na KTM1050 su LIVENI točkovi. Ali đubre ide u wobling i krivi diskove... kupac nije dužan da bude inzenjer magistar niti doktor pa da leči kontstruktivne probleme na đubretu - kupac je dao novac da vozi i uživa, a da servis radi svoj posao. E ovde nit je KTM uradio svoj posao, niti servis ima želju a kamoli znanje da problem reši. Prosto rečeno - zaobići u širokom luku

Kako me isprozivaše kukuuuuu Malo gužve na poslu, malo gužve u garaži...i nikako da nastavim ! Ali... imaću vremena malo preko vikenda pa ću dodati par strana ! A do tada... DSC02932 by Nik Ola DSC02948 by Nik Ola DSC03127 by Nik Ola DSC03155 by Nik Ola IMG_20170708_210908 by Nik Ola DSC03201 by Nik Ola DSC01486 by Nik Ola

Bas kao sto Pavle rece ! Da je KTM servis resio moje probleme (i Pavlove) verovatno bi i dalje tog djavola jahali... Ali posto nisu-hvala dovidjenja :-) Sent from my iPhone using Tapatalk

Evo ja jahao tu ragu i imam pravo da pljujem samo tako. Na ktmu se relativizuje problem...jer kao to tako treba, ljubav je to, super je sprava ali...pa 5 ali...nemoj ovo nemoj ono... I to bi i prošlo da ne postoji ne tržištu npr Super Tenera 1200, ili V Strom1000 ili na kraju BMW R1200GS... svaki od navedenih ide pun gas s koferima, a da ne moraš da ga servisiraš 13 puta da bi bio spreman čak i za bržu vožnju. Na 100 prodatih BMW-a - na jednom se nešto raspe i svi počnu graktati BMW CRKO BMW CRKO... Od 100 prodatih KTM-ova, jedan ispravan i grakće vlasnik SUPER JE, SUPER JE onih 99 se češka i gde ih ne svrbi. Jbg istina boli...

suština je: Platiš govno, i umesto da uživaš - ti se baviš sa njim i krpiš, ne bi li skrpio motor koji će da se ponaša bar približno normalno. @Sponja je spreman da napravi kompromis i da se prilagođava KTM-u. Da pravda njegov vobling i to što ne može da se vozi više od 180 u njegovom slučaju (a motor je READY TO RACE). Izvinte ali ja tražim da se ponaša kao ISPRAVAN MOTOR. READY TO SERVICE je njihov pravi slogan. Daleko mu lepa kuća...

Ako neko ima...bilo kakav... treba mi

Jeste al malo sutra Danas tražio ponudu za BMW R1250GS Adventure

Čekajte malo, polako ! Bio sam odsutan... skoknuo do SRB, oženio se... pa sad nastavljam pisanije dalje

evo ti ovde sve

@Sasha P Sale žao mi je što si se tako napatio sa BMW motociklom koji je kao proizvod dobar. Ne želim ti da prođeš sa KTM-om kao ja.... ali bojim se da ti je BMW "ona firma kod Ade" bila tek uvertira za stoku iz Matighofena.

Komšo ! Pozdrav iz ŠAPCA ! Ne manjka...nego ima PREVIŠE. Ako sad dam album na izvolite, neco to biti ono pravo. Na kraju putopisa - objavicu ovde javno foto album... Postoje neki ciljevi koji ti u životu nisu potrebni radi drugih ljudi, nego ti trebaju radi sebe. Jer kad odradiš Mongoliju - ti si u stvari sebe oslobodio ! Iščupao si se iz naših višegodišnjih stega ! Ne dešava ti se više da se femkaš i razmišljaš da li ćeš na put od 100km ili ne. Pa se kao spremaš... Kad ovo prođeš - sva druga putovanja su samo osmeh, i skineš jaknu sa čiviluka ! Brdo problema koje si nosio na leđima, pobacaš i izlupaš ih o pod. Drastično promeniš neke slike svog života. Mongolija ti dođe kao cediljka za čaj... Kad mentu domaću s Durmitora skuvaš, pa ona leži neko vreme, pa je procediš, i ono što se pije popiješ, a ostatka se rešiš. Putovanje je profiltriralo i prijatelje, i neprijatelje, i ljubavi i mržnje. I jasno ti ukaže na pravac gde dalje ! Ovo putovanje je imalo takav uticaj i epilog.

