To je nas clan Dzoni iz Beograda,na forumu su Dzoniboss i pavel,javice se oni kada ovo procitaju. Malteški krst koji je na našim bojama poznat je još iz krstaških ratova,kao simbol koji su nosili osnivači bolnice u Jerusalimu 1080godine, da bi se starali o siromašnim i bolesnim hodočasnicima u Svetoj zemlji.U Prvom krstaškom ratu postali su verski i viteški red. Posle gubitka hrišćanskih teritorija sele se na Rodos a kasnije na Maltu , gde su i dobili naziv Malteški vitezovi. Postoji više naziva za ovaj viteški red ; -Jovanovci / zbog crkve svetog Jovana uz koju su podigli bolnicu / -Hospitalci / lečili su ranjene i bolesne / Nosili su crnu odoru na kojoj je bio beli krst. Do današnjih dana Malteški grb je ostao simbol humanosti. Mislim da je sve jasno.

1926, neustrašivi motociklista / reditelj, Lothar Rübelt, zajedno sa nekoliko svojih prijatelja, odlučio je snimiti zapanjujuće vrhove Dolomita i objaviti kao putopis. Originalni filmski naslov je "Mit dem zu Wolken Motorrad" (S motociklom na oblake), a kao talijanski re-print nedavno je dostupan na internetu. Prema pripovedanju bivšeg kustosa u Bečkom Technisches Museum, Lothar Rübelt je bio svetski fotograf i motociklista koji je posedovao 350 Douglas, 750 Super X i ne manje od 3 Brough Superior 680s. Bio je prijatelj sa Robert Eberan Eberhorst (dizajner GP pobednika Auto Union sa 16 cilindara). Brough SS80 u ovom filmu pripadao je Lotherovom bratu Ekkehardtu Rübeltu, koji je kasnije ubijen (1926) u saobracajnoj nesreći (nije njegova krivica, i nije poginuo na Broughtu). Lothar tvrdio da mu nije bio problem voziti uzbrdo, nego prilkom silaženja sačuvati sve kosti na broju! U filmu se možda ne primecuje da su njihovi motori bili sniženi, kanapom inch po inch. Motoristi u ovom filmu krenuli su iz Beča i prešli 600km u svakom smeru, kroz blato, šljunak, kamenim putevima do planina Monte Cristallo, Monte Piano "Le Tre cime de Lavoredo. Kada su se popeli na planine, putevi su brzo postali obične pešačke staze, potom kozji putevi, a na mestima potpuno bez puta uopste! Pri penjanju na same vrhove, nailazili su na vrlo stenovite deonice pa su na pogonske tockove omotavali lance da bi ih mogli izvući. Srećom po njih, 1920ih godina motocikli su bili vrlo lagani (300lbs) i uski, tako da pad nije predstavljao veliku opasnost. Ipak, s takvim "penjačkim" gumama napumpanim na 60psi, kamenite staze su bile vrlo kvrgave i naporne za vožnju. I kao što je već pomenuto gore, bilo je još veće pitanje silaska sa planine na motociklima koji gotovo da nisu imali kočnica ...Broj i grupe vozača se menjaju kroz film, na kraju, samo se dva vozača penju na plato Tofana i završavaju putovanje. Motocikli u filmu bili su različiti, ali uključujući vrlo redak Matchless (with shaft-and-bevel overhead camshaft gear and a nickel plated tank), tu je bio i fantastičan Brough Superior (SS80) koji se prikazuje negde oko 7. minuta filma. Glamur Brough Superiora-SS80 efektno je prikazan fokusiranjem kamere na sam motor, vožnja grupe naglo prestaje i u trenu se odluče da pregledaju motocikl i pozdrave vlasnika. Ostali motori uključeni u ekspediciju su američki Excelsior 'super x' 750cc twin, i par sidevalve singles, od kojih je jedan Ariel 550. Benzin su točili iz kanistera koje su nosili sa sobom. Motocikli iz tog vremena imali su dobru autonomiju po rezervoaru, mogli su preći od 60-80 mpg

Iskopao ga Bili! na komsiskom forumu, koji su to likovi ljudi,u ono vreme takva avantura,vrh.

Ovako je sve počelo,film bečkog fotografa Lothara Rübelta o putovanju motociklima preko Dolomita, njega i nekoliko njegovih prijatelja, 1926. godine. Mozda nasi putnici prepoznaju neki prevoj! http://www.provincia.bz.it/cultura/vige/embed.asp?v=266.flv

Mile,ova ti je vrhunska!

Darko,cekamo izvestaj,srecan put.

Pataka koliko hoces, na Bledu pa Medvode,ima jos......

Isto to samo pre 2 godine!

Jos nista a mi cekamo,cekamo........cekamo!

Lepo i inspirativno pisanje,jos lepsa destinacija,samo..........mogu da zamislim kako je bilo onim jadnim ljudima da spavaju u istoj prostoriji sa tobom!? Ljudi moji,takvo hrkanje ne mozete ni da zamislite,poznato mi je iz B.Luke i Umaga. Izvini za ovo ali nisam mogao da odolim a da ne napisem!

E stvarno ste pozeri ali su vam slike predela kroz koje ste prolazili super,sada mi je jos vise zao sto nisam isao sa vama .

gorivo se toci u lozovickoj cesmi na auto putu pa onda u Kraljevu i sipa se pun rezervoar koliki god da je Tako je bilo ranije, od prosle godine po 10 litara u rezervoar,mada su neki stajalo po dva puta u red i to je to.

Pozdrav i dobrodosao,ima nas rodjenih pedesetih godina proslog veka jos na forumu.

Ko jednom sedne na tu biciklu tesko njemu ! :moto3: Mogao sam se kladiti ko ce prvi da se javi pozdrav Milane.

Mile,bas ti ruzno stoji ta bicikla!

Profesore,svako putovanje je novo iskustvo,nepredvidive stvari se uvek desavaju,na srecu lepo se i zavrse.

Sale,gde se nalazi taj Boot Hill? Jel to kod Rokija?

Bravo dame,prave ste bajkerke!

Uh,kako vam je lepo.

Kupujem ovaj deo za bravu za kofer GIVI V46,nema ga u Trionu,moze da se poruci i ceka se 2 meseca. Zna li neko gde jos to moze da se kupi.

MK Coper-Srbija dolazi i uzvraca posetu.

Nocas sam se cuo sa Milanom,oko ponoci,deo ekipe sa Severijanom koji su isli preko Dolomita jos nije stigao do njih,negde su u blizini. Mislim da vreme nije naklonjeno nasim putnicima,ali.......sto kaze Mika stari bajker,kisa pada a ja se susim na motoru. Srecan put,lep provod i da nam se bezbedno vratite.

Lepa voznjica i lepote nase Srbije.

Na zalost,radi se o Pedji iz Ralje koji je preminuo u Urgentnom Centru. Znao sam ga malo,par puta smo sedeli sa zajednickim poznanicima. Pedja,pocivaj u miru i neka su ti vecni putevi Gospodnji!

Reseno.