u djubrad jedna sto me zezate Kako čovek da piše leti ?! Ne ide ! Leti se stvara neko buduće pisanije...a ima toga dosta u najavi... Preko zime kad se poklopi astralna karta sa meteorološkom i kad je sve u optimumu e onda se piše

Imam sad već spremnu sledeću objavu tebi uz inat par rečenica i objavljujem i nju...

Afrikanac zaposeo sobu Adrenalin eliminiše umor i to je definitivno. Budim se pre petlova naravno, budim ostatak ekipe i doručkujemo lošu hranu. Ovde nema bolje, a naše zalihe se uglavnom čuvaju za lokacije bez hrane. Gorivo i kratak dogovor-idemo u pravcu Moskve, ali ćemo na trećem prstenu da obiđemo grad i da idemo preko Klimovska i Elektrostala ka Vladimiru. Kad izađemo na put Moskva-Njižni Novogorod tu stajemo u prvo lepo mesto za odmor i ručak. Obaveza za ekipu u džipu je da ide iza nas i našim tragom. Posle nekih 200km Bosanac jadikuje zbog novih ručki kako mu se ne sviđaju i kako mu deluje da mu lamele klizaju ?! Koči đavole staj na pumpu da popijemo nešto i da vidim o čemu se radi... Kad ono ručica kvačila i osovina koja pritiska cilindar nije dobro podešena i njemu kvačilo vazda napeto. Sreća pa je kod Moskve primetio. Sređujem to i gas dalje. Pravac bez kraja. Dosadno do zla boga. Što smo imali pričati do sad smo ispričali već 3 puta jedni drugima na komunikaciju. Bosanac i Vlada leže naslonjeni na kofer i voze. Tempomat zakucan. Da heklaju, mogli su po dva džempera zgotoviti. Meni je dosadno do zla boga. Držim gas i to je sve. Hvata nas gužva oko isključenja ka Elektrostalu. Džipadžije su nas obišle dok smo sređivali BMW. Nestali prosto. Kontaktiramo ih, oni već kod Elektrostala ! Sad smo se već asinhronizovali totalno. Ručamo mi na jednom, oni na drugom mestu. Idemo polako ka Vladimiru. Gužva stravična oko Moskve ! Navigacija moja ne radi dobro. Nešto se desilo sa mapom, ali nema veze tu mi i ne treba. Ali Stevi navigacija uliva sigurnost, i ako negde zaglave, ona im je jedina vodilja. Moram to u smeštaju rešiti. Prva asocijacija na Rusiju jesu užasne pumpe i loša hrana. Pumpa kao bunker. Zbog čestih pljački i visoke stope kriminala pumpa funkcioniše tako što proturiš parice kroz mini šalter (rupa u blindiranom staklu) i dobiješ goriva onoliko koliko možeš dobiti za tu lovu. Ili daš više pa sipaš pun a oni ti vrate kusur. Ljubaznost nije njihova vrlina. Noć se navlači na autoput M7. Nađosmo se konačno sa Stevom i Makijem prilikom sledećeg točenja goriva. Dogovaramo da idemo u prvi smeštaj na koji naiđemo. Krećem i posle kilometar – sa leve strane vidim smeštaj, zaustavljam Bosanca i Vladu i kažem da zaustave džipadžije dok ja snimim smeštaj. Preletim u kontra traku, pogledam, bezbedan parking, sobe tipa bungalova i nisu loše. Spavanje za nas 5 i parking 40eur. Super ! Taman krećem prekoputa – džipadžije ne stadoše nego odoše dalje. Šta je sad ? Sležu ramenima Bosanac i Vlada. Mi ko ludi za njima...vozimo još nekih 10km i smeštaj s desne strane-ko kasarna ! Pitam ih šta se dešava ? Što odoše od tamo ? Kaže Maki nema tamo parkinga... Nije bezbedno... Kako znaš kad nisi ni video ??? Odgovor standardno drzak, bolji je ovaj smeštaj nego onaj. Cena 110eur. Da se ne bi raspravljali-ostali prihvataju smeštaj. Pošto je već bilo dosta nesuglasica, i nikako da se usinhronizujemo, pokušavam da pričam s Bosancem i Vladom. Bosanac i previše fleksibilan. Vlada zavisno od vremena. Razlika od 70eur nije mala. Ako tako budemo radili nećemo daleko stići. Tenzija se oseća i vidi u vazduhu. Nožem se može seći. Njih dvojica konstantno linijom manjeg otpora, a ja moram sam da gledam da sve ide po planu. Snimanje ne ide. Dogovor je da Maki maksimalno snima naše dijaloge kad stanemo bilo gde. Prva muka – što oni često nisu iza nas. Druga, i kad se nađemo to se ne snima. Pokušavam opet objasniti da ne mogu namontirati