Baš lepa hedonistička tura kroz pokojnu Jugu. Uživao sam zaista

Vrelina Podgorice Kuda je to vreme od januara do jula iscurilo, meni to nikako nije jasno. Provuče se to nekuda, kao gas iz frižidera. Sve dihtuje ali nema ga. 1 jula 2016 godine stižem leteći iz Berlina sa mojom kurvetinom. Čudno mi se nešto ponašala usput, ali lažem sebe da je u pitanju loš put. Saputnici spremni ! Sutra ćemo da krenemo putem koji nam se dopada. Znamo početne neke tačke i okvire, i dosta ! Šta god se u životu tvrdo isplanira i zakuca u kalendar, obično odleti i pukne kao i čekić kad spadne s drške. Ako imaš sreće bar ti glavu ne razbije. Najmanje pripreme, najmanje papirologije. Sve je na minimumu-osim raspoloženja. Tradicionalno se toliko zapismo pred polazak da se ja danas uopšte ne sećam toga. 1 juli, veče, evo pišem...ruuupaaa u sećanju. Ako se setim možda i dopišem. Novica je sa porodicom na Zlatiboru. Dogovor je da Bosanac i ja krenemo rano ujutru, da svratimo na Zlatibor na početak gastronomskog šoua, i ozvaničimo ga doručkom ! Komplet lepinja stoji kao prvi cilj. Ajajajajajajjjj...KLANG KLANG KLANG....KLAPAKLAP...KLAPAKLAP... to je KTM upalio... kod Bosanca je to diskretnije... Ajajajajaj...kliklikklik roaaar..... Pre se pravili motori s kojima ne budiš svoj komšiluk, a ovo sada podiže borbenu gotovost vojske u 6 ujutru kad ga startuješ. Crvene tačke se na radarima pojavljuju. Kod jedne tačke unapred piše FAILURE. O Kurvo majku li ti tvoju... PVO neće ni da gađa...smeju se i plaču od muke. Bosanac po prvi put ima priliku da vidi moju kurvetinu ! Jer nismo se videli od nove godine. Rođo - a jel ti to ispravno bolan ? Hm... šta reći na provokacije ? Rođooo - a kako se ti penješ na to ? KTM visok ko da ga je Gustav Ajfel konstruisao, a ja ko da mi je DNK od Džeja Ramadanovskog. Baš onako dobitna kombinacija za preturanje na parkingu ili za stajanje isključivo uz visok ivičnjak. Ali šta fali ?! Uostalom samo najbolji frajeri vodaju visoke ribe ! Dušmani, zle duše, zlobne i zavisne ! Nikada se nisam s kurvom preturio. Krećemo... opet đavo na komunikaciji trtlja... Rođooo - ŠTA JE ?! A jel ti to smeš tako da voziš ? Dam gas i odem malo ispred... Vozimo se do Valjeva onako kako se ne treba voziti. Vozimo se tako da o tome ne bih ni trebao pisati. Ali šta da se čini ? Kurva je to i vodi te i izaziva... više stružemo fuzasterima i nosačima kofera nego gumama po asfaltu. BMW je u startu trunčicu sporiji...ali posle toga prosto ode. I kad ga uspem stići, i taman pomislim moj si i božiji, fali mi malo snage da ga preteknem. Kad dođemo na pravac i kad motor krene da poleće - ja moram da pustim gas na 150, jer kurvi nije više do seksa, i hoće da te zbaci sa sebe ! Prokleti vobling i Austrijska pamet. Na pravcu kod Sevojna nema mnogo vozila. Naša traka prazna. Vozimo brzo i oprezno. Iz suprotnog smera kombi prelazi u našu traku i ide direktno na nas !!! PUNA KOČNICA PREDNJA ZADNJA ! Eskivaža ka ostalim vozilima u levoj traci i pokušaj prolaska po beloj liniji ! Jer desno imam samo šljunak, na koji ako se navezem sa 140 ne znam gde ću završiti ! Kombi naglo namota na našu desnu stranu u ulicu i nestade. Ja se vratih u svoju traku i stadoh kraj puta. Bosanac ćuti na komunikaciju i progovara posle nekoliko sekundi. Rođo, ja ne znam kako si ti živ. Taj motor ti se ceo uvija, mislio sam raspašćeš se. Smirimo se malo i nastavljamo ka Zlatiboru. Novica čeka, lepinje vruće ! Koka kola hladna ! A za srećnog puta gazda kafane posla kafu i rakiju. Kako sad u 8 ujutru piti rakiju majko mila ?! Hajde nekako trgnemo po pola za sretna puta ! Moja gastronomska ruta kaže, da se Podgorica ne sme proći, a da se ne stane u "Pečenjaru" ! Moramo pojesti jegulju sa Skadarskog jezera, a posle toga nastavljamo. Sledeći cilj je zacrtan. Prelazimo Zlatibor, Zlatar, Kokin brod, jedne od najlepših deonica za motocikl naše Srbije. Granicu začas prolazimo i stajemo u kafanu da kafenišemo i popijemo vodicu. Sad vozimo polako, da ne bi prerano došli na ručak. Bosanac više nije na teritoriji Crne Gore. On je se toliko oslobodio i obezobrazio, pa misli da je u Americi ! Prvi amandman mu garantuje slobodu govora ! Pljuje po KTM-u i ne prestaje ! Rođoooo.... nemoj ti to brzo, vidiš da je bolestan. Rođoooo... vozi kolko hoćeš, al nemoj kočiti...jesi vid'o poludi kad kočiš ?! Novica dodaje pomalo... Bosanac prednjači. Bosanaaaacc... ako primenim drugi amandman Američkog ustava, likvidiraću te kad se približiš KTM-u ! Ne konta on to... pokušava shvatiti ali džaba, glava ga zabolela. Kažu da ovde, na Ušću Ribnice u Moraču, kad upeče sunce, i dohvati se jula i avgusta, propada štikla u asfalt. Topi se od vreline ! Nekada Titograd, danas Podgorica. Meni nekako uvek tranzitni grad. Leti kad krenem na more, pa prolazim i samo gledam da što pre izađem iz pakla. Pakao a ne neki neobjašnjiv način ima dušu. Kažu da se isti nađu. Sretneš devojku, pa prođe nekad i više godina a da te put njoj ne ponese. Kompatibilnost ona duboka, unutrašnja, postoji između mene i tog grada. Iako magnetu čelik ne treba ni za šta, on ga ipak privlači ! Tako i mene Podgorica. Grad ispunjen humorom u svakoj reči meštana. Moja svaka reč želi ostvariti osmeh kod ljudi. Ima neka veza. Život će pokazati da ćemo se mi i sresti uskoro. Ali ne ono na jednu noć, kao veza bez obaveza. Ne. Ljubav za život. Točkovi kao da tonu u asfalt. Gori sve pod nama. I asfalt i čizme. I sedište KTM-a. Toliko je vrelo da vozim isključivo stojeći dok ne izađem na otvoreni put. Gužva na Zabjelu, provlačenje i izvlačenje na pravac kod hotela Lovćen. Taman da ohladim zadnjicu ! Što ne kupih letnji motor. Bosanac kevće ko pašče. Posle aerodroma sa desne strane čeka nas. Pre nekoliko godina sam prvi put posetio pečenjaru i pojeo najbolju jegulju. To se pamti, upisuje i koriči u dnevnik lepih zalogaja života. Novica voli dobro pojesti, ali ako nije puno skupo i ako je količina zadovoljavajuća. Bosanac jede što mu daš i što mu kažeš da valja. Kako je krenuo da opanjkava moj zimski motor, tako će negde dobiti neko morsko čudovište da jede, a da nije ni svestan. Polako. Namestiću ga sigurno.

