Nemam običaj da često pišem o mestima koja sam posećivao, uglavnom jer je neko pre mene već bio tamo i sve to lepo opisao na ovim stranicama. Međutim, o Vratnjanskim prerastima ne nađoh opširnije dokumentovane zapise, pa sam nekako smatrao zadatkom i malim doprinosom Forumu da napišem preporuku za posetu ovoj lokaciji i sa njom upoznam one koji ne znaju o čemu se radi. Dakle, ideja se rodila pre otprilike dve nedelje. Do tog trenutka nisam ni čuo za prirodni fenomen o kojem govorim, tačnije nisam znao da postoji kod nas. Slučajno sam čitajući komentare na neku vest na drugom portalu nabasao na tekst u kojem nam čovek priča nešto u fazonu kako smo se uhvatili Đavolje varoši kao pijan plota, a u Srbiji postoji Vratna koja je za razliku od nje zaista redak i veliki fenomen u svetskim razmerama. Nikako mi nije bilo jasno kako sam za sve ove godine prevideo takvu informaciju, mada raspolažem velikim brojem podataka koji inače ničemu ne služe i koje ću možda upotrebiti kao pomoć prijatelja ako neki moj ortak bude učestvovao u Milioneru, pa sam odlučio da u neko dogledno vreme odem u istočnu Srbiju da vidim o čemu se zapravo sa tim prerastima radi. Od plana do realizacije kod mene obično prođe mnogo vremena, pod uslovom da do realizacije dođe, ali se igrom slučaja desilo to da su naišli prvomajski praznici, ostatak ekipe je otišao na more, a meni se ukazala prilika da sednem na motor i napravim jednodnevnu vožnjicu. Tačnije, Aca Mazak i ja smo se nekidan provozali do Vratne. Došao je trenutak da vam objasnim šta su to Vratnjanske prerasti, ili kapije. Reč je o najvišim prirodnim kapijama/mostovima u Evropi, a nalaze između Donjeg Milanovca i Negotina, u kanjonu reke Vratne, u blizini istoimenog sela i u blizini istoimenog ženskog manastira podignutog u XIV veku. Istina, kasnije bazajući po netu i prikupljajući informacije, došao sam do tvrdnji da nedaleko odatle, u blizini Majdanpeka, postoji jedna još veća prerast, ali je nismo posetli zbog nedostatka vremena, ali smo prošli na 800 m od nje. Tih 800 m može prilično dugo da se prelazi po potencijalno nepristupačnom terenu. Možda i grešim za teren, ali ovom prilikom nisam bio spreman da proveravam. No, da opišem rutu i potkrepim ovu preporuku ponekom fotografijom: Dakle krenuli smo oko 8:30 iz Beograda, pa autoputem do Požarevca, a potom se odvojili i preko Srednjeva i Šuvajića izašli na Braničevo, odnosno na Dunav. Ovo parčence puta je svakako zanimljivije od magistralnih pravaca kojima obično idemo kad se nađemo u tom kraju. Od Braničeva klasika, piči se Dunavskom magistralom, naravno do Golupca i preporuke za prvu kafu. Odsedamo standardno u kafiću u koji valjda navrate svi motociklisti koji zastanu u Golupcu. Tu su već bila dva momka iz Pančeva koji su takođe iskoristili dan da se provozaju: Iz Golupca idemo u Donji Milanovac, a tamo bih preporučio sipanje goriva, pošto se nakon toga odvajamo u brda i poprilično bespuće. Odvajanje u brda se nalazi desetak kilometara od Milanovca, kada se pređe most na rukavcu Dunava i skrene levo prema Kladovu, posle nekih dva kilometara se nalazi uzak put koji se pod neobičnim uglom penje desno uzbrdo. Bez brige, put se teško može promašiti, jer je jasno tablom obeležen kao trasa za selo Miroč. Posle još desetak ili nešto više kilometara vožnje po veoma zanimljivom ali uskom i prilično lošem drumu koji nas uzbrdo kroz šumu i brojne serpentine vodi u selo Miroč, stižemo do sledeće tačke našeg izleta. Stigli smo u kafanu Miročanac. Dan ranije je u Miroču organizovan Jorgovan fest na kojem je po rečima