nešto novo za njih. Da nema Novaka Đokovića 90% njih ne bi znali ni da postojimo,osim ovih sa kojima se graničimo. Mada sad i ovaj momak Jokić radi na našem imidžu u svetu tako da ko zna. Nije samo Lepa Brena nacionale!!

Nikada nisam shvatao šta je potrebno nekom umetniku da svoje delo započne,šta je potrebno da istraje u svojoj ideji,a na kraju i da ga dovrši? Ma šta to bilo...slika,film,knjiga,pesma... Da li inspiracija dolazi sama od sebe,pomognuta talentom ili jednostavno da sve navedeno mora da prati neka emocija? Osmeh,suza,sreća,tuga... Šta je potrebno da jednom gradu da bi bio umetničko delo? Pa sve po malo...ulice,trgovi,mostovi,zgrade i bitne građevine... A šta se dogodi kada dva grada koja su sigurno remek dela pravih majstora spaja put koji je isto tako savršen na svoj način. Možda ima jednu sitnicu koja čini sve to posebnim... Popodne kada sam stigao u San Sebastijan na recepciji malog hotelčića, momak i neka devojka su se prijatno iznenadili, "Serbia!" Ja kažem: " Da,Srbija!"(ponosno) A oni: Ti sam motorom iz Srbije? Ja opet: Da! (ponosno) "A zašto Srbija nema more?!" pitaju! Znaju engleski,ali šta da im odgovorim: Kada je bila raspodela zemljišta i voda na planeti,neko naš je malo zakasnio,pa smo ostali bez mora. ...da to je ta sitnica koju oni imaju i taj put koji spaja gradove Bilbao i San Sebastijan čini delom pravog umetnika...okean! I to Atlanski! Sa leve strane,a sa desne,pa uvek bude nešto,manje bitno. Nisam mogao više da se raspravljam,tj.da objašnjavam kako i mi imamo plaže..Adu,Lido,Štrand..ali džabe. Stvarno savršeni predeli kroz koje sam prolazio danas,sa tom jednom "sitnicom". (slike bolje pričaju) A onda pre polaska u obilazak grada,uvek pitam za savet lokalce,gde ići i šta videti. Gde jesti i šta piti. "Ovde imaš super pinćose,ovde je katedrala,ovde je... E a ovde je stari hotel u kome ima zid na kojem još uvek stoje rupe od metaka iz španskog građanskog rata!" Šta ja na ovo da odgovorim? "Vi vaše rupe čuvate,da malo odstoje pa ih prodajete kao turističku atrakciju,a mi malo ispod trga Slavija imam dve srušene zgrade,nisu baš povukle miris hrasta kao vaše,naše rupetine se tretiraju kao mlado vino!" Svašta bih mogao da čujem na ovom putu. San Sebastijan,prelep grad sa ogromnim plažama,koje su po meni stvarno obeležje,a ne neke figure i statue. Gomila surfera koji uživaju u talasima,umetnik koji pravi prelepu skulpturu od peska,školarci koji troše dan na fudbal,šetači... Mnoštvo ljudi svih uzrasta,nacija i vera. Ljubavne poruke ispisane na pesku ili zastave pokrajine Baskija. Ovo poslednje je malo škakljivo pitanje za ovu regiju,s obzirom da i oni imaju tendenciju odvarajnja od Španije,pa shodno tome,od kada sam ušao u Španiju,nisam video nijednu zastavu,osim zastave Baskije. Prelepe građevine koje pokazuju šmek ovoga grada. Mnoštvo prodavnica ima tradiciju i preko 100 godina unazad...Desde 1901. Takođe,lokalci su mi rekli da je u ovom gradu ulica sa najskupljim nekretninama u Španiji. "Paseo de Miraconcha" Lepo jeste,a koliko košta,ne znam. U starom delu grada,mnoštvo malih barova i taverni. U svima isto kao i u Bilbau. Pinćosi na sve načine. Posebnu preporuku sam dobio da odem do bara TXETETXA,koji je poznat po pinćosima sa inćunima. I kao što biva,otišao,probao i popio čašu penušavog vina. A oni su ponosni na svoje pinćose,čak i isečke iz novina čuvaju po zidovima,gde ih hvale. A posle toga,opet preporuka,za najbolji cheese cake na planeti. Restoran " La Vina" Da! Stvarno je dobar! Prelep grad koji je ulaznica ili izlaznica iz Španije. Zavisi u kom pravcu putnik ide. Ja sam moju kartu za ovaj put potrošio. Sutra ulazim u Francusku. Verovatno ka severu nekih 400 km Grad La Rochele. Očekujem da do vikenda stignem u Normandiju.

