Nazad u veliki beli grad
DHL na moja vrata stiže svaki dan.
Frau Dostavljačica mi je sad gutte frojnde i ako me nema kući za vreme pauze od 12:30 do 13:15 ona ili ostavi komšiji paket ili ga nosa sa sobom pa je ja jurim po kraju da abholen majne libe paket.
Jeden svaki paket mi je vrlo vihtig. Stiže svašta. Štitnici hladjaka za Bosančev motor, Patike Solomon sa podignutim đonom bar 15mm za mene-da bih lakše dohvatao tlo sa Stroma, escajg za prijatelja u Bgu, koferi za Vladu. Azbestne ploče nekakve za nešto umesto tank torbe. I DHL nekada omaši.
Majne DHL frojnde Frau Dostavljačica kaže da ću biti kandidovan za beste kunde jare. A njena koleginica u korisničkom servisu hoće da me kandiduje za najgoreg. Jer kad mi izgube paket, ili kad ga nema...njoj moram sve sa nebesa da skidam.
Kao i svaki dan eto je. Pola kombija zauzeo moj paket. Filen dank majne libe frau, daj bitte ovamo paket i to je to.
Polako i nežno kao i uvek polako otvorim od gore paket... BMW Motorrad papiri od gore, ispod njih u zaštitnoj foliji alu koferi bočni novi novcijati... Vlada će se obradovati.
EKIPA MOTO MONGOLIJA 2017, gore levo Mongolsanac,desno pisac, dole s leva na desno Maki, Steva, Vlada
Zatvorim paket. Ubacim ga u Q5 od prijatelja. I čekamo nedelju. Dan kad se nalazim s kombistom i vršimo primopredaju paketa. On meni tradiconalne Serbiše natural produkte, ja njemu sve ono za čim plačemo u Srbiji, ili ono što oplačemo ako moramo u Srb kupiti.
Dok ja radim međunarodni šverc komerc... Bosanac kao i obično lelemuda.
Steva radi od jutra do mraka. Posle mraka uhvati vremena da operiše Paju. Menja ispravne delove novim, ono što super radi on detaljno proveri, nekad i pokvari, pa opet novo. Celog jednog Pajera u delovima je uzeo od našeg drugara Dražena. Kaže nek se nađe. Ali Pajero je to neće da izda. Nek se nađe.
Motor ko nov, ali ipak malo ležajeve da operišemo...
Enterijer napolje... i pozadi začas stolar napravi za 3 meseca boksove za stvari i rasklapajući krevet.
Maki je koncentrisan na nabavku novih delova, izradu galerije za krov, nabavku metalnih kanistera za gorivo, i da bude Stevina desna ruka prilikom sređivanja transportnog sredstva.
Vlada kontaktira sponzore. Bosanac isto. Borba za svaki euro svaki dan.
55% od ukupnih sredstava za put (čitaj keš) Vlada je namaknuo. Oko 43% Bosanac. Ostali 2% keš. Steva i Maki su dosta love dali na džipa i opremanje. Trošak za gume smo zajedničkim snagama izgurali.
Sponzorima smo davali po parče džipa za reklamu, a generalnom sponzoru celu haubu.
Vlada dogovori generalnog sponzora ! Stiltec Sremska Mitrovica. Hvala do neba !
Gume za motore dobismo od Opštine Šabac i od Marka Konjevića, Vladinog drugara iz Mitrovice.
Polako se to počelo kompletirati. Kao što se i dogovoreni datum za start približavao.
Datum smo morali pažljivo iskalkulisati. Da Bosanca ne bi žena ostavila, da Vlada se vrati na vreme da se još negde odveze, da Stevi radnik u servisu ne sruši i servis i kuću, da Maki 3 avgusta vodi ženu i decu na more.
Mediji rade za nas punom parom ! AV lično par puta intervenisao jer zamalo da i njega prešišamo po opsedanju televizora i novina. Kaže momci dosta bre ! Zna se čiji su mediji u Srbiji, idite u tu Mongoliju s milim bogom samo što dalje od mog televizora ! RTS, Pink, lokalne televizije, internet portali, fejsbuk gori, podigli smo grupu Moto Mongolia 2017 i zavrteli je. Logo putovanja kreiran. Kreće tu i nervoza, i panika, i rekla kazala i sve što mora da prati ovakve poduhvate, gde se nađe 5 potpuno različitih ljudi a sa jednom zajedničkom misli. Mongolija. Idem, vidim, vratim se.