gazda Staniše bilo oko 4.000 ljudi, a pošto je on neka vrsta seoskog gradonačelnika i organizatora svega što treba da se organizuje, zatekli smo ga mrtvog umornog. To mu naravno nije smetalo da sedne sa nama, iznese flašu rakije i da naloži da nam se nešto spremi za klopu. Naravno, to je bilo onako skromno, šta se našlo - dakle tradicionalni pečeni sir, palenta od belog kukuruznog i neka ovčija droba sa pavlakom. Mislim ono što sam rekao ''skromno'' je bila šala, nismo pojeli ni pola od iznetog. Naravno da za plaćanje nismo mogli da se dogovorimo sa Stanišom. Bilo je ono ''dajte koliko vi mislite da treba, nešto simbolično'', bez obzira na sva naša insistiranja da nam kaže koliko smo dužni. Tako smo proveli dobrih sat i po/dva u razgovoru sa Stanišom, upoznavši mu porodicu, pričajući o životu i zapitkujući ga šta god nam je palo na pamet u vezi sa tim krajem. Saznali smo da se nedaleko od sela nalazi pećina Gradašnica za koju smo skretanje videli kad smo dolazili, da se u njoj navodno skrivao Kraljević Marko, a da je do nedavno tu postojao i kamen sa navodnim otiscima Šarčevih kopita. Sve u svemu, zanimljiva priča, a posetu pećini ću ostaviti za drugu priliku, ostalo je još mnogo taga da se vidi u tom kraju. U centru sela se takođe nalazi i bunar, pored kojeg su se po predanju sastajali Kraljević Marko i vila Ravijojla, s tim što verujem da u to vreme nije bio ozidan ciglom i da nije bilo plastičnih kesa okolo. OK, plastične kese se daju oprostiti, već rekoh da je do ranih jutarnjih sati trajao Jorgovan fest. Put nastavljamo pored borića koji se nalazi sa leve strane bunara i idemo prema Brzoj palanci. To je jedina deonica sa makadamom na celom putovanju. Procenjujem da ima desetak kilometara veoma kvalitetnog makadama. Dakle, ako neko ima volje i iole sposobnosti, bez obzira na motocikl, ovim se makadamom prolazi bez problema. Makadam se završava i sa uzvisine se spuštamo na Brzu palanku i Dunav: Od Brze palanke skrećemo desno niz Dunav prema Negotinu i hm, posle recimo dvadesetak kilometara, nailazimo na obeleženo skretanje za manastir Vratnu. Put nas vodi do sela u čijem centru skrećemo levo, pa do ćuprije ispred koje opet skrećemo levo, a zatim nastavljamo do lovišta u okviru kojeg se nalazi manastirsko imanje i sam manastir. Dalje slede fotografije manastira i prerasti, do kojih se dolazi pešačeći nekih dvestotinjak metara pored manastira uzbrdo i kroz šumu, a locirane su odmah iza stene koja se nadvija nad manastirom. Ne, ne može se doći motorom do tamo. Odnosno može, sve može, ali mislim da na Forumu ne postoji više od dvojice momaka koji bi to mogli da izvedu i to uglavnom noseći motor na leđima. Uostalom, ne bi imalo smisla da se em u lovištu, em na manastirskom imanju cepaju motori. To kažem jer očekujem da će neko da postavi pitanje dal može motorom do kapija. Dakle tih 200 m se prelazi peške otprilike dvadeset minuta: A evo i prerasti zbog kojih smo prevalili put, mada je Mazak ostao kod manastira jer je na domak cilju zaključio da mu je naporno da se pentra: Put smo nastavili na drugu stranu, odnosno iz sela Vratna smo skrenuli prema Jabukovcu, a odatle dalje prema Štubiku i Majdanpeku. Između Jabukovca i Štubika je takva pustara da sam u trenutku pomislio da smo promašili put. Poslednju fotografiju sam načinio u Majdanpeku i odložio telefon u džep: Od Majdanpeka smo išli na Neresnicu, Kučevo, Turiju, izašli na Požarevac i vratili se u Beograd oko 18:00. Dužina kompletne ture je malo preko 500 km. Nemojte me molim vas terati da je ucrtavam na mapi. Sve sam rečima opričao.