video materijala na kom se samo vidi hauba od džipa i put, ili motocikl i put. Trebaju mi dijalozi ma kakvi oni bili ! I kad se smejemo i kad se svađamo i kad spavamo. Uz večeru pokušavam ih još jednom podsetiti šta je cilj našeg putovanja i podsetiti ih na dogovore koje smo imali. Bosancu je samo bitno da je mir i tišina, a ostalo ko ga jebe. Vlada neodređen. Maki i Steva-jedna glava koja priča i jedna koja aminuje. Ozbiljno im saopštavam da ako se ovo nastavi ovako-da to nije za mene i da ću se okrenuti ma gde da se nalazim i vratiti se sam nazad a oni neka idu kako im volja. Postajem ozbiljan u toj nameri da ujutru se spakujem i okrenem. Bosanac pokušava počistiti tenziju ko metlom, ali ona je već postala teška i gusta, da je pitanje da li bi i ozbiljniji alat pomogao. Pola noći ne spavam. Žao mi je što sam previše žrtvovao sebe za ovo, i da ja sada odustanem ? Ne ide. Moram samo da se pomirim sa situacijom. Od snimanja neće biti ništa odmah mi je jasno. Samo kadrovi sa GoPro i sa drona koji nosam i švercujem ko Sirijca nisu dovoljni. Nema veze. Neće biti filma ali biće neke brlje. Vladina agresivna vožnja-nije mali, nek vozi kako mu je volja. Neću ga više opominjati da ne može na 10km podizati advenčera 10 puta na zadnji. Ne shvata da ako se bilo šta desi, da će nas sve upropastiti. Pukne kardan-svi ćemo čekati ko zna gde novi kardan. Jer rezervni polovan nisu hteli da kupe i ponesu. Bosanac-on je tu jedini pravi i istinski i čovek i putnik – uprkos tome što je Bosanac i predstavnik balvan industrije ! Nije to neka velika inteligencija, ali zna ponekad i zablistati. Steva i Maki – ko blizanci. Maki jedna šetajuća enciklopedija i vrlo inteligentan momak. Ali sujetan do zla boga. Prosto ignore. Mi idemo svojim putem – a oni nek idu kud im volja. Ne mogu više da trošim živce. Novo jutro novi dan ! Vlada kao da je konzumirao kokain-spreman da leti a kamoli da vozi ! Bosanac kao i uvek. Džipadžije opet prave problem jer mi treba moja torba iz džipa. 95% stvari sam spakovao na motor. Krenuo sa nužnim minimumom. Imam još samo jednu malu sportsku torbicu koja mi je neophodna na svakih 3-4 dana iz džipa, i ponekad uzmem iz platnene kese u džipu koju novu majicu. Bosanac-jedan ranac ubacio u džipa. Vlada poneo kofer – ko Stanija kad se useli u zadrugu. Kao da se iselio iz kuće ! Ali redovan problem je samo moja torba...valjda siva boja nije kompatibilna, šta znam. Gasiramo ka Kazanju. Dogovor je da tamo Vlada skine stare gume i namontira nove. Bosanac i ja nećemo još menjati. Od Njižnjeg Novgoroda kiša nas kupa i ne šali se. Deonica baš nezgodna. Mnogo kamiona. Uzan put. Bela klizavija od ulja. Vlada u repu. Bosanac se ne vidi u retrovizoru. Na komunikaciju pričamo i forsira se bez razloga. Džip tu je negde. Vlada zapeva da ja češće pretičem. “Pa može rođo vozi ! Sigurno si umoran pa nećeš !” Pauziramo i objašnjavam da nema razloga cepati preko 120 na ovakvom putu. Ne dopire to do Vlade. Bosanac počinje zapevati. I on bi brže ! Ljudi pa nismo mi oročili ! Nije zapelo nigde niti kasnimo ! Krećemo s pauze. Besan sam kao ris ! Poteram Stroma domaćinski, par rizičnih preticanja, Vlada opet u repu. Samo što nije skočio na moj kofer. Preticanje broj 151 – kad me dohvati bela, i kad ponese teret ! A kamion ide u susret... pojma nemam kako se izvukoh. Vlada napravio rastojanje. Bosanac pita “Rođo jesi dobro”... E sad vozite kako Vam volja – zakočim i nateram Vladu da ide prvi. Odem lepo pozadi i ćao. Bosanac ko raketa bez navođenja i on gas. Vala ginite ako Vam se gine nemam ništa protiv. Stižemo u Kazanj. Sad je Vlada ljut jer ja nisam hteo da pretičem tamo gde bi on preticao ! To što je opet dizao na zadnji na ulasku u Kazanj i što smo ga opominjali, to nije bitno. On sad hoće da se spakuje i da se vraća. Džipadžije