To možda tebe niko ne gleda i okreću glavu na drugu stranu kad te vide. Za mnom se svi okreću. I staro i mlado, i muško i žensko. Panduri me zaustavljaju samo da pitaju kolko može da razvije. U početku mi je to godilo, a sada mi je pomalo neprijatno. Ipak sam ja skroman dečko.

Eh, šta bi Mikula sad reko na ovaj tvoj post.

E vala neka ste.

Nego Kepara, uzel ti Komarinog katema da se uzvereš uz ono brdo?

Apelujem na tebe da to bude makar ono gej pivo sa limunom od 2%.

Verujem da ovo što ću reći odražava stav onog dela zajednice koji je zadužen za ovakve vožnje - Po zakonu, obavezna oprema je homologovana kaciga. To je, naravno, obavezno i na ovoj vožnji. Oni koji organizuju vožnju niti mogu tražiti, a verujem niti očekuju, da svako ko se pojavi na vožnji poseduje opremu od čizama do kacige. Ono što je poznato kao ovdašnji stav je da treba maksimalno voditi računa o vlastitoj bezbednosti i u svakoj prilici koristiti punu i adekvatnu opremu. To bi bila preporuka i ovom prilikom. Znam da će sutra biti tropska vrućina, ali bez obzira na to za šta se odlučite da obučete na sebe, apelujem da to bude odeća dugih nogavica i rukava. Ne samo zbog eventualnih incidentnih situacija, nego prvenstveno radi zaštite od insekata i celodnevnog sunca. Ruku na srce ne mislim da je bilo kome od vas i palo na pamet da dođe u šorcu. Dakle, vodite računa o sebi, zaštitite se najviše koliko možete, pri tome vodeći računa da oprema na vama ne izazove dekoncentraciju, toplotni udar ili dehidrataciju.

Radi, koliko sam uspeo da dobacim ne silazeći sa motora.

Evo sad sam svratio do Zmaja da vidim kakva je situacija. Pumpa se renovira, ali su u funkciji dva mesta za točenje. Moja je preporuka da se zbog eventualnog stvaranja gužve ipak natoči gorivo pre dolaska na mesto okupljanja, a ukoliko neko zaboravi da to uradi moći će na Zmaju da se natanka.

Svašta od tebe, da kreneš lopatom na bager ne ide nikako.

E tu ti nisam pametan. Ja bih najradije dolivao ono što je u njemu, pa makar seo na motor i provozao se do NS po ulje. Nije to tako daleko.

Mineralno. Ono što bih uradio na tvom mestu, je da naručim iz NS ili BG litricu tog ulja (BMW ulje za motocikle u toj gradaciji; Radulović ili Delta), po ceni cca 1.400 RSD/l za dosipanje, a do zamene bih ovde po temama proučio ostale mogućnosti. Ima ih.

Smatram da je kvačilo klasičan produkt takozvanog liberalnog kapitalizma. Na primeru kvačila vidimo kako proizvođači motornih vozila u svoje proizvode ugrađuju bespotrebne naprave za čije nam održavanje i popravku naknadno uzimaju novac. Da nema kvačila ne bi bilo ni sajle kvačila, ni svih onih lamela i korpi i svega što može da rikne. Dakle svega onoga što plaćamo. Prvobitna vozila nisu imala kvačilo pa im ništa nije falilo. Uostalom, uzmimo primer velikog stroma. To bi bio savršen motocikl samo da nema poznatih problema sa korpom kvačila. Istina, neki od korisnika ovog modela se kunu da njihov primerak nema pomenutu manu. Ali ovi vlasnici su sigurno ono Srblje koje po instrukcijama iz teme ne koristi kvačilo prilikom menjanja stepena prenosa. Jer da su koristili kvačilo, ono bi se sigurno batalilo kad-tad. Logično. Ceo svet je zaveden prevarom velikih korporacija koje nam poturaju kvačilo kao nešto što je neophodno. Potrošači kao ovce slede instrukcije proizvođača ne sluteći da su prevareni. Šta jednom Švajcarcu vrede sve pare koje ima kad je glup kao tocilo pa koristi kvačilo u svakoj prilici? Ceo život kao robot pritiska kvačilo svaki put kad treba da promeni brzinu. Kladim se da mu ni na kraj pameti nije da može i bez njega. Da mu neki naš čovek kaže da može i drugačije, Švajcarac bi ga gledao belo. Verovatno bi rekao ''okej, ali zašto bez kvačila ako proizvođač kaže da treba sa njim?''. Ma zabole me za Švajcarce, nerviram zbog njih bez potrebe. Ponosan sam što sam pripadnik naroda koji misli svojom glavom i unapred odbacuje sve ideje i ustaljena rešenja dok u potpunosti ne iscrpe sopstvene zamisli koje mu se čine ako ne boljim, onda makar jeftinijim. Ali ne vole nas, ne žele da se čuje naša reč, da se raširi naša ideja. Plaše se, jer znaju da je Srbija oaza slobodne misli. Znaju da srpski domaćin, samouki majstor, ima više znanja i ideja nego svi ti njihovi inžinjeri u belim rukavicama. Postoji zavera koja ne dozvoljava da se zamisli potekle odavde rašire po svetu. Zamislite da negde u novinama osvane naslov ''Srbi otkrili da je menjanje stepena prenosa bez upotrebe kvačila zdravije za motocikl''. To bi, da vam kažem, uzdrmalo temelje moto industrije. Zato se i ćuti o tome. Ostaje nam samo da delamo ovako, iz potaje, po forumima.

Bravo Lale za putopis, kao i uvek. Džaba ti sva ona objašnjenja ''u slučaju da neko odluči da krene''. Ja kad odlučim da to malo bolje obiđem, idem sa tobom.

