DzOkS - svašta pitaš...

Mislim da je pametno prvo okupiti domaćih u pristojnom broju...Svakako bih voleo i Osiječani da dođu! (ako si na njih mislio)

Mislim da bi bilo dobro (i korisno po organizatora) da polako pravimo spisak eventualnih učesnika. Biću slobodan da postavim spisak sa ovo ljudi što se prijavilo za sada. Svako neka koriguje po svom nahođenju, a kolege koje se nisu još prijavile slobodno neka se ubace u spisak. Par dana pre okupljanja kontaktiraću prijavljene da mi potvrde dolazak. Dakle da krenemo: 1. alexanto 2. nntom 3. NeCi 4. Boriša 5. kubura 6. nolezmaj 8. mungos 9. panta_kg 10. motor_che 11.

Dobro ti nama došao! Dobrodošlica važi i za prvo okupljanje Maxi Scooter Cluba 19. juna!

Jes' da još nisi vratio natpis skuterista ispod avatara ali ti si naš, tako da - dobrodošao!

Poštovane koleZe Maxiskuteraši, otvorio sam temu o prvom okupljanju Maxi Scooter Cluba pa bih Vas molio da tamo prebacimo sve dogovore o okupljanju!

Nešo druže, drugi kako - tako a ti nemoj da se usudiš slučajno da NE dođeš!!!

Hvala na lepim rečima! Lepota je takva da nema potrebe za "doterivanjem" fotki. Čak štaviše fotke ne mogu potpuno dočarati lepote kroz koje smo prošli. Vožnja je bila pre problema sa varijatorom ali i to je sređeno. A za doručak, šta da ti kažem druže moj - mi smo "ješni" putnici. Očistimo sve iz tanjira što nam daju.

Poštovane kolege Maxiskuteraši i svi oni koji se tako osećaju, kao što najavih, došlo je vreme da sa tastature pređemo na dela. Dakle 19. juna u Žablju organizujem okupljanje ljubitelja maxi skutera. Plan je sledeći: Okupljanje u centru Žablja u lepom parkiću od 10 do 11 sati. Potom sledi grupna vožnja do dvorca Fantast u okolini Bečeja a usput bi se provozali i po obali stare Tise u okolini Čuruga. Povratak u Žabalj kod mene kući do 14 h na ručak (ništa specijalno) i druženje, ćaskanje, razmenu iskustava...Razlaz - kad kome godi. Vaše je samo da ponesete dobru volju i goriva u Vašim ljubimcima. Dakle zovem Vas kod sebe u goste da se okupimo, upoznamo i družimo. Nema nikakvog učešća i kotizacije. Naše okupljanje će biti praćeno od strane mojih kolega snimatelja i fotografa koji će sve to zabeležiti a ja izmontirati i poslati svakom učesniku po dvd sa skupa. Na samom okupljanju možemo odrediti dalje smernice delovanja Maxi Scooter Cluba. U narednih par dana kontaktiraću sve kolege koje su se prijavile u temu Maxi Scooter Club, što preko PP, što preko mobilnih. Naravno i svi ostali su dobrodošli. U ovoj temi možemo postaviti i spisak zainteresovanih učesnika okupljanja kao i dogovarati sve detalje vezane za okupljanje. Postoji mogućnost da okupljanje proprati i neka novosadska televizija ako nas bude u nekom solidnom broju (da ne cimam ljude zbog dva-tri motora). Ako bude interesovanja možemo i odštampati majice Maxi Scooter Club sa našim nick-ovima ali o tom po tom... Dakle temu o okupljanju imamo pa izvol'te...

Gvozden - Mi se nismo najavljivali, bilo je mesta. Kažu da nije problem za smesštaj a ima i dosta privatnog smeštaja okolo. bane BP - Smeštaj je 1500 din po kacigi sa kafom i doručkom. Ima kupatilo. Privatno je do 1000 dinara

Prošli smo kroz Despotovac i došli pred impozantne odbrambene zidine manastira Manasija. Kada čovek gleda ove zidine izdalje nikad ne bi pomislio da štite manastir. Ispred manastira smo napravili mali piknik iliti ručak pa se uputili preko Svilajnca i Smedereva do Kovina. OMV pumpa u Kovinu je poslužila da Atlantic utoli svoju žeđ a mi se okrepimo kafom. Prolazak kroz Barandu i kratka stajanka ispred kafane iz serije "Vratiće se rode". Nismo vikali "Beograđani...!" Odjurili smo kući u suton privodeći ovo naše malo putovanje kraju. Dva dana i 710 km čiste uživancije u sedlu Atlantica koji je besprekorno izvršavao sve postavljene zadatke, što na cesti što van nje. Pravi putni a po potrebi i enduro skuter. Pozdrav svima od alexanto ekipe do novih vožnjica!

Par km pre ulaska u Despotovac nalazi se muzej maketa. Čovek je napravio gomilu manastira u razmeri 1 : 17 Kopije su fantastične. Ulaz je čitavih 100 dinara. I ponovo čuđenje "kako smo motorom došli iz daleka". Ima i lepih suvenira da se pazari povoljno. Ponovo je Atlantic imao off-road seansu da bi se dokopao prirodnog staništa - ceste. Pravac Manasija.