Kurva je stigla Lako ti je u Srbiji raditi. I prvog dana i svakoga dana, sigurno negde grešiš. Nisi dobar. Koliko god da si dobar nisi savršen . Koliki god da si perfekcionista i fanatik, i dalje si ošljar koji se ne zanima za posao. Tipično razmišljanje Srpskog gazde, vlasnika, big bosa. Kod Švabe ti tek ne znaš ko si i kakav si. Dugo vremena ti treba da to shvatiš. Kad shvatiš lako je. Dokle god leže lova na račun dobar si. Isto je i kad si odličan. Dok to ne shvatiš, ti nemaš kad da se posvetiš nabavci motora. Ti imaš stalno potrebu da dokazuješ da si radnik, i da si od boljih Srba bez obzira na dvojno državljanstvo. Život ti se svede na modu. Moda ti se svede na pidžamu i arbajthoze und jacke (radne pantalone i jakna). Genijalno. Ne trošiš pare na odeću nego šparen ! Oni razmišljaju o dobrom steku i odlasku na kuglanje a ja o motoru. Oni misle o meni što i ja o njima. Vidi ove budaleeee... E baš tako ! Mi smo njima čista egzotika. Oni meni takođe. Ograničeni u svemu, pa i u poimanju slobode. Automobil kupuju kada se isplati. Prodaju ga kad se ne isplati održavati. Planiraju bolji samo ako postoje ekonomsko, tehničko, finansijski pozitivni aspekti. Da kupe nešto tek onako-ko što mi kupimo žuto plave patike ili set flomastera za crtanje a ni papira nemamo...e to se njima ne dešava. Kad pomeneš pred kolegama da radiš a sanjaš motor i putovanja, odmah te gledaju kao šimpanzu kad se prevrće preko glave. Jer zašto bi išao ? Zašto bi tek motorom išao ?! Oni u glavama i dalje podeljeni. Kao i ja. Pola glave bi BMW a druga polovina Japanca. Nemci u istočnom Berlinu i dalje nisu srušili Berlinski zid u glavi. Većina mojih starijih kolega je bila u zapadnom Berlinu kad je porušen zid i više NIKAD ! Ali zašto majku mu ?! Pitanje koje sam svima postavljao. I opet isti pogled. Pa on nam je baš egzotičan, misle se u sebi ! Zašto da idem, reče Franz ? Sve imam ovde. Tamo je sve skuplje. Jedan se pravda da je morao. Jer baš na zapadu je dobra očna klinika. Ljudi se vrlo malo kreću ! Zbog tih specifičnih stavova i karaktera ih i zovu DDR-ci. Čudan soj. Ne oskudevaju ni sa nesojima. U januaru 2016 nekako se to sve desi. Slučajno a namerno kupih ! Slučajno KTM a namerno motor (lele zablude). E pa gospodo draga i mi konja za trku imamo ! Pažljivo i brižljivo opremam motor s kojim planiram putovati narednih godina, a za početak neka i on malo uživa ! Jer definitivno idemo na SICILIJU ! Dogovaramo da se ne dogovaramo. Da krenemo put Sicilije, da sačinimo listu šta bi smo da vidimo, i da stanemo kad nam se stoji i da vozimo kad nam se vozi. Grube crte naše rute neka budu Bari, Villa San Giovani, Sicilija, opet Villa San Giovani, pa Napulj, Vezuv, Rim, Toskana, i na Stelvio ! Posle Stelvija, moji saputnici će preseći Alpe i otići u Srbiju a ja preko Garmiša za Berlin mojoj gazdabajterskoj prestonici. KTM stiže po snegu u garažu. Dok sam čekao motor, iskupio sam svu opremu. Za noć i koji ukraden sat od dana, oprema je se našla zašrafljena na KTM 1050 Adventure ! Prvi krugovi na novoj mašini kao na plesu. Zamisli plesnu dvoranu, miris viskija i skupih tompusa. Dim se već obavija oko učesnika. Oči napete i kapilari na ivici pucanja. Umesto da čkilje od dima, zenice se šire kad je ugledaše. Silueta graciozna. Grudi skrivene al pozamašne. Kada se okrene, svi pogledom gledaju u njenu zadnjicu. Osmehom vatru pali i rat započinje. Nekim čudom prihvati tvoj poziv za ples. Iako si već iskusni igrač i dobar si, ipak je ona oličenje igre. Ona vodi igru ! Kao tornado uvlači te u to divlje grotlo. Impresionira svakim pokretom i korakom. Seksepilom odiše u svakom momentu ! Dok se valcer pretvara u latinsko američki stiskavac koji više podseća na seks ali sa gaćama, ti si već zaljubljen do gornjeg kofera. Ali avaj. Besane noći i dani uz nju u početku kao i uvek u ljubavi. Gledaš a ne vidiš. Lažeš i sebe i druge. Jer ko bi poraz da prizna ? Kasnije se odaje. Da ima jednu nogu kraću pa svaki čas nešto posrne, pa je podižeš, uspravljaš više puta, pa reklamiraš majci. Da pije alkohol, pa se pijana tetura. Ali džaba ti dečače. Već si odabrao. Igraj sad. Jer nema nazad. Majka za njom vrata zatvorila. Vodu prosula i ključ progutala. Krenućemo u junu ili julu. Zavisi od mog odmora. Kako se sa poslodavcem dogovorim. Skoknuću do Srbije, pa ćemo odatle u Crnu Goru na trajekt i u Bari. Iako u Nemačkoj redovno čitam novine iz Srbije. Trajekt Bar - Bari ne saobraća jer je oštećen usled pomorske saobraćajke ?! Zelen bor bi se osušio da se za njega uhvatim ! Šta ćemo sad ?! Okolo ili.. ??? Linija Dures - Bari je u funkciji. Cena karte za motocikl i igrača 60eur. A za liniju Bar Bari cena bila 130?! Odlično. Ionako moji saputnici nisu bili u Albaniji. Taman ćemo tamo i dalje svojim putem.

