Izvinjavam se, iskačem iz moto teme, ali pogledah Sella Nevea ski mapu, te sam prepoznao Bovec sa strane Slovenije, koliko vidim to je sada spojeno skijalište, ili nije, u smislu može i iz Boveca (Slovenija) da se uđe na skijalište (bila je gondola nekada, "jajčiki" za 4 osobe, penjala se ka vrku Kanin do restorana na 2222m). Da li je jedan skipass, ako znaš? U Bovecu sam 5 puta bio na zimovanju tamo osamdesetih, naravno u Italiju se nije smelo, niti je bilo povezano .

Prošle godine sam bio blizu Budve i iz te "baze" sam obilazio CG, pre svega obalu, od Ade Bojane do Herceg Novog, ali i Lovćen, Durmitor...

Sedmi dan je bio moj poslednji na ovom skraćenom letovanju u Trebinju. Kako sam u pravcu zapada već dobacio dokle se moglo u dnevnim vožnjama po BiH i Hrvatskoj, a obišao sam i okolinu Trebinja, odlučio sam da se okupam i na CG delu Jadrana. Idem opet malo okolo, dakle ne najkraće ka Herceg Novom, nego na Risan i Kotor, pa do Budve, preciznije do Jaza, pošto je poenta osoliti se . Deo odličnog puta ponavljam, do spuštanja u Boku, ali sada skrećem na levo, ka Kotoru. Nikada nisam bio, a nisam ni (za) sada to ispravio, u poseti ostrvu Gospa od Škrpjela. Na susedno ostrvo Sveti Đorđe se i inače stiže teško, tj nije za širu turističku publiku. Uvek je u sezoni gužva i treba dosta vremena za obilazak brodićem. Koga zanima više, a zanimljivo je, evo https://www.portalanalitika.me/clanak/ostrvo-mrtvih-kapetana-crkva-svetog-dorda-kod-perasta  Nastavio sam ka Kotoru, prošetao se po ko zna koji put sjajnim starim gradom, jedina novost je da su sada ozvaničili parkiranje motora ispred zidina, na način da su deo prostora ogradili kao parking, a deo je za pešake, što smatram dobrim rešenjem . Naravno, ograđeno, ali se ne plaća. Dobro, GS naravno parkira izvan ograđenog dela - Dalje sam nastavio kroz tunel, pa ka Budvi, a tu kreće horor. Prošle godine su bili radovi, sada su rovovi. Blokaderi širom Srbije ovde mogu da nauče kako se zaustavlja saobraćaj, u sred sezone . Delom se vozi asfaltom, jedna traka, oko koje je raskopano na pola metra, metar, dubine levo i/ili desno, a delom se vozi po tom raskopanom. Ni motorom se nije lako provući, pogotovo skuterima sa malim točkovima. Ipak, svakako bolje nego u automobilu, pa sam solidno dobro i relativno brzo prošao. Jaz prepun, više volim kada je na 50% kapaciteta. Pola sata brčkanja, do bova i nazad lagano. Povratak u pravcu Tivta još gore. Malo posle Jaza, sve stoji. Krenem da obilazim, u tom delu je još mahom asfalt i obilazim, obilazim, onda kreće deo sa makadamom, obilazim polako. Iz suprotnog pravca u talasima po par automobila, pustim ih pa nastavim. I tako par kilometara, sve stoji na +35. Kada sam posle 4-5km došao to epicentra zastoja, vidim kamion gradilišta zauzeo jednu traku, pa puštaju naizmenično. Ali i kada puste saobraćaj, pošto se vozi po kršu a ne po asfaltu, svi idu lagano i prođe jako malo vozila. Nastavljam ka Tivtu, sada je moja traka prazna, opet gledam jedno 4-5 kilometara kolonu, sada iz suprotnog pravca od Tivta ka Budvi, uglavnom stoji. Odvajam se ka Luštici, pravac opet peščana plaža, Plavi Horizonti. Za motore se ne plaća parkig, ali zato može da se priđe skroz do same plaže, tj restorana , sjajno za sve sa dva točka i za mene sa tri . I ovde gužva, ali ne ometa me da se okupam poslednji put za ovo letovanje. Sušim se uz ćevape, pa nazad za Trebinje. Do pre par godina ovde je bio alakard klasičan restoran, sada je neki menza tipa, ali kako nema izbora, dobar je i ovaj - Na trajektu nema gužve, ulazi se u prvi, idu često. Dalje ka Herceg Novom, malo ispred, u Meljinama, penjanje u brda, pa granica i na kraju Trebinje. Kolima bi ovaj dan bio pakao, meni bilo sjajno. Naprašnjavio sam se na "putu", ali imam zahvalnu boju tricikla pa se prašina malo manje vidi . Sledeći dan napuštam Trebinje, ali ne idem direktno za Beograd, spavanje na pola puta, o tome u narednom postu. Po običaju YT šort sa mapom dnevne vožnje, laganih 200+ kilometara.

