@Guliver Tvoj tekst ima smisla i dosta je na bilo sta u EXYU uticala ta moralno politicka podobnost, ali eto ja taj nisam nikad bio tad, pa ni sad. Uvijek sam bio opozicija onima na vlasti, ali ona konstruktivna, realna i pravedna, pa me radi toga mozda nisu smjeli puno cackati, jel sam po prirodi trpeljiv i ne "lajem" dok me ne dirnu. U OS sam bio primjeran dzak, a u srednjoj vec problematican od sukoba sa mojim profesorom geodezije do sukoba sa profesorom hemije koji meni nije predavao taj predmet. Znaci tu je slijedio ukor sa prediskljucenjem iz skole od Direktora skole i ocjena loseg vladanja. O ORA da i ne pricam, to me nije interesovalo ni u snu, pored motora i "lijepog drustva". Iz JNA sam se vratio kao moralno politicki nepodoban, ali sa svim odlicnim ocjenama iz obuke i znackom odlicnog strijelca iz sveg pjesadiskog naouruzanja, pa sam dobio karakteristiku "potencionalno opasne osobe"?! To mi je rekao moj referent u NO prilikom prvog rasporeda u rezervni sastav JNA, a da bi me ubrzo odatle 1983. prebacili kao takvog u TO poslije vojne vjezbe 1982. gdje sam dosao u sukob sa jenim nadobudnim majorom JNA. Ni moj pokojni otac nije bio clan SKJ, ali je bio ucesnik NOB-a, covjek na funkciji, pa je mozda to pokrivalo moja iskakanja iz drustveno politicke zajednice onog sistemka? Sve u svemu bio sam za ono vrijeme jedan veoma nepodoban lik, ali eto nisam nikada ardi toga imao bilo kakvih problema sa vlasti, cak sta vise odobrenje za kupovinu oruzija-pistolja sam dobio 1991. godine pred sam pocetak rata u EXYU.

Javio sam drugaru da proba prvo sa resetom lampice, pa ako ne pomogne da mjenja kais, prem da on trvdi da je kais dobar i ne proklizava? Javim sta je uradio po tom pitanju.

Sad vidje da si napisao kako s eresetuje lampica...

E sad kako se resetuje taj signal-lampica prilikom zamjene kaisa? Posto sam naosao da je to na 16K milja na nekom Engleskom sajtu.

Salu na stranu, ali mi se jutros javio drugar iz Lovreca kod Imotskog sa molbom da mu neko strucan pomogne savjetom oko rjesenja problema sa upaljenom lampicom "V" na instrument tabli skutera Honda Silver Wing 600 2003. godiste. Skuter normalno pali, ide, sva ulja i tecnosti na normalnom nivou, pogonski remen dobar itd. "Znaci sve normalno po njegovom misljenu", ali lampica stalo upaljena? Ako ima neka tajna caka u vezi toga moze i na PP. Hvala u naprijed na pomoci.

Ne znam da li je slucajnost ili sreca, ali ja nisam u Tuzli imao tih dogodovstina i problema bilo sa NO ili SUP-om. Cak i u vojsci nisam imao zajebancije posto sam odma sve koga je trebalo postavio na svoje mjesto, od desetara do kapetana i bio miran cijel ivojni rok.