klikni na bookmark...pa ostavi ovaj za kasnije ;-) Evo upravo objavio nastavak u Mongolskoj priči.

Bayanhongorski gurmanluci Odosmo iz sela Buutsagana. Vozimo, padamo i tako trošimo sate do mraka. Bayanhongor je daleko. Ili nije. Zavisi kako se posmatra. Teren i dalje naporan. Oko 6 popodne dolazimo do prvog komada asfalta ! Most !!! Mostić ! Ali asfalta ima svega 10 metara. 8 metara na mostu i prepusti po metar, a onda se nastavlja utabana zemlja i pesak. Na mostu s desne strane uz ogradu čovek spava. Ruku koristi ko jastuk. Motor parkiran uz ogradu. Zaustavljam naš karavan da vidim jel čovek živ, Bosanac viče ma vozi ne staj... probudi se Mongol i skoči na noge od sreće ! Pokazuje na gumu. Davno dotrajala. Probušila se, i tu je stao i ostao. Strpljivo čeka nekog da naiđe i da mu pomogne. Taman i Steva stiže. Okrpim mu gumu za 5 minuta, nakačim naš kompresor i naduvam... Srećniji sam od Mongola. On se zahvaljuje bog zna kako i poziva nas da idemo nekuda za njim, ali stvarno ne možemo. Jurimo ka Bayanhongoru. Pozdravljamo se sa njim i odosmo dalje. Opa ! Nailazimo na ravnajući sloj ! Ovde će BITI asfalta ! Vijugamo i spuštamo se nekuda, pojavljuju se i table koje upućuju ka Bayanhongoru. Nailazimo na reku ali bez mosta ! Šta ćemo sad ?! Nailazi lokalac sa Toyotom...buuuć, opaaaa prolete i gas ! Italijan gleda liniju vode na vratima i putanju... kaže idem ja prvi... sede na GS-a i prođe začas. Srbija zaostajati neće ! Pređosmo naravno i mi. Dečija igra za nas prekaljene Dakar igrače ! U sumrak ugledasmo svetla gradića i malo asfalta. Stižemo ne znamo ni mi gde. Imaju čak i nekakav super market ! Kupujemo još vode, i namirnice za večeru. Na izlasku vidimo s leve strane malo jezerce. Skrećemo da okušamo sreću u potrazi za kamp mestom. Uz vodu je neverovatno prljavo ! Tu bacaju smeće ! Mušica, komaraca i ostalih letelica rojevi ! Bežimo preko brega dalje i dolazimo na jednu finu poljanu iznad grada. Dovoljno daleko od vode i puta. Mateo i ja pravimo večeru a ostatak ekipe postavlja kamp. Mi ne večeramo. Mi proždiremo onu hranu i nalivamo se vodom, pivom, vodkom, i koka kolom. Prosto nam neverovatno da imamo sad svega u izobilju ! Kako je organizam osetio hranu u rezervoaru, i vodu u hladnjaku, tako se neprimetno uvukusmo u naše vreće i odosmo da sanjamo. Da sanjamo Beograd, Šabac, Đenovu, Simpo premier dušek. I Felče Azura gel za tuširanje. Jer higijena se održava tako što se okupaš vlažnim maramicama i to je za sada sve. Pregledam rane na Pajeru. Trag od metka stoji. Sva 4 nosača galerije su pukla. Ostalo sve u top stanju. Prikolica stanje redovno. Voda sakrivena od Steve. I ona na broju. Brzinsko pakovanje kampa i put pod kramponke ! Asfalt pod nama i ne nestaje ga za sada. Posle nepunih dva sata vožnje konačno pred nama Bayanhongor ! Začas nalazimo budal, smeštamo se, i ulećemo na tuširanje ! Ima vode, ali nema tople. Uostalom...kome je još neophodna topla voda ?! Da se malo sredimo, uljudimo, doteramo pa idemo u kurvanj... htedoh reći idemo da popravimo galeriju, da ručamo kao ljudi i da se upoznajemo sa lokalnim stanovništvom, a sve radi sticanja novih znanja, i prijatelja/prijateljica ! Glasanjem utvrdismo da je prioritet broj jedan - RUČAK !!! Blizu hotela restoran, miriše na neko pečeno meso. Ljubazni mongol nas ne razume. Mi ne razumemo ni njega ni jelovnik. Nema mi druge nego da ustanem i da zavirim u tuđe tanjire, pa da kažem kopiraj u pet primeraka. Ovde se teško nalazi riba ! Zašto ? Mongoli ribu smatraju lošom hranom. Njima je osnova govedina. Letelice kao što je pile su meso takođe niže klase, ali ga jedu i može se naći. Poručujemo nekako govedinu pečenu sa povrćem i borimo se oko porudžbine pića. Koka kolu je skontao, ali Heineken nikako ! A gleda me Hajnekenčić iz vitrine i piše na njemu TAKE ME ! Mongol uporno nešto trtlja... izeš poliglotu...ustani protegni noge, donesi sebi pivo. Odem i donesem pivo, mongol uze i vrati nazad. Pa šta je sad ovo ?! Opet ja donesem-on opet nešto gunđa nasmejan, uze pivo i vrati ga ! E ako ga treći put krene uzeti, četvrti put neće imati čime to učiniti ! Donesem opet pivo i držim u ruci ! Mongol opet nešto protestuje i ode ! Dolazi devojka iz kuhinje KOJA ODLIČNO GOVORI ENGLESKI ! Ajaooo pa gde si bila do sad ?! Objašnjavamo se prvo oko hrane, a onda mi kaže da je kod njih trenutno veliki budistički praznik i da njima vera ne dozvoljava da piju alkohol za to vreme. Aha... Molim te lepotice izvini, stvarno nisam znao. Budi sigurna i da nećete piti pivo, ali zato ja hoću ! Izjavljujem javno i pred svima da nisam Budista ! I donesi mi još dva ! Izgleda da je ona to prihvatila, čim me je uslužila i donela još dve male bočice. Govedina žilava, prezačinjena. Povrće odlično ! Bolje ovde nema, tako da smo zadovoljni. Italijani odoše da malo odmore, ja odoh u izvidnicu da nađem nekoga da nam zavari galeriju. Bosanac i Steva čekaju da dođem po njih. Na izlasku iz grada, mala radionica. Manja i od kioska za novine. Poskidasmo sve sa galerije, i nju skidosmo na zemlju. Za sat vremena, uz lupanje čekića i stotine upitnih pogleda završismo posao. Motociklisti ovdašnji imaju potrebu vazda da nam demonstriraju svoje umeće. Ovaj mongolski Markez pali iz drugog puta neki kineski motorić i puuuuun gas lansira se u ogradu, zakači je ramenom, namota levo, umalo dva puta ne pogibe, i ode niz ulicu. Mi popadali od smeha ! Taman nam