Evo da napisem i ja koju rec o r1150 gs.
Prvi utisak mi je definitivno bio “Kakav zderac kilometara.”
Krenuo bih odmah od ‘mana’.
1. Visoki vizir koji mi se prelama tacno na vidnom polju. Tacnije, moje vidno polje (visina vidnog polja) mi je tacno na najvisih 10ak cm vizira i 5cm iznad njega i onda mi se nekako cudno prelama slika ispred (vizir je valovit nekako). To mi je najiritantnija stvar ali cu se navici ukoliko ga ne skratim za 15ak cm ili ne promenim za neki drugi.
2. Nema drame, nema prevelikog uzbudjenja cak i kad idem do npr 6000rpm. Naravno, ide on kao lokomotiva, dve brzine promenim i hop eto me na 90kmh koje uopste ne osetim. To je ono sto ja kazem, nije isto 100kmh u S klasi i Golfu 5. U S zaspis a u Golfu 5 si budan. Tako nek komparacija. Ocekivao sam vise uzbudjenja. Sve je to super, ide on kao strela ali nema drame, nema da se ‘uplasim’ ako me razumete. U povratku kuci bila neka kolona od 4 vozila, isprekidana linija, cak uzbrdo i niko da krene u preticanje. Ja krenuo, nisam ni mislio sve da ih obidjem, ali on je tako brzo razvio visoku brzinu da sam prosto za sekund i po odlucio da ipak sve obidjem jer mi treba 2 sekunde vise bukvalno. Tako i bi.
3. Zvuk mi se ne dopada. Da se razumemo, za fabricki zvuk je iznad proseka ali ja dolazim sa Racing Ada auspuha koji se taaako dobro, duuuboko i snazno cuje da je to umetnost i onda mi je ovaj zvuk monoton. Jedino je mocan zvuk kad krene da povlaci sa bas niskih obrtaja, tipa 2300-2500 rpm, bas se duboko javi i zvuci kao da ima snage na pretek. Zvuk resavam odgodine, bice mi motor sa vise karaktera.
3. Pozicija sedenja nije bas bas u potpunosti uspeavna, vec sam blaago nagnut unapred. Nije ovo mana vec bih prosto voleo da sedim kao na Dakaru i KTM-u 390 (potpuno uspravno, potpuno).
toliko o ‘manama’
Od vrlina, ne znam odakle bih poceo. Motor je izuzetno udoban. Zastita od vetra je fenomenalna - kuci sam isao 140-150kmh sa izletima do 170kmh i nijedne sekunde se nisam osetio nesigurnim niti sam osetio neku dramu/udare vetra i slicno. Sediste je izuzetno udobno, meko, prostrano. Za divno cudo, na komande sam se navikao vec dok sam stizao kuci. Zmigavci i sirena, kao da ih koristim mesec dana. Vise bih voleo da je to sve na jednoj komandi, jednoj strani kormana, ali dobro. Prekidaci su jako kvalitetni, nekako su ‘kliki’ i lepa je zavrsna obrada.
Motor je bas nekako medvedast. Odise snagom, ubrzava bas lepo iako bez drame. Ne mozete da se otmete utisku sigurnosti, monumentalnosti, masivnosti motora. Imam osecaj da me sa njega ne bi srusio ni kamion da me udari. Visoko sedim, pregledno je sve, imam lepu preglednost saobracaja i onoga sto se desava oko mene. Uprkos svojoj masi, totalno opusteno ga dizem na stalak, spustam sa istog, okrecem u dvoristu, uguravam i izguravam iz garaze, premestam ga kao od sale. Motor uzivo izgleda OGROMNO I PRELEPO. A i jeste oboje od navedenog. Mnogo je i veci i lepsi uzivo nego na fotografijama. Narod ga po gradu zagleda kao da je Ferrari, a ne neki motor star 20+ godina. Neverovatno. Sve i sve mi je lepsi, odusevljen sam.
Menjac je odlicaaan. Jeste da se nekad cuje ono klang, ali meni to jako prija. Kad smo kod tih ‘mehanickih osecaja’ rad motora i ta specificnost rada bokser motora je veoma interesantna i jako mi se dopada. To ‘zanosenje’ kad se doda gas, kad se promeni brzina i doda gas ta milisekunda cimanja je bas ono sto ja volim. Ne volim ugladjenost na motoru. Menjac u N ubacuje lako i kad god pozelim, sto mi jako znaci jer je to na Dakaru bilo izuzetno tesko, izuzetnoo. Kad smo vec kod menjaca nikako mi se ne svidja sto ne mogu brzo da menjam brzine. Kad god brze pustim kvacilo on bas cimne. Jos mu nisam nasao taj momenat, ali hocu uskoro naravno, to je samo do navika. Na Dakaru sam saltao kao da imam quick shifter, ovde je to duplo sporije i jos sa cimanjem. Isto tako, ne svidja mi se sto moram podosta da otpustim kvacilo da bi krenuo. Ja volim kad krece ‘odmah’, ali i to sam malo skratio jer sam okrenuo onaj kruzic na kvacilu na 2 (ima 1-3, mislim da je bilo na 3, nisam siguran). Ostaje mi da se jos malo sa tim poigram i da istrazujem.
Malo mi je krivo sto dolazi zima a ja sam kupio motor za na Himalaje, Japan i Patagoniju (takav osecaj imam).
Neki moji planovi za ovaj motor:
1. Dostancer kormana (2-3cm makar),
2. Poraditi na zvuku (Y pipe + neki dooobar auspuh) i
3. Alu koferi.
Videcu sta cu raditi po pitanju vizira jer bih definitivno voleo da je nizi nekih 15ak cm. Da li seci, da li menjati za drugi, da li nista ne dirati, da li sam ja razmazena budala, da li…
Plan je da ovaj motor ne menjam nekoliko godina, da obidjem sa njim sto vise mogu. Cerka mu je vec dala ime - Snežana, tako da je to ime mog motora, iako verovatno ne postoji drugo ime koje mu manje pristaje, ali tako je kako je.
Ljudi moji, ja sam presrecan, ja sam u tooolikoj euforiji da ne znam kako da opisem. Sinoc pred spavanje odem u garazu, sednem na njega i tako gledam u sve to nekih 10ak minuta. Bolestan covek. Volim sto je unikatan, boja je zaista vrhunska, iako je ne bih nikad birao za ovaj model motora.
Prednji i zadnji tocak se nesto teze okrecu (kad ga dignem na stalak). Sve vreme kao da ima maalo trenja diska i plocica, ne znam da li je to normalno, da li treba slobodno da se okrece tipa kao na biciklu?
PRESRECAN!! !!!!!!