Svaka tebi čast Čarli. Ti si bio i učesnik i snimatelj i pazio na raskrsnice. I još si stigao na posao. Rispekt.

Imam ja Kappu 49 l + nosač prtljaga na njoj, u pomenutom stanju. Naravno nemam fotografije iz svih uglova jer sam tek imao nameru da ga stavim u oglase, ali ako si zainteresovan napiši privatnu poruku pa ću ti poslati.

Sjajno Dare. Sjajno. Zadaješ domaći zadatak i vaspostavljaš putopisne standarde.

Zapravo to bi bila više moto manifestacija nego moto skup. Ne sekiraj se. Zapucaj na mesto gde ima onih koji voze tvoju vrstu motocikla/skutera, osim ako te organizatori ne upute na neko drugo mesto za parkiranje; ali nema veze, gde god da staneš skini kacigu, priđi prvima koji tu stoje i predstavi se. To će biti mahom neki frikovi ili čudaci, svaki iz svoje priče, toliko drugačiji od tebe, a opet tako slični i sasvim obični. Oni će te usvojiti i počećeš da se družiš i vozaš sa njima. I počećete da se volite i da budete prijatelji, a nećete znati zašto. Eto samo tako.

E stvarno ih maltretiraju. Mogli su još i Rubikovu kocku da ima daju da rešavaju između dva balvana. Ne znam dal je po propisima da se uprti motor na leđa pa polako preko debala. Čini mi se lakše je. A vala i ove nesrećne mašine pod njima; kad ih ebeš - dreče, kad ih pustiš - kmeče.

Pridružujem se najboljim željama.

Meni ovaj što ovako pomno zagleda bemvea, ne vidim ga dobro, ali ovaj što mu stomačina uleće u kadar ne poslednjoj slajbi, jako liči na jednog bivšeg zakletog teneraša, pa potom zakletog afrikanca, a sada zakletog katemdžiju.

Imamo već jednog koji me je u direktnom uključenju sa Sajma malopre obavestio da je pazario odelce. Prve utiske ćemo imati posle onog tamo vikenda, pošto je tada planirana vožnja.

1. TDM 900 2. CBF 600 s Za preostala dva mislim da nisu ono što bi tebi odgovaralo bez obzira na to što ti se sviđaju. Doduše ni za ova dva ne mislim da su idealni za tebe, već pre Strom 650 koji ti se ne sviđa; ali eto dadoh moj izbor za tebe od četiri predložena modela.

Nevoljice, meni se čini da ti porediš u ovom i prethodnom komentaru svoj Strom od 1000 ccm sa Versisom od 650 ccm. Možda tebi poređenje koje si naveo ima smisla, ali ja nikako ne bih mogao da uporedim Stroma 650 sa Varaderom ili Kaponordom. Eto, u takvo poređenje si mogao da ubaciš i Versisa 1000, pa da onda procenimo da li sa njim može da se meri ne samo Strom 650, nego i Strom 1000. Ne bih da prejudiciram rezultate takvog poređenja. Valjda ljudi iz medijskih kuća znaju šta i zbog čega stavljaju u istu ili sličnu klasu kad prave poređenje. Jesu različiti motocikli, ali o njima je sve poznato, makar onima koje je interesovalo da saznaju nešto o njima. Nema tu šta novo da se izmisli. Strom je odličan motocikl, primereniji putovanjima zbog udobnosti, Versis u svemu drugome ima prednost. Samo nemojte da pominjete veći prednji točak i neku sposobnost za ofroud, nema smisla. To nije moj zaključak, pošto ja nemam pojma, nego je to zaključak više različitih poznavaoca u medijskim komparacijama. Verovatno bih i sam izabrao Stroma kada bih na raspolaganju imao samo ta dva modela da biram, mada mi se Versis više sviđa i smatram ga naprednijim i boljim. Jedini, ali jedini razlog za takvu odluku bi bio taj što se uglavnom vozim u dvoje.