Anegdota. Prijatelj Crnogorac, privatnik, zatekao se u Beogradu, obabeze po centu, baš ogladneo, vremena malo, naleti na kiosk, kupi lepu sočnu pljeku... samo što je zagrizao, prvi zalogaj, ruka se spušta na njegovo rame... njegov poznanik, zemljak... Đe si druže? Priča dalje prijatelj... To mi je bio najgori dan par decenija unazad, preseo mi zalogaj, presela mi pljeskavica, što se ne udavih na licu mesta, sada će cela Crna Gora da zna da sam ja, u Beogradu, jeo na ulici, bruka za mene, za familiju... zauvek će me zezati. Da prenesem na tvoj @Sharky - Alex post iznad, i deo „nisu smeli da ga pobaju“, nije to, nego evo zamisli na primer da je @BokyBoy seo i provozao, @RankoBg87 ga na primer snimio i postavio na BJB Forum . Auuu ala bi pala prozivka .

3 točka, staneš na pumpu da doliješ, treći si recimo, zaključaš osovinu, ugasiš, siđeš, protegneš noge, kada se pomeraju ovi ispred tebe, ti stojiš pored motora, rukom ga lagano gurneš/povučeš napred ugašenog, ako je neki nagib povučeš ručnu, na kraju još malo gurneš do creva, sipaš gorivo, on nije ni na centralnom ni na ćopavcu nakrivo, odeš platiš ... tako i na parkingu ili u garaži... ili voziš se van grada i hoćeš nešto da fotkaš, serpentina, nagib, ti staneš sastrane samo na asfaltu, mrtav ladan, zaključaš osovinu + ručna i na bočnom nagibu, on stoji pravo, ni ne gasiš jer ideš na 15 sekudni da škljocneš, sedneš, spustiš ručnu i gas... i sve tako neke situacije sa stajanjima... takođe preko uzdužnih šina po gradu ili belih farbi ili po kiši, sigurniji na 2 prednja točka... Naravno nije vozljiv kao sa jednim točkom, XMAX recimo, ili bilo šta, ali ide to, vozio sam se i po oštrijim krivinama, penjao se recimo iznad Kotora serpentinama do Lovćena, nikakav problem. Jeste i teži, jeste kupuješ gumu više... ali negde dobiješ, negde izgubiš Autoput smor, ide to i do 100-110km/h i po 200km sam išao (BG-Niš-BG), na preticanjima kamiona popnem do maksimalnih 130km/h pa vratim 110km/h, e tu bi bilo lepše 150km/h da se krstari . I potrošnja meni neverovatnih ispod 3 litre (od čepa do čepa, kompjuter slično pokaže) na putu sam sada imao na 2000+ kilometara, a po gradu oko 3.5, zimi ode i do 4, jer ja ga vozim 11.5 meseci, samo da nije minus i sneg .

