Pazi kad sam se hteo kladiti da će na BMW-u pući kardan u Mongoliji ! Ali prođe prokletinja bez greške ! Posle Mongolije stavio sam tačku na nedođije. Moja putovanja će ići tamo gde je asfalta. Eventualno neki laki offroad koji može i sa GSXR-om da se pređe. Imao sam Scotooiler na svakom motoru, ali prosto mi je svanulo od kako ne moram da prckam felnu, diznu za ulje da čistim, da lanac i lančanike menjam, da dotežem... ali ne kažem da neću to ponovo raditi. Ko zna....

Zaboravismo Triumph, koji se uopšte ne šali. Kad bi platili dizajnera dobrog bilo bi tu mesa za razgovor

U skladu sa naslovom teme napisah zašto je GS tu gde jeste. I u skladu sa temom napisah iz perspektive prosečnog evropskog kupca viđenje stvari, i iz moje lične perspektive. Tvoj motor dodje u turing klasu ne u adv. Nema potrebe da se bilo ko duri, ljuti itd... rekoh realno što jeste i kako jeste. Svi motori današnjice su daleko od idealnog i savršenog proizvoda, ali s obzirom da ga kući teško sami možemo proizvesti a da bude lepši i bolji, moramo se zadovoljiti ponudom. @kepo Afrika mi je preleeepa, ali ja ne nadjoh da stara (do ove sad zadnje) ima tempomat ? i nema tubeless. A ova nova ogromnaaa. Kardan preferiram jer moj offroad ti je skreni kad baš moraš s puta. Felna mi uvek čista, ne moram se mastiti i odmašćivati. To vremena što imam za motor, želim na motoru i da maksimalno iskoristim Ne znam zašto sam imao u glavi da ti vozaš afriku ?

Teneraši... da vam toplo preporučim otključavanje motornog kompjutera. OFF-THE-ROAD | ECU Umprogrammierung Yamaha XT1200Z Super Tenere | Zubehör für Reisemotorräder WWW.OFF-THE-ROAD.DE ECU Umprogrammierung Yamaha XT1200Z Super Tenere - FRÜHLINGSANGEBOT -- 25% Rabatt -- statt 386.- € nur noch 289 Uradili smo ovo prijatelju na Teneri. Motor je prodisao kako treba ! Potrošnja za litru dole, motor ima osetno više snage i linearnije raspoređuje snagu, naročito u niskim obrtajima. Yamaha da bi se prilagodila EU standardima je uštrojila taj agregat, da bi dobili EU normu. Otključavanjem dobijate pravi rad agregata. Baš velika i osetna razlika. Pošaljete švabi DHLom komp, on uradi i vrati. Pozzz

Pišem upravo - simultano Siciliju i Mongoliju, da poklonim što više za praznike Vaistinu voskrese i sve najbolje svima

pa to ti pričam ako hoću u mongoliju-ja odoh i na metli ! ako neću...e onda ću da zakeram Zdravo bio i vozio