Na putu od Ravanice do Manasije naiđe se na Rudnik Senj. Nešto nas nije dojmilo ovo mesto pa se nismo ni zadržavali nego smo preko vojnog poligona Pasuljanske livade produžili uz prelepe krajolike prema Despotovcu i manastiru Manasiji.

Posle Resavske pećine obišli smo i manastir Ravanicu gde počivaju mošti kneza Lazara. O lepoti ove svetinje neka slike same govore. Prodavca đinđuva smo zamolili da nas slika i pošli smo nazad ka Manasiji uz par mesta "za obići usput".

Prva destinacija za ovaj dan nam je bila Resavska pećina. Stigli smo taman na ulazak grupe u pećinu. Osamsto i neki metar staza je uređen za posetioce a istraženo je do sad oko 2,5 km hodnika i prolaza. Bio sam kao klinac u Postojni ali i ova pećina je impozantna, pogotovu što se obilazi peške. Put nas je zvao dalje pa je bilo vreme da se krene...

Pogled sa terase našeg "golubarnika". Rečica koja nam je pevala celu noć. Atlantic je skupljao snagu za naredna iskušenja. Posle kafice, čekajući doručak a na nagovor konobara uputili smo se na sam izvor reke, nekih 500 metara uzbrdo, uređenom stazicom. Panorama koja nam je oduzimala dah. Etno WC Ovo je samo izvorište reke. Naravno da sam kao stari alpinista morao da se uspentram na stene uz bučno negodovanje moje lepše polovine koja je ostala na uređenoj platformi. Vratili smo se pod vodopad da se malo "osvežimo". Dovoljno je minut biti na platformi kod vodopada da budeš skroz mokar. Obavili smo i doručak pa je bilo vreme da se lagano kreće dalje. Na ovo mesto ako Bog da - sigurno se vraćamo. Ko god bio u prilici neka ga obiđe - neće se pokajati!

Put nas je odveo do Krupajskog vrela. Nije kao vrelo Mlave ali je fino mesto. Nismo se preterano zadržavali jer je mrak već uveliko padao. Već skoro po noći stigli smo na sledeću destinaciju i mesto našeg prenoćišta - vodopad Lisine. Iznajmili smo bungalov kraj samog vodopada za korektnu cenu, trknuli do vodopada i večerali u restoranu koji jedan svoj deo ima u "stenovitom" obliku Ili je klopa stvarno bila dobra ili smo mi bili gladni ko vukovi tek večera je planula za čas a pivce i čaša vina su samo pomogli da lepše utonemo u san posle pređenih 410 km taj dan. Huka rečice koja teče kraj bungalova je bila kao uspavanka. A evo i našeg konačišta za tu noć.

Posle Trške crkve u pravcu Krepoljina nalazi se selo Osanica. Tu se nalazi kanjon Osaničke reke. Morao sam da obiđem to mesto posle 18 godina...O čemu se radi: Tu je nekada bio alpinistički poligon za specijalne jedinice Vojske Jugoslavije. Avgusta '93. sam pohađao tu obuku i preživeo poniranje u kanjon od 35 metara posle pucanja sajle koja ga je premošćavala. Spaslo me je osiguranje u vidu "bikolorke" i "prusika". Zaustavio sam se na metar i po od plićaka rečice. Bio sam vrlo uzbuđen kada sam se našao posle toliko vremena na ovom mestu. Bilja mi kaže da se to itekako videlo po meni. Najezda uspomena i slika iz prošlosti mi je podiglo raspoloženje i odagnalo umor zbog vožnje od skoro 400 km taj dan. Na donjoj slici se vidi mala zaravan sa leve strane rečice. Tu su nam bili šatori sastavljeni od šatorskih krila. Skoro da sam siguran gde je bio tačno moj šator. Ali da bi se stiglo na ovo pomalo tajanstveno mesto treba preći vrlo zahtevnu deonicu puta od kilometar - dva čak i za enduro motore. Atlantic je opet pokazao svoje off-road sklonosti i stigli smo na lice mesta. Biljin komentar je bio: Nisi ovde poginuo pre 18 godina pa si rešio sad da zaginemo zajedno. Ovo je stena zvana "zvezda". Visoka je preko 20 m i sa nje smo se spuštali "osmicom" sa dva do tri dodira sa stenom. Inače po kazivanju jednog meštanina, vojska već duže vreme ne koristi ovaj poligon za obuku. Ja sam za moj "kondorov let" tada dobio 7 dana nagradnog odsustva... Kada je došlo vreme da napustimo ovo prelepo mesto, moja draga se taktički povukla i vratila se do normalnog makadama peške, ne želeći da zajedno još jednom prođemo avanturu šljunkovitog putića uz provalijicu pokraj njega. Pošto Atlantic nije konj pa da se sam vrati, neko tj ja sam ga morao poćerati natrag. Sad mogu da kažem da imam enduro skuter! Dan je već odlazio u smiraj pa smo krenuli dalje...