se stomak odmori dok smo plaćali popravku, kad eto Lorenca na motoru sa ženom, majkom, decom i komšijama. Svi na jednom motoru ! E kad ga je on poterao ! Samo mu je žena spala jer je bila poslednja. I ona se smeje, ustade i otrča za njim ! Ljubav nema granice i to ti je. Grad mali, nema se šta videti. Odosmo da nađemo večeru i da se dogovorimo za sutra. Italijani nam se pridružuju, nasmejani i raspoloženi kao i uvek. Preko puta našeg budala kažu da je odličan restoran ! I stvarno tako i izgleda. Meni na mongolskom ali ima i fotografije ! Bosanac i Steva s jedne strane stola, kriju se iza menija i mrndžaju valjda mongolski. S druge strane stola Mateo i ja. Mateo je video sliku neke čudne čorbe, a meni se samo dopada nekakva piletina pečena. Poručujemo sve po redu, Bosanac i Steva poručiše nekakvo meso i krompiriće... Pred nama čist rulet ! Šta li će stići ne zna se ! Možemo samo da bacimo opkladu i to je sve. Dogovor je da se dobro naspavamo, da nema potrebe ujutru vrat da lomimo i krećemo pre nego što se otvore radnje i pojavi narod na ulici. Polako da doručkujemo pa da krenemo. Italijani bi ipak da oni krenu pre petlova, jer ionako ćemo ih mi stići. Asfaltni put je od Bayanhongora ka Ulan Batoru. Pre Mongolske prestonice ima još jedna neizbežna tačka, cilj koji moramo posetiti. Karakorum. Dogovor je da se tamo nađemo. Škripa kolica prekinu naše dogovore. Klopa konačno ! Steva i Bosanac dobijaju ispred sebe ceo plinski roštilj ! Pred njima devojka pokrenu onu napravu, upali vatru, nabaci neku živu slaninu da se peče ! Mi u čudu ! Ovi će za stolom da roštiljaju ! Mateo dobio neku vodicu, nalik prljavoj vodi od pranja tanjira. Valentina dobila salatu mršavu i tanku. A ja ?! Čorbu sa nekim očima ! Užas !!! Pokušavam se objasniti ali ne ide ! Pokazujem joj fotografiju iz menija i ovo preda mnom, ali ona tu ne vidi problem ! Prilično znaju biti bezobrazni. Kad sam ozbiljnije se naljutio-dovede devojku koja zna Engleski ! Pa dobro majku mu jel ovo preda mnom isto kao ovo na fotografiji ?! Nemamo više griled čiken bat iT similar misterS ! Kako bre similar grilled i crazy water ?! Čorba i pečeno pile isto ?! Nosi ovo !!! Neću ni da večeram ! Bosanac i Steva zvižduću i roštiljaju. Ili dajte ovamo komad slanine ili ćete Vas dvojica na roštilj ! Zaspasmo gladni. Brijanje, pakovanje, utovar i pretovar su standardne uhodane dnevne zapovesti. Doručka opet nema. Gladni krećemo ka sledećem cilju. Da bi ste Vi dragi čitaoci i da bi moji saputnici shvatili gde smo i gde idemo, moramo putovati nazad, vremeplovom se vratiti daleko, daleko u nazad. Malo u antički period pa kao liftom na 13 sprat mi ćemo u XIII vek. Mongolskom ravnicom duvaju vetrovi. Surova klima uništava sve. Mongoli žive kao nomadska plemena stočara raštrkana svuda. Postojala je samo borba za goli život među njima. Za malo hrane i vode. Nije postojalo državno uređenje. Poneko mongolsko pleme tada napadne Kinu i opljačka karavan na putu svile. Mongoli, zbog svog načina života, i odsutnosti emocija, postaju savršeni ratnici. Snažni, spremni i nemilosrdni. U XII veku, Džingis Kan uspeva okupiti mongolska plemena i ujediniti ih. Kreće mongolska invazija i osvajanje ! Željni hrane i bogatstava ovoga sveta, uspevaju pokoriti sve i doći i do našeg komšiluka. Teritorija sadašnje Mađarske, Hrvatske, Rumunije i Bugarske je bila napadnuta od strane Mongola. Rumuni su izgubili više od 50% stanovništva. Na teritoriji Mađarske je pobijeno i umrlo od gladi skoro 40% populacije. Stravično okrutni u napadima, ubijali su sve što je živo i pljačkali useve ili ih palili. Mongolskoj invaziji nije bilo kraja. Ako bi neko i preživeo njihov pohod, kasnije bi umro od gladi. Prostorima Evrope se širio strah od surovih osvajača sa istoka. Zašto širom Evrope nema tragova vladavine Mongola? Zato što nikada nisu prisiljavali nikoga na usvajanje njihovog jezika, religije i kulture. U XIII veku, Ogedei kan, Džigis kanov naslednik dolazi na korak da osvoji celu Evropu ! Smrt ga je sprečila u tome. Običaj Mongolskog ratovanja kaže, da ukoliko umre vladar, vojska se vraća kući. Tako da su Mongoli otišli nazad. U pozadini priče, nastala je borba oko nasledstva staroga kana. Džingis kanov unuk - Kublaj kan, nastavlja osvajanje ! 1271 godine osniva dinastiju Juan i proglašava Peking za glavni grad ! Za vreme njegove vladavine, Mongolija dobija najveće granice osvajanjem Kine 1279 godine i konačnom pobedom nad dinastijom Sung. Čuveni Marko Polo je posetio Kublaj kanov dvor 1275 godine. Početkom XV veka situacija se menja i Kina postaje dominantna na prostorima Mongolije. Od XV pa sve do XX veka Mongolija je unutar Kineskog carstva. 1911 godine Mongolija proglašava nezavisnost, ali praktično postaju nezavisni tek kada uz pomoć Rusa 1921 godine proteruju i zadnje Kineske snage. 1924 godine proglašavaju Narodnu republiku Mongoliju, koja postaje satelit Sovjetskog saveza. Sovjeti su želeli da od Mongolije naprave modernu komunističku državu i uništili su tradicionalno nomadsko stočarstvo. Za vreme Staljina pobijeno je oko 40000 Mongola. Sva inteligencija države i oko 18000 Budističkih monaha ! Gotovo svi Budistički manastiri i njihove biblioteke su uništeni ! Onaj najvažniji takođe je devastiran. Erden Zu u Kharkhorinu (Karakorum). Nekadašnja prestonica Mongolskog carstva, Džingis Kanov grad i sedište Mongolske kulture. Kharkhorin, danas je pred nama.