@Gajo Sevojno @mickeyZ Daj recite mi šta vozite da pokušam nekako zbog toga da vas zamrzim ? Koji god motor da vozim - isto se uredno svim motociklistima javim u saobracaju, pomognem gde treba, vodim na kafu kad god mi se ukaže čast. Nadam se da vi ne pripadate onoj sorti koja se svim bemvejašima na putu ne javlja, uprkos tome sto ih oni pozdravljaju. Kao što gore napisah - VOZITE SE, čime vam volja. @kepo znam što nema tubeless, smatram to idiotizmom (od strane HondeI jer mnogo ima ljudi koji bi kupili taj motor i vozili po asfaltu ili vozili neki laki off. Africi tako malo treba pa da bude dostojan takmac GS-u. Muka je što to Honda ne vidi i ne konta. Smatraju Crosturera za motor koji je u klasi gde i GS. Motor na kom koferi imaju rajsferslus. Motor koji je pretežak i čiji agregat NIJE POUZDAN. Gedzeti i zaokružen proizvod su ono što prodaje GS lepo si rekao. Nova Afrika - napravljena samo za ljude od 2m. Ja npr mogu samo da je sanjam. Ne mogu da se popnem ! (znači od tržišnog kolača ljudi sebi odmah odbiju 40% na nas niske), motor je lepši od ljubavi, ali avaj... ne videh tempomat, bez kog neću da razgovaram, neću ni bez kviksiftera da pričam, lanac bih oprostio ako je ostalo na mestu, ali nije. Pored želje i volje za drugim motorom, kad sve stavimo na tas, ostade BMW kao tata u klasi. Ovo svo pisanije ne znači da ja tebi sad solim pamet da batalis Afriku-naprotiv, meni je zadovoljstvo da je koristis i ti i npr Mato, vi vozite off i za vas je to ultimativna sprava. Za široke narodne mase nije ta sprava (na žalost Honde). Kad se priča o motociklima i kvarovima-pune uši BMW BMW... oni prodali 300000komada pokvarilo se 30 i katastrofa. Honda prodala 30 Crosturera od toga na 5 odapeli agregati, o tome se ne priča jer ne znamo za njih. Ne pričamo ni o moja dva stroma 1000, na oba sam radio kvačilo. A oba su bila na 20000km pređenih, novi motori. Ne pričamo ni o Yamalube ulju koje Tenera proguta na putu, ne pričamo ni o njenim pumpama za gorivo (prodali 20 komada, na 20 riknule 2). Ne pričamo ni o Honda DCT menjaču i mukama sa prvim generacijama (konkretno na Xadv skuteru problema mila majko). Nije da mi sad ne pričamo o tome jer ne želimo-nego prosto MALA JE KOLIČINA prodatih motocikala. I mali je broj ljudi koji će iskreno i otvoreno da pričaju. Evo da mrziteljima BMWa ulepšam dan i napišem spisak ulupanih para u BMW R1200GSA 2014god prešao do sada oko 60000. 1x RDC senzor u zadnjem točku (170eur OEM) 1x set semeringa i prašinara prednje viljuške (27eur OEM) 0x agregat redovni servisi, ulje filteri pločice... na svakih 20000km spušten diff, pregledana guma kardana i podmazan sklop. 1x skinuta tela za ubrizgavanje i očišćena Nije Đekna umrla a kada će ne znamo