suve ko barut. Mi mokri. Probilo je i ono što probiti ne može. Tenzija i dalje. Samo raste ko testo sa kvascem. Čeka se da pukne balon pa šta bude biće. Naši dani prolaze na putu. Gradovi u koje stajemo ostaju uglavnom neistraženi. Ako i ukrademo malo svog vremena to onda potrošimo na neki brzi obilazak. Rusija sama po sebi je zemlja ekstrema. Nema tu sredine. Kad je grad-onda je velegrad. Kad je crkva – onda je ogromna. Kad je šuma-onda je voziš 3 dana. E stoga naši obilasci usputnih gradova moraju biti takvi i sa dosta kompromisa. Inače naš domaćin u Kazanju je član Noćnih vukova. Prvo veče kad je došao po mene, Vladu i Bosanca da nas vodi u klupsku kuću – dođe čovek sa Fordom Cmax. Automatik menjač. Ide kao nevreme ! Benzinac. Šta je ovo ?! Pitam ga kako bre ovo ovako ide ?! Smeje se. On se bavi ugradnjom japanskih motora i menjača u ostale automobile ! U Fordu je mazdin benzinac i menjač ! Ali to je savršeno uklopljeno sve, da nikad ne bi ni primetili da nije dao gas ! Kod njega Lada postaje ToLada, ili UAZ postane HOUaz. Toyotin ili Hondin motor, nekad mazdin, šta nađe on ugradi ! Velemajstori improvizacije i velemajstori dočeka neznanih stranaca. Rusi. Kazanj pripada autonomnoj republici Tatarstan. Tatari kao narod su pretežno muslimanske vere, ali ima i pravoslavaca. Oko 53% stanovništva Tatarstana su Tatari. Kazanj je poznat po džamiji Kolšerif. Jedna od najvećih u Evropi. Srušena do temelja u osvajanjima Ivana Groznog u XVI veku i obnovljena 2005 godine. Impozantna građevina u Kazanjskom Kremlinu. Narod ljubazan i tih. Kako su bile dobre baklave uh uh. Iz Kazanja idemo ka Čeljabinsku. Tamo moramo sačekati original ovlašćenja za prikolicu da nam stigne DHL-om, to pokupimo i odosmo na Troick da uđemo u Kazahstan. Pokušavamo naći neki smeštaj u Čeljabinsku – ne da nam ne ide od ruke, nego se jedva pomeramo kroz gužve s motociklima ! Par puta dolazimo u nezgodne situacije da popadamo natovareni ko magarci. Okreći ! Na periferiju ćemo se smestiti ! Na putu ka jezeru Čebarkulj nalazimo nekakav hotel motel koji je još u socijalizmu komunizmu. Nedostaje samo Lenjinova slika. Jasno se vidi na zidu svetla površina na kojoj se nekad nalazila njegova fotografija. Obaveštavamo džipadžije o lokaciji da nas mogu naći, a mi padamo u trans od spavanja. Budimo se taman u vreme večere. Pojedosmo nekakvu piletinu, čisto da ne bi pocrkali od gladi. Umor nas i dalje drži i ne pušta. Povratak u krevet. Gledam malo na telefonu šta je to zanimljivo u Čeljabinsku i gde da možda skoknemo sutradan. Pa pišu novine ovako: “u doba Sovjetskog Saveza u Čeljabisnkoj oblasti nikle su fabrike moćnog nuklearnog naoružanja” pa onda “Petnaestog februara 2013. iznad Čaljabinska je preleteo najveći meteorit koji je pogodio Zemlju za više od 100 godina. Leteći objekat je eksplodirao nekoliko puta i osvetlio noćno nebo. Na sreću, eksplozija se desila 30-40 kilometara iznad Čeljabinska i meteor nije pao usred grada. Žrtava nije bilo, ali je oko 1.600 ljudi ipak lakše povređeno, uglavnom od delića razbijenog stakla. Iako je meteor bio relativno mali, neki stručnjaci tvrde da njegova eksplozija odgovara jačini nuklearne bombe! “ možda i da se mi otarasimo te prikolice ? Ko će čekati papir ovde i živ dočekati ! Pišu dalje: “u februaru ih je iznenadilo trostruko sunce.Reč je o optičkoj varci, poznatoj i kao zimska duga, koju proizvode ledeni kristali u vazduhu tokom zime. Simetrične mrlje svetlosti, s primesama crvene boje, stručnjaci nazivaju sporednim suncima (parhelia)” Pod 3 sunca da idemo tražiti đavola ! Au gde mi dođosmo. “Posle svega, u Čeljabinsku su počele da padaju snežne pahulje plavičaste boje. Ali, pre nego što je bilo ko stigao da pojavu proglasi novim nagoveštajem smaka sveta, zvanično je saopšteno da je plavi sneg posledica curenja iz