Polako prolazi kratko letovanje na skuteru, stigao sam do 6. dana. Prethodni, do Pelješca, bila je jedna od dužih tura (preko 300km), pa sam šesti dan rešio da se provozam kratko, lokalno. U Bileći nikada bio nisam, taman da to ispravim i vidim i veliko jezero koje se akumulira iz više izvora i voda iz njega ističe kao reka Trebišnjica. Za početak par kadrova koje sam napravio na polasku iz Trebinja. Bilećko jezero velikim delom pripada opštini Bileća, dakle BiH, ali malim delom i Nikšiću, dakle Crnoj Gori. Provozao sam se hercegovačkim delom obale, do gradića Bileća. Utisak velika voda, nepristupačna obala, sa jednom „plažom“ koju ljudi koriste u letnjim mesecima da se osveže. U Bileći je u doba velike Jugoslavije (SFRJ) bila kasarna poznata po školovanju vojnih oficira pešadije. Bila je grad u gradu sa sopstvenom infrastrukturom, koja je delom izgrađena još u doba Austrougarske, a kroz nju je prošlo na stotine hiljada vojnika. Najzad je i mene neko slikao nakon čega sam istim putem morao nazad ka Trebinju, pa evo još par kadrova Bilećkog jezera. Kako to jutro nisam poranio, a preskočio sam doručak, već je nekako bilo vreme ručku . Po povratku u Trebinje zaputio sam se do restorana Studenac, poznatom po sjajnoj lokaciji uz Trebišnjicu. Poslednji deo dnevnog plana je odlazak na kupanje i odmaranje u kamp na reci Sušici, pritoci Trebišnjice, na oko 15-ak kilometara od Trebinja. Slike su i ovde rečitije od mog pisanja . U jednom momentu u kamp je stiglo pet bajkera, litraši, dugoprugaši sa koferima. Bio sam ubeđen da su GS-ovi, kad ono pet Afrika, Slovaci. Još dva nočenja u Trebinju, dakle još jedan dan za vožnju u kraju. Razmišljam, imam neku ideju... Do tada, evo opet YT šort sa turom kratkih 100km.

Da li postoji granica gde ljudsko oko, mozak, ne prate "K", tj ko vidi razliku recimo 4K i 8K? Slažemo se svi da je od VHS kaseta ili DivX filmova koje smo mi stariji nekada gledali, do ovih FullHD ili 4K ogromna razlika, ali nekako mislim da će to na dalje biti zanemarljivo unapređenje zbog prirode... ili grešim?

Ni mene GoPro12 za sada nije izneverila, imam i koristim dve kartice od 64 i 256GB, ne snimam stalno, samo kada uključim. Da, krivo mi što nešto dobro ne snimim, promakne, ali opet ne pregledavam sate, nemam više živaca za to . Da sam na veme znao da Osmo ima to "snimanje unazad", ne bih kupio GoPro. Opet GoPro mi preživeo čak i gaženje kamere motorom . Dok radi, radi, kad crkne, prelazim na Osmo zbog te opcije @zaludan, jer neću sigurno snimati stalno ceo put. Gaženje GoPro-a, štap i kanap postavljanje je posustalo, pa sam ga testirao na 250kg

@Petre Sad tek vidim, ne znam nikoga, ja sam bio preko booking, neki bio jeftiniji, korektan za prespavati, dvorište za motor, nije u centru, ali je u gradu, čak i peške sam išao do centra, nije veliko Kladovo... simpa centar i pešačka ulica i pored Dunava OK, plaža i niču zgradice Hteo da jedem u "Tekijanac", svideo mi je meni, imao neke i neobičnije stvari koje ne nude okolo u roštiljdžinicama, tipa Miročki grilovani sir... ali bio zatvoren za druge goste, neka proslava, zakupljen.