Ceo putopis je izuzetno lep, ali piti pivo u Spaniji uz ovakvu klopu je Pivo je pio domaćin. Ja sam izuzetan ljubitelj vina i ako mora pivo,onda jedino uz neki roštilj na +30'C

Problem sa gradovima ove vrste što te jednim potezom otmu,uzmu za ruku i ne puštaju,pa čak i kada odeš,ostave tanku nit kojom te sigurno vraćaju nazad. Da li grad koji dan započne Suncem može da bude ružan? Siguran sam da ne? Obišao sam mnogo gradova,manjih i većih,video razne prestonice i zaseoke,ali ovaj grad je onako šmekerski poseban. Ne hvali se mnogo svojom lepotom,a opet kada zagrebeš površinu shvatiš da pruža mnogo više nego neki "bitni" gradovi. Ne bih ništa da poredim,niti da navodim,različiti su ukusi. Za dobro jutro,lokalni bar u kome osim nama poznatih proizvoda(kafa,čaj,sokovi...) na meniju imaju i razne grickalice...pinćosi,tapasi...više vrsta kolača. I svakom komadu je cena otpirlike 1 eur. Pa koliko ko želi količinski i šareno. + obavezno neko piće. Veliki broj lokala ima ovo u ponudi. Ulazio sam u veći broj i svuda su različite stari. Svaki lokal ima svoj neki poseban i lokalno popularan meni. Marketing,zarada ili jednostavno,dođi turisto da ti objasnim kako se prodaju mali sendviči za 1 eur. Posle kao pravi potrošač jednog celog dana u ovom gradu,redom znamenitosti... Voz - žičara kojom se penjem na najvišu tačku sa koje se vidi ceo Bilbao. Savršen pogled,a vožnja u jednom pravcu 0.95 eur Gugenhajm muzej- najbitnija znamenitost ovoga grada. Muzej savremene umetnosti u koji sam želeo da uđem,ali i opet ali ne radi ponedeljkom. I šta da kažem. Ja koji nisam umetnički nastrojen,želim da se edukujem,pa mi se ne da. Sve bitne stvari su uz reku NERVION,pa sama šetnja uz nju čini zadovoljstvo. Još jedna umetnost na koju se pale svi španci,a ne i samo oni je fudbal. Kada sam ovde obilazim i stadion Atletika. Ostatak dana,grada... Prelepe ulice sa dugačkim drvoredima,parkovi sa mnogo zelenila,prodavnice velikih svetskih brendova,moderno ili previše šareno obučeni prolaznici. Tokom celog dana se dopisujem sa mojim drugom iz Portugala. Ćapa. On je trebao da dođe,ali je morao "tetki da odnese lek",pa sam ga zamolio da pita svoje poznanike iz ovog grada gde bih mogao da pojedem bakalar(riba,prim.aut). Da je lepo spremljen,a da ipak ostanem na nogama kada stigne račun. Posle 3min on napisa. Reci kada hoćeš večeru... Odeš na ovu adresu,najavljen si i uživaj! Moj drug RAUL je odličan kuvar. On je vlasnik malog lokalnog bara,a inače je dobitnik nekoliko nagrada u spremanju bakalara. Napomena: ne pričajte o politici. I ubediće te da je ATLETIK iz Bilbao-a najbolji klub na planeti. Pojavim se ja na lokaciji oko 20.30h Pitsburg bar u stalom delu grada "CASCO VIEJO" Lokalnog karaktera,ali sa šmekom Španije. U lokalu njih 10-tak. I ja sam. Bez podrške! Svi su maksimalno ljubazni i prijatni. Svi savršeno govore rukama i perfektno se služe osmehom. A zašto? Niko ne zna nimalo engleski. I uopšte se ne trude da znaju. A ja,sa mojim skromnim znanjem španskog... Eh,da ste videli tu diskusiju. Kada smo kod jednostavnih stvari...Hoću,neću,hvala,žedan,gladan,osmeh...snalazim se. A kada treba neko nešto da objasni...pa kako Telefon i Google Translate. Habla espanjol? No gracias,pričam rukama! Za početak smo grickali neku pršutu. Posle lignje u sosu od mastila(ja ne znam bolji prevod,vidi sliku) A na kraju bakalar sa maslinovim uljem u sopstvenom sosu i belim lukom pečenim na maslinovom ulju. Sve od početka do kraja...savršeno. Bueno! Muchas gracias Raul! A onda nastaje problematika,pojavljuje se Raulova majka,sa drugaricom i žarko žele da im pričam o Srbij. Šta da kažem kada sam uz pomoć ruku,Google translate-a i skromnog španskog(znam bolje nego većina političara engleski) objasnio: Šta je to sarma i kako se pravi Šta je ajvar i kako se pravi Zašto Srbija nema puno jezera i izlaz na more. A onda su me pitali zašto se raspala Jugoslavija?! U tom trenutku sam hteo da pobegnem ii da kažem...Ćapo spasavaj! Mada je Raul svo vreme govorio...Ćapa un Loco(Ćapa je ludak) Na kraju pošto im je svima bilo interesantan moj trud,Raul je im meni rekao da sam i ja LOCO. Mada ima i toga što idem sam na putovanja motorom. Uz oproštaj sa svima,Raulova majka me izljubila(tri puta),tako sam joj rekao da je običaj u Srbiji,odlazim u smeštaj. Bilbao lepo izgleda i noću. Sutra oko 150 km do San Sebastijana. Malo kilometara,ali kroz predele koji oduzimaju dah. Videćete sutra. Potrudiću se da prenesem najbolje što umem.