Svaki dan me kontaktira neko-daj tekst, daj video, daj prilog... Vlada radi kao radio stanica. Gde god stane i dođe on marketing vrši. Vulkanizeri, mehaničari, pekari, lekari, mlekari, policajci, lopovi i sav vaskoliki živalj u Mitrovici i okolini zna da Vlada ide u Mongoliju 15 juna ! I da se sprema što bi on rekao “kao za rat” !
Inače pripreme su stvarno bile potrebne i bile su vrlo ozbiljne.
Bosanac-igra fudbal jednom nedeljno. Kažu da dobro igra. Jednom nedeljno i u teretanu.
Nije još savladao potpuno ove androide mape i nove tehnologije pa nešto previše mapu i ne gleda.
Steva-svaki dan radnika juri, gađa ključevima, diže kola rukama kad ga ovaj valjda namerno priklješti...šta će mu teretana da bezveze muči tegove. Njima tamo nije dosadno. Raspituje se kod mene za prohodnost, za broj potoka, reka, jezera na putu kao i njihovu dubinu. S obzirom da od mene ne dobija tak odgovor obraća se Makiju.
Maki-ne silazi s telefona, kao hrčak skuplja lovu, pomaže Stevi i vrši satelitsku ekspertizu rute sa stanovišta mogućeg prolaska sa X teretom i Y dužinom po Z kvalitetu podloge a sve to po najvišim svetskim standardima.
Vlada-ide na daleke ture biciklom, čak do Fruške gore ! Ponekad ode i u teretanu (ako im je pun frižider hajnekena). Od seansi na kojima je bio radi sveukupnog psiho-fizičkog blagostanja mislim da samo nije išao na jogu. Da on sedi prekršenih ruku 10 minuta ?! To je nemoguće ! Jer bi zaspao posle minute.
Nekakvom strujom su ga mučili, masirali ga na 87 načina, remontovali mu sve kosti i mišiće, Đoković ga lično savetovao kako da izdrži sve. Nismo ga ni smeli pitati – možeš li Vlado. Kad dođemo do slova moŽ... on već hoće da nam pokaže svoju snagu koncentrisanu na bacanje postavljača pitanja u najbližu reku. Obično je to bila Sava.
Moje pripreme-uplatio teretanu godinu dana. SVAKI dan išao ! 2 nedelje ukupno. Od silnog šarafanja po motoru, i nosanja paketa osećao sam se kao supermen ! Psihički poluuništen od pripremanja ekipe, koordinacije sa svima i komuniciranja sa medijima.
Obuku za prvu pomoć svi izbegavaju sa različitim izgovorima. Naš drug član iz kluba Radukić-dogovori mi u Crvenom krstu obuku...obavim to i postanem doktor primarijus PRIZNAT U SVETU al ne i kod nas. I to za dan ! Nisam hirurg al mogu da pogledam.
ekipa koja je napravila Dr.Primarijusa od mene - Šabački Crveni krst
Steva ima po ženinoj liniji titulu Dr. Njegova žena radi u Šabačkoj hitnoj, i obezbeđuje nam za put torbu sa opremom koju nosi i hitna. Nisu mi dali samo defibrilator. A baš bi mi bio zgodan da ujutru budim Bosanca i Vladu.
Konačno zadnja karika – Vladini koferi stigoše u Srbiju. Odneo mu Bosanac u Mitrovicu da montira.
Zove Vlada... Grmi na telefon... šta je ovo kako zašto to nije to...Koliko sam skapirao – koferi koji su stigli jesu BMW. Jesu aluminijumski. Ali nisu za R1200GSA vodenog ! Vlada dupli popizditis dobio. Što je najtužnije on ljut na mene, a ja poručio i isporučio. Gledam porudžbinu-dobro sam poručio.
Operacija zameniti kofere počinje.
Iz Mitrovice u Šabac, iz Šapca u Berlin, iz Berlina u online šop...al ne lezi vraže. Kako i gde ne zna se-ali koferi više nisu novi nego su izgrebani ! Čim su stigli ja vidim... treći popizditis je dobio. Jer sad ima da plati kombistu 3 puta umesto jednom. Ima da plati opet poštarinu. Švaba neće da vrati nazad jer je izgrebano. Jedva sve to nekako ishendlujem rešim, al džaba. On na mene ljut ! Bosanac kao mirotvorac daje 50eur da ublaži Vladine muke i patnje. Stižu pravi koferi i počinje primirje.