dakle 5, peti dan letovanja na skuteru Posle prethodne ipak nešto kraće vožnje, krenuo sam u guglmapisanje da vidim dokle bih iz Trebinja mogao da dobacim “uzvodno” u Hrvatsku. Nije problem dobaciti, problem je što se treba i vratiti pre mraka, a da se pri tome ne forsira vožnja, nego nešto vidi, okupa, jede. S mojim trotočkašem nekih 300-400km dnevno je limit. Vadim se na njega, a u stvari se ja zamorim na više kilometara . Takođe nemam neke dodatne farove kakve imaju svi na motorima za duga putovanja, pa izbegavam da me uhvati mrak, van osvetljenih gradova. Matematika je pokazala Pelješac, možda bih moglo da se prebaci i na ostrvo Korčulu, ali kao prvo, to bi onda išlo ka 400+ kilometara, a takođe na Korčulu mora trajektom, što je gubitak vremena čak i ako napravim dobar tajming za odlazak i povratak plovnim putem. Korčula je jednim glasom, znači jednoglasno, otpala . Pelješac je geografski poluostrvo. Kod mesta Ston je kratkim delom "vezan" za kopneni deo Hrvatske, ali kako je BiH pripao Neum, Hrvatska je 2022. godine izgradila Pelješki most kako bi se napravila kopnena veza za kompletan hrvatski deo Jadrana, bez da se prelazi granica, tj. da se u Neumu ulazi u BiH i odmah i izlazi . Sledeća tema je kuda, može odmah ka Dubrovniku, ali taj pravac ću za povratak, može preko Ravno kao prethodnog dana, ali da ne natrčim opet na onog carinika i budem mu sumnjiv, na kraju izabrah da se vozim kroz BiH do njihovog mora u Neumu, pa odatle na Pelješki most. Deo puta kroz BiH sam ponovio, deo kako google maps zapoveda. Nije da imam previše poverenja u njega, pogotovo od kada sam 4x4 vozilo sa blokadama diferencijala, vitlom,... zamenio gradskim skuter trotočkašem, ali rekoh leto je, suvo je, ne žurim pa mogu i da se vratim i probam drugim putem. Jer i makadam sa uzbrdicama nikako nije za Tricity. Kako to biva, posle lepog širokog puta, sledio je neki neprometan uzani, ali ipak asfaltni, koji je išao paralelno sa Trebišnjicom. Ona je inače poznata kao najduža ponornica u Evropi, jer od više izvora koji se akumuliraju u Bilećko jezero, pa daljim površinskim tokom koji prolazi i kroz Trebinje, reka dalje ponire na više mesta, i voda se pojavljuje na više mesta, u vidu novih potoka, koji na kraju svi završe u Jadranskom moru, na potezu od Dubrovnika pa do Neretve. U pećini Vjetrenici pomenuli su da je i sama pećina nastala radom vode nekog kraka Trebišnjice. Prethodne dve slike, opet malo "uhvaćena" Trebišnjica u jezero, akumulaciju Vrutak. Kaže Internet nekih 70 hektara, 5 metara dubine, deo je sistema za hidroelektranu u Čapljini. Neum onako gradić, ništa specijalno ali bar BiH ima more. Prethodno napisano nije najkorektnije, ali nisam imao vremena da duže boravim, a dok sam ga prolazio, to je bio neki "površinski" utisak. Ukoliko neko ima saznanja šta bi u Neumu valjalo videti, posetiti, evo prilike u komentaru ispod, za moj naredni dolazak i za sve koji čitaju . Dolio sam gorivo, em bilo vreme, em jeftinije. Kao klasičan turista slikao sam most iz par uglova i onda prelaz. Posle mosta me skrenulo na neku "obilaznicu", zbog radova valjda na glavnom pravcu, skroz nov asfalt bez horizontalne signalizacije, mahom uz severnu obalu, milina, pista sa pogledom na more, hvala radovima . Onda prelaz na južnu stranu, koja gleda ka ostrvima Mljet i Korčulia, dalje kroz Orebić i tako sam se vozio do najudaljenijeg mesta Lovište. Pelješac je lep i za vožnju, ima krivinarenja, pentranja u brda i spustova skroz do obala. Lovište kao najudaljenija planirana tačka tog dana, simpatično mesto, predivno more, dosegnut. Izabrao sam ga za destinaciju kao kraj asfalta na najzapadnijem delu Pelješca koje gleda ka ostrvu Hvar. Internet kaže mesto od svega 200 stanovnika, pre 50 godina stigao pomenuti asfalt, more toplije nego prosek, sunca više nego prosek, kome treba malo veće mesto u blizini, tu je Orebić na 17km. Kada sada pogledam koliko sam šta fotkao, Lovište 7, Orebić 2, pa procenite moje utiske . Istim putem, što izbegavam, morao sam nazad, ipak je ovo poluostrvo i nema previše smislenih alternativa. Skrenuo sam u Orebić do gradskog dela obale, tek onako reda radi. Bilo je krajnje vreme za odmor, dakle kupanjac i klopa. Unapred sam bio izguglao neki restoran relativno blizu mora, pripada nekom kampu, nisam pamtio imena, navigacija me vodi . Kako sam skuterom, ulaz u kamp prošao je ispod radara, pravio sam se lud, ili je kamp "otvoren". Usledilo je serpentisnko spuštanje pored silnih kampera, što niže mogu, a moglo je baš dobro, skroz do restorana, koji jeste na samoj plaži, idealno. Autom nije baš zgodno, jedna traka mahom, ali kada se organizuje prolaze i veliki kamper kamioni . I onda momenat koji sam najzad dočekao posle blizu 200km vožnje, skidam jaknu i pantalone, pralazim u plažni mod . Pivo posle kupanja, a pre ručka, opet sam se vratio na picu siguricu i realno time je glavni deo plana/dana ispunjen. Neću treći put pričati o povratku za Trebinje, magistralom pored Dubrovnika, ali da ne ostanem dužan imena, kamp je Nevio - Kilometraža 300+ taman .