Početak dan je bio na 50% za kišu i 50% protiv nje. Tmurno nebo je bilo samo tmurno. Svetlo sive boje sa prelazima na tamnu. A opet u daljini se nisu videle linijice koje pokazuju da idem ka kiši. Vazduh je bio blag. Nije davao onu ledenu notu koja se uvek pojača pre kišu. Lokalni putevi,magistrale i presecanja ka auto putevima. Temperatura oko 12'C. Čak nije bilo ni gužve u saobraćaju. Skroman sam,meni dovoljno. U ovom danu skoro 600 km. Do cilja. I čim sam prošao TULUZ,negde posle 200km,nebo odjednom iza ćoška izbaci crne oblake. Onako na kvarno,taman tada nisam pogledao u nebo. Nisam čitao znakove iznad puta. Provala oblaka. Osećao sam se kao da sam u auto perionici. Nedostajao je samo šampon. Srećom,10-tak km pre toga sam obukao dodatno kišno odelo. Pa shodno tome,što je kiša jače padala,ja sam više pojačavao muziku. Ne,nije bila ona pesma od finog tamnoputog pevača(Mislim da ne je nešto Terence Trent Darby...ili slično) "Rain,rain go away" Ali uvek kada pada kiša,meni je u glavi citat Boba Marleja: "Neki ljudi osećaju kišu,a neki samo pokisnu." Ono što je najviše nerviralo jesto to da kiša pada svom snagom 10-15min,onda stane,pa Sunce sve osuši(3-5 min na laganoj vatri),pa zatim sve ispočetka. I tako narednih 300km(3 sata) A čim sam ušao u Španiju. Sunce! Na ulazu nema granice,ali da je bilo pala bi robna razmena..Dajem francusku kišu za vaše Sunce. Gratis dobijate i moje osmehe i 3 eur(da se ima) Desnim okom sam očešao i atlanski okena,čak sam mu i dobacio da se ne brine,družićemo se narednih dana. Bilbao,ulazak,osmeh,namigno on meni,ja uzvratio njemu. Nešto sam od prošle godine zavoleo ovu Španiju. Koliku odbojnost imam prema nekim državama u kojima sam bio,toliko me Španija kupuje na prvu loptu(a nisam ljubitelj fudbala). Uske ulice,peripetije oko rezervisanog hostela,pronalažnje drugog...još boljeg i šetnja gradom. Malo lokalnih specijaliteta. Ovo je čisto da zagrebem...da se orijentišem i šestarom iscrtam krug. Ovaj grad obećava!