fabrike koja proizvodi plavu boju za uskršnja jaja.” Ipak ćemo mi ostati u smeštaju da odmaramo, a ko mora nek ide po te papire ! Nadamo se da će ujutru papir stići. Ko će da ode po njega ? Pade kocka na mene. Probijanje kroz ruski grad sa stotinama automobila od kojih bar stotinupedeset ne poštuje pravila je avantura luđa od Mongolske. Nešto kao kad odeš u Šabac na vašar za Gospojinu pa uskočiš u autić na sudaranje. Samo gledaš s koje će te strane nešto opaliti. Navigacija radi bez greške, začas na odredištu u DHL-u. Papir nije još stigao ali će sigurno doći popodne. Dok oni to istovare, utpvare, pretovare, izgube, nađu... dođi ti sutra ujutru po papir sa nadom da će biti tu. Razmišljam da spavam na motoru tu na licu mesta do sutra-samo da se ne vraćam kroz gužvu i haos u smeštaj. Probijanje kroz haos, gledam u retrovizore, deluje mi da vidim kako mi se crna kosa u sedu pretvara na raskrsnici. Kill tasterom se okonča ova rulet vožnja. Stadoh pred motel hotel. Iz naše sobe se čuje nekakvo afričko podvriskivanje ??! Afrikanci zaposeli sobu ?! Šta me sad snađe ? Ne verujem da slušaju afričku muziku. Afričko pleme da je rešilo vratiti svoju maskotu Bosanca nazad-ne bi valjda do Čeljabinska dolazili po njega. Uostalom, ne treba im ni za šta na svetu. Prekrsti se ti Nikola i uđi. Kacigu ko štit ispred sebe i u gardu uskoči ! Bosanac leži na krevetu sa kacigom na glavi, spušten sunčani vizir i bacaka se levo desno, a Vlada s cvikama na pola nosa sriče slova na Galaksiji. Pokazao sam mu juče kako može da sluša muziku na komunikaciji dok vozi – i eto sad on to pomno izučava uz Mory Kantea i Yeke Yeke... Steva i Maki su u svojoj sobi, ne čuju se da su živi. Bežim iz sobe da ne poludim i ja uz ovu dvojicu dečačića u poznim godinama. Sivilo neko nad gradom. Neka sumaglica od zagađenja sprečava sunce da obasja bar malo sivilo grada. Možda je Čeljabinsk i lep. Džaba mu sve, kad za prvi utisak postoji samo jedna šansa. Upozoren da ne mogu ja pokupiti papir, jer je poslat na Stevu, uputih ga na adresu sa navigacijom. On i Maki pre petlova krenuše u boj za ovlašćenje. Lagano, opušteno, vučemo se ka motorima i tovarimo stvari. Krenućemo kad džipadžije pokupe ausvajs i biti u prednosti. Cilj današnje rute je da uđemo u Kazahstan i da vozimo do većeg grada. Ućićemo preko Troitska i idemo preko Kostanaja ka Astani. Sačekaćemo džipadžije na granici. Ako ih budu hapsili zbog onog mog drona, da vičem “nije moje njihovo je”. Uključi se mehanizam, sofisticirane namene, nestade sivila i zasija žuća konačno ! Ovi dobiše papirić ! Klang kod Bosanca i Vlade, kod mene klik, označi šaltanje u prvu i ćao ! Idemo dalje ! Kazahstan pred nama ! Bez neke velike gužve na putu, napredujemo brzo ravnicom ka granici. Za manje od dva sata stigosmo. Nismo ni nešto dugo čekali Stevu i Makija. Kazahstansku granicu pamtimo po ljubaznosti i brzom prolasku. Putevi Rusije nam postadoše reper za kvalitet i odličan put. Jer u Kazahstanu ovo po čemu vozimo – sve jeste al put nije. Pajero se ne obazire previše na put, ali naši motori natovareni bi mogli ovde stradati. Vozi se oprezno i polako. Spora i oprezna vožnja je za Vladu izvor nerviranja i negodovanja. Gunđa, brblja nešto, svađa se malo sa mnom, pa sa sobom, pa se svi izmirimo komunikacijom i u krug. Zaustavljam ih da napravim sa GoPro snimak. Zadatak je da prođu pored kamere, da se široko vidi Kazahstanski pejzaž. Snimam iz jendeka kraj puta. Bosanac prolazi, Vlada...BRRRAAAP na zadnji proleće kraj kamere. Jeza me prolazi. Vraćam ga ponovo al bez dizanja moliću. On opet. Kaže slikaj me aparatom kad dignem pa onda ćemo normalno... i šta ću. Digao je advenčera ko dekica od 90 leta rođenog đokicu... ritnu se malo i pljas o zemlju... Sreća dočeka se uvek na točak i ogibljenje. Kardan viče mašala majstore.