Naravno da sam razmišljao slično, ali za moj prvi put lakšu varijantu, tj samo Transalpinu i to penzionerski, prvi dan do Kladova dunavskom ispod 300km i noćenje, onda na sever Târgu Jiu, pa mislim Novaci 67c, Obârşia Lotrului, pa ka Sebeș ili pre, recimo Petrești, drugo noćenje, opet laganih ispod 300km. Onda nazad na Transalpinu obrnuto, ali ne znam da li opet sve isto, ili negde, recimo u Obârşia Lotrului skrenuti na zapad ka Petroșani, pa direktno ka Beloj Crkvi (posle može skela ka Ramu ili Kovin Smederevo ili Pančevo), ili, drugačije, da se negde spusti do Dunava, pa uz Dunav sa strane Rumunije opet ka Beloj Crkvi (vidim neki 68a ka Orșova, deluje zanimljivo). Nisam nikada bio u Rumuniji, pa ne znam šta valja u smislu prirode, ali za 14" točkove i asfalta. To sve, povratak je preko 500km, a ozbiljan nepoznat deo, možda još jedno noćenje Orsova... raspitujem se .

Kako nisam nikada vozio ništa brže, ovome sam se lako prilagodio od prvih metara. Opet, da ne lažem, kako veme prolazi,, druga godina sada, shvatam da bi bilo bezbednije da imam(o) više konja, kod tih preticanja. Jel da da je dobar "izgovor" to "bezbednije" ? Vidim kako drugi to lako izvedu, ja nekada moram da se bavim proračunom da li je dovoljno pravca naravno uglavnom samo kod dugačkih kamiona i autobusa i još ako je i uzbrdica... Opet to u mom slučaju vožnji nije ni 1%, pa sam naučio da me ne nervira previše.