PULYAGARDE je danas pogodilo jako nevreme. Prognoza za Andoru je bila još lošija. Jedino razumno je bilo ostati ovde,naravno uz blagoslov domaćina i na moju veliku žalost i ove godine zaobići Andoru. Andora je pod snegom i temperatura preko dana je bila -6'C Veoma rizično i nimalo poželjno. Opet sam bio koristan,prošetao do sela po namirnice. Ima oko 2km. Družio se sa drugarima pored puta. Napravio selfi. Tjeri je za ručak napravio odličnu paelju. (špansko jelo sa pirinčem,raznim povrćem,mesom i začinima) Domaće vino... Vatra iz kamina... Pričali smo o Normandiji i pokazao mi je deo svoje kolekcije suvenira iz II Svetskog rata. A onda je pozvao komšije da zajedno pogledmo film o putovanju u Portugaliju prošle godine. Posebno za tu priliku je montirao televizor. U svakom slučaju,lepo proveden dan. Sutra Bilbao. Oko 600km. Očekuje se kiša u prvom delu dana,a za Bilbao prognoza SUNCE.

Mislim da ovaj put biram laksi,tj.bezbedniji put. Ostajem jos jedan dan ovde. A sutra idem direktno za Bilbao. Da znam da je u BGD suncano i prelepo,ali ovde su se spojili nebo i zemlja. Pada kisa za sve pare. Ako ne moram,a znam da ne moram...sve pomeram za jedan dan. Sutra ce biti kisa,ali mnogo manje. Andora nije sudjena ili mozda jeste,za neko naredno putovanje ili pogodniji mesec U godini.

Jack za put je ponet iz BGD. Nista ne prepustam slucaju.

Sasvim običan dan. U istoimenoj pesmi EVE BRAUN na ove stihove se nadovezuje... "...tražim sve što treba da dam,jedan naglo prekinut san..." Ne zvuči baš kao pesma za odmor,ali ovaj dan je takav bio. Kako se kaže,malo sam pomagao u radovima oko kuće. Treba da otplatim stan i hranu. Prekontrolisao motor. Pregrupisao stvari po koferima. I sutra sam spreman za dalje. Ovo ovde,slike sigurno ne mogu da opišu. Mir i tišina. Samo cvrkut ptica i neki zvukovi u daljini...konja ili krava. Sve je domaće iz ličnih bašta. I svako ko ima nečega viška ili prodaje ili menja za ono čega ima manjka. (ovo okruglo je hleb - domaći,krcka pod zubima) Paradajz,hleb,sir,vino...ne zna se šta je bolje,a meni čudno,verovatno sam navikao na onaj plastični ukus paradajza iz naših supermarketa. I danas sam dosta pričao sa Tjerijem. Oduševljen je time što sam rešio da obiđem Normandiju. Dosta poznaje istoriju i priroda njegovog posla je takva da je prisustvovao premijeri serije "Band of Brothers" On,Tom Hanks,svi preživeli iz E čete i glumci. Predpremijera. Svih 11 epizoda,samo za odabrane! Pitao sam ga da napravimo intervuju o svemu tome,ali me je zamolio da ne radimo ovaj put,nije baš raspoložen. Znam razloge i ne želim da navaljujem. Sutra krećem dalje. Na jednoj raskrsnici iza Tuluza imam izbor...levo ili desno. Levo - Andora Desno - Bilbao Ovde trenutno pada jaka kiša. Mada bilo je i vreme,dosta sam se švercovao sa Suncem.

Druže hvala za ovako iscrpe informacije. Kada se ujutro probudim,odlučujem na koju stranu. Mada mislim da ovo 2/-2 i nije za neki strah.