Na svu muku na mom Stromu lupa korpa. I to lepo lupa ! Izliv krvi na mozak umalo da mi se desi. Para ni odakle, sad još se zezaj i sa korpom ! Rasturim sve da vidim gde je muka-i isti problem kao na staroj hiljadi. U Nemačkoj remont korpe košta toliko da mi je bolje da promenim ceo agregat u Srbiji. Uzmem sam da uradim-završim 99% posla... i da samo malo rastegnem opruge...i jedna puče. Pobeže Niko - džek rasel moja mala džukela i veliki prijatelj ! Kad me je video kako sam popizdeo, skapirao je da mu je bolje da se sakrije pod krevet i imitira kartonsku kutiju kakvih ima milion pod krevetom.
Opruge u ovoj galaksiji nema. Kupi novu korpu. Sklopi. Sipaj ulje. Sipaj antifriz.Zaboravio si majstore nakucati maticu na osovini. Istoči ulje. Istoči antifriz. Rasklopi. Nakucaj. Sklopi.Sipaj... zapali i motor i korpu i sve po redu. Poludeh! Bar da imam psa kao Roki Rogošić. Njegov pas alat nosi i dodaje ! Valjda bi me avav podsetio na to nakucavanje.
priručni pas za motocikliste
Sve to radim u dvorištu ispred kuće. Komšije švabe većaju šta da rade. Nisu sigurni da li da zovu policiju, ordnungsamt (komunalna) ili nekog moto mehaničara, možda doktora, veterinara...
Ah grose šajze ! Cvaj kapatki alte olle na grune travici ! Katastrofi ! Očistim, uklonim tragove. Uklonim travicu-6cm2. AHHH još zer grose sajze kajne travica ! Lude dok im se samo malo ne podvikne-a onda beže kao ludi u svoj vonung. Boje se Srba i Rusa kao zmije. Što si bolji sa njima – više će te maltretirati. Što god si lošiji – više te poštuju. E takvi su DDR-ci (stanovnici istočnog Berlina). Čudan narod. Zid im srušen a oni i dalje ne idu na zapad, jer kažu: šta ćemo mi tamo ?
Soko zove orla ! Orao prijem ! Nema odgovora. Da li ova Yaesu stanica radi majku mu ? Iz ruke slušam nekog engleza na UKT bendu. Ali moj vapaj se kod njega ne čuje. Bitno je da je stanica tu i da krči šušti. Uostalom ona je samo sredstvo utehe. Ako se negde nešto desi gde nema GSM signala...da pomoću nje tražimo pomoć. Kao titanik. Jest baš tako.
Tih dana se potrefi i da noćni vukovi dolaze u Berlin. 9 maj dan pobede. Fotografišem našu ekipu iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore... Upoznam ih sa planom i dobijam obećanje da ćemo imati punu podršku na putu.
Roki Rogošić. Željko Vukčević. Nenad Djole. Peja. Saša Savić-Švaba... i svi ostali... daju vetar u leđa i obećavaju potrebne kontakte.
Ipak imam jedan problem koji moram sam da rešavam odmah i sad. Jer samo meni je iznad glave. Vlasnik firme i šef mi obećali odmor i neplaćene dane. Kako se polazak približava tako oni dobijaju amneziju.
Ne mogu da dobijem 45 dana odsustva. Neće oni da mi daju otkaz-tako bih dobijao najmanje 60% plate godinu dana.
Na prevaru mi zakidaju i nekih 10 dana što imam preko radnih sati uštekanih. Nema evrića za te dane.
1000 misli tutnji kroz glavu. 5 ljudi-ekipa, imamo svakakvih momenata. Došlo je par puta i Vladi i meni i Bosancu da sve batalimo i odustanemo. Ali i to smo prošli.
Jer najlakše je odustati !
Sada da odustanem imao bih razlog pred njima. Jer egzistencija je u pitanju.
Ali nikada ne bih oprostio sebi, jer sam uvukao još četvoro ljudi u priču, zavrteo je, čekamo samo 15 jun i da ja sada odustanem ?! To ne biva.
Gazda me baš ucenjuje... što bi mi rekli *ebe.
Tada, maja meseca 2017 godine, definitivno odlučujem da raskrstim sa Nemačkom. Bogu hvala, za radnika je vazda posla bilo. Neću biti gladan. Šta bude biće. Kad se vratim iz Mongolije bez prebijenog dinara snaći ću se-valjda.
Dajem otkaz. Cepam njihov usrani vertrag i objašnjavam da sam OBEĆAO DA ĆU IĆI.
Kombista tovari motor, pakujem 2 godine života u Q5 koji koristim kao transportni kontejner, Niko i moja devojka sa mnom i nazad.
U prestonicu Srbije – Zemun kraj Beograda.
Zvezda je rođena !