Naša stvar Nekoliko kapi mleka na espresu kreira makijato, sunce se prosu po regiji Apulja i stvori idealnu podlogu za našu avanturu. Ovo je prvi dan vožnje po Italiji I čime ga započeti ? Da li kafom ? Picom ? Tiramisu za doručak ? Slatke muke ! Iskrcavamo se brzo na tlo Italije i krećemo u našem pravcu, pa ćemo već negde stati tu u gradu, kafenisati, pojesti nešto I nastaviti. Izvežbano uho i nos putnika odmah se prepusti Italiji. Miris kafe ujutru ulicama Barija, buka, njihovo brbljanje, I smeh. Ambijent koji putnika hrani energijom, voljom i željom da se vozi kroz Italiju i da putovanje ne prestane. Opor miris nepočišćenog đubreta se zaboravi. Pica serviramo na kofere, jedemo brzinski i kao Italijani glasno pričamo smejemo se I prepuštamo u potpunosti avanturi. Kafica je na metar odatle, na šanku bonđorno i makijato zajedno. Nismo ni zagazili na Sicilijansko tlo a nama je već odlično. Put ka Vili San Đovani prilično dosadan. Sunce peče ne šali se. Gorivo skupo. Moj motor ludi. Na kočenju igra prednji kraj užasno. Diskovi krivi definitivno. Ćutim. Gde da kažem nešto da me unište od zezanja. Na visokoj temeperaturi moje sedište radi kao grejna ploča na šporetu. Bar da sam sa ovom nakaradom krenuo na Nordkapp. Još jedna pauza za kaficu i već oko 3 sata popodne stižemo na trajekt. Rutinski se ukrcavamo, vezujemo motore i prepuštamo se iščekivanju. Da konačno stanemo na tlo avanture I prepustimo joj se. Plan postoji ali samo okvirni. Kretaćemo se u pravcu istoka, tačnije obilazimo ostrvo u smeru kazaljke na satu. Tačan plan će da se rađa u kretanju. Ima da spavamo na jaknama na sred plaže ako treba. Mesina je lučki grad, treći po veličini na Siciliji. Ne, nije poznat po nekoj poslastici niti po operi. Poznat je po čestim zemljotresima. Najrazorniji zemljotres u Evropi u 20 veku se ovde dogodio 1908 godine. Mesina je bila potpuno razorena. Podizala se dugo iz pepela da bi nas putnike namernike dočekala. Seizmički nestabilno tlo bi moglo opet poludeti zbog Novice i mene. Mi još nismo ručali kao ljudi. Kroasani sa pumpe se ne računaju. Seizmičku stabilnost održava Bosanac koji ne mora do sutra ništa da jede. Izvlačimo se iz Mesine i gledamo da nekoga ne dokačimo koferima. Sve više se osećamo kao slon u staklarskoj radnji. Ovde ne postoji vozilo koje je čitavo i neogrebano. Skuteri lete oko nas, pretiču, sa leve i desne strane ! Krećemo se 40 na sat a imam utisak kao da smo u roler kosteru, čekam momenat kad ćemo iz njega izleteti I molim boga da se meko prizemljimo, I ne daj bože uzemljimo. Glava mi odlete levo za nosem, nos za fokačerijom ! A kakav je to miris ! Nema stajanja sad do Savoke, zaboravi njuh i taj miris sveže fokače. Kako smo skrenuli sa glavnog puta I krenuli ka Savoki, pejzaž se poče drugačije slikati. Nestadoše tekovine tehnološkog napretka. Nisu više bandere I kablovi u prvom planu. Ovo je pejzaž koji je sazdan od kamena, drveta I zemlje. Ukrašen drvećem i procvetalim oleanderom. Limun u svom nastajanju dodaje dozu svetlo zelene boje koja rafinirano estetiku dovede na ivicu mistike. Ko bi rekao da se istorija I postanak mafije krije iza kiselog ploda ? Neumoljivo podgreva situaciju i daje život pejzažu sunce koje se ovde ne štedi. Koji bi to putnik svratio u Pariz i u Luvru prošao kraj Mona Lize, remek dela renesanse a da ga ne osmotri ? Tako i mi stadosmo da ovo delo realizma preotičimo u oči i objektiv foto aparata. Motocikl je na ovakvim putovanjima jedan veliki lopov. Lopov s kojim se treba znati boriti i koga treba često krotiti. Jer ako se njemu prepustiš skroz, oko ti uvežbano vreba repere za prolazak kroz krivinu a prestaje da lovi lepote ovoga sveta, i ukrade mnogo pejzaža. Mi tu negde balansiramo i jurimo optimum. Kamenom ulicom Via Pineta ulazimo u selo. Kao da ulazimo u prošlost. Taj osećaj nas prati i drži. Tišina oko nas. Poneki insekt odsvira svoje u letu i to je sve od zvukova. Stari zvonik kao najviši pazi da neko ne pokvari ovu lepotu. Motore ostavljamo kraj njega i polako ka baru Viteli. Prekriven vinovom lozom i dalje izgleda baš onako kao u sceni iz Kuma. Majkl Korleone je ovde upoznao svoju ljubav Apoloniju. Mi upoznasmo birra Moretti i zaljubismo se. Svako je ovde neku ljubav upoznao koliko vidim. Fransis Ford Kopola