Ne znam zašto svi mi koji vozimo motore ne dolazimo u ove krajeve? Ovde je jednostavno savršeno za vožnju. Nema gužve,savršene krivine,neopisivi predeli. Lično znam da nije ništa bolje od Grosgloknera,Madone di Kampiljo,Paso Tonale,Paso Sela ili bilo kojeg pasa - prelaza na Alpima,Dolomitima ili Tirolu. Možda i znam odgovor ali hteo sam da ga postavim... Ovo je suviše daleko od SRB. Da bi se stiglo do ovih predela potrebno je dva - tri dana ozbiljne vožnje. Sunčan dan,opet,malo auto-puta da se zaobiđe Sent Etijen. A posle sve lokalni putevi. Krajnji cilj PYLAGARDE - 350km Prelazi Šume Reke Jezera Pašnjaci Zamkovi i kuće koje liče na male zamkove Ručak na kamenom mostiću. Samo žubor obližnje reke. Na meniju: dimljeni losos,cherry paradajz i brie sir. Kad sam već ovde da se ponašam lokalno. Jedina stvar koja je pokvarila ceo dan,ulazeći u jedan grad,na kružnom toku me tako iseče kolima neki deda,da ne znam kako sam ga izbegao. Ja već u kružnom toku,a on kada sam se približio kreće da ulazi. Malo prikočio,malo još oborio i prošao...za dlaku. A stariji gospodin,maše u znak pozdrava. Ali to nije ono što kvari dan,navikao sam na kretene. Na sledećem kružnom toku,auto udario dete na skuteru. Po mojoj proceni, 12-14god. Motokros kaciga. Pomera se,pričaju sa njim. Oko 17h sam stigao na lokaciju. Moj drug Tjeri. Odlična večera! Domaće vino,lokalna pršuta i naravno sir. Da bilo je tu i nekih salata i još nekog mesa. Ali pršuta,sir,vino.. Sutra ostajem ovde,malo da odmorim. Prethodnih dana je bilo sve nekako na štopericu. Subota ujutro...Andora Nedelja ... Bilbao Sve zavisi od vremenske prognoze. Andora je 2000m nadmorske visine. Može da bude snega(njega se ne bojim) i leda(njega se bojim) Trenutno 2800km od polaska iz BGD-a.

Saljem GPX Posalji mail na Viber.

Znam druže da nešto ima,ali nisam stigao da istražujem. U principu,mora nešto da ima...bar "Hvala" na e-mail adresu.

Sve pišem naknadno,biće još materijala.

Dođu dani kada pametan zaćuti,a problemi nestanu. Danas se stvarno nisam bunio. Baš nikome,pa ni samom sebi. Savršen dan,tj.onakav dan koji se zamišlja kada se vozi motor i zbog čega se vozi motor. Temperatura: od 17'C do 21'C Putevi: krivudavi Predeli: pretežno šumoviti,sa prolascima kroz mala prazna mesta. Iskreno,nikako mi ne ide u glavu,gde nestani svi ti ljudi? Danas sam prošao kroz gomilu manjih,srednjih i malo većih gradova...nema ljudi! Opet neki matine,a ja ne znam gde!? Savršeni predeli koji ne mogu da se opišu,već se teško i doživljavaju. Ima ih suviše... Šume,proplaci,skijališta,lepi gradići,uzvisine,doline,a asfalt...kao Sintelon u kesi,lepi i utiče na osećanja. Lokacija: Obronci Alpa,francuska strana na granici sa švajcarskom. Muzika: brza Vožnja: lagana i sa osmehom Broj kilometara: skoro 500 Auto put: Nekih 50km,samo da zaobiđem ulazak u grad LION Viza kartica: Imam,ali mi nije trebala Za početak da se pohvalim,od jutros sam član "Internacionalnog udruženja hostela"(ako neko zna lepši prevod,slobodno). Šta to znači...ništa! Svaki put kada spavam u nekom hostelu ili motelu koji je član ove grupacije, ja dobijem pečat i posle 6 pečata mogu svima da pričam da sam počasni član. Sada sam samo običan član. U svakom slučaju,ja sam sada veoma umoran. Ali nasmejan. Sve je u redu,amortizer ne curi,motor prede i moram da priznam sa ovim lokalnim gorivom,vrlo malo troši. Jedina zamerka u današnjem danu je neverovatna gužva na obilaznici oko LIONA. Branik na branik. I ja sve kao fin,idem u koloni,ostalo mi to od Švajcarske,a onda vidim kako kolege voze između kola,skutere. Tako i ja...i to je ono što mi nikada nećemo imati u Srbij,ja nailazim a kola se razmaknu i veliki broj vozača kroz prozor maše da prođem. Eeeeee...to je u Srbiji toliko retko da se meri u promilima. Fotografija ima,ali sam se više bazirao na snimanje videa. Trenutno sam u motelu sa simboličnim nazivom. F1 To je lanac motela. Jeftinih. I simpatično opremljenih za putnike prolaznike. Sutra nekih 300-350 km do mog druga Tjerija.