Preko Krepoljina uputili smo se ka Žagubici da obiđemo vrelo Mlave. Sama poseta vrelu imala je svoj uvod. Naime u Krepoljinu smo prošli pored benzinske pumpe gde su dva traktora čekala red pa sam produžio dalje, računajući - sipaćemo usput ali do Žagubice nijedna pumpa nije radila. Konačno smo stigli pred pumpu u Žagubici ali je bio zastoj zbog fiskalne kase. Par ljudi koji su čekali da pumpa proradi su bili oduševljeni da smo motorom došli iz daljine od 320 km. Pumpa je konačno proradila a pištolj je pokazao da je Atlantic imao "čorbe" za još 30-tak km... Dakle "sitog" motora dođosmo na vrelo Mlave. Mesto je očaravajuće. Idilu je jedino kvarilo falširanje pevaljke iz motela pored vrela. Ignorisali smo je i uživali u prirodnoj lepoti ovog mesta. Bilja je čak htela da tu i noćimo ali ja sam imao drugi plan. Pastrmke iz jezera su veličine prosečnog praseta. U povratku za Krepoljin zastali smo pored Trške crkve i uslikali je bez velikog zadržavanja.

Drage kolege na dva točka, dozvolite mi da sa Vama podelim jedno malo putovanje realizovano u režiji alexanto ekipe. Ideja je bila da obiđemo deo Homolja i obiđemo neke od zanimljivosti koje tamo postoje. Zadnji dani aprila su iskorišćeni za naše putešestvije... "Osedlali" smo Atlantica i krenuli preko Titela za Pančevo. U Pančevu sam "rutinski" umesto za Bavanište skrenuo za Banatsko Novo Selo. Duvao je takav vetar da smo tu pravolinijsku deonicu vozili pod nagibom od skoro 45 stepeni - i Rossi bi nam pozavideo... Posle B.N.Sela produžili smo za Devojački Bunar i preko Banatskog Karlovca i Deliblata stigli konačno do Kovina. Put kojim smo prošli je pokazao da Atlantic ima off-road potencijala... Prvo stajanje je bilo u Banji Ždrelo. Simpatično mestašce na samom ulasku u Gornjačku klisuru. Vetar je i dalje šibao a iz ovog jezerceta izađe čiča u šortsu! Smrz'o sam se kad sam ga video. Nismo se dugo zadržavali pa smo krenuli put Gornjačke klisure. Vožnja kroz klisuru je prava uživancija, tek nam je vetar koji je i dalje "divljao" kvario potpun ugođaj. Stigosmo i pred manastir Gornjak. Sam manastir i njegov okoliš su jedno prelepo mesto koje odiše mirom i spokojem. Tu smo napravili malu pauzu da klopamo i obiđemo manastir. Uz sam manastir protiče Mlava i pravo je uživanje biti tik uz obalu prelepe rečice a još kad se upristoji i mali piknik - eto sreće! Posle klope obišli smo manastir. Simpatična je crkvica "u steni" koja se nalazi tik iznad "glavne" crkve. Bilo je vreme da se krene dalje i ovu svetinju smo ostavili iza nas. Nastavak sledi posle reklama...

dexter vrati se unazad u temu - ima objašnjenje kad su neke kolege stavljale maxi scooter club. Kao što već napisah ranije: Svi se mi bavimo nečim u životu i od toga živimo. Okupljanje Maxi Scooter Cluba je prava stvar ako čoveka ne optereti ni u kojem smislu. Slovenci recimo imaju dva velika susreta - na otvaranju i zatvaranju Maxi sezone. Ostalo su okupljanja tipa: kako se par njih dogovore a naravno da mnogi vole i sami da putuju. Mislim da slično treba i kod nas da funkcioniše: Jedan do dva veća okupljanja i obilazak nekih moto događanja - ko je raspoložen. Tu pre svega mislim na moto trke, ko voli i moto skupove, akcije motociklista ( moto zeka i deda mraz) a ostalo se svodi na predloge za vožnje pa kad se grupa okupi - eto ugođaja! Još jednom napominjem - bez opterećenja! Čisto druženje i zezanje istomišljenika po tipu motora.

Ako ti je ler na minimum 1,5 K obrtaja, vibracije su nešto veće nego na 250 ccm. Ako imaš velike vibracije, treba proveriti silen blokove. U vožnji treba normalno da se ponaša kao i svaki jednocilindraš. Nešto je veći "nemir" u polascima pogotovu laganijim.

O tome bar u ovom delu foruma mislim da ne treba ni raspravljati...

Velika većina cajgera automobila i motora laže...naravno "na više"...Moj Atlantic na 100 na sat po GPS-u ide 95.

Za vikend sam u velikoj gužvi sa poslom ali obzirom da nisam na terenu nego u radnji (montaža i izrada fotki) ako padne dogovor za neko okupljanje na Fruškoj Gori - računajte na mene! Toliko mogu da "ukradem" vremena...Vrdnik, Zmajevac, Karlovci, nebitno - tu sam!