Vole braća Hrvati da naplate, to je istina. Bolje rečeno to je propis. Ali mogu da kažem da su se u mom slučaju pokazali kao profesionalci i gospoda u odnosu na Slovence, a pogotovo na naše. Kad sam išao za Sloveniju (što bi bila mala preporuka nekome ko čita ovo što pišem, a doći će u situaciju da na isti način uvozi motor), na Hrvatsko-Slovenačkoj granici sam pre izlaska iz Hrvatske našao špeditera, tačnije zaređao po onim šalterima, pa sam se sa najkooperativnijima dogovorio da mi na povratku urade garanciju po regularnoj ceni i bez peripetija koje mogu da me dočekaju ako banem pogubljen jer mi fali taj papir i kad znaju da nemam šta drugo nego da im platim koliko me ucene. I stvarno, u drugoj smeni me je dočekao momak koji je znao da ću doći i izdao mi je sve što treba onako kako sam se dogovorio sa njegovom koleginicom. Još smo se slatko ispričali o motorima. Znači kao gospodin čovek, dok na ostalim šalterima gledam one kako se tresu i mole ovo ono. Ali zato me je na našoj granici dočekalo klasično srpsko gostoprimstvo. Zaista mislim gostoprimstvo. Kad sam stigao na granicu pred onu kućicu, nikad ljubaznije ljude nisam sreo. Baš mi je bilo neobično. Uputiše me sve gde treba i da na koncu sačekam ispred šefove kancelarije da mi on da sve overeno i tako to. A ispred kancelarije tridesetak nevoljnika. U neko doba dolazi i šef, sav ljubazan, preljubazan, ali najozbiljnije. Dođoh i ja na red, kaže on onako nasmejan, onako kao važnoj ličnosti, starom drugaru, ''Drvodelja, ti si Drvodelja? Ajde uđi kod mene u kancelariju da ti sredimo očas te papire da ne čekaš.'' - Uđe Drvodelja. ''Svaka čast Drvodelja, lep si motor pazario, pa red je da častiš'' širok osmeh, zlatan zub . ''Red je gosn šefe, nemojte pogrešno da me shvatite, ovo je za sefte, da se počastite Vi i kolege'' veli Drvodelja i daje skroman prilog da ne baksuzira.

Meni je ovo najbolji predlog - lako se pamti, ulazi u uvo i ima smisla moze i KET (Kosjerski Enduro Tim) Pa ništa onda, ako je već tako sa registracijom, onda možeš da im predložiš da se zovete Kosjerski Enduro Pokret Otpora (K.E.P.O.). Ako im nešto bude čudno, ti reci ''ma nije mi na kraj pameti bilo majke mi, vidiš kakva koincidencija, da mi ne rekoste ne bih ni primetio, to mi predložili ovi zaludni bidžejbajkersi mamicu im''.

Ta prikolica je više puta videla Sloveniju nego mnogi bajkeri. Čestitke Mišo, da ga u zdravlju i sreći voziš, gde poželiš da ga dereš i kroz potoke da ga pereš.

''Samo pravo'' Ali pašće mi sigurno još nešto na pamet, vratiću se.

Super. Ajd ispratiću gde će na kraju da se nalaze te šibice ili ću iscimati Popsija da uzme i moju pošto mi se čini da je i on naručio.

Stani, jesi tu računao i mene?

Aaaaa pa ja tek sad videh da je Katarina iz Paraćina. Pa da, Aca je logičan predlog. Ali kako god.

Pa to mislim. Šibica = uložak. Nego, vidim da se Popsi znatiželjno priključio temi, misim ne bih da ofujem al verujem da je zainteresovan da time reši problem kad kad mu stane Tenera. Misim samo prinese šibicu diskovima i ćao zdravo. Ponesi koji komad ako budeš išao na Glinaru, sad će proleće. Dogovorićemo se il da naletim, il da ostaviš kod Dakija, Nate i Bandolerosa u kafani, daće ti pare. Mislim ono neobavezno, kao što rekoh. @Marko Hvala, pretpostavio sam.

Mislim svaka čast Aci, rispekt maksimalni. Ali ipak je Popsara licencirani savetnik za kupovinu ženskih enduro motora, a Rade je pedagog za obuku.