ako si vec kupio LC-a, pa izvadi lovu i za original maglenke nemoj ciganisati takvu spravu

Planiras servise na vreme, imas Kawasaki servisa po Rusiji. Rusija nije nedođija, tako da nema razloga za brigu.

ako je motor na tvoje ime nije problem. Ako nije-medjunarodno ovlašćenje i ideš

Dopisao 20 rečenica :-D Imate sreće - uhvatila me prehlada ubi me, par dana ću pisati

Pridružujem se čestitkama

Na put od 30 i više dana se ne kreće lako ni sa ljudima koje gledaš svaki dan a kamoli sa neznancima... tako da...razmisli se dobro drugar ;-)

dvojica motociklista iz Podgorice imaju sledece godine u planu da se tamo otisnu... Da li će otići još se ne zna. Trenutno se sklapa neka konstrukcija finansijsko-tehnička pa da se to nadamo se realizuje...

Jebeš dan bez tvog posta Kad okačiš rukavice o klin, i kad batališ gedore, laptop i pisanije i udri

Uz dužno poštovanje - nije mi jasno kako voziš motor a ne vidiš dobro ? Prešao sam veći deo EU, sever Afrike, na istok do Kine, veći deo Rusije... I na tvoju žalost ipak je BMW motor koji je zastupljen najmanje 90%. Ne videh nikoga na Silver Wingu. Videh ukupno jedno 5 novih Afrika, svega 3 Super Tenere, možda 3 Stroma 1000, Kawasaki 0 komada i STOTINE BMW-a GS. Na primer u kampu Oasis u Ulan Batoru 98% motora je BMW. Ona dva posto 2 upokojena KTM-a i moj Suzuki V-Strom. Bukvalno. Svidelo se to kome ili ne. Ista priča ko kad neko ne uspe kresnuti dobu ribu pa ga pitaju za nju, a on kaže KURVA ! E to je isti slučaj i sa BMW-om. Lepo kažeš evo serem po BMW-u, sve dok ga ne kupim. A kad ga kupim...onda će biti i gaće i kapa BMW. BMW će se po dupetu tetovirati, i tad će svi Japanci odjednom postati đubre... Voleli ga mi ili ne tako je...