se ovde osvežavao isključivo granitom od limuna. Znači zaljubio se u nju. Inače tradicionalni Sicilijanski doručak je granita. Drobljeni led i voće, u Kopolinom slučaju limun, i topla krofna specifičnog oblika. Za normalnog italijana i sicilijanca to je super doručak. Nama je to kao preddoručak. Fino ali slabašno i tanko. Nije dovoljno ni bosancu. Na zidovima u baru je mnoštvo fotografija sa Al Paćinom, Kopolom i ostalim filmadžijama. Deluje mi kao da je Savoka samo tada bila živa i aktivna, i da je posle filma ponovo se umirila i vratila u Sicilijansko „pjano, pjano“. Pozdravismo se sa Kopolom i Kumom, te pjano pjano niz kameni pločnik napustismo Savoku i odosmo u pravcu Taormine, tačnije na kraj, tu pored plaže San Marko smo našli fin i povoljan smeštaj. Ali prvo da se nešto pojede. Glad nas opominje kao dosadni alarm za posao. Niko ne gleda na sat. Sunce nestaje na horizontu i pušta veče da nas odvede na obalu Jonskog mora u piceriju malo veću od Bosančevog motora. Svega četiri stola, nekoliko boca vina i miris sira. Sedimo na svega nekoliko koraka od vode. Večernja svežina nas je primorala da potražimo neki duks i malo se ogrnemo. Udavismo naš premor u boci Sicilijanske istorije. Arapi, Grci, Feničani i Italijani su se vekovima ovde borili za prevlast. Iako su moderniji način proizvodnje vina na ove prostore doneli Grci, ostaje zapisano da su se ovde vina spravljala čak 4000 godina pre n.e. Umerene padavine, suva i topla klima su pogodovale za vinogradarstvo. Nema plesni u tim uslovima. Nero d' Avola najrasprostranjenija sorta na Siciliji našla se u našoj boci. Odagna naš umor i razgali nas za još malo priče. Gledajući oko sebe čovek shvata da nema nigde na svetu ljudi siromašnijih u novcu a bogatijih u osmehu i sreći. Kako baš ovde u ovoj idili je nastala mafija ? Gledajući na kartu vidimo da je Sicilija najveće ostrvo u sredozemlju i stoji kao spona između Afrike i Evrope. I otkad postoji brod, postoje i osvajači. Svi redom su ovde dolazili i osvajali. Neko uspešno neko ne. Ko god da je bio gazda, uvek je upravljao iz daljine. Vladali su i Normani. Španci, Arapi, Burboni... Osvajači su dolazili i odlazili a Sicilijansko društvo je bilo i biće zatvoreno, tradiconalno, nepoverljivo, i nesklono nekim novim uticajima. Takvo samo po sebi je gledalo da svoje probleme rešava samostalno i bez zakona, suda i državnog aparata. Porodica i čast su bile (i ostale) dve najvažnije poluge života na ostrvu. Na Siciliji se uzgajao limun. Kultura teška za uzgajanje, i ekstremno laka za uništavanje. Pored limuna bilo je tu i stoke u uzgoju. Ko je radio, nekako je i uspevao da zaradi neku paru prodajom limuna. Limun su brodovi vukli u Evropu. Ko nije želeo da radi, shvatio je da je lakše zapaliti plantažu limuna. Tako se rodila ucena i reket. Plati ti meni malo i neće ti izgoreti plantaža. Ili plati malo i tvoje krave neće nestati. Godine 1856 obraćajući se vladi u Rimu, prefekt Palerma prvi put upotrebljava reč „mafija“ te oslovljava sicilijansku kriminalnu organizaciju. Svaki pokušaj rešavanja problema na ostrvu samo je izazivao veće probleme i krizu. Jer i oni koje uhapse su znali šta je „omerta“ (porodični kodeks ćutanja) i ćutali su. Od 1898 do 1900 godine tadašnja policija je identifikovala oko 670 članova „Cosa Nostre“ (naša stvar) grupisanih u 8 klanova. Biznis više nije bio limun i stoka. Cosa Nostra je se uvukla dublje u pore društva, nadzirala je i šverc kafe i prodaju sladoleda. Bila je jedna vlast (teorijska) u smislu državnog aparata i vlast koja je u realnosti funkcionisala, a to je naša stvar ! Rešavalo se u krugu „porodice“. Kada na primer devojka ostane trudna, a momak bi da se i dalje zeza i da se ne ženi njome, mafijaški capo bi se zamolio da pomogne i to reši. Ako on kaže ženidba to je to. Ili momak postane hrana za ribe. Ono što capo odluči – tome se nije imalo šta pridikovati. Krajem 19 veka, obilazeći Siciliju dva političara zaključuju da je ona u stvari „industrija nasilja“ i slikovito je opisuju. "Kada kap ulja padne na mramornu površinu ona ostane nepromijenjena i lako se može obrisati. Ali ako padne na komad papira počinje se upijati i širiti i postaje jedno s materijalom na koji je pala i nerazdvojiva je od njega." Leopoldo Franchetti.