A jel ima da se kupi zamenski taj magnezijumski uložak pošto pretpostavljam da se troši? Ili da se odjednom naruči nekoliko komada uložaka? Mislim, s obzirom da košta 250 RSD to je verovatno glupo pitanje, sigurno kupiš novi privezak kad istrošiš šibicu. Kolko traje šibica? Ebote pun sam pitanja. Dokon čovek, šta ćeš. Dobro da te nisam pito jel to original Zipo.

Ja bih razumeo da je to neki forum za upoznavanje, tipa erocki, pa da čovek pristane da ga izhebu urednice i administratorke, pa ako ne zadovolji onda nikom ništa. Ali da moram da vozim ko manijak pa me neki likovi ocenjuju da bi me pustili da pričam s njima o sajlama i dihtunzima mi je van pameti. Poslednji put mi je tako nešto priređeno kad sam imao devet godina i kad su me uslovljavali da skočim sa krova garaže da bi me primili u bandu iz ulice.

Ako sam dobro video NEXT je čak malo jeftinija od EXP. Slažem se sa Stanimirom da postoji mizerna mogućnost da je ova guma bilo šta više osim cestovne. Doduše i Anakee 3 je otišao u istom pravcu. Ko zna zašto je to dobro; iskren da budem raniji modeli sa dubljim šarama su uglavnom stvarali osećaj da su namenjeni vožnji van ceste, tačnije dobri su bili po suvoj zemlji, ali u takvim uslovima možeš i na lubenicama da voziš. Verovatno su proizvođači dobro procenili da je bolje da naprave gume koje će vrhunski da drže na asfaltu, jer tuda se ipak najviše i vozi. Evo predstavljanja nove generacije Metcelera i na srpskohrvatskom. Ne nađoh za sada konkretna iskustva, verovatno je još rano, ali ću sa zanimanjem ispratiti naredne utiske: http://www.motogume.com/motogume/novosti/22-gume/75-intermot-metzeler-tourance-next

Pa ne bre, mi se tako zezamo. Doduše, ja sam na nesreću pomenuo da bih razumeo da Gavra ne podnosi nekog kineza ili nešto istočnoevropsko, a ti baš ko za kujac imaš i jedno i drugo. Stvarno nezgodna situacija, verujem da ti je neprijatno. Mislio sam više onako figurativno, ali ruku na srce i jesu sranje, priznaćeš.

Ono nije baš da me je interesovalo da vidim šta stručnjaci misle o tome koji je motor najveći krš koji je ikad proizveden, al kao ajd baš da vidim dal se gavrolini oglašavao sa jednim od svojih već poslovičnih eseja o KLE-u. Takoreći kladio sam se sa samim sobom da jeste. Kad imam šta i da vidim, trebalo je ranije da počnem da pratim temu. Mislim razumeo bih tu opsesiju da se radi o nekom kinezu ili tako nečemu što je proizvedeno u istočnom bloku i što, da tako kažem, stvarno nije baš ponajbolje, ali ovu strast mogu da objasnim samo tim nekim mladalačkim buntom - u fazonu, svi ćete da tvrdite da je KLE jedan sasvim okej motor, ali ja ću u inat da ga mrzim i u inat ću da vozim KTM-a za koji svi tvrdite da je sranje. A da bih bio baš originalan neću izabrati da hejtujem GS-a jer ga svi hejtujete, nego ću izabrati KLE-a, pošto njega niko ne dira. Ja bih mogao da mrzim neki model motocikla na takav način jedino da mi je nekad davno njegov vlasnik oteo pare za užinu i odvezao na njemu ribu na koju se ložim. Što se tiče one fotografije GS-a sa polomljenim kardanom, mislim da sam je video bratbratu 50 puta. Znači kad god se u nekoj temi pomene BMW, nađe se neko da ilustrativno priloži tu fotografiju. Da se razumemo, BMW se kvari, ali konstantnim postavljanjem jedne te iste fotografije na svim svetskim forumima neko može da pomisli da jednostavno ne postoji drugi dokaz da se neki GS pokvario osim tog jednog. Oću reći ta fotografija postoje kontraproduktivna, a uzgred i smara.