Ista je situacija na XR modelu. Različita klešta A zašto... verovatno neka igra oko cene itd... U svakom slučaju mi se taj detalj ne dopada, jer deluje kao da si menjao pa krpio stavljao šta imaš

BMW GS... biće da je u pitanju simbol putovanja. Od 100 motora na putu koji se voze (ne računa se lokalna vožnja, kafić-kafić-buregdžinica) 96 je BMW. 1 Suzuki+1 Yamaha+1 Honda + 1 nešto... E to je realna situacija na putu. S obzirom da je tako... mala je šansa da ima toliko budala koje kupe BMW zbog komšije. Neće biti. BMW je sa ovom serijom osvojio i puteve i vozače, svidelo se to hejterima ili ne. A naša politika je: Seremo po BMWu dok ga ne kupimo na bilo koji način-a onda BMWeeeee je ipak nešto drugo, ekstravaganci, japanci su pih itd... Vozim Stroma 1000 i srećan sam-sve dok ne uzmem od saputnika R1200GSA LC...e onda psujem oca majku japancu. To što mi imamo ili nemamo para - nije to braćo moja mila krivica BMW-a. PS.Statusni simbol ? Znate li Vi cene ozbiljnijih Harlija ???

O naslovu teme o novom modelu - 20% Gluposti prateće SPAM - 80% Ima li admina ? Otvorite u opštim temama jednu novu "PLJUJEMO PO BMW-u" pa se tamo pomerite i vodite priču ali nemojte zagađivati ovde. Ko uđe da pročita-prvo treba da filtrira da bi došao do suštine.

pih... s konja na velikog magarca Ostajem da tugujem

a zamena za Vstrom1000 2016 ? 25000 prešao...samo fali kafemat da ima punu opremu

Za TRW pločice mogu reći da su čisto đubre. Nije to ni za skuter da zaustavi a kamoli motor. Brembo pločice ove koje se kod nas prodaju-prosečne.

u levoj stranici imas veliki konektor preko kog ide i napajanje table...desava se da udje u njega voda i da korodiraju kontakti. Ocisti kontakte lepo i naprskaj KONTAKT sprejom. Isto uradi i sa konektorom na satu i kraj price.

Pisem ali uzasno sporo ! Imam posla preko glave, slabo se i vozam... A kvalitet pisanja zavisi od vremena i raspolozenja :-D Dodacu jos malo ovih dana ;-) Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Dragi prijatelji, da Vas obavestim da se na jezeru Krupac u Nikšiću održava osmi put Lake Fest. Od 9-11 avgusta. U okviru ovog muzičkog i multikulturalnog festivala postoji MOTO KAMP koji sve više dobija međunarodni karakter. Lokacija na samom jezeru u Topolama je savršena za naša druženja ! Tokom festivala obezbeđena je klopa i ulazi u cenu ulaznice. Dnevna karta 10eur, trodnevna 25eur... MOŽDA ćemo se izboriti sa organizatorima da trodnevna za motocikliste bude 20eur. Program i ostale detalje pogledajte na sajtu festivala, a ja ću nabrojati nekoliko zvučnijih imena na stejdžu... Vlatko Stefanovski, Goblini, Ritam nereda, Van Gog, Atomsko Skloniste, Ortodox celts, Marčelo...itd itd Na 425km od Beograda prilika za super provod i uživanje na jezeru ! Kome treba dodatnih informacija na temu kako doći, naći, hotelsko motelski smeštaj itd itd...neka mi se obrati, sve što mogu pomoći tu sam :-)

Hmmm... za razmisljanje. U mom pasosu pecat Mongolije Rusije i maltene svih EU zemalja... pitanje je kako ce to proci Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Hvala drugar... poceo sam tamo da jurim informacije. Pa da se napise i putopis “Na kafi kod Tutankamona” Sent from my iPad using Tapatalk