Da onda još ne objavljujem Rusku bajku??? Putopis iz Rusije a ? [emoji1] Sent from my SM-N960F using Tapatalk

Dragi moji, ovo je još jedan putopis, ili parče života pretočeno u fajl. Za početak. Kada prođe strašni sud BJB-a, možda se nađe i u knjizi koju polako sklapam iz fragmenata. Kao najavu reći ću samo da je ovo prvo putovanje u kom se potpuno uživalo. U kom nema patnje. U kom je sve lepo, i u koji će svako od Vas poželeti da se implementira. Hajde blago meni, u prvu šaltaj, pa da krećemo ! Mozak pod kišom Rodiš se, učiš hodati, naučiš čak i rukama se pomoći i pred tobom su dva moguća načina kretanja ka nekom cilju. Na glavu iz kolevke pa na pod, ili prosto sačekaj majku pa hajde polako dalje kud put povede. Na moju sreću (i žalost) uvek sam birao ovaj prvi način. Zašto jednostavno kad bi moglo biti i uzbudljivo ? Tako se i ja nađoh u večitoj potrazi za avanturom. Za boljim, lepšim i uzbudljivijim životom. Da li će moj život postati u stvari život jednog moto-nomada ? Za sada ne. A za kasnije potrudiću se da bude tako. Odakle ideja za put u opasan raj ? Tinjala je odavno negde kao plan a postala realna ruta krajem 2015 godine. Ograničenje je bilo samo jedno – vremensko, u trajanju od svega 18 dana. Vremensko ograničenje je ono koje najviše boli tokom celog putovanja. Postoje mesta gde bi proveo ceo život a limitiran si na samo 1 dan ili čak samo 4 sata. Pa ti smisli i napravi kompromis sa sobom svojim telom i dušom, sa svojim saputnicima i pratećim okolnostima. Ograničenje u novcu koji je na raspolaganju svakako postoji ali to se uvek reši (ne znam kako) u poslednjem trenutku kad već pomisliš precrtati i pobacati u đubre sve planove. Kad se odlučiš čvrsto da odeš i da se vratiš nisi ni svestan da si već ceo san odsanjao a pola u javu pretvorio. Oktobar 2015, Berlin U ovoj hladnoj zemlji sve su izmislili. To što Švaba nije napravio to ne postoji. Prosto ljudi znaju izhendlovati bilo šta. Da li je to nekakav rotirajući nož za krompir ili voz sa enterijerom kao u zvezdanim stazama nije bitno. Sve mogu ! I rat kad naprave on ispadne svetski. Zašto i ove sijalice u stanu ne izmisliše kao u Srbiji da stvarno sijaju a ne da čkilje? Sparen ! Štede energiju kažu. U toj polumračnoj atmosferi u stanu sklapaju se kockice i crtam nekakvu rutu. Napolju kiša nema nameru da stane. Da li se ventil pokvario ili šta je drugo u pitanju ne znam još. Svež gasterbajter u Berlinu treba vreme da shvati ove sijalice, ljude i klimu. Crtam rutu u polumraku, pišem šta videti, gde eventualno spavati – a raspoloženje mi ispod 0 zbog kiše. Ne volim je ama nikako. Sačekaću saputnike ovde, prespavaju, odmore i krećemo preko Belgije ka Engleskoj. Prelazimo u Ujedinjeno Kraljevstvo, obilazimo London i nastavljamo ka zemlji pokrivenoj najlepšom zelenom travicom na kojoj dobri ljudi prave najbolji viski ! Škotska je nekakav cilj a Irska i Engleska će da nam budu onako usput. Kad bude teško pomisliš samo na čašu Midleton viskija i sve ti krene baš kako treba. Pade mi na pamet vožnja levom trakom. Kako da se na to naviknem ? Hoću li u prva dva tri preticanja preticati kanalom kraj puta ili ću odmah skapirati da idem ko Englez desnom pa se vratim u levu ? Da li ću se u prvih 10 ili možda 20 auta čuditi kako se to kreću bez vozača ili ću odmah se prebaciti u mod “Sve suprotno od normalnog” ? Kilometraže nisu bitne, sve to možemo obići lako u 18 dana. Do Glazgova dodjoh i ne ide dalje. Kiša i tama ubijaju i zadnje atome mog raspoloženja. Krevetiranje pa sutra ujutru pravac Tempelhof (stari aerodrom u Berlinu-a sada park). Vikend, valjda će i kiša stati pa da tamo na miru popijem kaficu i nastavim pakovati rutu. Ja ja das ist eine capuccino ! Švabica još ljuta, meni objašnjava da crna smrdljiva tečnost sa dve kapi mleka je u stvari kapućino. Šta god ja njoj rekao ona je ubeđena da je to kapućino a da sam ja u zabludi. Dva eura nisu problem, nego oni naprosto nemaju čulo ukusa niti mirisa. Valjda im to ne funkcioniše po difoltu. Tu opciju im eventualno kasnije uključe-uz neku doplatu verovatno. Kiša se i ne seća kad je počela padati a ne zna ni kad bi trebala stati. Kao pravi nemac vučem se s rancem u podzemnoj i smišljam kuda sada sa Alexander Platza a kuda u julu iz Glazgova. Vidim iz Glazgova se ja pomeriti neću dok ne popijem pravu kafu, makijato ili kapućino a to će značiti ili da moram na istok kod Don Đakoma pravog italijana sa pravim kafematom a ne digitalnom elektičnom spravom koja kreira crnu brlju koju nemci piju i kažu to je kafa. Ili na zapad na Potsdamer platz ? Ima neka rupa toliko mala da klaustrofobični tu ni ne ulaze, ali spremaju pravi italijanski kapućino. Uvek kao biram i razmisljam a završim kod Don Đakoma. Ne moram ništa reći, makijato već stiže sa San Pelegrino vodicom, joj kakvo je ovo osveženje, joj što život može biti lep ! Vozim ja uz kafu od Glazgova pa sve do severne Irske do Belfasta, da me konobarica stalnim šetkanjem ne