hm... Punjač za komunikaciju je najbitniji. Bez njega nema muzike ! Bez muzike sam kao lud

U zadnjih 20 godina mnogo toga se promenilo. Došlo je do redefinisanja potreba, proizvoda, kao i do redefinisanja tržišta. Posledica svega toga u moto svetu je prvo mesto koje drži BMW i držaće ga dokle god Japan bude bio u Japanu, i dokle god Ducati potpuno ne stane na noge i dobije reputaciju dostojnu stroja. Pre se imalo više vremena za vožnju i manje para. Tehnološki motocikli su bili u formi ram, agregat i gume. Od dodatne opreme torba i kaiš da vežeš. I to je bilo super ! Za to vreme super ! Pa polako ode karburator u zaborav. Stigoše koferi. Sa koferima i klasa - koferaši. Pa su počeli da se osvetljavaju koferi. Pa je počeo motor i da svira. Švabo je prosto SLUŠAO konstantno i unapređivao ionako dobar proizvod. Pa dodao i ABS, dodao i kombinovano kočenje, gledao na svaki način da poveća komfor u vožnji, da poboljša ciklistiku, da smanji potrošnju itd itd... Japanci tradicionalno davali minimum komfora, maksimum kvaliteta. I svi oni koji su se kleli u Honde Yamahe Suzukije, a psovali BMW, osvanuše jedno jutro u saznanju da su se debelo zajebali. Probaše nemačku nakaradu i staviše tačku. Ono što muči japance je TVRDOGLAVOST. Suziki godinama ne ume ili neće da napravi kvačilo kako treba. Honda izbaci novu Afriku ali gume nisu tubeless. Stani i plači ako se probuši na putu. Novodefinisani motociklista je u stvari jedan evropljanin sa dozvolom u džepu, lovom na računu, koji traži malo zabave i avanture... I ČITA OVO ŠTO MI PIŠEMO kao i članovi ADVrajdersa i vidi da tamo neko prcka pa radi konverziju felni na Africi da bi se vozio, pa gleda na oglasima navigaciju koju bi trebao na japanca da doda, pa nije siguran jel to kompatibilno, pa pročita kako tamo neko traži i nosače kofera, pa vidi da nova super tenera 1200 troši boga oca a ide loše, ali to nije muka jer ima tamo neko ko otključa i čipuje komp i bude super... I prosto čoveku dopizdi i ode i KUPI KOMPLETAN PROIZVOD. Sedne na njega s priveskom u džepu i šarafa po gasu ! Sipa gorivo i gas ! Shvatite da je samo BMW zaokružio priču i kompletirao proizvod ! Samo iz BMW salona možeš da izvezeš motor i kreneš gde ti volja. Za ostalo ćeš ipak morati da malo šarafaš. Daleko od toga da je BMW savršen jedan proizvod - ima i on svojih boljki. Ali kada se sve sabere i oduzme, on ostane kao najveći plus. Kako ostali shvataju tržište i kako se glupiraju - mislim da će BMW biti na tronu još duuuugoooo dugoooo.

Da je Henri Ford pitao raju šta želi - oni bi tražili bržeg konja... A čovek im izmislio auto. Ovom logikom se često vode ljudi i pišu svašta. Bitno je VOZITI SE. Kad nisam imao love kad se krpio svaki dinar - vozio sam Apriliju Pegaso, i ODRŽAVAO je odlično. Navozao se... Jahao i Volusiju i opet se vozao. Pa došao Strom 650 stari, I OPET SE NAVOZAO. Obišao i Afriku i Rusiju i Baltik itd itd... Pa dođe novi strom 1000... pa se opet navozao. I sada BMW R1200GS Advencer - zvacemo ga sto rece @Furious Panda Djole da ne bode oči. U Mongoliju smo otišli sa takvim motorom i sa Stromom. Drugar na BMWu je uživao a ja se nijansu više patio na Stromu... služilo fanastično i jedno i drugo. E sad... ko bi da pali na kurblu, da razapinje mape po prašini, da sipa dvotaktol - a to njemu pričinjava zadovoljstvo - sa srećom ! Čiji je bolji ?! Evo bolji je kurblaš od pre 20god sve mu priznajem...nego sedi brate vozi se i uživaj ! Nas ne muče motori nego naš mentalitet. Lično voleo bih da svi mogu sebi priuštiti ono što žele, a da obavezno pređu jedno 500km sa BMW-om. Pa da onda pričamo o željama i zadovoljstvu. BMW nije postao kralj klase tako što je poklanjao motocikle. Prodavali se oni za dobru cifru. Kralj je postao jer su ljudi zadovoljni onim što su dobili za taj novac. Pogledajmo samo na putu u Evropi i kod nas šta se vozi ???? Pa mi brojali neke motocikle letos u Francuskoj i Italiji-Super Tenere 1200 1komad ! Ducati 2 komada ! Strom 1000 1komad ! Sve ostalo (stotine) BMW R1200GS ili GSA. Napomena: onaj ko voli da luduje van puta - neka čoveka na Africi, ona je tamo tatko, ali nemoj da mi pričaš da je i meni ona najbolji izbor kad nije Klasa će da živi i da polako napreduje i sa snagom, i sa elektronikom. Ponuda je odlična, pa kome ne treba 160ks nek ne kupuje. Kome fali - imaće šta kupiti...