Hladno jutro u Cirihu. Za Švedsku(ali važi i za Švajcarsku) je u jednoj meni omiljenoj emisiji rečeno: “Hladno,ali standard!” I ovde je bilo tako. Do servisa smo krenuli oko 7.30h ujutro Pre toga doručak kod mog domaćina Milana. Vruća gibanica I jogurt. Temperatura 2’C Ja u farmerkama na motoru. Patike I kratke čarape. Laki perjani prsluk za brze intervencije u gradu. Sa radija ide neka setna muzika… Hladno,ali standard. Na svakom ćošku,krivini,zgradi se vidi uređenost. Vidi se red I disciplina,koje po mom ličnom mišljenju ima I suviše. Da li je Cirih lep – jeste. Da li je skup – to ne znam da opišem! Da li može da se vozi motor potpuno opušteno bez bojazni da ima rupe,rizle ili mladih Šumahera – može. Da li moraju da se poštuju ograničenja brzine! Mora! I to u kilometer. A ono što je najveći problem,kada izađete na auto put,ako vozite duže vreme sporije od maksimalnog ograničenja,lako može da se dogodi da Vas policija zaustavi I pita da li je sve u redu? Danas sam čuo toliko činjenica o Švajcarskoj…Lepih,ali I onih surovih,da bih lično svakome preporučio…nema potrebe da dolazite ovde! Milane,nemoj da se ljutiš,ali ja bih lično imao osećaj kao da sam zarobljen od strane nevidljivog neprijatelja koji samo čeka da napravim grešku I kao želi da mi ruku zavuče u džep. A ruka je već pružena,sa dlanom na gore. Lokacija – BMW servis za motocikle. Kilometara – 15 Vreme – 20min Utisak – odličan Seviser – prvo smo mu izložili problem,na šta je on rekao NEIN! Sve je puno I nema mesta. Milan je na finom nemačkom pokušavao da ga zamoli,ali on je još finije rekao više puta NEIN. Ja stojim sa strane I sa mojim skromnim znanjem nemačkog jezika shvatam šta pričaju. Onda kažem Milanu,reci mu sledeće: “U pravilniku BMW-a,a posebno navedeno za motocikle,svaki BMW ovlašćeni servis na planeti je dužan da preko svakog reda primi putnika sa problemom na motociklu!” Milan to prenese,fini gospodin nestade(na savetovanje sa šefom) I vraća se da nam kaže da dođemo u 11.30h Švajcarska(škola)-Nemačka(pravila) –via Srbija. Cena popravke – Znate ono kada poručujete pesmu u kafani,a muzičar dođe I kaže: “ Pa gde tu najskuplju poručuješ? I da li znaš u kojoj si kafani? Ovde je sve 4 x skuplje!” U svakom slučaju,motor je popravljen. Milan I ja otišli po opremu I na kratku kafu pred rastanak. Nastavljam ka Bazelu. Tamo treba da se nađem sa još jednim momkom. Poznajemo se sa moto foruma,a ja ne znam ni kako se zove. Ispade da je I on Milan. Na forumu BJB (Gumi5 ) Odmoaćio se ovde,pre godinu dana došao. Pobegao iz Bosne,tj.pojurio za nekom finom devojkom I ostao ovde. Skoro se oženio,zbog radne dozvole,a da bi stvarno pokazao da voli tu devojku,pravi I svadbu 20.5. Ne ovde već “…Dobra noć Banja Luko,nismo se videli dugo,da li to beše čast…?” Mali brodić na slici je savršenstvo jeftinog prevoza preko reke RAJNE. Jako sajlom je vezan za drugu sajlu razvučenu preko reke,a rečna struja ga prevlači sa jedne na drugu stranu. Samo se usmeri kormilo.I sve to za 1.5 chf Milan(Gumi5) je je proveo kroz Bazel,ispričao malo o gradu,ono što je znao I na kraju rekao: Idemo na ručak Nemačku. To je 10km odavde,a tri puta je jeftinije.” Grčki restoran. Odličan sulvaki,giros I na kraju kolači. Sa malo salate I neka čaša UZO-a. Puno zahvalnosti I jednom I drugom Milanu! Pomogli ste da ovaj sunčan dan dobije svoj savršeni oblik. Mada osmeh ima nesavršenu krivu liniju,ovo liči najviše na to. Trenutno sam smešten na periferiji grada Lorrach. Sutra polako ulazim u Francusku. Izbegavanje auto puteva I vožnja obroncima Alpa. Cij za sutrašnji dan je negde iza LION-a. A prekosutra sam u gostima kod mog druga TJERIJA. Pylagarde – 200 km od Bordoa,200km od Tuluza I 2000km od Beograda.