Druze za Socijalisticku Republiku Srbiju u okviru SFRJ znam da su bile te "disciplinske" mjere strogo sprovodjene, posto sam ja prodao 1982. u februaru momku u Suboticu moj Suzuki GS850G koji nije imao u saobracajnoj upisanu zabranu otudjenja 2 godine ( uvezen septembar 1981. ), ali isti me je zvao krajem marta 82. da me pita bil ja pristao da mi vrati motor, posto ima problema sa milicijom u Subotici uz prijetnju da ce mu ga oduzti iako u saobracajnoj nema ogranicenja otudjenja motocikla, ali je bio na ime uvoznika. Uz dogovor i neku novcanu kombinaciju ( momak nije presao 100km ) ja vratim motocikl u Tuzlu i vozio ga bez problema do 1986. kada sam ga prodao jednom momku u Sremsku Mitrovicu. Samo da napomenem za sam sa istim motociklom isao 1982. u Murek ( Austrija ) na servis i iz Mureka na Gromnik da gledam Moto GP bez ikakvih problema? Znaci vozio po cijeloj SFRJ i inostranstvu. Recimo u to vrijeme 1981. god. isti motocikl je imao Nikola Pavlovic-Arhangel iz BGD i on je morao svoj Suzuki drzati u Tuzli kod jednog naseg drugara da mu murija ne bi oduzela u BGD, a taj nas drugar normalno vozio taj Suzuki po Tuzli bez problema?

Jbte gdje sam ja onda zivio, u kojoj drzavi? U Tuzli dobio pasos sa 16, znaci 1974. godine i vazio 5 godina sto je bilo do nekog ljetnog mjeseca 1979. godine. Bio regrutovan, a isao 1978. ghodine u oktobru u Njemacku po Hondu CB 500 Four bez da sam se ikome javljao u NO ili bilo gdje? U januaru 1979. otisao na odlsuzenje vojnog roka u Jastrebarsko nikom i nigdje od drzavnih institucija zaduzenih za kontrolu kretanja fizickog lica nisam ostavljao pasos, niti mi je ko trazio. Pasos mi ostao kod kuce u roditeljskom stanu dok sam bio u vojsci.

Ja imao pasos sa 16 godina, kada sam izvadio licnu kartiu odma sam dobio i pasos. Tako da sam vec u tim godinama isao u Trst.

@ser О недоказани и тврдоглави човече.

Пауза за ручак, залудан па читао СРПСКИ ЗОБС и члан 93 и пошто се закон није мењао од СФРЈ у неким дефиницијама, само бројеви чланова, не знам да ли има неко друго новије тумачење. Да ли је пресуда из 1987 Врховног суда Србије још увек важећа или има неко НОВО тумачење? У новом члану 93 се екплицитно помиње кретање пешака ВАН насељеног места, али се зато помиње ПУТ који нема тротоар, имплицитно сугеришући да је то пут који пролази кроз насељено место, јер ко још прави тротоар на путу ван насељеног места И чини ми се да је то остало све исто у терминологији и није мењано са новим променама ЗОБС-а. Елем пресуда је ово, па ко има приступ судској пракси можда може да нађе: Пресуда Врховног суда Србије Кж1 914/87 од 23.10.1987,: „Осим лица које управља возилом, учесником у саобраћају се, према Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима (члан 10 став 47), сматра и пешак, јер је и он обавезан на поштовање саобраћајних прописа и може њиховим кршењем изазвати конкретну опасност по друге учеснике. Тако, када се крећу по коловозу у насељу, пешаци могу користити леву или десну страну, зависно од своје оцене која је од њих сигурнија за кретање, с тим што се морају кретати ближе ивици коловоза, и то веома пажљиво и на начин којим не ометају и не спречавају саобраћај возила“ страница 72 фуснота https://ekonferencije.com/paper/downloadPaperFile/4341/3 страница 115 фуснота https://www.pars.rs/images/biblioteka/uvidjaj--saobracajnih--nezgoda-knjiga.pdf Када се крећу по коловозу у насељу, пешаци могу користити леву или десну његову страну зависно од своје оцене која је од њих сигурнија за кретање, с тим што се морају кретати ближе ивици... SIRIUS.RS

Back to the Future Part IV

Мало смо проширили причу пошто сам поменуо ово пошто јел’ те нисмо усамљено острво у Тихом Океану.

@zika56 Погрешној особи си одговорио. Ја не помињем, нити сам помињао српски ЗОБС.