Da dodam ja i "C" kad si već navalio... QSP odakle god da je kodira se bez problema, i polovan i nov (npr moj je ukodiran u Delti bez muke). Njihov QSP je bio sa polovnog motocikla i bukvalno nov. Kad su došli po motocikl - zatekli su izgreban i tužan QSP pa znaš šta se dešavalo... Pa si skinuo taj i vratio njihov. Posao nisi završio i očekuješ da ti plate ?! Na tom motociklu je promenjen samo far - umesto običnog LED i to si uradio ti... Cilj mog posta nije da se raspravljam s tobom šta je bilo i kako... Zbog navedenih dešavanja prosto ne bih kod tebe da radim navedeno kodiranje.

Moji dobri prijatelji su kod tebe pokušali ukodirati Shift assistant Pro... pa znamo kako su se proveli ;-) Nije ni Slovenija daleko... Ukodiraće se negde...

Baš sam uživao čitajući ovo večeras

Aha... Znači ima i u Delti... Ne bih kod @A.J. radio... Hvala drugar

Gde si uradio ukoliko nije tajna i koliko parica

Vlada je pao u Rusiji, blizu Mongolske granice. Uglavnom... doktor ga je dobro operisao u Ongudaju, avionom se vratio u SRB, i oporavio. Vozi i dalje

Najbolje da ti na kućnu adresu isporučim knjigu a Za sada ovako...

Aaa za njih jos nije napravljen motocikl Sent from my iPhone using Tapatalk

Ima onih koji su pisali i iskljucivo o svojim licnim (ne lepim) iskustvima sa KratkotrajnimTresMotociklom [emoji846] Sent from my iPhone using Tapatalk

dragi čitaoci i drugari... žao mi je što ne mogu ukrasti više vremena te sesti i pisati. I ovaj i drugi moji putopisi moraju svi biti napisani do kraja... Jer svi će se naći u knjizi koju polako pripremam. Nema šanse da umorna glava piše tekst koji će imati minimum kvaliteta, tekst koji će da nosi svojom notom humora, dozom tenzije, i količinom akcije kao u Bondovim filmovima. Tako se trudim da pišem. Više puta se desilo da napišem par strana i ostavim (namerno) da to odstoji koji dan. Onda pročitam i sve obrišem jer to nije to. Tako da... razumite.