ometa sigurno bih i do Dablina stigao, ali te petice šestice osmice ne znam da li se to može i premeriti i oceniti…naprosto mi odvlače pažnju. Da je bar 17 inča monitor na laptopu nego 13 ! Kud god ona krene ja moram videti. Ne mogu da ocenim da li je italijanka kao ostatak osoblja ili je nemica, ali u svakom slučaju odoh ja kući. Zavrtelo mi se više u glavi. Big Ben u Londonu je mali za ovo. Taman sve spakovao i došao do Kardifa da jurim cene smeštaja i pade mi na pamet najbitniji detalj ! Klima ! Pa ovde poludeh od kiše dva dana a tamo dva dana u godini kiša ne pada ! Ček malo da mi to proverimo. Statistika i vremenska prognoza imaju svoje viđenje koje se meni ne dopada. Hajde da mi to malo proverimo iz prve ruke. Nađoh neki putopis mog sajber drugara i krenuh čitati. Otišao čovek u avgustu, dobro opremljen-kao da je pošao na vojnu vežbu, i kaže super se proveo. Nema tog kišnog odela koje nije tamo propustilo vodu, i nema tamo spavanja za sitniš. Ali ima kaže da se nadje topla odeća jer to retko ko ponese sa sobom za avgust, a tamo svaku noć se provedeš ko na Kopaoniku u februaru. Super je kaže što na putu ima dosta kojekakvih natstrešnica da se avanturisti koji vole kišu mogu skloniti ako baš pojača dejstvo. I kaže kad je najteže i kad najjače pada uvek tu negde ima neki ultra skup smeštaj u obliku dvorca iz 15 veka. Stvarno je kaže bilo super samo je žena u nekom momentu dala ultimatum – ili da je vozi na aerodrom ili momentalni razvod braka. Nije mu kaže jasno baš zbog čega, kad su tako lepo spavali tri noći u šatoru, tek četvrtu noć je malo propustio, ali nije kapljalo po glavi, malo samo po nogama. Jeftinija je avio karta od razvoda. Kaže lako ću kuću i stan deliti a šta će biti s motorom. Nije bilo kiše od 8h ujutru do 18h popodne baš tad kad je gospođu ekspeditovao na Hitrou. Lepe li avanture. Baš jedva čekam polazak. Napolju lije i dalje i ne prestaje. Hafelander ringom prolete auto i rasprši baru u sitne kapljice po celoj ulici. Poput kapljica i moji planovi nestadoše. Spustih poklopac na meku i odoh u šetnju po kiši, možda mi se dopadne pa ipak odem tamo ? Nepisano je pravilo da su prvi planovi namenjeni reciklaži papira i Trash folderu. Decembar 2015, Berlin Pojam i shvatanje avanture je relativna stvar. Nekome su i patike na 5km avantura, a nekome je i cela zemaljska kugla mala. Neko po svetu vidi opasnost neko vidi izazov. Tako da je teško usaglasiti se sa saputnicima koji bi krenuli sa mnom. 2014 godine smo otišli put Maroka, svratili u pustinju, vratili se na točkovima. 2015 godine pojačani sa još jednim putnikom odlazimo za Moskvu pa preko Finske, Letonije, Litvanije, Estonije… polako kući. I sada treći put po redu Dejan-Bosanac, Novica, i ja treba da krenemo nekuda. Dejan-Bosanac, njemu je sve potaman. Ne mora da jede, nije ni žedan preterano ali uvek će da krišom popije moj redbull ili koka kolu. Ne pravi pitanje gde se ide, kuda se ide, koliko će da košta itd. Fleksibilan po svakom pitanju i ako zagusti pouzdan prijatelj na putu. Ali ne voli čovek ujutru rano da ustaje, lenjivac po prirodi. Ustaje rano kad mora i kad ga probudim. Na svetoj kravi (BMW R1200GSA) poslednje 4 godine i kaže samo BMW. Novica-saputnik koji ponosno jaše belu Yamahu Super teneru koja najmanje troši i najlepša i najbolja je sve jeste… jer u suprotno se sa njim ne vredi ubeđivati. Odličan saputnik dok je sve onako kako on zamišlja. Voli dobru hranu i kafu ali isključivo ako se to ne kosi mnogo sa novčanikom. Njegov humor zna da prija, ali često pretera tako da dodjem u poziciju da stanem, okrenem se i odem. Ali, već nekih 8 godina zajedno putujemo tako da smo nekako navikli. Mrzi BMW iz dna duše ali je pitanje momenta kada će ga kupiti. Otprilike kad mu padne cena na nekih 12000 za nov sa opremom. Tako valjda neće puno boleti. Kada sam pomenuo Mongoliju kao potencijalnu destinaciju Novica je odmah počeo da viče da nije lud da ide tamo gde ratuju, upitasmo ga gde se to tačno tamo ratuje, kaže ratuje se. On ne ide. Bosanac i ja zainteresovani, ali realno nemamo dovoljno vremena za pripreme. Uostalom ja NEMAM motor. Nadam se da će se kockice složiti i da ću uzeti novog Suzuki V Stroma 1000 ili polovan BMW R1200GS. Novica bi na zapad jer mu je tamo sigurnije, ja bih na istok jer je zanimljivije. Bosanac bi se penjao i na drvo motorom samo da mu se kaže ajd vozi tuda krećemo. Nord Kapp mene ne zanima, Novica bi išao. Kompromisa nema ni na vidiku. Još 2011 godine sam mislio dok sam se motao po plažama Crne Gore sa Transalpom da odem za Bar, pređem u Bari pa gde završim. Posao se javi i hajde nazad tako da ne odoh. Ja pomislih na Italiju i Siciliju a Novica me preduhitri i baš to reče - ITALIJA I SICILIJA ! Konačno se složismo-Sicilija kao prioritet ! A zatim Italija pa gde završimo ! Nemačka klima je vrlo inteligentna, čim počneš razmišljati o destinacijama pod suncem i 40 stepeni i ovde se klima popravi. Da sam znao ranije.