Моторима је генерално свуда ”званично” забрањено да обилазе с десне стране. Пракса у саобраћају је често супротно од тога, али за бициклисте баш због специфичности њиховог кретања у коловозној траци се то обилажење не рачуна као обилажење већ нормално кретање коловозном траком и отуд предност у односу на ”моторна” возила која скрећу десно.

Капирам те Зубо, траке су уске код нас у Србији. Другде су више него довољно широке и то питање се не поставља.

Значи да напоменем, да ти изгледа не разумеш да скретањем у десно возило (аутомобил) мења СМЕР и губи првенство пролаза над другим учесником у саобраћају (бициклом) који пролази с десне стране возила (који би требало да поштује минимални препоручену удаљеност од ивице коловоза, зависно колико је одређено у некој земљи). То није претицање с десне стране возила. Бицикл наставља право и има предност у Француској, у Белгији, у Швајцарској и у Шпанији у односу на ”моторно возило” које скреће десно. Моторно возило се не престројава уз саму десну ивицу коловоза, ПРЕ него што пропусти бициклисту који му пролази с десне стране, и пошто пропусти бициклисту тек онда обавља радњу скретања. У ову једначину не убацујемо колону, јер колона се негде сме обићи бициклом с десне стране нпр. у Швајцарској, а у Француској само са леве уз навођење ових оних услова итд. Ако имаш једно возило испред себе и настављаш право бициклом у обе земље ти имаш предност у односу на аутомобил који хоће да скрене десно.

Слика је исечак, који је илустрација, а текст уз слику је битан. На основу чега ти тако самоуверено тврдиш да то не важи у земљи одакле је илустрација и текст?

Одговор остао да виси у ваздуху. Подсетише бахати мамлази.

Нису прихватили моје позе. Да су прихватили био би лепши секс. Овако вас само на суво.

Не знам да ли знаш али и БЈБ су питали (чисто ради реда или не) из Агенције за безбедност саобраћаја, ако се не варам, да дамо предлоге за нови закон о саобраћају и како да се регулише питање моториста. Предлог промена, у коме сам учествовао, наводећи позитивне примере из других земаља Европе и како да Србија то испрати у будућности је послат преко Ивана, и за сад нема повратне информације скоро две године. А било је ту неких добрих предлога за нас мотористе, бар по мом мишљењу, без измишљања топле воде.

Па и цело писаније сам кренуо напоменом да није у Србији. Слика је илустрација, али текст који је поред слике и који сам превео објашњава да има предност када нема своју траку. Остаје ти да верујеш да моја свакодневна употреба француског је довољно добра и да нисам слагао при преводу. Пост је био да се надовежемо о причу о генерално понашању у саобраћају и како се третирају бициклисти. Искуства о саобраћајним прописима негде другде не могу бити лоша, јер долазе из земаља са бољом саобраћајном културом него што је код нас. А принцип да најугроженији треба да буду најзаштићенији и да на њих треба посебно обратити пажњу би требало да је универзалан у цивилизованим земљама, каква ваљда желимо да будемо.

У Србији не важи. Нисам ни рекао да у Србији важи. Ако погледаш слику, текст није написан на српском па се вероватно ни не односи на Србију.

Онда је све ОК, ниси тип који гура своје ”право” по сваку цену, да ли до инцидента или не дај боже несреће. Паметнији попушта, беше тако некако?

Не кажем да станеш лево. Кажем да ако се неки бициклиста гура да прође и ако имам места померићу ауто на лево. Ако нема места нећу и ниједан до сад није ишао да ми ломи ретровизор или да гура ако види да не мође да прође физички. Ствар је оно што сам поменуо у посту горе да се овде попушта ”угроженијим” категоријама учесника у саобраћају чак и кад нису у праву и то је норма за 99% људи, сем пар исфрустрираних. Другачија је саобраћајна култура, не инисистира се на ЈА, па ЈА, па ЈА.