Slično sam vozio prošle godine, možda ponovim obrnut smer. Kakav je asfalt preko Miroća, prošle godine nisam se na vreme informisao, pa sam to preskočio kada sam se vraćao iz Kladova? Inače sam, za razliku od tebe, u Kladovu prespavao, nisam nikada bio, pa rekoh da vidim kakvo je mesto. Tako sam i napravio dva klipa, odlazak i povratak Komfort sedište nisam uzimao, nemam neki problem ni sa ovim, ali sam od prvog dana uložio u povišeni vizir, kao i kofer, samo sam čekao par meseci nosač za kofer, taman dok sam i učio da vozim, pa nisam ni putovao -

@Darko Mihajlovic Prvo da odmah odgovorim, nisam bio ja. Ta kombinacija boja, oker i crno, bila je 2023. godine. Yamaha od nastanka ovog modela menja samo kombinacije boja, evo ove 2025. su ubacili belo-crno. Kada sam ja kupio Tricity 300, bili smo baš retki, nešto više je bilo MP3 Italijana trotočkaša. Meni prve godine nije moglo da prođe zaustavljanje, na parkingu, na semaforu, da me ne startuju i pitaju o vozilu. Prošle godine nešto manje, ali opet dosta “upita”, a ove godine baš retko, jer ima ih/nas sve više, a misim da sam im, Barelu, ja prodao par desetina komada nakon tih razgovora sa ljudima. Jer ne lažem, meni Tricity iskreno “radi podao”, pa evo nije punih 2 godine kako vozim, a prešao sam 22.000km. Još kad ljudi čuju da se vozi sa B, da se plaća samo učešče i onda 84 fiksne dinarske rate... Jel čita neko iz Barela ovo da me nešto časte, recimo sledeći servis na 25.000km . Što se tiče ćirilice, probam da je trošim više po mrežama, lepo je imati i znati dva pisma. Kada sam naleteo na ovaj forum, nisam smišljao nik, nisam razmišljao ništa, tako se prijavih u sekundi i eto tako ostade. Vremenom sam shvatio, čitajući po forumu, da je regionalni forum, pa i ako to ne bi trebao da je kao neka provokacija, eto ipak pišem na latinici. A nik ostao. I znači zato me ne taguju, a ja mislio niko me ne zna .