aravno da kada bude sunčan dan,ne može baš sve da bude potaman. Prva stvar ujutro je bio odlazak u BMW servis u Villachu. I bio je malo duži odgovor,ali bi na prost nemački sve to znvučalo ovako: "Nein,nicht,kaput..." Na malo duži srpski prevod. "Da curi ti amortizer,mi nemamo delova,a i da imamo prvi slobodan termin je u četvrtak. Ostani,mi možemo da poručimo pa ćeš taman doći na red." Hvala,ali ne hvala! Sreća u maloj nesreći je da me je prethodnu noć jedan momak koga sam upoznao prethodne godine na OFF ROAD takmičenju na Tari pozvao da svratim u Cirih na kafu. A pošto nisam imao nijednu pametniju ideju u tom trenutku,ja njega lepo pozovem,izložim problem...i posle 5 min dobijem odgovor: "Dođi u Cirih,imaju delova,naćićemo način da uđeš preko reda i moj si gost. Spavaš kod mene kući." E,da ste videli moj osmeh. Mada ja sam već bio rešio da vozim ceo put sa ovakvim amortizerom,pa ko duže izdrži. Shodno svemu navedenom...krećem,prvo u nabavku u LIDL,danas se jede s nogu,ima mnogo kilometara za ovaj dan i četiri države treba da promenim. Austrija,Italija,pa opet Austrija,Lihenštajn,Švajcarska Ovde ti prelasci granica izgledaju tako jednostavno. Kod nas čim se malo jače zaletiš do Bosne,odmah traže neke papire zelene boje. A sve ostalo... Prvi deo puta uz samu granicu Austrija - Italija. Prelepi predeli,malo beline i malo više zelenila. Samo Hajdi što ne iskoči iza neke kuće. Ulazak u italiju i prolazak pored skijaških centara. Sve belo i Alberto Tomba u najavi. Posle opet ulazak u Austriju i prolazak pored Insbruka. Lihenštajn...samo sam presekao put ka Švajcarskoj. Ništa posebno. Ustvari nikakva zamerka. Sve čisto i na svom mestu. I nigde nikoga. Vozio sam 30 tak km i video sam 10 automobila i dva pešaka. Možda u susednoj državi ima neko dobro zezanje pa su svi otišli tamo. Lihenštajnski matine ponedeljkom,čuven u celom svetu! Oznaka LIHENŠAJNA je FL i ove tablice vidim prvi put u životu. Lično sam prvi put u Švajcarskoj. Jedino razočarenje je što nije iskočila ljubičasta krava,a tražio sam je pogledom. Milan(domaćin),me je lepo ugostio,čak sam dobio i dve sobe. Jednu za mene,a drugu za motor. Ja da spavam,a on da curi od muke. Sutra ćemo ga popravit,pa idemo dalje... Bazel,Ženeva,Francuska... P.S. Najveći problem kod svih ovih predela kroz koje sam prolazio danas jeste što fotografija ne može da pokaže tu lepotu. Na svaku stranu koju pogledaš ode pogled koji se vrati mnogostruko lepši. Ima pogled od šta da se odbije. Sutra će pogled malo i da zapliva ili da odskače od čuvena jezera u ovim krajevima.

Ako se dobro secam,mimoili smo se,negde posle Novske. Blize ZG-u. Pozdrav!