Karakorumski novopečeni embulens Od 11 do 15 jula u Mongoliji se svake godine održava festival Nadaam. Istorija ovoga festivala krije se duboko u korenima Mongola. Mongolski ratnici su imali sofisticiran način borbe i ratovanja. Pravili su formacije po 10 ljudi, koje predvodi najbolji. Vođa grupe je birao snažne, borce sa odličnom motorikom, odlične bacače koplja, fenomenalne strelce i ljude koji su imali bezgranično strpljenje i sposobnosti obuke konja. Svaki ratnik je morao biti odličan rvač, strelac,i konjanik. Od 1920 godine Nadaam se počeo održavati kao nacionalni praznik širom Mongolije. Slavna prošlost Mongolskih ratnika se da videti svake godine na ovom jedinstvenom festivalu. Napuštamo zidine Erden Zua, sedamo na motore i odlazimo nedaleko na livadu gde se održava festival. Parkinga koliko ti volja. Gledamo samo da motori budu koliko toliko sigurni. Ljudi kao mrava ! Uvlačimo se u gužvu i dolazimo u centar dešavanja ! Odjednom nastaje osećaj da tim korakom nismo ugazili u travu Kharkorina, nego kao da smo upali u nekakav vremeplov i otišli u nazad jedno 700 godina ! Zvuk mobilnog zamenilo je njištanje konja. Zvuke auspuha zameni zveckanje uzengija. Džingis kanovi ratnici svuda oko nas ! Mala deca u galopu na konjima tutnje kraj nas ! Prvo su ujutru podigli zastavu Mongolije, zatim se poklonili Džingis kanu (njegovom spomeniku) i festival je počeo ! Rvanje tradicionalnim stilom. Borci ko Mišelin junaci. Stvarno tako izgledaju. Odrediti godine bilo koga od njih je jednostavno nemoguće ! Dečaci izgledaju kao momci, a momci kao odrasli ljudi. Počeše zviždati strele oko nas, konj mi njuši torbu s foto opremom. Bosanac se izgubio. Steva gleda kako da utekne. Naši italijani nestali. Ugledah u onoj prašini decu. Bez smartfona. Samo oni, na konju u sred prašine i buke festivala. Nastadoše u istom trenu dve fotografije, jedna ode na SD karticu foto aparata, a druga u neizbrisivu memoriju u glavi. „Sve je ovo prokleto kao da je oteto i ništa nema takav sjaj kao moja fotografija“ Dino Merlin Zamenismo haos Nadama odmaranjem u kampu. Jedemo šta dohvatimo, nešto za stomak, nešto za oči. Hrane u izobilju i to baš dobre ! Lagano klizi pivo niz grlo, čak je i Bosanac se odao alkoholu i pije viskić ! Steva moj drug – pivo ne pušta iz ruke ! Oko nas stranaca koliko ti volja. Čuje se nemački, engleski, ruski...i još nekoliko našem uhu nepoznatih jezika. Perifernim vidom ugledah da se neko sruši desno od nas na samom ulasku u ger sa staklenim zidovima, okrećem se tamo, ljudi svi nagnuti gledaju šta se dešava. Žena duge plave kose se hvata za glavu i viče embulens embulens ! Prilazim da vidim šta se zbiva, kad devojka je se srušila i ne pomera se ! Mongoli se mole i valjda Budu dozivaju, otac i majka viču embulens ! A ostali joj ne daju da diše ! Teram ih sve odatle, rasklanjam i vičem Bosanca i Stevu... Devojka ima puls, diše, ali bela ko krpa... majka pita ju are doktor ?! No...but.. ajm motociklist vith kurs za prvu pomoć ! Yes yes ajm doktor samo se skloni pusti me da pomognem ! Bosanac je tu... rođooo šta radiš ?! Gde je Steva ?! U džipu je komplet torba za prvu pomoć, u njoj mi je i infuzija koja joj očigledno treba... Steve nema ! Ključ kod njega ! Nekako od Mongola tražim i dobijem čašu vode, so, i šećer... (primitivnija verzija infuzije)... podignem nesretnicu... rodila se u Americi, pola sveta prošla i zapadne neškolovanom doktoru, kursisti da je oživljava ! Hladnom vodom malko je trgnem i polako onaj rastvor držim da popije... posle par gutljaja upali ona kao bmw ! Toliko je to ružno da bi verovatno se i mrtav čovek trzao. Popi ona ono sve, podignem je na noge, naslonim na sebe, rasteram turiste i izvedem na poljanu... poče ona da komunicira. Kaže da nije ni spavala dovoljno, niti je jela, a ceo dan šetala i provela na suncu. Izgrdim je malo i odvedem da klopa nešto lagano, da pije vode pa na spavanje. Otac i majka se zahvaljuju, ju are grejttt doktor, tenks gad ju ar hir... Nekako ja objasnim da nisam doktor...oni kažu no no yes yes ju are doktor ! Taman kad se intervencija završila, pojavi se Steva ! Kaže Bosanac: pa gde si dosad da vidiš kako ovaj postade doktor ! A Steva zaglavio u WC ! Celo popodne i veče mi smo sedeli i pijuckali...ništa platili nismo jer su mam and dedi platili sve za doktora i njegove sapatnike ! Stevo... a? Idi na Pajera dopiši EMBULENS začas...

Kao nova, perfektna... stara oko 7-8 meseci, veličina L. Cena 430eur. AGV Tartaruga, L, bukvalno nova... 160eur

[emoji847] Sent from my iPhone using Tapatalk

Ima li razlike u menjacima 2014/2015/2016 ??? Sent from my iPhone using Tapatalk