U tekstu za drugi dan ovog skraćenog skuter letovanja, na putu od Mostara ka Trebinju, pomenuo sam da sam prošao u blizini nekih lokaliteta koje ću posetiti naknadno. Posle skoro 800km u prva tri dana, palo mi je na pamet da je momenat za kraću vožnju, pa rekoh da posetim to propušteno u lokalu. Stojan Jovanović rođen je 1610. godine u selu Mrkonjić u Popovom polju nadomak Trebinja, poznatiji nam je kao Sv Vasilije Ostroški. Učio je školu u Manastiru Zavala u selu Ravno, kod strica jeromonoha Serafima, a u trebinjskom manastiru Tvrdoš se zamonašio i dobio ime Vasilije. Tvrdoš sam posetio, danas idem u Mrkonjić i u manastir Zavala. Naravno, par kilometara od manastira nalazi se i najveća i najpoznatija pećina BiH, Vjetrenica. Solo i nenajavljen, rodnu kuću, tj objekte gde sada dolaze poklonici i turisti, video sam samo spolja. Prilaz je strmina, nema baš mnogo mesta za parkiranje, ali je bar samo 100-tinak metara od magistrale. Nastavio sam ka mestu Ravno, odatle se može i ka Hrvatskoj na more, a ja sam skrenuo i provozao još par kilometara do manastira Zavala i pećine Vjetrenice. Promašio sam skretanje za manastir i otišao prvo do pećine, što i nije bitno, oba lokaliteta su mi u planu. U momentu kada sam kupovao kartu za ulaz u pećinu, naišao je autobus Poljaka, tako da sam se priključio njihovoj grupi. Pećina se prolazi, uređeno nekih 600m, istim putem nazad. Ulaz je uzan, nizak pre svega, kacige zato obavezne i daju sigurnost. Kada je spoljna temperatura preko 30 stepeni, kako je bilo, a u pećini je konstatnih 11 stepeni, onda se stvara neki jak i hladan vetar koji u prvih 100-tinak metara u pećini baš onako ohladi za sve pare. Kasnije se „dvorane“ šire i vetra više nema. Hmmm vetar, vjetar, da li to ima veze sa imenom pećine? Pitah sada čatdžipiti i stvarno, baš to što sam pomislio . Ono što nismo videli, neka velika jezera po kojima se čak može i ploviti, prema sajtu, jer doba godine je sušno i vode sada ima u tragovima. Čovekoliku ribicu, koje ovde takođe kao ima, naravno videli nismo. Mada, ne sećam se ni da li sam je video nekada davno kada sam bio u Postojnskoj jami u Sloveniji. A ako se ne sećam, ispadne da nije ni bitno, sa slika u knjigama je se sećam sigurno. Znate onu podelu na sećanje i pamćenje, to nije isto, jedno je šta je stvarno bilo, a drugo šta vi posle mnogo vremena mislite da je bilo i stavili biste ruku u vatru da je tako bilo, a možda nije. https://www.vjetrenica.ba/ Temperaturni šok na izlasku je prijatniji, sunce me ogrejalo, što bi se reklo. Sada iz pravca pećine ugledao sam manastir malo uzbrdo i shvatio gde sam promašio skretanje na dolasku. Ni u Zavali nisam video žive duše, ali bar je sve bilo otvoreno i mogao sam da se prošetam i evo i slikam. https://eparhija-zahumskohercegovacka.org/category/manastir-zavala/ Seo sam nazad na Tricity, pogledao na sat i šta sad, tek sam na pola dana. Trebišnjica ispred mene, more opet u mislima. U Ravnom sam video putokaz ka Hrvatskoj, pasoš je kod mene, vruće je, pa naravo hajde opet na more. Na granici, neki prelaz Čepikuće, gleda onaj službenik dokumenta, gleda skuter, pa me pita da li sam na tome došao iz Beograda i otkud ja na ovom prelazu. Potvrdih naravno, rekoh vozikam se po kraju, idem da se okupam. Ništa nisam slagao i eto me ubrzo na magistrali uz Jadran. Prva plaža na koju sam naleteo, ili mi bar nije promakla, Veliki Žali, lepo se siđe do mora, našao sam parking u hladu, ležaljke nisu obavezne, a u restorančiću sam prvo proverio da li ima i klope, jer sada sam već ogladneo. Kako na žalost putujem bez lepše polovine, i bilo koga drugoga, neki duži boravci na jednom mestu su mi smor. Znači okupam se, praktično rashladim, nikakvo sunčanje, onda na klopu dok se sušim (ovaj put izbegoh picu i pojedoh neki “traljava trojčica” burger) i palim dalje. Veliki žali mi je bilo što je takav burger sa pepsijem preko 20 ojra, valjda se zato i plaža tako zove, ali nisam proveravao na čatdžipitiju . Negde usput na Jadranki, uvala za one sa skupljim kartama za letovanje... ... a Ja asfaltom dalje povratak ka Dubrovniku. Ukucvam u navigaciju Lapad plažu, jednu od dubrovačkih, prelazim most Franje Tuđmana, onda me put mota ispod mosta, pa u grad, na kraju me dovodi do parkinga pored same plaže. Rampa je podignuta, tačnije u kvaru je, pa nisam morao da razmišljam kakav je status za motore, a parking u hladu, vrh . Još jedno kupanje, toliko je toplo da ne moram ni da se sušim, samo peškirom obrišem kupaće i šorc preko njih. Kucam Trebinje i pratim navigaciju da me provuče kroz Dubrovnik. Deo puta već prepoznajem, i prethodni dan sam se vraćao iz starog grada ka Trebinju. Na kraju nije bilo baš "danas kratko u lokalu", opet 200 kilometara, ali svašta sam video i čak dva kupanja. Lep dan.