Ono što mene privlači, o čemu maštam odavno, je da posetim severni Pakistan. Tu, u jednoj planinskoj regiji, živi narod Kalaši. Izolovani i manje-više zaštićeni. Ako se ne varam, pakistanska vlada izdaje posebne dozvole za posetu toj oblasti. Radi se o jedinim preostalim izvornim Balkancima, potomcima vojske Aleksandra Velikog, koji su se zadesili tu, na istočnim granicama njegovog carstva. Tu žive vekovima, štujući svoju pagansku religiju i uglavnom se ne mešajući sa drugim narodima. Folklor, nošnje i motivi na njima su slični onima koji još uvek mogu da su nađu na crtežima iz njihove prapostojbine. Prvi put sam nešto na temu Kalaša saznao gledajući pre mnogo godina film Čovek koji je želeo da bude kralj sa neprevaziđenim facama Konerijem i Kejnom. Naravno, u tom trenutku nisam znao da priča ima uporište u realnosti, a kasnije sam saznao da od cele priče ima smisla jedino činjenica da takav narod postoji. Evo nekoliko fotografija, da vidite kako izgleda izgubljeni narod u srcu Azije: Ono što me takođe izuzetno privlači je da posetim Južnu Ameriku. I to odavno. Čini mi se da je i ta želja vezana za posetu bioskopu, tačnije za film Lov na zeleni dijamant. Nekako mi je to deo ove naše planete koji mi je najviše stran. Valjda sam Evropu, Aziju, Afriku i Ameriku više upoznao kroz natpise, emisije i slično. A ovo mi baš deluje kao deo meni nepoznatog sveta. Zapravo naročito me intrigira prašumski planinski deo; Bolivija, Kolumbija i tako to. Okej, Kolumbija malo manje, jer me pomalo stra. Zbog svega što rekoh čežnjivo gledam Bucinu temu i razmišljam dal će mi se ukazati neka prilika kad budem u posedu viška od 5-6-7 iljada evara.

A zašto ne odeš do prve kineske prodavnice i za dvestotinjak dinara kupiš pojas sa čičak trakom koji će biti idealan baš za tu namenu? Misim imam ja jedan takav kineski, dao bih ti ga za 165... ajd nek bude 158 dinara pošto si naš, sa foruma. Ali nova stvar je nova stvar, moram da ti kažem; neću posle da bude nekih zlih jezika ako čičak traka prestane da fata. A malo mi se izgulila i ona štampa na pojasu. Ne vidi se dobro da piše ''Xaoyuling''. Bolje druže kupi nov kineski pojas da ne brineš.

Sigurno će joj biti drago kad sazna da si njenu fotografiju u kupaćem kostimu postavio na bajkerskom forumu.

Štajaznam, otkako sam pre neki dan video ovu fotografiju, samo o tome razmišljam. Proleće na Marsu. Nema žene da ti sere, nema dece da se deru; nema kiše, nema blata, nema vetra. Mislim da je put oko sveta precenjen. Mars je keva.

Odlicno, to mi je jedna od tema koje planiram da pokrijem. Ima li jos predloga? Rizla. To bih putarima prvo pomenuo. Možda grešim, ali ne vidim nikakav trošak, osim onog za gorivo za stotinjak kilometara, da se pošalje vozilo sa četkama koje ima svaka opština i da se skloni rizla koja na putevima stoji od zime do zime. Čini mi se da putarima nije ni na kraj pameti da se tim putevima voze i motociklisti kojima bi rizla mogla da omete planove u životu. Da ne kažem da ih baš zabole.

Na ovome svetu mogu da kažem što se dešava to nije istina.

Pedrić je pobedio. Da mi je samo onakve brkove da postignem, meni bi i to bilo dovoljno.

Razmislio sam i zaključio da to nije zbog ''pravila leve strane'', nego zbog ova dva znaka koja te očekuju ispred ulaska u kružni tok: Prvi znak nam objašnjava u kojem smeru možemo da vozimo, a drugi nam nalaže da propustimo vozila koja se kreću putem sa kojim se ukrštamo. Dakle zbog ova dva znaka propuštamo vozila koja mogu da dođu samo s leve strane, a ne zbog nekakvog pravila leve strane. Jer kao što rekoh, to je regulisano ovim znacima, a ne pravilom. Da te upozorim, ukoliko raskrsnica, odnosno kružni tok, nije uređen ovakvom ili nekom drugom signalizacijom, nemoj da primenjuješ tvoje pravilo leve strane. Bićeš kriv ukoliko si u kružnom toku, a udariš u onoga ko se tek uključuje. Tako je makar bilo kad sam ja polagao, a to beše davno. Možda je sad uvedeno pravilo leve strane u kružnom toku.

Moguće je da sam i ja jedan od onih koji nisu dobro proučili knjigu kad su polagali, ali prvi put čujem za pravilo leve strane na raskrsnici sa kružnim tokom. Do ovog trenutka sam smatrao da i na takvim raskrsnicama važi pravilo desne strane, a ukoliko prednost imaju vozla koja dolaze sa leve strane da je to zbog znaka kojim je uređen tok saobraćaja na toj raskrsnici.

Ali pazi ovog sa potkapom. Nit brige, nit pameti. Kad se samo setim da su mu na onoj kepijadi poverili da povede grupu na meandre.

Ajde, ajde vas dvoje, ne zapomažite. Vodim vas na sledeću Kepijadu, ili na neki od ovih iventa: - Valjevske planine (20-23 Jul) - Kučajske planine (3-5 Avgust) - Golija (17-19 Avgust)

Rukavice za naftu. U farbarama, cena 150 - 200 RSD. Mogu da se navuku preko rukavica.