Utvrdi gradivo ! Propitivaću kad se završi pisanije, a ti vidi šta ćeš !

NE ŠTAMPAJ ĐAVOLE JEDAN ! Nego čekaj objavu "Knjiga na putu" pa dođeš na promociju, pa ja kao Hemingvej važan, sve viski srkućem, pljuckam i knjige potpisujem Imam još dosta i priča i putopisa... paralelno pišem i objavljujem polako...

Evo pišem ! Polako... dugačka je zima ! Sad ako sve izbacim, šta ćete preko zime čitati ?!

Izmerio poziciju na staroj i izbusio polako novu bušilicom. Sent from my SM-N960F using Tapatalk

Upravo sam napisao post na temu volana... pogledaj. A nosač sam ja radio, od aluminijuma, nosi navigaciju, GPS Spot, i na njega sam nakačio i kontrolu za grejače ručki. Nosač je relativno prost, ali nemam vremena da trenutno pravim više komada. Pogledaj na Kappa moto sajtu, oni imaju lep cevasti nosač koji nije skup. Na isto mesto dolazi

Vozio jednu hiljadu stroma... prešao sa njom oko 30000km i prodao je... kupio opet Stroma i vozam ga...i nisam imao nameru menjati upravljač ali... Drugar iz Amerike donese sebi za Stroma 650 (motor mu u CG) Protaper upravljač... probam njegovog Stroma i oduševim se ! Pre par nedelja pošalje meni na poklon nov protaper ! Skinem originalni i namontiram ovaj... Na papiru je svega 14mm širi od originalnog, ali u vožnji deluje kao da je još širi ! NEVEROVATNO koliko se lakše vozi i onako povozan Strom ! Uglovi upravljača su odlični ! Položaj je nekako najsličniji GS-u 2011 2012. Ceo prednji kraj deluje kruće i stabilnije, verovatno jer Protaper upravljače radi od troslojne cevi, i čvrst je čudo jedno. A o estetici da ne pričamo. Što se mene tiče od ljubavi je lepši Model ATV HIGH ako neko bude sebi jurio...