Čorbica Ukrajina je za vožnju prilično zanimljiva. Nešto se tu i dešava. Ima po koja krivina, nađe se i klopa, a i ljudi su ok. Bitno je da kroz Ukrajinu motori i džip prođu bez oznaka Noćnih vukova (koje inače sa zadovoljstvom i ponosom nosimo). Ukoliko Ukrajinci vide vučju glavu – naše glave bi se verovatno našle iza rešetaka. Pa dok se mi objasnimo, prođe voz. Ekipa se drži nekako. Pomalo nekih sitnih čarkica ali ide... Vreme nas dobro služi. To što je kiša padala nekih pola sata to i ne računamo kao problem, već deo putovanja. Negde oko 12h vreme je za kaficu, neki slatkiš i naravno vreme je za mleko ! Vlada mora da popije čašu mleka-da bi zaspao efikasno i odmorio bar 15minuta. Za to vreme Bosanac i ja zezamo jedan drugog i čekamo da se beba probudi pa da gasiramo dalje. Džipadžije su negde iza nas. Pitanje je vremena kad će se pojaviti. Uglavnom su iza za sada i na nekih 15minuta razlike. Ručak dogovaramo oko 16h negde usput, gde nam se učini zgodno mesto. I motore uvek parkiramo tako da ih džipadžije jasno vide i zaustave se. Drugi dan puta, Bosanac se oseća super, Vladi treba masaža, meni trebaju čepići za uši. Nešto zvecka na Stromu, i ja svaki minut stajanja koristim da nadjem šta to zveči. Ali neuspešno... Steva i Maki u džipu su nezavisni i to malo vremena što smo zajedno dok ručamo prođe u zezanju. Proleće i ručak, čorbica, nekakva šnicla od gudija, malo salate i gas dalje. Idemo ka Kijevu ! Spavanje u zoni Žitomira. Fin smeštaj i jeftin. Da se malo raskomotimo pa da večeramo i popijemo koje pivce blago meni. Piš pauza...kad ono leeelleee !!! Oči mi iskočiše !!! Zar da umrem mlad!? Zar da mene rak dohvati?! Gledam opet-jest crveno majku mu !!! Pišam crveno !!! Auuuuu !!! Već mi pada na pamet aktiviranje zdravstvenog osiguranja u Kijevu, i nadam se da će mi biti spasa ! Večeramo a ja se unutra pojedoh ! Na internet...i posle cele večere guglanja... Skontah ! Jebem li ti boršč čorbu OD CVEKLE !!! Neće Nikola više jesti čorbu od cvekle ! Cvekla oboji mokraću u crveno !!! Piće za celu kafanu i u krevet :-D Treći dan gasiramo jureći kroz Kijev. Zaustavljanje od 1minute u centru, par fotografija i gas. Idemo ka granici Rusije. Prelaz Troebortnoe. Čekanje je normalna pojava, Ukrajinska strana i nekako. Ruska strana...čekaj i još malo čekaj. Posle 3 sata motociklisti obavili svoje. Stevu raspakuju načisto. Sve napolje. Molim boga samo da Rusi ne vide dron koji nosimo. Ako njega snime, Steva će godišnjicu braka slaviti u zatvoru. Za Ruse je dron isto što i tomahavk. Pregled se završi. Mi čekamo zajedno s džipadžijama. Policajac kaže problem. Svi mogu proći, ali prikolica ne može ući u Rusiju. Jer Steva nema međunarodno ovlašćenje za prikolicu ?! Ne pomažu ni novčanice, ni telefonski pozivi, ni molbe...ništa. Prikolica ostaje. Ako se Steva vrati i u prvom Ukrajinskom selu negde otkači i parkira prikolicu-mi smo u problemu bez nje. Šta ako se neko pokvari ??? Kud ćemo sa silnim gumama ?! A ako Steva se vrati u Ukrajinu-on prikolicu duži kroz privremeni uvoz i mora da je razduži na izlasku. Defitnitvno ne može da se ostavi tamo. U međuzoni nema gde. Pričamo opet sa policajcem...i nekako ga ubedimo da smo mi u stvari zaboravili ovlašćenje kući ! To što ga nemamo to nije sad bitno. Kaže caja e onda nije problem pustiću Vas...ali... Neka neko skenira i pošalje mi odmah na email ! E to mi kaži ! Sad ćemo lako... napuštamo Bosanac, Vlada i ja granicu i odlazimo. Ostavljamo džipadžije i stajemo na pumpu 20m od graničnog prelaza. Foto aparat...skeniram moje ovlašćenje za motor...palim laptop... i nekom magijom za 20minuta stiže email na granicu i ekipa prolazi ! Na nekih 10km od granice je motel kraj puta, posle njega sledeći je ko zna gde. Tu počinje ruski pravac koji ide do Moskve. S obzirom da je već 19h dosta je. Spavanje. Za sutra planiramo da eskiviramo ulazak u Moskvu, ona će ostati kao mamac za povratak. Kad im dopizdi Mongolija, Sibir i drumovi...nek sanjaju dolazak u Moskvu ! Kiev Ruska granica e to je rampa !

Niko ništa ???